Na sednici, održanoj 26. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković, u načelu. Predlog zakona prisutnima je obrazložio Branko Brajić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Brajić je istakao da je za devet godina od kada je donet Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti, došlo do znatnog unapređenja na tehnološkom planu i novih saznanja u ovoj oblasti, koje je potrebno urediti donošenjem novog zakona. Donošenje pomenutog zakona ima za cilj i dostizanje višeg nivoa zaštite zdravlja pojedinca, stanovništva i životne sredine od štetnog dejstva jonizujućeg zračenja. Ovim zakonom uspostaviće se striktan i celovit nadzor nad izvorima jonizujućeg zračenja i nuklearnim postrojenjima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Direktor Agencije Slađan Velinov dodao je i to da će Predlog zakona pratiti oko 30 podzakonskih akata. Nakon diskusije, Odbor je prihvatio Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Radoslav Cokić, Borka Grubor, Branko Popović, Gordana Čomić, Duško Tarbuk, Milena Turk, Jasmina Karanac, Zoran Despotović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Ivana Nikolić i predstavnici „Zelene stolice“.

Na sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 26. novembra, razmotreni su sledeći predlozi zakona: Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između strana potpisnica Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi o automatskoj razmeni DNK podataka, daktiloskopskih podataka i podataka o registrovanim vozilima, sa Sporazumom o sprovođenju Sporazuma između Strana potpisnica Konvencije o policijskoj saradnji u jugoistočnoj Evropi o automatskoj razmeni DNK podataka, daktiloskopskih podataka i podataka o registrovanim vozilima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indije o saradnji u oblasti kulture, umetnosti, mladih, sporta i medija, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, koji je podnela Vlada; Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, koji je podnela Vlada; Predlog carinskog zakona, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, koji je donela Vlada; Predlog zakona o carinskoj službi, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnoj svojini, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun – faza 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E 70/E75, deonica: most preko reke Save kod Ostružnice – Bubanj Potok (Sektori 4,5 i 6) između Vlade Republike Srbije, koji predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa a.d. Beograd, za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac –Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin (II faza), koji je podnela Vlada; Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija, a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd, Banke Poštanske štedionica a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad, po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ctečaju, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš – Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine, između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o dopuni Zakona o komunalnim delatnostima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o Fondu za nauku Republike Srbije, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor d.o.o., Bor, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju Javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su većinom glasova utvrdili da su svi predlozi zakona dnevnog reda 92. sednice Odbora, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović , Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Vojislav Vujić, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 26. novembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Razdeo 27 – Ministarstvo zdravlja, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu, koji je podnela Vlada, u načelu. Sednici su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Berislav Vekić, predstavnik Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Svetlana Tadin, kao i predstavnici Ministarstva finansija, državni sekretar Slavica Savičić i Darko Komnenić i Olivera Ružić. Dr Berislav Vekić istakao je da ukupan budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu iznosi 18.712,691,000 dinara i obuhvata Ministarstvo zdravlja, Upravu za biomedicinu, budžetski fond za finansiranje Crvenog Krsta Srbije i budžetski fond za lečenje oboljenja stanja i povreda koja se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji. Državni sekretar Ministarstva finansija Slavica Savičić naglasila je da je Predlog budžeta Ministarstva zdravlja za 2019. godinu veći za 7,7 odsto u odnosu na budžet za 2018. godinu. Ona je istakla da su budžetom najveći iznosi opredeljeni za razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, sa akcentom na kliničke centre Srbije, Vojvodine i Kragujevca. Slavica Tadin, predstavnik RFZO, obrazložila je finansijski plan RFZO za 2019. godine, kojim su planirani ukupni prihodi i primanja 273,900,000 dinara. Ona je istakla da je budžetom predviđeno povećanje plate u iznosu od 10 odsto za doktore medicine i stomatologije i doktore specijaliste, od 12 odsto za medicinske i stomatološke tehničare sa višom školom i medicinske tehničare sa srednjom školom, a za ostale zaposlene 7 odsto. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Muamer Bačevac, Radoslav Jović, dr Dragana Barišić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, Vesna Ivković, Dušan Milisavljević, dr Desanka Repac, prof. dr Milan Knežević, dr Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović i dr Danijela Stojadinović.

Na sednici održanoj 26. novembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, razdeo 24 –Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, razdeo 24 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede obrazložila je najpre predstavnica Ministarstva finansija koja je istakla da je ovogodišnji budžet uravnotežen, jer ga karakterišu socijalni i razvojni aspekt. Ukupni planirani prihodi su 1.246,2 milijardi dinara, rashodi 1.269,1 milijardi dinara, što daje deficit od 22.9 milijardi dinara ili 0,4 odsto BDP-a. Projektovan je rast od 3,5 odsto i inflacija od 2,3 odsto. Razdeo budžeta za poljoprivredu iznosi 51.7 milijardi dinara, što je za 7,6 milijardi ili 17,4 odsto više nego u 2018. godini. Najveće povećanje predviđeno je za davanja za podsticaje za direktna plaćanja, mere ruralnog razvoja, IPARD, zaštitu zdravlja životinja, zaštitu u oblasti voda i upravljanje u šumarstvu i lovstvu. Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naveo je da se najveće povećanje beleži u podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, te je u 2017. godini taj iznos bio 27 milijardi dinara, 2018. godine 30 milijardi dinara, a u 2019. godini planirano je 37 milijardi dinara. Direktna plaćanja su se kretala u istom periodu od 21 do 22 milijarde dinara namenjenih za premije za mleko, tov, košnice, ribarstvo i slično, dok je posebno važno što se povećavaju mere za ruralni razvoj koje sprovodi Uprava za agrarna plaćanja, istakao je Stanojević. Ti podsticaji su 2017. godine iznosili 3.800 milijardi dinara, 2018. godine, 5.250 milijardi, a 2019.godine 8 milijardi dinara, koji će otići pre svega za nabavku opreme i mehanizacije. Učešće Republike Srbije u programu IPARD 2 iznosi 6 milijardi dinara u 2019. godini, što će sa učešćem EU iznositi ukupno 12 milijardi dinara za projekte. Uprava za veterinu pored redovnih aktivnosti imaće više sredstava na raspolaganju za sprečavanje zaraznih bolesti životinja u iznosi od oko 3 milijarde dinara, a Republička direkcija za vode sredstva za infrastrukturne projekte, kao što su nabavka ledolomca, izgradnju sistema navodnjavanja, elektrifikaciju sistema za navodnjavanje, kao i završetak izgradnje brane u Valjevu i akumulacije u Arilju, dok će 2 milijarde dinara biti namenjeno odbrani od poplava. Stanojević je naveo da je cilj Ministarstva da se struktura budžeta menja u delu koji se odnosi na subvencije i podsticaje, čemu je oko 90 odsto planiranog budžeta i namenjeno. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, razdeo 24 – Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U nastavku sednice članovi Odbora razmotrili su i prihvatili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, koji je obrazložila Nataša Milić, v.d. direktora Republičke direkcije za vode, koja je istakla da se pristupilo donošenju ovog Predloga zakona kako bi se otklonili nedostaci važećeg Zakona i izvršila poboljšanja u delu koji se odnosi na davanje u zakup vodnog zemljišta, postavljanje plutajućih objekata i slično. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Tijana Davidovac, Mladen Lukić, Zvonimir Đokić, Ognjen Pantović, Žarko Bogatinović, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Radovan Jančić, Dalibor Radičević, Veroljub Matić i Miroslav Aleksić.

Na sednici Odbora, održanoj 26. novembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Razdeo 21 – Ministarstvo privrede, Razdeo 28 – Ministarstvo rudarstva i energetike i Razdeo 32 – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, koji je podnela Vlada (broj 400-3601/18 od 23. novembra 2018. godine), i još pet predloga zakona koji su predloženi za dnevni red Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini, koji su u nadležnosti rada ovog Odbora. Državna sekretarka u Ministarstvu finansija Slavica Savičić, članovima Odbora obrazložila je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, ističući da okosnicu budžetske i fiskalne politike čine mere rasterećenja privrede kroz podsticaj rasta i zapošljavanja. Ona je navela da je za Ministarstvo privrede opredeljeno 35 milijardi 866 miliona dinara i da to predstavlja umanjenje od 9,9 odsto u odnosu na 2018. godinu. Za Ministarstvo rudarstva i energetike opredeljeno je 12 milijardi 125 miliona dinara, odnosno uvećanje od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu, a za Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija pet milijardi 621 miliona dinara, što je uvećanje od 24,8 odsto, u odnosu na 2018. godinu, navela je Savičić. Pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić je, obrazlažući Razdeo 21 predloženog Budžeta za 2019. godinu, istakao je da je razdeo Ministarstva privrede usaglašen sa privrednim kretanjima, te da se umanjuje podrška preduzećima u procesu privatizacija, a uvećavaju se sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća. Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike mr Mirjana Filipović, obrazlažući predložena sredstva koja su opredeljena za Razdeo 28, navela je da su predviđene uvećanje subvencija za energetski ugrožene kupce, u skladu sa Zakonom o energetici. Pored nabavke energenata, predviđena su sredstva i za izgradnju kapaciteta za skladištenje, navela je ona. Govoreći o predloženom budžetu za Razdeo 32, predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Milan Dobrijević je naveo da su za sektor telekomunikacije opredeljena sredstva za razvoj informacionog društva i elektronskih komunikacija, prvenstveno za razvoj informacione infrastrukture u obrazovanju, kako bi se do 2021. godine uvela digitalna nastava u svim školama. Pomoćnica ministra Renata Pindžo, ukazala je na sredstva koja su odvojena za sektor turizma, ističući da izdvajanje za turizam predstavlja investiciju a ne trošak. Članovi Odbora usvojili su, nakon kraće rasprave, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, Razdeo 21 – Ministarstvo privrede, Razdeo 28 – Ministarstvo rudarstva i energetike i Razdeo 32 – Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. U nastavku sednice, članovi Odbora usvojili su, u načelu, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ulaganjima, Predlog zakona o sticanju prava svojine na zemljištu, objektima i vodovima Rudarsko-topioničarskog basena RTB Bor d.o.o, Bor i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za transport prirodnog gasa „Južni tok“, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Stanislava Janošević, Tomislav Ljubenović, Gorica Gajić, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović, Vojislav Vujić, Milimir Vujadinović i Ana Čarapić.

Na sednici Odbora, održanoj 26. novembra 2018. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmatrali su, u načelu, Predlog carinskog zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima i Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Predlog carinskog zakona obrazložila je Snežana Karanović, v. d. pomoćnika ministra u Ministarstvu finansija, istakavši da je cilj donošenja ovog zakona usklađivanje sa Carinskim zakonom EU, imajući u vidu da je Republika Srbija nedavno otvorila Poglavlje 29 – Carinska unija, i da je na Nacrt predloga zakona Evropska komisija dala pozitivno mišljenje. Ovim Predlogom zakona uređuju se opšta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se unosi i iznosi iz carinskog područja Republike Srbije. Potpuna implementacija ovog zakona u EU, imajući u vidu da postoji potreba za razvojem novih IT sistema i nadogradnjom postojećih u cilju sprovođenja zakonskih zahteva, je planirana do 31. decembra 2018. godine. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima obrazložio je Desimir Desnica predstavnik Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture istakavši da se predloženim zakonom povećava bezbednost saobraćaja na putevima kao i bezbednost učesnika u saobraćaju. Takođe, predloženim izmenama i dopunama, predloženi zakon se usklađuju sa direktivama EU. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima obrazložio je Saša Lazović, pomoćnik ministra za tehnološki razvoj u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, istakavši da je ključni cilj donošenja ovog zakona usklađivanje sa direktivama i propisima EU. Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti obrazložio je pomoćnik direktora Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije Branko Brajić, koji je tom prilikom istakao da je cilj donošenja ovog zakona uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućih zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, uspostavljanje striktnog i celovitog nadzora nad izvorima jonizujućih zračenja i nuklearnim objektima, radijacionim delatnostima i nuklearnim aktivnostima, kao i nad upravljanjem radioaktivnim otpadom. Novi zakon donosi se u cilju dostizanja većeg nivoa zaštite zdravlja pojedinaca, stanovništva i životne sredine, sada i ubuduće, od štetnog dejstva jonizujućih zračenja i usklađivanja zakonodavstva Republike Srbije sa pravnim tekovinama EU, istakao je Brajić. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, predložili Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, mr Dejan Radenković, Zvonimir Đokić, Vera Jovanović i Dubravka Filipovski.

Na sednici Odbora, održanoj 26. novembra, članovi su razmotrili Predlog odluke o davanju saglasnosti Vladi Republike Srbije da ovlasti delegaciju Republike Srbije da prihvati da se Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o statusu Francuske škole u Beogradu, privremeno primenjuje do njegovog stupanja na snagu. Predlog odluke članovima Odbora obrazložio je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Prepoznajući obostrani interes za jačanje kulturnih veza između Srbije i Francuske i uvažavajući značaj delovanja Francuske škole u Beogradu, koja prima učenike francuskog, srpskog ili državljana treće zemlje, koji žele da prate nastavu na francuskom jeziku po zvaničnim programima francuskog ministarstva zaduženog za nacionalno obrazovanje, bitno je da ova škola bude u sistemu obrazovanja Republike Srbije. Predlog odluke, na sednici Odbora, od strane članova, usvojen je jednoglasno. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Ministar je o predlozima zakona rekao da je potreba za dopunama zakona proistekla iz brze digitalizacije sistema koja je uvedena u obrazovanje, a da se u narednoj godini očekuje jedinstveni informacioni sistem u prosveti, koji za cilj ima podršku celokupnom sistemu organizovanja, razvoja, praćenja i finansiranja predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije. Na sednici, članovi Odbora su razmotrili i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o učeničkom i studentskom standardu. Cilj ovog predloga zakona jeste jedinstven i efikasan sistem pružanja materijalne podrške učenicima i studentima, u zavisnosti od postignutog uspeha i socijalno-ekonomskog statusa porodice učenika, odnosno studenata, radi stvaranja uslova za dostupnije, efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje, kao i posebno podizanje kvaliteta u oblasti ostvarivanja prava na studentske stipendije, rečeno je na sednici. Nakon diskusije članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. Članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o Fondu za nauku Republike Srbije, koji je obrazložio državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. dr Vladimir Popović. Osnivanje Fonda ima za cilj obezbeđivanje uslova za razvoj naučnoistraživačkih i razvojnih aktivnosti, neophodnih za napredak društva zasnovanog na znanju. Uspostavljanjem Fonda definiše se prostor u kome će se kroz delovanje omogućiti efikasnija podrška razvoju naučnih istraživanja, a institucionalnim finansiranjem biće obezbeđena stabilnost rada naučnih ustanova i samih istraživača. Nakon obrazloženja članovi Odbora prihvatili su ovaj predlog zakona. Na sednici Odbora, članovi su prihvatili i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Olena Papuga, dr Vladimir Orlić, dr Aleksandra Jerkov, Fatmir Hasani, dr Ljubinko Rakonjac, Đorđe Kosanić, Nataša Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Dubravko Bojić, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin i Marko Parezanović

Članovi Odbora za kulturu i informisanje su, na sednici održanoj 26. novembra, razmotrili u načelu Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis, koji je podnela Vlada. Predlog Zakona je obrazložila državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike mr Mirjana Filipović, nadležnom za određivanje naplate, imajući u vidu da se taksa za javni servis naplaćuje preko računa za električnu energiju. Ona je istakla da je predloženo da se naplata takse produži do 2020. godine, u iznosu od 220 dinara, kako bi rad javnih servisa mogao da se kvalitetno odvija. Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Aleksandar Gajović, naveo je da visinu takse predlažu upravni odbori dva medijska servisa u Srbiji – RTV i RTS, da je ona u prethodne četiri godine iznosila 150 dinara, a da je sada predlog da iznosi 220 dinara. Nakon rasprave, članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama Zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Ana Stevanović, Hadži Milorad Stošić, Nikola Savić, Nataša Mićić, Dragana Kostić, Đorđe Vukadinović, Stanija Kompirović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, prof. dr Marko Atlagić, Nataša Mihailović Vacić, Jasmina Obradović i Branka Stamenković.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 26. novembra 2018. godine, razmotrili više predloga akata predloženih za razmatranje na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Sednici su prisustvovali Siniša Mali, ministar finansija sa saradnicima, kao i Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta i predstavnici Kancelarije za budžet Narodne skupštine. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić navela je da je Fiskalni savet dostavio Odboru ocenu Predloga zakona o budžetu za 2019. godinu, kao i da je analizu istog Odboru dostavila i Kancelarija za budžet Narodne skupštine. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se obavi zajednički pretres o svim tačkama dnevnog reda sednice. Takođe, predsednica Odbora obavestila je članove da je Odbor dobio izveštaje Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za zdravlje i porodicu o razmatranju Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu u razdelima koji se odnose na delokrug njihovog rada sa predlozima da Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava prihvati Predlog zakona. U nastavku rada Odbor je razmotrio Predlog zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2018. godinu, Predlog carinskog zakona, Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Predloga zakona o carinskoj službi, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini, Predlog zakona o izmeni Zakona o republičkim administrativnim taksama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, Predlog zakona o izmenama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o duvanu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlog zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko-putničke stanice (TPS) Zemun - faza 2) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o državnom koncesionalnom zajmu za Projekat izgradnje obilaznice oko Beograda na autoputu E70/E75, deonica: most preko reke Save kod Ostružnice – Bubanj Potok (Sektori 4, 5 i 6) između Vlade Republike Srbije, koju predstavlja Ministarstvo finansija, kao zajmoprimca i kineske Export-Import banke, kao zajmodavca, Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o obezbeđenju Republici Srbiji koncesionalnog zajma Narodne Republike Kine, Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, odnosno zarada i drugih stalnih primanja kod korisnika javnih sredstava, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Banca Intesa ad Beograd, za izmirivanje obaveza Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju razvodnog gasovoda Aleksandrovac – Brus – Kopaonik – Raška – Novi Pazar – Tutin (II faza), Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banke Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd, Banke Poštanska štedionica a.d. Beograd, OTP banke Srbija a.d. Novi Sad i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom i Predlog zakona o potvrđivanju Aneksa broj 1 Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš – Dimitrovgrad od 31. januara 2018. godine između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Predložene zakone obrazložio je Siniša Mali, ministar finansija koji je naveo da ovaj budžet i set reformskih zakona imaju za cilj da se podigne životni standard građana i doprinese ekonomskom napretku zemlje. On je istakao da je budžet uravnotežen, sa izraženim socijalnim aspektom usmerenim ka povećanju životnog standarda građana i sa rekordnim izdvajanjima za kapitalne investicije sa ciljem povećanja BDP-a, kao i sa ciljem da se privreda rastereti. Ukupni prihodi su planirani u iznosu od 1.246,2 milijarde dinara, a rashodi u iznosu od 1.269,1 milijardu dinara, što daje deficit od 22,9 milijarde dinara ili 0,4 odsto BDP-a. Planiranje prihoda je rađeno konzervativno, te je planirani rast 3,5 odsto, a inflacija 2,3 odsto. Ovaj Predlog budžeta je nastavak reformskih procesa započetih 2014.godine, naveo je Mali i dodao da je ove godine za devet meseci privredni rast 4,4 odsto, a stopa nezaposlenosti 11,9 odsto, kao i da javni dug iznosi 55,6 odsto BDP-a. Takođe, ove godine suficit će biti 0,6 odsto BDP-a, a planirani deficit u 2019.godini biće 0,5 odsto, istakao je Mali. On je naveo i da se Predlogom zakona o budžetu za 2019.godinu planira rasterećenje privrede i napuštanje kriznih mera zbog fiskalne konsolidacije i karakterišu ga povećanje životnog standarda građana, povećanje izdvajanja za kapitalne investicije i set reformskih zakona. Povećanje penzija i plata iznosi 1,3 odsto BDP-a, najniže penzije povećane su za pet odsto, odnosno, za penzije će se izdvojiti 181,4 milijardi dinara, što je za 35 milijardi dinara više nego 2018.godine. Sa izdvajanjima iz PIO fonda ukupan fond za penzije iznosiće 563 milijardi dinara, rekao je Mali. Plate u javnom sektoru porašće sedam do 12 odsto, za šta je predviđeno 294,4 milijardi dinara, što je za 33 milijardi više nego 2018.godine. Ministar je naveo da će 1.januara 2019.godine minimalna cena rada porasti za 8,6 odsto, odnosno, iznosiće 155 dinara po satu, čime minimalna plata raste preko 27.000,00 dinara. Povećanje izdvajanja za kapitalne investicije je veće čak 30 odsto nego u 2018.godini i iznosi 165,5 milijardi dinara, a iznos će biti ukupno 220 milijardi dinara sa kapitalnim izdacima lokalnih samouprava i indirektnih budžetskih korisnika. Ta sredstva su namenjena izgradnji puteva, železnice, bolnica, škola i drugih infrastrukturnih projekata, naveo je Mali. Set reformskih zakona je treći element budžeta koji doprinosi rasterećenju privrede, a samo jedna od mera je smanjenje poreza na zarade i smanjenje parafiskalnih nameta, a rezultati postignuti u 2018. godini daju za pravo da se ovakav set zakona donese radi postizanja konkurentnosti naše privrede, zaključio je ministar finansija. Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović dao je ukratko ocenu Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu istakavši da je izabrani deficit fiskalno odgovoran i minimalan, kao i da odgovara privredi Srbije. Sa takvim deficitom biće moguće smanjivati dalje javni dug zemlje prema BDP-u za dva procentna poena, istakao je Petrović. On je dodao da ovakav deficit treba zadržati i kao srednjoročni cilj u narednim godinama, jer je strukturno održiv. Planirani prihodi i rashodi su realni i Fiskalni savet očekuje da zbog toga deficit kako je planiran bude i ostvaren, naveo je Petrović. Govoreći o nedostacima Predloga zakona o budžetu za 2019.godinu Petrović je istakao da je isti nedovoljno okrenut podsticanju privrednog rasta, što je glavni problem zemlje. On je ocenio da rast u Srbiji zaostaje u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope, što utiče direktno na životni standard građana. On je dodao da je fiskalni prostor u Predlogu budžeta mogao da se iskoristi da se značajno smanje izdvajanja za poreze i doprinose i da se smanje sa 65 na 60 odsto, a da se ulaganja u infrastrukturu povećaju za 300 milijardi. Petrović je naveo i da povećanje plata u javnom sektoru nije opravdano, jer će prosečna neto plata porasti za devet odsto, dok je rast u privatnom sektoru samo pet odsto. Govoreći o penzijama i njihovom rastu Petrović je procenio da je taj rast u skladu sa rastom BDP-a i Fiskalni savet smatra da treba ukinuti postojeći Zakon o PIO i vrati na staro način usklađivanja penzija sa stopom rasta. Takođe, Petrović je ukazao na potrebu da se usvaja i završni račun budžeta države za prethodnu godinu. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su sve predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Dušan Bajatović, Milorad Mirčić, Sonja Vlahović i Goran Ćirić, Olivera Pešić, Saša Radulović, Zoltan Pek, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević i Zoran Despotović.

Na sednici održanoj 23. novembra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su utvrdili Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredaba člana 37. st. 1-3, stav 4. tačka 4) i člana 147. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13, 75/14, 13/17- US i 113/17) )i Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 22. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS”, broj 18/16), koje je podnela Vlada i uputili ih Narodnoj skupštini na dalje razmatranje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: doc. dr Mihailo Jokić, Vesna Nikolić Vukajlović, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Vojislav Vujić, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 23. novembra 2018. godine, razmotrili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. Predlog odluke obrazložio je predstavnik predlagača Rastko Stefanović, načelnik finansijske službe REM, koji je istakao da nije u pitanju rebalans i da se ne menjaju prihodi, već se radi o izmeni pojedinih rashoda tj. izmeni njihove strukture. On je naveo da je od donošenja Finansijskog plana do danas došlo do povećanja potreba iz poslovanja i da REM neće povećavati prihode od naknada, već će se na teret ukupnih bruto zarada stvoriti prostor za novo zapošljavanje, a vršiće se i preraspodela nekih troškova poslovanja. Ukupan iznos za promenu je 8 miliona dinara, dok će ukupna sredstva za poslovanje REM u 2018. godini ostati ista. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu obrazložio je takođe Rastko Stefanović, načelnik finansijske službe REM, istakavši da ukupna sredstva iznose 315.324.520,00 i da su uvećana u odnosu na prethodnu godinu u delu bruto zarada, koje su projektovane za 5 odsto više, i da su povećani iznosi za troškove putovanja (povećanje od 10 odsto), usluge po ugovoru, specijalizovane usluge (povećanje od 50 odsto), troškovi materijala, izdvajanje za poreze i doprinose, kao i osnovna sredstva. Najveći deo plana je okrenut ka investiranju u opremu, odnosno, njenu zamenu i nabavku nove. Ukupno povećanje u odnosu na 2018. godinu je 12 odsto, bez naknada pružaocima usluga, koje će ostati na istom nivou kao i do sada, zaključio je Stefanović. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu obrazložili su predsednik Saveta Dejan Popović i član Saveta Dejana Kostić Stefanović koji su naveli da je plan sačinjen na adekvatan način na koji se mogu sagledati ukupni prihodi i rashodi Agencije. Planirana sredstva za zakupninu su ostala ista, troškovi reprezentacije su ispod jedan odsto, a zarade i naknade zarada su povećane za tri odsto u odnosu na 2018. godinu. Nakon rasprave Odbor je prihvatio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu i jednoglasno doneo Zaključak koji će biti upućen gradonačelniku Beograda i Direkciji za imovinu, a kojim se traži pronalaženje adekvatnog poslovnog prostora za nastavak rada Agencije za energetiku, pokretanje procedure za raskid postojećeg ugovora o zakupu, a sve sa ciljem smanjenja troškova Agencije na ime zakupa poslovnog prostora. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Dušan Bajatović, prof. dr Vladimir Marinković, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, Duško Tarbuk, Sonja Vlahović i Goran Ćirić.

Na 13. sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, koja je održana 23. novembra 2018. godine, predsednik Miodrag Linta i članovi Odbora razmotrili su aktivnosti Konferencije srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona. Sednici su prisustvovali predstavnici Srba iz Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije, Slovenije i Albanije. Na početku sednice predsednik Odbora Miodrag Linta je istakao da u osam država regiona živi blizu dva miliona Srba. Dodao je i da se Srbi u regionu susreću sa različitim problemima, u zavisnosti od države u kojoj žive. Zadovoljavajući položaj uživaju Srbi u Rumuniji i Mađarskoj, dok je najteži u Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, sa kojih je proterano preko milion Srba, rekao je predsednik Odbora. U teškom položaju nalaze se Srbi koji žive u Crnoj Gori jer aktuelni režim u Podgorici diskriminatorskom politikom nastoji da se na sledećem popisu stanovništva smanji procenat Srba, a da se pređe granica od 50 odsto građana koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci. Položaj Srba u Albaniji je takođe izuzetno težak. Srbi u Makedoniji imaju problema sa informisanjem dok u Sloveniji Srbi nemaju status nacionalne manjine. Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog Saveta Crne Gore, Momčilo Krajišnik, predsednik Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske”, Branislav Rajić, predsednik Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji, Saša Milošević, potpredsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj, Pavle Jakoja Brajović, predsednik udruženja srpske manjine u Albaniji, Ivan Stoilković, poslanik u Skupštini Republike Makedonije i Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba Rumunije, govorili su o zajedničkim, ali i pojedinačnim problemima sa kojima se susreću Srbi u zemljama regiona. Opšti problemi Srba u regionu su vezani za slobodnu upotrebu srpskog jezika i ćirilice, za obezbeđivanje neophodnih udžbenika na srpskom jeziku, dobijanje statusa nacionalnih manjina u pojedinim zemljama, zapošljavanje Srba u državnim institucijama, do pojedinačnih problema vezanih za određenu zemlju. Momčilo Vuksanović je govorio i o inicijativi da se prikupe potpisi kako bi se povuklo priznanje lažne države Kosovo od strane Crne Gore a Momčilo Krajišnik o prekoj potrebi da se očuva ćirilično pismo, te omogući liberalizacija protoka robe na granici Srbije i Srpske. Branislav Rajić je istakao da u Sloveniji mora doći do formiranja nacionalnog saveta, kako bi Slovenija priznala Srbe kao nacionalnu manjinu, dok je Saša Milošević govorio o potrebi prisnije veze Srbije i Hrvatske, što bi donelo boljitak u položaju Srba u Hrvatskoj. Ognjan Krstić istakao je da, i pored toga što Srbi u Rumuniji imaju status nacionalne manjine, problem predstavlja očuvanje pisma. Na sastanku su govorili i Jovan Vlaović, predstavnik Zajedničkog Veća opština u Vukovaru, Srđan Milalković, zamenik Gradonačelnika Vukovara iz reda Srba, Gordana Jović Stojkovska, predsednica srpske zajednice u Makedoniji, Mile Šapić iz Koalicije udruženja izbeglica i Budimir Milojko iz Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. Linta je na kraju duge i iscrpne diskusije istakao da Srbiji nedostaje posebno državno telo koje bi se bavilo pitanjima Srba iz regiona, ako ne na nivou ministarstva, onda barem na nivou kancelarije, i to one koja bi se bavila samo pitanjima i problemima Srba iz regiona, jer su oni daleko drugačiji od problema Srba u dijaspori. Linta je istakao da će nakon sednice Odbor sastaviti zaključke sa sastanka sa specifičnim i opštim zahtevima, koji će na narednoj sednici biti usvojeni i po kojima će nastaviti da se radi u budućnosti kako bi se rešavala pitanja Srba iz regiona. Predsednik Odbora informisao je ostale članove Odbora o aktivnostima između dve sednice Odbora i ukratko obrazložio teme obavljenih razgovora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mirjana Dragaš, Marjana Maraš, doc. dr Ivan Bauer, mr Ivan Kostić, Aleksandar Marković, Aleksandar Čotrić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Dragan Veljković i prim. dr Vlado Babić.

Na sednici održanoj 23. novembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdio je Predlog odluke o prestanku funkcije Dragomira Milojevića, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, istekom mandata. Odbor je zaključio da Predlog ove odluke uputi Narodnoj skupštini sa predlogom da se razmatra po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, kako bi se stvorili uslovi da se u što kraćem roku pokrene postupak izbora novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, čime bi se obezbedili uslovi za nesmetan rad ovog suda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Aleksandra Majkić, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Dragan Veljković i Marko Parezanović.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 22. novembra 2018. godine, odredio delegaciju Odbora koja će učestvovati na XIV sastanku Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove država obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope (COSAP), koji se održava 2. i 3. decembra 2018. godine, u Podgorici, Crna Gora. Jednoglasno je odlučeno da delegaciju Odbora čine predsednik Odbora Nenad Čanak i član Odbora Hadži Milorad Stošić. Odbor je odlučio i da potpredsednica Narodne skupštine Gordane Čomić učestvuje na XII Evropsko-ukrajinskom forumu „Ukrajina nakon 2019. godine. Promene ili nastavak?“, koji se održava 24. i 25. januara 2019. godine, u Žešovu, Republika Poljska. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, dr Muamer Bačevac, Vera Jovanović, Olivera Pešić i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici, održanoj 22. novembra, članovi Pododbora, pod prvom tačkom dnevnog reda, razmotrili su posledice zime na poljoprivrednim kulturama. O prvoj tački dnevnog reda poslanici su razgovarali sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimirom Stanojevićem. Centralna tema razgovora bila je zaštita ratarske kulture i voćarsko-vinogradskih kultura. Uprkos toploj jeseni voćnjaci i vinogradi su ušli u fazu zimskog mirovanja. Ono što očekuje poljoprivrednike u narednom periodu je đubrenje kultura, rečeno je na sednici, kako bi se održala plodnost zemljišta. Sagovornici su govorili i o spaljivanju strništa, koje se po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu kažnjava. Rečeno je i da stručne službe vrše edukaciju poljoprivrednika na terenu i da se adekvatna pomoć za ratare mora pronaći, kako bi se umanjilo spaljivanje strništa, a povećalo zaoravanje zemljišta. Druga tačka dnevnog reda bila je konzerviranje mašina pred zimu, kako ne bi došlo do pucanja mehanizacije tokom niskih zimskih temperatura. Jedan od problema konzerviranja mašina jeste i zastarela mehanizacija, koju poljoprivrednici koriste u ruralnim naseljima. Članovi Pododbora razgovarali su i sa predstavnicima Lovačkog saveza Srbije, na čelu sa predsednikom Bratislavom Ćirkovićem. Predstavnici Saveza govorili su o prihrani divljači tokom zimskog perioda, koje je posebno važno u slučaju zimskih padavina, kako bi se sprečilo izumiranje i migracija, te okvirno prebrojala divljač. Sednici je predsedavao Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Nada Lazić, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 20. novembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su ostavke koje su na funkciju narodnog poslanika podneli Dušan Pavlović, dr Ratko Jankov i mr Jasmina Nikolić. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenje Vladimiru Jestratijeviću, članu Republičke izborne komisije za obavljanje druge javne funkcije, odnosno da može da vrši i funkciju člana Gradskog veća Grada Beograda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Petar Petrović, Goran Nikolić, Branka Stamenković i Aleksandar Marković.