Na 37. sednici, održanoj 15. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o setvi ozimnih kultura u nerazvijenim područjima. Sa članovima Pododbora mišljenja o ovoj temi razmenili su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike i prof. Miroslav Malešević. Predsednik Pododobora Milija Miletić istakao je da skoro tri meseca u Srbiji nije bilo kiše, što stvara probleme za setvom, pre svega pšenice, ali i ječma i drugih ozimnih kultura. On je istakao da je u nerazvijenim područjima dosta zemlje ostalo neposejano, što zbog izostanka kiše, što zbog neadekvatne mehanizacije. Miletić je dodao da bi bilo dobro da padne oko 30 mililitara kiše po metru kvadratnom, kako bi se posejale ozimne kulture. Celokupnoj teškoj situaciji doprinosi i visoka cena dizel goriva, kao i drugi visoki troškovi setve, pa i korišćenje nedeklarisanog semena. On je dodao da ima podataka da je do sada posejano oko 480.000ha u celoj Srbiji, što je oko 10 odsto manje nego ranijih godina, a što će uticati na prinos sledeće godine. Takođe, Miletić je dodao da, iako je setveni rok prošao, treba sejati i dalje, posebno u nišavskom okrugu gde je do sada posejano manje od 40.000ha. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević složio se sa konstatacijom da je ova jesen bila suva i topla i da su strna žita u oktobru sejana u suvi setveni sloj zemlje. Zasejane površine se razlikuju od regiona do regiona zemlje, kao i da je planirano da se ove godine zaseje oko 600.000ha pšenice, a da je do sada posejano po nekim pokazateljima samo 400.000ha na nivou cele zemlje. On je dodao da, iako su optimalni agro-tehnički rokovi za setvu prošli, treba nastaviti sa setvom, ali je izrazio i bojazan kako će se sve ovo odraziti na sledeći rod. Slična situacija je i sa kulturama kao što su raž, ovas i ječam, sa izuzetkom uljane repice čiji je zasad ove godine veći, zaključio je Stanojević. Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike dodao je da je i ova setva na više načina pokazala da se u roku poseje samo polovina zemljišta, s tim da je ona teža u odnosu na prethodne zbog suše. I on je mišljenja da sa setvom treba nastaviti dokle god je to moguće iako su optimalni rokovi za nju prošli. Prof. Miroslav Malešević složio se sa kolegama iz Ministarstva u oceni ovogodišnjih uslova za setvu i istakao da ovakva jesen do sada nije zabeležena. On je ocenio da je ova suša širih razmera, jer je njome zahvaćena cela Evropa, a zabrinutost najviše izaziva nedostatak rezervi vode u zemlji. Tu štetu će pretrpeti ne samo ozimne kulture, već i mladi višegodišnji zasadi, a najveći problem je kombinacija visokih temperatura i deficit vlage, što biljkama onemogućava da odbace list, istakao je Malešević. Ukoliko bi se vremenski uslovi popravili i palo u naredna dva-tri meseca oko 150ml kiše po metru kvadratnom, to bi omogućilo da se zaseje dovoljno pšenice. On je istakao i da je dat savet poljoprivrednicima da za sada oru zemlju, ali bez fosfora i kalijuma, već samo da koriste azotna đubriva. On je ocenio da bi bilo dobro uspostaviti mehanizam za praćenje zasejanih površina i ocenio da ono što sada predstavlja za proizvođače problem, sem suše, jesu i pojava glodara i lisnih vaši. Malešević je zaključio da je 600.000ha pod pšenicom dobar plan, da je savet da poljoprivrednici nastave sa setvom kako bi se ta cifra dostigla, a da će sve što bude prinos naći kupca, imajući u vidu deficit pšenice u svetu. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su pet inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Članovi Odbora konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Kanadom, Češkom i Bolivijom, a formirane su i PGP sa Ugandom i sa Republikom Kabo Verde, za čije predsednike su izabrani Dragomir Karić, odnosno, Veroljub Arsić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Savić, Ljiljana Malušić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Milisav Petronijević, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić i dr Milorad Mijatović.

Na sednici, održanoj 13. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog za organizovanje javnog slušanja o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković. Kako bi se stručna javnost upoznala sa ovim zakonom, Odbor se usaglasio da javno slušanje za Predlog zakona bude organizovano 19. novembra, u 11 časova, u maloj sali, u Domu Narodne skupštine. Na Javno slušanje biće pozvani i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor za privredu, regionalni razvoj trgovinu, turizam i energetiku, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja, Ministarstva rudarstva i energetike, resornih instituti i nevladine organizacije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Nada Lazić, Zoran Despotović, dr Predrag Jelenković, Borka Grubor, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Aleksandra Jevtić i Vladimir Petković.

Na sednici održanoj 9. novembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su predlog skupštinskog budžeta za 2019. godinu. Predlogom skupštinskog budžeta za 2019. godinu utvrđuje se obim potrebnih sredstava za finansiranje nadležnosti Narodne skupštine za 2019. godinu, u skladu sa budžetskim klasifikacijama utvrđenim Zakonom o budžetskom sistemu. Rashodi i izdaci Narodne skupštine za 2019. godinu utvrđuju se u ukupnom iznosu od 2.481.140. 000 dinara. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Đorđu Vukadinoviću na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, te su doneli Odluku o novčanom kažnjavanju narodnog poslanika u visini od 40 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 28.685,05 dinara. U nastavku rada, Odbor je razmotrio i obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnoj poslanici dr Dijani Vukomanović na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, te je doneo Odluku da se narodna poslanica kazni novčanim iznosom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Marković, dr Darko Laketić, Stefana Miladinović, Vojislav Vujić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Jelena Mijatović, Veroljub Matić i Momo Čolaković.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je danas, 7. novembra 2018. godine, 10. sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, nakon koje je predsednik Odbora Milovan Drecun, u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine, dao sledeće saopštenje za javnost: „Odbor za KiM je na današnjoj sednici razmotrio Informaciju Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, BIA, VOA i VBA o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na KiM i bezbednosti srpskog naroda u južnoj Pokrajini. Na osnovu detaljne analize stanja na KiM zaključeno je da je bezbednosna situacija relativno stabilna, ali veoma složena i osetljiva. Postoje ozbiljni pokazatelji mogućnosti pogoršanja stabilnosti i narušavanja bezbednosti srpskog naroda, čiji se razlozi ogledaju u opštem nezadovoljstvu stanovništva političkom i ekonomskom situacijom na KiM, izraženim međuetničkim tenzijama, složenoj političkoj situaciji, što su elementi koji u narednom periodu mogu krajnje negativno da se odraze na bezbednost na KiM, a posebno na bezbednost srpskog naroda. Moguće su nove jednostrane akcije Prištine koje mogu da ugroze bezbednost Srba, a stalni bezbednosni rizik predstavlja stalno nastojanje Prištine da pod svoju kontrolu stavi sever KiM. Neprihvatljivo je i krajnje destabilizujuće planirano transformisanje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u „Vojsku Kosova“ i pritisak koji se vrši na pojedince iz redova srpskog naroda da se pridruže ili ostanu u toj formaciji. Stvaranje takve oružane formacije je u punoj suprotnosti sa važećom Rezolucijom 1244 SB UN, ali i „Ustavom“ Kosova, te nema ni legalitet ni legitimitet. Ta planirana formacija će biti činilac maksimalnog ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, potpuno će onemogućiti smirivanje međunacionalnih tenzija i destabilizovaće situaciju na KiM, ali i regionalnu stabilnost. U narednom periodu poseban rizik, kao i do sada, biće pokušaji Prištine da učlani Kosovo u Interpol, što bi u slučaju pozitivnog ishoda rezultiralo brojnim tajnim optužnicama i raspisivanjem poternica protiv mnogih iz redova srpskog naroda. Srbi, posebno južno od Ibra, žive teško, gotovo bez slobode, ugrožena im je bezbednost i kretanje. Brojni su napadi i provokacije Albanaca prema srpskom stanovništvu, a samo od juna do danas registrovano je preko 40 etnički motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu. Agresivna retorika albanskih političkih lidera protiv zvaničnog Beograda i intenzivna medijska kampanja i fabrikovanje lažnih vesti, koje pojačavaju tenzije, unose nemir kod srpskog naroda i predstavljaju jedan od činilaca koji dodatno ugrožavaju bezbednost. Uočeno je prisustvo i delovanje vehabijsko-selafijskih grupacija, koje su aktivne sa pozicija radikalnog islamizma i čija je prioritetna meta delovanja srpski narod na KiM. Takođe, primećeno je i pojačano obaveštajno delovanje pojedinih zapadnih službi posebno na severu KiM, sa namerom plasiranja raznih dezinformacija i laži da bi se Srbi pridobili za saradnju i učešće u tzv. kosovskim bezbednosnim snagama i što više udaljili od zvaničnog Beograda. Odbor za KiM snažno apeluje i traži od albanskih političkih struktura da teške ekonomske probleme ne rešava tako što će odgovornost za takvo stanje potpuno neosnovano prebaciti na srpski narod i zvanični Beograd, čime se albansko stanovništvo radikalizuje protiv srpskog, već da se posveti poboljšanju ekonomske situacije, borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i izuzetno visoke korupcije. S tim u vezi osuđujemo postupak privremenih institucija samouprave u Prištini da uvedu dodatne namete na robu koja na KiM dolazi iz centralne Srbije i BiH i tražimo od njih da u skladu sa postignutim dogovorima omoguće nesmetan protok ljudi i robe. Smatramo da je albanska zajednica na KiM najodgovornija za bezbednost srpskog naroda, te pozivamo i albansku zajednicu i albanske političke stranke da pokažu spremnost i posvete se postizanju kompromisnog i dogovornog rešenja sa zvaničnim Beogradom“.

Na sednici održanoj 6. novembra 2018. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrao je, u pojedinostima, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju i Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, podneto je ukupno četiri amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije predložene amandmane. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, podneto je ukupno tri amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije predložene amandmane. Na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podneto je 124 amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije sve predložene amandmane. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, podneto je 88 amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije sve predložene amandmane. Na Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, podneto je ukupno 63 amandmana, Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati amandman na član 28. Predloga zakona, a da ostale amandmane odbije. Na Predlog zakona o lobiranju podneto je ukupno 100 amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije sve predložene amandmane. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa podneta su dva amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije oba predložena amandmana. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva pravde, v.d. pomoćnik ministra Jovan Ćosić i viši savetnik u ministarstvu Zlatko Petrović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Marijan Rističević, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Jovan Palalić, Žarko Mićin, Tanja Tomašević Damnjanović i Marko Parezanović.

Na sednici, održanoj 6. novembra, razmotrene su Informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar–mart 2018. godine i za period april–jun 2018. godine. Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić predstavio je normativne i programske aktivnosti za izveštajne periode. Vekić je govorio i o ostvarenoj međunarodnoj saradnji i aktivnostima sanitarne inspekcije koja je u periodu od januara do marta 2018. godine izvršila ukupno 12.219 inspekcijskih nadzora, dok je u periodu od aprila do juna izvršeno 12.685 inspekcijskih nadzora. Državni sekretar je govorio o detaljima projekta „Rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) . Nakon kraće rasprave članovi Odbora su prihvatili izveštaje o radu Ministarstva zdravlja. Tokom rada narodni poslanici su razmotrili 17 predstavki građana i organizacija i uputili ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Jović, dr Danica Bukvić, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Dragana Barišić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Desanka Repac, Milena Bićanin, dr Dragan Vesović, prof. dr Milan Knežević, dr Ljubica Mrdaković Todorović i dr Danijela Stojadinović.

Na sednici Odbora, održanoj 5. novembra, razmatrani su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje je podnela Vlada. Na sednci su razmotreni i Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, predloženo je 96 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatila jedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, podneto je 13 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, podneto je ukupno 24 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, podneto je 11 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan amandman. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, predloženo je 40 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, od ukupno podneta 524 amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili jedan. Na Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, podneto je 10 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu podneto je osam amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatio ni jedan. Na pomenuti predlog zakona podnet je i jedan odborski amandman. Na Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, narodni poslanici podneli su pet amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, podneto je ukupno 16 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Balša Božović, Borisav Kovačević, Miroslav Lazanski, Stefana Miladinović, prof. dr Zoran Dragišić, Krsto Janjušević, Dubravka Filipovski i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 5. novembra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su više predloga zakona, u pojedinostima, koji su na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneto je ukupno 524 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da tri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su ostali u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, podneto je ukupno 96 amandmana narodnih poslanika, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da 20 amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, podneto je ukupno 24 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, podneto je ukupno 11 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, podneto je ukupno 13 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, podneto je ukupno 16 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da dva amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, podneto je ukupno 40 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da 20 amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, podneto je ukupno deset amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, podneto je ukupno pet amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, podneto je ukupno osam amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, podneto je ukupno četiri amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, podneto je ukupno tri amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podneto je ukupno 124 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, podneto je ukupno 88 amandmana, od kojih 20 nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, podneto je ukupno 63 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o lobiranju, podneto je ukupno 100 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, podneto je ukupno dva amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor i Jelena Žarić Kovačević.

89. sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Na sednici održanoj 5. novembra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su amandman na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogarstvu, amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su ocenili da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavo predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor i Jelena Žarić Kovačević.

Na sednici Odbora, održanoj 2. novembra 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period jul–septembar 2018. godine. Informaciju o radu Ministarstva obrazložili su državni sekretar Aleksandar Gajović i sekretar Ministarstva Igor Jovičić i tom prilikom upoznali članove Odbora sa programom i aktivnostima Ministarstva u izveštajnom periodu. Državni sekretar Aleksandar Gajović je istakao da je Ministarstvo, u izveštajnom periodu, u oblasti kulture, obavljalo poslove koji se odnose na razvoj i unapređenje kulture i umetničkog stvaralaštva, na praćenje i istraživanje u oblasti kulture, na razvoj i unapređenje književnog i muzičkog stvaralaštva i likovnih i primenjenih umetnosti. U oblasti informisanja, Ministarstvo je obavljalo poslove koji se odnose na sistem javnog informisanja, praćenje sprovođenja i priprema zakona u oblasti javnog informisanja, praćenja rada javnih preduzeća u oblasti javnog informisanja, praćenje delatnosti stranih informativnih ustanova, a naročito je stavljen akcenat na informisanje nacionalnih manjina. Takođe, Gajović je naveo da je Ministarstvo podsticalo saradnju u oblasti zaštite kulturne baštine, kulturnog stvaralaštva i ukazao na odličnu saradnju sa ambasadama u Beogradu. Nakon obrazloženja Izveštaja, članovi Odbora su se dodatno interesovali za aktuelne teme iz oblasti medija i kulture i podsetili na podatak da se na današnji dan, 2. novembar, obeležava Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima. Razgovaralo se i o napretku u izradi medijske strategije koja, kroz primere evropskih iskustava, treba da doprinese unapređenju medijske atmosfere u Srbiji. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su, većinom glasova, prihvatili Informaciju o radu Ministarstva kulture i informisanja za period jul–septembar 2018. godine. Sednici je predsedavao Mirko Krlić, predsednik Odbora, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Ana Stevanović, Hadži Milorad Stošić, mr Jadranka Jovanović, Dragana Kostić, Snežana Paunović, dr Predrag Jelenković, Aleksandar Jugović, Jasmina Obradović i prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković.

Članovi Odbora za zaštitu životne sredine su, na sednici održanoj 1. novembra 2018. godine, razmotrili Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu, koji je podnela Vlada. Državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine dr Branislav Blažić istakao je da, prema Zakonu o zaštiti životne sredine, Vlada, jednom godišnje, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o stanju životne sredine u Srbiji i on sadrži sve podatke o istom i osim što se upućuje Narodnoj skupštini, stavlja se na uvid i stručnoj i široj javnosti, kako bi se upoznala sa stanjem životne sredine u zemlji. Direktor Agencije za zaštitu životne sredine Filip Radović u kratkim crtama predstavio je Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017. godinu istakavši da se on nalazi u vrhu svetskih izveštaja. U odnosu na 2016. godinu kvalitet vode u Dunavu je bio bolji 2017. godine, kao i kvalitet vazduha, posebno u gradovima kao što je Bor, ocenio je Radović. On je naveo da se očekuje poboljšanje kvaliteta vazduha u narednoj godini, imajući u vidu investicije u energetski sektor. On je dodao da je u 2017. godini poraslo prečišćavanje otpadnih voda sa 10 na 14 odsto, kao i prikupljanje otpada, koje iznosi 84 odsto. Zaštićeno je 15 odsto više prirodnih područja nego 2016. godine, a od lokalnog i republičkog nivoa naplaćeno je 13.315 milijardi dinara naknada za zaštitu životne sredine, zaključio je Radović. Takođe, prikupljanje ambalažnog otpada je u poslednjih pet godina poraslo sa 20 na 40 odsto i kreće se ka evropskom standardu od 50 odsto, a primarna separacija je uvedena u 44 lokalne samouprave, naveo je direktor Agencije. Nakon rasprave, u kojoj su članovi Odbora razmenili mišljenja sa predstavnicima resornog ministarstva o zagađenju vazduha i u drugim sredinama sem Bora, prikupljanju ambalažnog otpada i primarnoj separaciji, kao i saradnji Ministarstva sa lokalnim samoupravama po pitanju zaštite životne sredine, otvaranju radnih mesta u zelenoj ekonomiji, podizanju svesti o potrebi zaštite životne sredine, o potrebi za dodatnim površinama za pošumljavanje, potrebi za izgradnjom vetrozaštitnih pojaseva i drugo, Odbor je prihvatio Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2017.godinu. Sednici je predsedavala predsednika Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Cokić, Borka Grubor, Duško Tarbuk, Milena Turk, Aleksandra Jevtić, Gordana Čomić, Ivana Nikolić, prof.dr Snežana Bogosavljević Bošković, dr Ljubinko Rakonjac, Zoran Despotović i Milena Ćorilić. Sednici su prisustvovali i saradnici Odbora iz Zelene stolice, kao i studenti Pravne klinike za ekološko pravo na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Na sednici Odbora, održanoj 30. oktobra, razmotreni su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara. Tokom sednice, razmotreni su i Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koje je podnela Vlada. Predloge zakona, članovima Odbora, obrazložili su sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova Milica Čatić i načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić. Čatić je, govoreći o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, istakla najznačajnije izmene, kao što su pooštravanje sankcija za prekršaj prekoračenja brzine van naselja, ali i da vlasnici automobila starijih od 15 godina neće biti u obavezi da obavljaju tehnički pregled vozila na svakih šest meseci. Takođe, ovim zakonom odlaže se prvi redovni tehnički pregled za novoproizvedena vozila, prvi put registrovana u Republici Srbiji, najkasnije do isteka roka od dve godine od dana prve registracije. Sekretarka MUP istakla je da se Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama značajno proširuje pojam nasilja, posebno u delu primene pirotehničkih sredstava, kao i maskiranje lica u cilju prikrivanja identiteta pri izvršenju krivičnog dela. Izmenama i dopunama Zakona o policiji, kako tvrdi Čatić, biće omogućeno uspostavljanje adekvatnog temelja za primenu novog sistema plata u Ministarstvu, koji će detaljnije biti uređen aktom Vlade. Uvode se određeni koeficijenti i vrši se podela na državne službenike, nameštenike i policijske službenike. Čatić je istakla značaj Predloga zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, kao zakona koji će doprineti većoj sigurnosti pri identifikaciji i skladištenju oružja. Govoreći o predlozima zakona iz oblasti prevencije prirodnih katastrofa načelnik Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova Predrag Marić istakao je da su pretnje od katastrofa sve prisutnije i da je nadgradnja postojećih zakona neophodna. Posebna pažnja posvećuje se oblasti kritične infrastrukture, koja nije regulisana ni jednim zakonom Republike Srbije. Članovi Odbora usvojili su predložene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Momčilo Mandić, Sandra Božić, Borisav Kovačević, Stefana Miladinović, Krsto Janjušević, Dubravka Filipovski, Jasmina Obradović i Aleksandar Marković.

Na sednici, održanoj 29. oktobra, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, u načelu. Članovi Odbora usvojili su predlog za spajanje rasprave o Predlogu zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju, Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, koje je podnela Vlada, u načelu, zatim Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, a koje je podneo Visoki savet sudstva, kao i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca. Odbor je glasao da predloži Narodnoj skupštini da prihvati sve predloge onako kako ih je podnela Vlada, Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a sednici su prisustvovali i članovi i zamenici članova Odbora Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i dr Balint Pastor.

Na sednici, održanoj 29. oktobra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su više predloga zakona koji su uvršteni na dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine. Članovi Odbora su ocenili da su Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Takođe, Odbor je ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju i Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Bajro Gegić, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 29. oktobra, članovi Odbora usvojili su osam inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora izabrali su narodnog poslanika Darka Laketića za predsednika PGP sa Kenijom, narodnu poslanicu Anu Čarapić za predsednicu PGP sa Bolivijom, narodnog poslanika Dragomira Karića za predsednika PGP sa Belorusijom i narodnu poslanicu Milanku Karić za predsednicu PGP sa Kazahstanom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Nikola Savić, dr Aleksandra Jerkov, dr Milorad Mijatović, Đorđe Kosanić, Dragan Šormaz, Tijana Davidovac, dr Sanda Rašković Ivić, Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić i Miodrag Linta.