Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 4. februara, razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Sjedinjenih Američkih Država o izručenju, koji je podnela Vlada, i odlučili da predlože Narodnoj skupštini da ga usvoji. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o izboru predsednika Privrednog suda u Leskovcu, koji je podneo Visoki savet sudstva, i odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Na sednici je razmotren i Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju u Prekršajni sud u Preševu, koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati predloženu odluku. Odbor je na sednici utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Višeg suda u Kragujevcu i uputio ga je Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Tanja Tomašević Damnjanović, Stanija Kompirović, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor i Marko Parezanović.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na 26. sednici, održanoj 29. januara 2019. godine, razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije za period od 1. aprila do 30. septembra 2018. godine i Izveštaj Bezbednosno-informativne agencije o stanju bezbednosti u Republici Srbiji (decembar 2018. godine). Članovi Odbora su pozitivno ocenili rad pripadnika Bezbednosno-informativne agencije u izveštajnom periodu, njihovo angažovanje na realizaciji težišnih zadataka u obavljanju poslova zaštite Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike, suprotstavljanja organizovanom kriminalu i delatnostima usmerenim ka vršenju krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma. Predsednik Odbora mr Igor Bečić pozdravio je napore predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i članova Vlade Republike Srbije u borbi protiv svih oblika organizovanog kriminala i pronalaženju počinilaca najtežih krivičnih dela. Takođe je ukazao na aktuelne bezbednosne izazove, rizike pretnje globalnog i regionalnog karaktera od značaja za bezbednost Republike Srbije i njenih građana i značaj pravovremenog iznalaženja adekvatnih odgovora za svaku buduću situaciju koja nas može zadesiti. Ocenjeno je da aktuelna bezbednosna dešavanja na teritoriji AP Kosova i Metohije svakako usložnjavaju bezbednosnu situaciju i zahtevaju povećani stepen angažovanja. Razgovaralo se i o aktuelnoj situaciji u Republici Srpskoj. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama čije je ispoljavanje manjeg ili većeg intenziteta. Tokom diskusije, predstavnici Bezbednosno-informativne agencije, na čelu sa gospodinom Bratislavom Gašićem, direktorom Bezbednosno-informativne agencije, dali su članovima Odbora odgovore na pitanja i pojašnjenja u vezi sa navedenim izveštajima. Odbor za kontrolu službi bezbednosti nastaviće aktivan nadzor nad radom službi bezbednosti u cilju daljeg koordiniranog i usklađenog rada službi bezbednosti na planu ostvarivanja nacionalnih interesa koji se sprovode putem obaveštajno-bezbednosne delatnosti. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić.

Na sednici, održanoj 28. januara, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koji je podneo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj je članovima Odbora obrazložila ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku prof. dr Slavica Đukić Dejanović i državna sekretarka Stana Božović. Ministarka je istakla da su nakon prvog izveštaja iz 2018. godine i koji je predstavljen Odboru, održane još dve sednice Saveta za prava deteta. Na sednicama su usvojene izmene i dopune Poslovnika o radu Saveta, usvojen je konačni Nacrt strategije za prevenciju i zaštitu dece od nasilja, u rad je pušten sajt Saveta za prava deteta, na kojem se zainteresovani mogu informisati o radu svih dosadašnjih aktivnosti Saveta. Na jednoj od održanih sednica formirana je i Radna grupa Nacionalnog plana akcije (NPA) za decu. Članovi Saveta upoznali su se sa dokumentom Mapa puta za eliminaciju zloupotrebe dečjeg rada. Na sednici Saveta predstavljene su i preporuke Saveta za ljudska prava UN u oblasti prava deteta, dobijene nakon predstavljanja izveštaja Republike Srbije za treći ciklus univerzalnog porodičnog pregleda. UNICEF i Mreža organizacija za decu Srbije (MODS) su zajednički predstavili inicijativu za unapređenje merenja, praćenja i izveštavanja o javnoj potrošnji za decu u skladu sa preporukom Komiteta za prava deteta. Predstavljen je i predlog Akcionog plana koji prati Strategiju za prevenciju i zaštitu dece od nasilja i koji će se donositi dvogodišnje. Na petoj sednici Saveta, održane početkom novembra prošle godine, članovi Saveta upoznali su se sa koracima preduzetim po pitanju realizacije odluke sa prethodne sednice koja se tiče javne potrošnje za decu. Na jednoj od održanih sednica Savet je razmotrio predložen Nacrt zakon o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta. U skladu sa Programom rada za 2018. godinu, članovima Saveta predstavljena je i Analiza o dostupnosti usluga na lokalnom nivou deci iz romske zajednice. Na dalje, članovi Saveta upoznati su i sa polugodišnjim Izveštajem o radu Međuministarskog operativnog tima za zaštitu dece od nasilja. Posebna radna grupa za rani razvoj dece predstavila je svoj plan rada za 2019. godinu, a predstavljen je i nastavak projekta „Eliminacija najgorih oblika dečjeg rada“, koja će se sprovoditi u saradnji sa Ministarstvom rada SAD. Predstavnik MODS, članovima Saveta, obrazložio je preporuke za razvoj i unapređenje mera, usluga i programa za sprečavanje izdvajanja dece iz porodica, odnosno za povratak dece u primarnu porodicu ukoliko je do razdvajanja dece došlo. Takođe, članovi Saveta upoznali su se sa smernicama i praksama UNICEF globalne Inicijative za gradove i opštine po meri dece. U toku prethodne godine Savet je realizovao odluku o pokretanju inicijative za pristupanje Srbije Globalnom partnerstvu za zaustavljanje nasilja nad decom, predstavljen je prvi izveštaj o radu Saveta Odboru za prava deteta, obeležen je 20. novembar, kao Svetski dan deteta, u kom je učestvovala i Narodna skupština. Članovi Odbora odredili su i člana Odbora za pristupanje, formiranju i delovanju Nacionalne koalicije za okončanje dečjih brakova u Republici Srbiji, za koje je određena narodna poslanica Sandra Božović. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Veroljub Arsić, prof. dr Vladimir Marinković, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihailović Vacić, Marko Đurišić, Ana Karadžić, Arpad Fremond, dr Danijela Stojadinović, dr Sanda Rašković Ivić, Nataša Mićić i Sandra Božić.

Na sednici održanoj 25. januara, članovi Odbora za spoljne poslove razmotrili su godišnje izveštaje o aktivnostima stalnih delegacija Narodne skupštine u međunarodnim parlamentarnim institucijama za 2018. godinu. Predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović istakao je da Narodna skupština ima 11 delegacija u međunarodnim institucijama, kao i da je malo poznato u kakvim uslovima one deluju i rade. Od 11 organizacija, u osam imamo status punopravnog člana, u jednoj smo u statusu priključenog člana (PS NATO), a u dve imamo status posmatrača (PS Frankofonija i PS ODKB) istakao je predsednik Obradović, koji je dodao i da broj članova u delegacijama varira od dva do osam. Obradović je naveo i da je svaka delegacija podigla nivo i rezultate rada, što su međunarodne organizacije prepoznale i odlučile da svoja zasedanja održavaju u Beogradu. On je tako najavio i održavanje 141. skupštine IPU u oktobru ove godine u Beogradu. U nastavku rada, aktivnosti delegacija kojima su šefovi, predstavili su Aleksandra Tomić (PSSE), Dragan Šormaz (PS NATO), Jadranka Jovanović (PS Frankofonije), Aleksandar Čotrić (ISP), Milovan Drecun (PS ODKB) i član delegacije u IPU dr Sanda Rašković Ivić. Nakon rasprave, Odbor je prihvatio sve podnete izveštaje. Na ovoj sednici razmotren je i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih/specijalnih pasoša, koji je članovima Odbora predstavio predstavnik Ministarstva spoljnih poslova v.d. pomoćnika ministra Aca Jovanović. Ovaj Sporazum zaključen je u cilju razvijanja bilateralnih odnosa Srbije i UAE, povećanja ekonomske i sveukupne saradnje dveju zemalja. On je usklađen sa odredbama tipskih sporazuma o ukidanju viza i konkretno će omogućiti bezvizni režim i za naše građane, imajući u vidu da je Srbija osnovnim sporazumom ukinula vize za građana UAE, naveo je Jovanović. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona. Članovi Odbora usvojili su pet inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Članovi Odbora formirali su PGP sa Mjanmarom i za predsednika izabrali narodnog poslanika Neđa Jovanovića. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Jelena Vujić Obradović, Tijana Davidovac, Maja Mačužić Puzić, Nikola Savić, Stefana Miladinović i dr Sanda Rašković Ivić, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Aleksandar Čotrić, mr Jadranka Jovanović, Milovan Drecun i dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 24. januara, članovi Odbora razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je, postupajući u skladu sa odredbama člana 199. Poslovnika Narodne skupštine, izvršio uvid u Odluku Republičke izborne komisije i uverenja o izboru narodnih poslanika Nemanje Radojevića, Vojina Biljića i Andrijane Avramov, izabranih sa Izborne liste DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ i utvrdio da su podaci o izboru narodnih poslanika istovetni sa podacima iz Odluke Republičke izborne komisije, čime su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata imenovanim narodnim poslanicima, te predlaže da Narodna skupština po prijemu ovog izveštaja, konstatuje potvrđivanje mandata novoizabranim narodnim poslanicima Nemanji Radojeviću, Vojinu Biljiću i Andrijani Avramov. Odbor je razmotrio i većinom glasova usvojio ostavke koje su na funkciju narodnog poslanika podnele Ivana Stojiljković i Ljibuška Lakatoš. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanica Ivane Stojiljković i Ljibuške Lakatoš nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnom poslaniku Balši Božoviću na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 28. novembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Odbor je razmotrio i obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnom poslaniku Bošku Obradoviću na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 28. novembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Članovi Odbora razmotrili su i obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Dušanu Petroviću, Bošku Obradoviću, Balši Božoviću i dr Sandi Rašković Ivić na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 4. decembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnih poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnih poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Takođe, Odbor je razmotrio i obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Zoranu Živkoviću, Radoslavu Milojičiću i Marku Đurišiću na Četvrtoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, održanoj 5. decembra 2018. godine i doneo rešenje o kažnjavanju narodnih poslanika novčanom kaznom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnih poslanika, u iznosu od 7.673,26 dinara. Članovi Odbora razmotrili su i doneli Odluku o visini osnovice za obračun i isplatu plate za predsednika Republike, narodne poslanike i imenovana lica u Službi predsednika Republike i Službi Narodne skupštine i shodno tome: – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plate predsednika Republike u neto iznosu od 8.922,39 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata narodnih poslanika u neto iznosu od 8.922,39 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata imenovanih lica u Službi predsednika Republike u neto iznosu od 3.033,92 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Utvrđuje se osnovica za obračun i isplatu plata imenovanih lica u Službi Narodne skupštine u neto iznosu od 3.033,92 dinara, sa pripadajućim porezom i doprinosom za obavezno socijalno osiguranje. – Osnovica iz tač. 1–4. ove odluke primenjivaće se počev od obračuna i isplate plate za januar 2019. godine. Odbor je razmotrio predlog zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine za postavljenje državnog službenika na položaj pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodilac Sektora za opšte poslove i rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije. Odbor je većinom glasova doneo Rešenje o postavljenju Marine Šuković na položaj pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodilac Sektora za opšte poslove postavi i Rešenje o postavljenju Daria Kukolja na položaj pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine – rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije, na period od 5 godina. Takođe, Odbor je doneo rešenje o produženju statusa vršioca dužnosti za period od 6. januara 2019. godine do donošenje rešenja o postavljenju na položaj pomenutih lica. Na kraju sednice, Odbor je doneo Odluku o usmeravanju sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine, koja iznose 121.911,44 dinara, i većinom glasova članova Odbora odlučili da se pomenuta sredstva uplate u korist Eparhije raško-prizrenske, Manastir Gračanica, kao pomoć narodnim kuhinjama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, dr Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović i dr Darko Laketić. Sednici je prisustvovao i zamenik generalnog sekretara Branko Marinković.

Na sednici, održanoj 26. decembra, članovi Odbora razmotrili su aktuelno stanje u pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji i Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Bugarske, za period januar–jun 2018. godine. Aktualno stanje i Izveštaj, članovima Odbora, iznela je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i šef Pregovaračkog tima Tanja Miščević. Joksimović je istakala da je ove godine otvoreno četiri poglavlja na dve međuvladine konferencije i da je okvirna godina za pristupanje Srbije u EU 2025. Ministarka je navela i da Unija iduće godine ima vrlo važne datume o kojima treba da brine, kao što je formalizovanje izlaska Velike Britanije u martu, potom izbori za Evropski parlament, u maju 2019. godine. Iznela je i podatak da su poglavlja 2, 4, 14, 9, 21 i 28 tehnički spremna za otvaranje, odnosno da je Srbija predala pregovaračku poziciju, ali da otvaranje zavisi od zemalja članica. Navela je da otvaranje novih poglavlja zavisi i od poglavlja 23 i 24, koje je Srbija otvorila u junu 2016. godine, te da se dva puta godišnje podnose izveštaji kako bi se utvrdilo šta je postignuto na tim poljima. Istakla je i činjenicu da je EU postavila uslov da ova dva poglavlja budu prva otvorena kada je u pitanju Srbija i ima veliku ulogu u otvaranju ostalih poglavlja. Ona je u svom izlaganju iznela i činjenicu da je, po trenutnom istraživanju javnog mnjenja zemalja članica, 45 odsto protiv, a 43 odsto za proširenje Evropske unije. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Bugarske i predložio Narodnoj skupštini da razmotri i usvoji pomenuti izveštaj. U nastavku sednice, određena je i delegacija Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji će se održati u Bukureštu, od 20. do 21. januara 2019. godine. Delegaciju će činiti poslanici Gordana Čomić i Žarko Mićin. Na sadnici je određena i delegacija od dva člana Odbora koji će učestvovati na Interparlamentarnoj konferenciji na temu „Komunikacija sa građanima: Kako razviti sveobuhvatnu strategiju komunikacije parlamenta“, u organizaciji Evropskog parlamenta, u Briselu, 29. januara 2019. godine, koju će činiti Elvira Kovač i Vesna Marković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Ivana Nikolić, Hadži Milorad Stošić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Žarko Mićin, Elvira Kovač, Dubravka Filipovski i dr Aleksandra Jerkov.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednicama zatvorenim za javnost, održanim 21. decembra 2018. godine, razmatrao je i usvojio izveštaje o radu Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije, za prethodni period. U toku diskusije je istaknuto da je zbog aktuelne bezbednosne situacije neophodno intenzivno angažovanje svih državnih struktura kao i organa bezbednosti Republike Srbije. Članovi Odbora za kontrolu službi bezbednosti pružili su punu podršku predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću, svim državnim organima i službama bezbednosti u naporima koje ulažu na zaštiti i očuvanju bezbednosti Republike Srbije i svih njenih građana. Članovi Odbora informisani su o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji kao i o aktuelnoj političko-bezbednosnoj situaciji u okruženju. Tom prilikom članovi Odbora upoznati su sa aktivnostima koje vojne službe bezbednosti preduzimaju u vezi sa nedavnim događajima od uticaja na bezbednosnu situaciju u Republici Srbiji, uključujući događaje u južnoj srpskoj pokrajini. Na osnovu predstavljenih aktivnosti i dobijenih informacija, istaknuto je da su vojne službe bezbednosti u izveštajnom periodu sve zadatke iz svojih nadležnosti vršile u skladu sa važećim pozitivno-pravnim propisima, u interesu zaštite bezbednosti Republike Srbije i svih njenih građana. Tokom diskusije, ocenjeno je da izveštaji pružaju potpun uvid u rad Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije i da su agencije u izveštajnom periodu efikasno izvršavale zadatke iz svoje nadležnosti. Analizom rada u izveštajnim periodima, Odbor je zaključio da je Vojnobezbednosna agencija uspešno realizovala težišne zadatke iz svoje nadležnosti u suprotstavljanju organizovanom kriminalu i korupciji, bezbednosnoj i kontraobaveštajnoj zaštiti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Posebno je naglašen značaj pravovremenog otkrivanja i procenjivanja indikatora ugrožavanja bezbednosti sistema odbrane i preduzimanje efikasnih mera kontraobaveštajne i bezbednosne zaštite Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Agencije su u izveštajnom periodu realizovale zadatke iz svoje nadležnosti u skladu sa zakonom i u saradnji sa organima rukovođenja i komandovanja Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i sa drugim nadležnim institucijama u Republici Srbiji i partnerskim službama drugih zemalja. Članovi Odbora posebno su pozdravili unapređenje saradnje i razmenu informacija sa domaćim i stranim službama bezbednosti čime je omogućena efikasnija provera podataka i informacija što je doprinelo većoj pouzdanosti procena i u velikoj meri doprinelo jačanju poverenja i saradnje među agencijama. Takođe, prepoznajući značajnu ulogu koju imaju izaslanstva odbrane, kao organizacione jedinice Vojnoobaveštajne agencije, članovi Odbora izrazili su jedinstven stav da se pruži puna podrška za otvaranje novih izaslanstva odbrane.

Na sednici Odbora, održanoj 18. decembra, obavljen je razgovor sa dr Ivanom Nikolićem, kandidatom za izbor člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i utvrđeni su Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora su jednoglasno usvojili Predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera Narodne banke Srbije i Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milan Lapčević, Goran Kovačević, Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Zoltan Pek, Tanja Tomašević Damnjanović, Zoran Bojanić i Vojislav Vujić.

Na zajedničkoj sednici, održanoj 18. decembra, članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za prava deteta razmotrili su Izveštaj o radu Nacionalnog mehanizma za prevenciju torture za 2017. godinu, koji je podneo Zaštitnik građana, a koji je prisutnima obrazložila Olja Jovičić, generali sekretar Zaštitnika građana. Jovičić je istakla da je ovo šesti po redu godišnji izveštaj ovog tipa, a koji je sproveden od strane Zaštitnika građana u obavljanju poslova Nacionalnog mehanizma za prevenciju protiv torture (NPM) u Republici Srbiji. Generalni sekretar je istakla da je u 2017. godini obavljena 61 poseta mestima gde se nalaze lica lišena slobode i da je, na osnovu utvrđenih nepravilnosti u radu, nadležnim organima upućeno 309 preporuka. Jovičić je istakla da je u 2017. godini, radi praćenja postupanja policije prema dovedenim, uhapšenim i zadržanim licima, NPM obavio 8 poseta policijskim stanicama. Postupanje prema zadržanim licima je praćeno i prilikom poseta zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, s obzirom da je praksa da se lica zadržana na osnovu Zakonika o krivičnom postupku smeštaju u zavode. Sačinjeno je 6 posebnih izveštaja o postupanju policije, u kojima je upućeno 41 preporuka. Sekretar je rekao da po sačinjenim izveštajima mnoge prostorije za zadržavanje i dalje nisu u skladu sa standardima, a veoma mali broj policijskih stanica ima uslove za boravak lica duže od 24 sata. NPM je posetio 12 zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, a sačinjeno je 10 izveštaja i upućeno 168 preporuka za otklanjanje uočenih nedostataka i unapređenje postupanja organa. Po 110 preporuka je postupljeno, po 5 nije i za 53 je potrebno dalje praćenje. Nedostaci u većini zavoda su ti da se uočava potreba za unapređenjem sistema video nadzora, radi bolje pokrivenosti i dužeg čuvanja snimaka. Takođe, pojedini zavodi zbog svoje lokacije i arhitektonskih rešenja ne mogu u potpunosti da ispune zahteve koje postavljaju savremeni standardi postupanja prema licima lišenim slobode. U 2017. godini NPM je obavio 2 posete psihijatrijskim bolnicama, a ustanovljeno je da se na smeštaju nalazi veliki broj pacijenata na dug period, isključivo iz razloga što u zajednici nisu obezbeđeni uslovi za njihov boravak. Psihijatrijske bolnice se suočavaju i sa nedovoljnim brojem zaposlenih, što može nepovoljno uticati na kvalitet pružanja zdravstvenih usluga i ostvarivanje prava pacijenata. U sličnom položaju nalaze se i socijalne ustanove domskog tipa. NPM je obavio 36 tematskih poseta, radi praćenja postupanja nadležnih organa prema izbeglicama i migrantima i kroz 26 izveštaja o ovim posetama su upućene 52 preporuke za uklanjanje utvrđenih nedostataka i unapređenje postupanja. Postupljeno je po 29 preporuka, po 3 preporuke nije postupljeno i dalje će se pratiti postupanje po 19 preporuka. Podaci Komesarijata za izbeglice i migracije pokazuju da se u decembru 2017. godine u centrima nalazilo 85 migranata koji su zainteresovani da traže utočište u Srbiji. Ovi podaci ukazuju na mogućnost da je uprkos više od 6 hiljada izdatih potvrda o namerama za traženje azila, broj stvarnih tražilaca mnogo manji i da potvrde više služe za evidentiranje. U septembru je objavljeno da je više od 500 dece migranata upisano u 27 osnovnih škola u Srbiji. Ovaj proces je pratio i NPM prilikom poseta centrima i utvrdio da deca u lokalnim osnovnim školama prisustvuju na 2 do 3 školska časa dnevno. Na sednici je rečeno da je u Srbiji nastavljen trend unapređenja zaštite prava lica lišenih slobode, primene policijskih ovlašćenja, kao i sprečavanja torture i drugih oblika zlostavljanja. Istaknuto je i da tortura kao organizovana pojava podsticana od strane državnih organa ne postoji. Sednici je predsedavao predsednik Odbora za pravosuđe Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova tri odbora.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su na sednici, održanoj 11. decembra, razmotrili Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati navedeni Predlog odluke. Članovi Odbora su na sednici utvrdili Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kraljevu i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi i uputili ih Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Sreto Perić, Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski i Marko Parezanović.

Na sednici održanoj 7. decembra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su četiri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Članovi Odbora konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Azerbejdžanom, Kinom, Italijom, Iranom, SAD, Tunisom, Irakom, Bolivijom i Poljskom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Milisav Petronijević, Jovan Palalić, Jelena Vujić Obradović, Dubravka Filipovski, Tijana Davidovac, Maja Mačužić Puzić i Đorđe Vukadinović.

Na sednici, održanoj 6. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog za organizovanje javnog slušanja o inicijativi „Naše dete – naša odluka“, za izmene i dopune Porodičnog zakona. Članovi Odbora prihvatili su Predlog i odredili mart iduće godine, kao mesec za održavanje Javnog slušanja. Tema javnog slušanja ima za cilj pružanje šanse roditeljima da za vreme svoga života odrede staratelje svoje dece, u slučaju njihove smrti, što za sada nije regulisano zakonom. Poziv za javno slušanje bilo bi upućeno direktorima centara za socijalni rad, članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narode skupštine, članicama Ženske parlamentarne mreže, Savetu za prava deteta, ministarstvima, nevladinim organizacijama koje se bave ovim pitanjem i drugim resornim telima. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marko Đurić, Sandra Božić, Milija Miletić, Elvira Kovač, dr Danijela Stojadinović, dr Radoslav Jović, Milena Ćorilić, Gorica Gajić, Marija Jevđić, dr Ana Stevanović, Gordana Čomić, Milanka Jevtović Vukojičić i Nataša Mihajlović Vacić.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 6. decembra 2018. godine, razmotrili predloge odluka o finansijskim planovima DRI i Fiskalnog saveta. Predsednik Saveta DRI Duško Pejović obrazložio je Predlog odluke o finansijskom planu Državne revizorske institucije za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu i Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu. On je naveo da je plan za 2018. godinu podnet na razmatranje još u novembru 2017. godine, međutim, u međuvremenu je došlo do uvećanja sredstava iz budžetske rezerve za potrebe isplate plata i pripadajućih poreza i doprinosa na teret poslodavca. Nekadašnjih oko 665 miliona dinara sada iznosi 701.986.000 dinara, od kojih je 520.478.000 namenjeno za plate, a 92.947.000 za poreze i doprinose na teret poslodavca i nalazi se na pozicijama 411 i 412. Pejović je predstavio i plan za 2019. godinu, koji je DRI dostavila Odboru 9. novembra, a kojim je planirano 745.250.000 dinara, od čega je za plate namenjeno 555.484.000 dinara, a za doprinose 99.432.000 dinara. Pejović je naveo da se ovim iznosom obezbeđuju plate u bruto iznosu za svih 311 zaposlenih u DRI, kao i povećanje od sedam odsto za 2019. godinu. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog odluke o finansijskom planu Državne revizorske institucije za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i 2020. godinu i Predlog finansijskog plana Državne revizorske institucije za 2019. godinu sa projekcijama za 2020. i 2021. godinu. Predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2018. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2018. godinu i Predlog finansijskog plana Fiskalnog saveta za 2019. godinu, sa Predlogom kadrovskog plana Fiskalnog saveta za 2019. godinu članovima Odbora predstavio je Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. On je naveo da je kadrovskim planom za 2018. godinu opredeljeno 17 radnih mesta u Fiskalnom savetu, od čega je popunjeno osam. Predloženi plan je iznosio 42 miliona dinara, od čega je 24 miliona bilo opredeljeno za plate, a 12,7 miliona za usluge po ugovorima. Ta sredstva nisu bila dovoljna te je Fiskalni savet, u dogovoru sa Ministarstvom finansija, preusmerio sredstva i obezbedio 25 do 25,5 miliona dinara za tu namenu. Altiparmakov je naveo da je planom za 2019. godinu predviđeno 43 miliona dinara za rad Fiskalnog saveta, što je adekvatan iznos. On je istakao da je za plate namenjeno 27 miliona dinara, a ako se bude dobila saglasnost za povećanje broja zaposlenih za jedan, Fiskalni savet će sredstva obezbediti za to mesto iz ušteda. On je naveo i da je planirano uvećanje troškova za službena putovanja, imajući u vidu da će u pregovorima sa EU biti otvoreno Poglavlje 17, a u čemu učestvuje i Fiskalni savet, što će povećati broj službenih putovanja. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su i ova dva predloga. U nastavu sednice, Odbor je konstatovao prestanak funkcije Ivanu Nikoliću, članu Saveta Narodne banke Srbije, istekom mandata. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove da će Odbor, u skladu sa članom 22. Zakona o NBS, pokrenuti postupak izbora člana Saveta NBS i dostaviti dopis poslaničkim grupama u Narodnoj skupštini, da u roku od 10 dana dostave predloge kandidata. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Vojislav Vujić, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević, Zoran Despotović i Tanja Tomašević Damnjanović.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 5. decembra 2018. godine, razmotrili više predloga zakona u pojedinostima, koji su na dnevnom redu Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudskim taksama podneta su dva amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 23 amandmana, koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Vlada i Odbor prihvatili su šest, i to na članove 30, 32, 35, 46, 75. i 85. Predloga zakona. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, i to na član 61. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platama državnih službenika i nameštenika narodni poslanici podneli su devet amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od podnetih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave podneto je 62 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili dva, i to na članove 40. i 54. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović. Od sedam amandmana, koji su podneti na Predlog zakona o izmenama Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Vlada i Odbor nisu prihvatili četiri amandmana, koji su podneti na Predlog zakona o izmeni Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o zaposlenima u javnim službama podneto je ukupno osam amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od šest amandmana, koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od sedam amandmana, koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inspekcijskom nadzoru ukupno je podneto 10 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili četiri, i to na članove 4, 22, 26. i 36. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Veljković, Neđo Jovanović, Biljana Pantić Pilja, doc. dr Mihailo Jocić, Žarko Mićin, Đorđe Komlenski, Marko Parezanović i Jovan Palalić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici od 5. decembra, razmotrili amandmane koje su podneli Odbor za zaštitu životne sredine, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Odbor za pravosuđe, državu upravu i lokalnu samoupravu, kao i narodni poslanici Katarina Rakić i Đorđe Komlenski. Odbor za zaštitu životne sredine podneo je 25 amandmana na Predlog zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava podneo je amandman sa ispravkom na član 8. Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor za pravosuđe, državu upravu i lokalnu samoupravu podneo je amandman na član 61. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da je ovaj amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Narodna poslanica Katarina Rakić podnela je amandman sa ispravkom na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da je ovaj amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Narodni poslanik Đorđe Komlenski podneo je dva amandmana sa ispravkom, i to na članove 2. i 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova. Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milena Ćorilić, Jelena Žarić Kovačević, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Bojan Torbica, Bajro Gegić i Vojislav Vujić.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su, na sednici od 5. decembra, razmotrili izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija od oktobra 2017. do oktobra 2018. godine. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora Katarine Rakić da se obavi zajednička rasprava o svim izveštajima. Najvažnije aktivnosti Ministarstva, prema resorima, predstavili su Irini Reljin, Marija Vučinić i Milan Dobijević. Govoreći o elektronskim komunikacijama Irini Reljin je istakla da je u izveštajnom periodu donet Zakon o elektronskim komunikacijama, kao sistemski zakon važan za industriju, kao i preko 40 podzakonskih akata. Reljin je predstavila i ostala zakonska rešenja koja su u pripremi, a posebno je naglasila donošenje strategije elektronskih komunikacija do 2023. godine, koja obuhvata analizu stanja ove oblasti u Srbiji. Reljin je predstavila projekte na kojima je Ministarstvo radilo, a među kojima je najznačajniji projekat izgradnje širokopojasnih sistema. Marija Vučinić, predstavila je aktivnosti Ministarstva u oblasti poštanskog saobraćaja u izveštajnom periodu sa posebnim osvrtom na donošenje Zakona o poštanskim uslugama. Takođe, kao važan segment rada Vučinić je navela izuzimanje upotrebe pečata kod privrednih subjekata, donošenje strategije realizacije poštanskih usluga u Srbiji, kao i potpisivanje kolektivnog ugovora za zaposlene u JP Pošta Srbije. Milan Dobrijević predstavio je aktivnost Sektora za informaciono društvo, a pre svega zakonodavnu aktivnost, gde je kao najvažniju aktivnost naveo donošenje Zakona o elektronskom poslovanju i serije podzakonskih akata, koji su omogućili korišćenje elektronskog potpisa i pečata. Takođe, istakao je da je omogućeno i čuvanje elektronskih dokumenata, a u planu je uvođenje usluge elektronske dostave dokumenata. Dobrijević je istakao da je donet i akcioni plan za razvoj informatičkog društva, kao i set propisa koji će podstaći digitalizaciju u Srbiji. U izradi su nov zakon o elektronskoj trgovini i nov zakon o trgovini, kako bi se olakšalo poslovanje. Kada su u pitanju veliki infrastrukturni projekti Dobijević je istakao projekat „Povezane škole“, koji se realizuje u saradnji sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i projekat širokopojasne optičke infrastrukture u ruralnim predelima, dok je Ministarstvo ostvarilo i uspešnu saradnju sa SANU. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. oktobra do 29. decembra 2017. godine, Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine, Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. aprila do 30. juna 2018. godine i Izveštaj o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. jula do 30. septembra 2018. godine. Sednici je predsedavala Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Snežana B. Petrović, Olivera Pešić, dr Danijela Stojadinović, Jasmina Karanac, Dragan Jovanović, Ivana Nikolić i Goran Kovačević.