Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici od 18. novembra razmotrili u načelu Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu.

Sednici su prisustvovali predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali sa saradnicima, predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i članovi Vladimir Vukčević i Nikola Altiparmakov, kao i izvestilac Odbora za zaštitu životne sredine prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić podsetila je članove Odbora da je Fiskalni savet dostavio ocenu Predloga zakona o budžetu za 2020.godinu, kao i da je Parlamentarna budžetska kancelarija dostavila njegovu analizu. Takođe, Tomić je obavestila članove Odbora da su odbori za kulturu i informisanje, za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, za zaštitu životne sredine, za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i za zdravlje i porodicu dostavili predloge da Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvati u načelu razdele Predloga zakona o budžetu za 2020.godine iz svoje nadležnosti.

Odbor je doneo odluku da se vreme za raspravu u načelu udvostruči, nakon čega je Predlog zakona članovima Odbora obrazložio predstavnik predlagača, ministar finansija Siniša Mali. On je izrazio zadovoljstvo što se Predlog zakona o budžetu za 2020.godinu nalazi u skupštinskoj proceduri na vreme i po kalendaru. Takođe, Mali je ocenio da je namera prilikom izrade Predloga zakona bila da se poveća životni standard građana i da se ubrza privredni rast zemlje. Govoreći o povećanju životnog standarda građana Mali je istakao da ga karakteriše rast plata u iznosu od 8 do 15 odsto, povećanje penzija po švajcarskom modelu od 5,4 odsto zajedno sa jednokratnom pomoći koja je već isplaćena i povećanje minimalne cene rada za 3.000,00 dinara. Mali je istakao da se ubrzavanje privrednog rasta ogleda u javnim državnim investicijama u iznosu od 260 milijardi dinara opšte države koje obuhvataju izgradnju moravskog koridora i drugih puteva, kao i železničke infrastrukture, zatim rasterećivanje privrede koje se ogleda u smanjenju opterećenja na zarade kako bi se podstaklo novo zapošljavanje, a trošak za državu iznosiće po ovom osnovu 13,1 milijardu dinara. Mali je naglasio da danas govorimo o drugačijim terminima nego 2014.godine, jer se danas završava konsolidacija finansija i predstavlja početak novog investicionog ciklusa. Stopa nezaposlenosti iznosi 10,3 odsto, u budžetu je suficit od preko 60 milijardi dinara, deficit iznosi 0,3 odsto na nivou republike ili 0,5 odsto na nivou države za 2020.godinu. Raste tendencija smanjenja javnog duga te je danas 51 odsto, sa projekcijom smanjenja na 50,3 odsto u 2020.godini. Stopa rasta će ove godine ići preko 3,5 odsto, što daje mogućnost da se rast u 2020.godini planira na četiri odsto, a beleži se i rast stranih direktnih investicija koje iznose 5,8 milijardi dolara za 107 projekata, naveo je Mali. On je rekao i da će u decembru 2019.godine prosečna plata u Srbiji biti preko 500 evra, što je bilo obećanje i da će se sa rastom prosečne plate nastaviti i naredne godine.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dao je ocenu Predloga zakona o budžetu za 2020.godinu istakavši da je osnovna ocena da je glavni nedostatak Predloga zakona prekomerni rast plata u javnom sektoru, kojim se potkopava budući privredni rast i standard građana. On je naveo da je privredni rast i dalje oko 3 ili 3,5 odsto, što je na samom začenju i trebalo bi da iznosi oko 5 odsto. Sem toga, Petrović je istakao da su sredstva u budžetu dobro raspoređena, posebno u pogledu nivoa deficita, pada javnog duga, prihoda i rashoda koji su oprezno planirani, za koje je ocenio da će biti i ostvareni i da će dovesti do suficita za koji je ocenio da treba da bude iskorišćen za investicije, posebno komunalne investicije. Kritikujući Predlog zakona o budžetu za 2020.godinu Petrović je naveo da problem predstavlja nastavak zabrane zapošljavanja bez obzira na preporuku da sa ovom praksom treba prekinuti, kao i da problem predstavlja rast izdataka za kazne i penale.

Izvestilac Odbora za zaštitu životne sredine prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković predstavila je Izveštaj Odbora o razmatranju razdela 25 Predloga zakona o budžetu za 2020. godinu sa predlogom da ga Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvati u načelu.

Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona u načelu.

U nastavku sednice Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Radne grupe za utvrđivanje ispunjenosti uslova u postupku predlaganja kandidata za izbor predsednika i četiri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći. Predsednica Odbora obavestila je članove da je predsednik Narodne skupštine 23. oktobra ove godine oglasio konkurs za izbor predsednika i četiri člana Saveta Komisije za kontrolu državne pomoći sa rokom od 20 dana za podnošenje prijava, s toga je predsednica Odbora predložila formiranje Radne grupe Odbora od tri člana, koja će izvršiti pregled prijava i dokumentacije koja bude pristigla na javni konkurs. Odbor je odlučio da za predsednika Radne grupe bude izabran član Odbora dr Milorad Mijatović, a da za članove budu izabrani članovi Odbora Goran Kovačević i Milan Lapčević.

Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Olivera Pešić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Milorad Mirčić, Aleksandar Stevanović, Zoran Despotović, Veroljub Arsić i Milan Lapčević, kao i narodni poslanik Đorđe Vukadinović, koji ne pripada nijednoj poslaničkoj grupi.