Na sednici, koja je održana 12. oktobra, članovi Odbora razmotrili su predstavke na predlog radne grupe Odbora. Predstavke je iznela predsednica radne grupe Odbora Ivana Stojiljković, a Odbor je devet predstavki građana uputio na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, dr Dragan Vesović, Zoran Milekić, dr Danijela Stojadinović i Snežana B. Petrović.

Na sednici od 12. oktobra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnim poslanicima Zoranu Živkoviću i Đorđu Vukadinoviću na sednici Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu u 2018. godini i narodnim poslanicama Mariji Janjušević i Mariniki Tepić na Prvoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu u 2018. godini. Odbor je doneo odluke o novčanoj kazni za narodnog poslanika Zorana Živkovića u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara, za narodnog poslanika Đorđa Vukadinovića u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara, za narodnu poslanicu Mariju Janjušević u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara i za narodnu poslanicu Mariniku Tepić u visini od 40 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 28.687,05 dinara. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su predlog zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine za produženje statusa vršioca dužnosti pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine - rukovodilac Sektora za opšte poslove i vršioca dužnosti pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine - rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije, za tri meseca. Odbor je doneo rešenja o postavljenju Marine Šuković za vršioca dužnosti pomoćnika generalnog sekretara – rukovodilac Sektora za opšte poslove, na tri meseca i o postavljenju Darija Kukolja za vršioca dužnosti pomoćnika generalnog sekretara – rukovodilac Sektora za operativno-tehničke poslove i informacione tehnologije, na tri meseca. Takođe, Odbor je utvrdio i spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Jelena Mijatović, Dušica Stojković, Vera Jovanović, Aleksandar Marković, Vojislav Vujić i Sandra Božić.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 11. oktobra 2018. godine, razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Generalnog inspektora službi Ministarstva odbrane. U izveštajnom periodu Generalni inspektor je u pet centara Vojnoobaveštajne i Vojnobezbednosne agencije sproveo nadzor nad primenom posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka iz nadležnosti direktora, Višeg i Vrhovnog kasacionog suda. U primeni posebnih postupaka i mera nisu zapažene nezakonitosti i nepravilnosti u radu. Posebni postupci i mere u nadziranim slučajevima primenjivani su na zakonit način u skladu sa propisanim procedurama. Odbor je dao punu podršku Generalnom inspektoru i pozdravio rad i aktivnosti koje Generalni inspektor preduzima na utvrđivanju zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti Ministarstva odbrane. Ovakav vid kontrole značajan je sa aspekta unapređenja zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti, a primena mera koje predlaže generalni inspektor doprinose daljem unapređenju rada službi bezbednosti. U prethodnom periodu Odbor za kontrolu službi bezbednosti i generalni inspektor službi Ministarstva odbrane ostvarili su punu saradnju kroz podnošenje izveštaja o sprovedenim nadzorima koje Generalni inspektor dostavlja Odboru na razmatranje. Ova saradnja predstavlja značajan element civilne i demokratske kontrole nad radom službi Ministarstva odbrane, koji doprinosi daljem unapređenju zakonitosti i efikasnosti rada službi.

Na sednici Odbora, održanoj 10. oktobra, razmatrana je informacija o radu Ministarstva unutrašnjih poslova za periode oktobar–decembar 2017. i januar–mart, odnosno april–jun 2018. godine, kao i izveštaj Ministarstva unutrašnjih poslova o stanju bezbednosti u Republici Srbiji za periode januar–jun, odnosno jul–decembar 2017. i januar–jun 2018. godine. Informaciju o radu i izveštaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, za navedene periode, članovima Obora obrazložio je ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović. Ministar je, govoreći o izveštaju o radu, istakao da je, u oblasti suzbijanja kriminala, krijumčarenja i trgovine drogom, u prvih šest meseci 2018. godine, oduzeto ukupno 839,5 kilograma droge. Zaplenjeno je i oko 366.000 komada raznih narkotika. Govoreći o organizovanoj trgovini i krijumčarenju ljudima, u Republici Srbiji je i dalje dominantna unutrašnja trgovina ljudima, podneto je šest krivičnih prijava protiv 10 lica. U oblasti suzbijanja krijumčarenja ljudi podneto je 27 krivičnih prijava protiv 57 lica. Smanjen je broj krivičnih dela protiv života i tela za 5 odsto. U izveštajnom periodu za januar–jun 2018. godine prijavljeno je za 6,5 odsto veći broj kriminalnih dela nasilja u porodici, na šta je uticala kampanja „Stop porodičnom nasilju“ koju je MUP sproveo krajem 2017. godine, u cilju ohrabrivanja žrtava da prijave porodično nasilje. Tokom 2018. godine očuvan je javni red i mir i pored niza velikih muzičkih, kulturnih, sportskih i sl. manifestacija. Stanje kopnene bezbednosti na teritoriji AP Kosovo i Metohija, obeležilo je ubistvo Olivera Ivanovića i istraga koja je otežana od strane EULEKS-a, KFORA-a i KPS-a koji su, i pored brojnih urgencija srpskih istražnih organa, odbijali da sa njima razmenjuju informacije značajne za istragu, zbog čega je pokrenuta paralelna istraga. Od značajnijih podataka ministar Stefanović istakao je smanjenje ukupnog kriminala za 3 odsto, a maloletničkog za 9.4 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Stefanović je ukazao na značaj povećanja svesti o bezbednosti u saobraćaju i posledicama neodgovorne vožnje, jer izveštaj pokazuje 7 odsto više saobraćajnih nesreća u odnosu na isti period u 2017. godini. Odbor je većinom glasova usvojio obe tačke dnevnog reda sednice. Sednici su prisustvovali direktor policije Vladimir Rebić i državni sekretari MUP-a Milica Ćatić i Biljana Popović Ivković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Momčilo Mandić, Balša Božović, Borislav Kovačević, Miroslav Lazanski, Marko Đurišić, Nenad Mitrović, mr Igor Bečić i Aleksandar Marković.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti na 22. sednici održanoj 10. oktobra 2018. godine razmatrao je i usvojio Izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije i Izveštaj o stanju bezbednosti Republike Srbije za prethodni period. Direktor Agencije Bratislav Gašić i pripadnici Agencije informisali su članove Odbora o aktuelnom stanju bezbednosti u Republici Srbiji. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama čije je ispoljavanje manjeg ili većeg intenziteta. Posebno su sagledani aktuelni rizici i pretnje globalnog i regionalnog karaktera značajni za bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Pozitivno je ocenjena intenzivna saradnja sa drugim subjektima bezbednosno-obaveštajnog sistema odgovornim za nacionalnu bezbednost kao i sa ostalim državnim organima i institucijama na zaštiti nacionalne bezbednosti i izvršavanju zajedničkih zadataka. Pozdravljeno je stalno unapređenje bilateralne i multilateralne saradnje sa partnerskim bezbednosno-obaveštajnim službama, kao i državnim organima Republike Srbije koje Agencija ostvaruje u cilju pravovremenog i adekvatnog suprotstavljanja rizicima i pretnjama po bezbednost, kao i radi ostvarivanja interesa naše zemlje. Odbor je pozitivno ocenio profesionalno postupanje i rad pripadnika Bezbednosno-informativne agencije u izveštajnom periodu i dao punu podršku Agenciji u ostvarivanju njenih prioritetnih zadataka na zaštiti bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i njenih građana. Članovi Odbora pozitivno su ocenili angažovanje pripadnika Agencije na realizaciji težišnih zadataka u obavljanju poslova zaštite Ustavom utvrđenog poretka i bezbednosti Republike, suprotstavljanja organizovanom kriminalu i delatnostima usmerenim ka vršenju krivičnih dela sa elementom inostranosti, unutrašnjeg i međunarodnog terorizma i najtežih oblika krivičnih dela protiv čovečnosti i međunarodnog prava.

Na sednici održanoj 9. oktobra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine podneto je ukupno 402 amandmana narodnih poslanika, a članovi Odbora su ocenili da 27 amandmana nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, 4 amandmana su odbačena kao nepotpuna, dok su preostali amandmani ocenjeni da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Dejan Šulkić, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Kovačević Žarić, Jasmina Obradović i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 9. oktobra, članovi Odbora informisali su se o inicijativi „Naše dete-naša odluka“ – Predlog za izmenu i dopunu porodičnog zakona. Članovima Odbora inicijativu je predočila Tamara Skroza, koja je istakla da prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci roditelja koji su stradali nesrećnim slučajem ili prirodom smrću, a koji nisu imali bližu rodbinu prepuštena samo centrima za socijalni rad. I pored činjenice da deca u svom okruženju imaju rodbinu ili osobe koje su deci bliske i koje bi pristale da o njima vode računa, nije retkost da deca završe u hraniteljskim porodicama ili u domovima za decu bez roditeljskog staranja. Pomenuta inicijativa pokrenuta je sa ciljem pružanja šanse roditeljima da za vreme svoga života odrede staratelje svoje dece, s tim što bi konačnu odluku o starateljima donosio nadležni centar za socijalni rad. Za kraj sednice članovi Odbora usaglasili su se da će podržati inicijativu, kao i bilo koju drugu, koja je usmerena ka poboljšanju zakonskih okvira, te da pozdravljaju ostvarivanje prava roditelja da izraze svoje mišljenje kada je u pitanju budućnost njihove dece. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ana Karadžić, Tatjana Macura, Milanka Jevtović Vukojičić, Milena Ćorilić, Nataša Sp. Jovanović, Marko Đurišić, dr Sanda Rašković Ivić, Gordana Čomić, Jelena Mijatović, dr Danijela Stojadinović, dr Radoslav Jović, Marija Jevđić, Sandra Božić i Đorđe Milićević.

Na sednici, održanoj 5. oktobra 2018. godine, članovi Odbora razmotrili su amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Na predlog zakona podneto je 402 amandmana, od toga 25 na naziv Predloga zakona, 117 na član 1. Predloga zakona, 126 na član 2. Predloga zakona, 126 na član 3. Predloga zakona i osam na član 4. Predloga zakona. Od 402 podneta amandmana, Odbor i Vlada prihvatili su tri amandmana podneta na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Josip Broz, Gordana Čomić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Jasmina Karanac, dr Desanka Repac, Dragan Jovanović, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Ana Čarapić, kao i predstavnici Ministarstva životne sredine.

Na sednici održanoj 3. oktobra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su sedam inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora konstatovali su promene u sastavu PGP sa SAD, Rusijom, Grčkom i Kinom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Jovan Palalić, Vera Jovanović, Milisav Petronijević, Nikola Savić, Marija Obradović, Tijana Davidovac, Ljiljana Malušić i prof. dr Milorad Mijatović.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici, održanoj 2. oktobra, razmotrili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da je navedeni predlog odluke u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici, Odbora za zaštitu životne sredine, održane 2. oktobra, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koje je podnela Vlada, a koji se nalaze na dnevnom redu Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Zakone su obrazložili predstavnici Ministarstva za zaštitu životne sredine, na čelu sa ministrom Goranom Trivanom. O Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine ministar je istakao da je za ovaj zakon bitno maksimalno korišćenje javnih sredstava iz pretpristupnih fondova Evropske unije, kao i javnih sredstava budžeta Republike Srbije, namenjenih za ovu oblast. Odbor je nakon obrazloženja odlučio da Narodnoj skupštini predloži da prihvati ovaj predlog zakona. Članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode. Ministar je rekao da je ova grana potpuno otvoren prostor za saradnju sa Hrvatskom, ali i drugim zemljama, na nepolitičkom nivou. Dodao je da postoji volja obe strane da se sarađuje na polju zaštite životne sredine i da će se ta saradnja intenzivirati nakon potpisivanja formalnih dokumenata. Odbor je nakon obrazloženja prihvatio ovaj predlog zakona. Odbor je na sednici razmatrao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, a ministar je dodao da je donošenje ovog zakona veoma bitno, zbog raznolikosti biodiverziteta koji Republika Srbija poseduje. Od ukupnog broja migratornih vrsta ptica vodenih staništa (255) koje se nalaze na listi AEWA sporazuma, u Srbiji se gnezdi, zimuje ili migrira preko njene teritorije 125 vrsta. Od toga je, prema Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, čak 105 vrsta ptica na listi strogo zaštićenih vrsta, a 14 je na listi zaštićenih. Zbog toga je za Republiku Srbiju, kao gnezdilišnu teritoriju, migratorni koridor i zimovalište za ptice vodenih staništa, od velikog interesa da potpiše Sporazum. Odbor je nakon obrazloženja prihvatio ovaj predlog zakona. Na sednici je razmotren i Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata. Protokol je potpisan još 2014. godine, a ovom odredbom, predviđeno je unapređenje i lakša saradnja u cilju razvoja održivog teretnog i putničkog saobraćaja i propratne infrastrukture na području Karpata, rečeno je na sednici. Protokol sadrži i čitav niz odredbi koje se odnose na specifične mere koje bi države ugovornice trebalo da preduzmu na ovom planu, te odredbe o implementaciji, monitoringu i proceni. Nakon diskusije Odbor je odlučio da Narodnoj skupštini predloži da prihvati ovaj predlog zakona. Članovi Odbor razmotrili su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi. Ministar je objasnio da u Srbiji stanuju 52 vrste slepih miševa i da je od izuzetnog značaja radi očuvanja biodiverziteta Republike Srbije, da se ovaj zakon donese, te da je veoma važno da se i građani edukuju po ovom pitanju. Odbor je nakon obrazloženja i diskusije prihvatio ovaj predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Jasmina Karanac, Borisav Kovačević, Milena Turk, Dragan Jovanović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Borka Grubor, Nada Lazić i Josip Broz. Na sednici su bili prisutni i saradnici iz „Zelene stolice“.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 2. oktobra 2018. godine, razmotrili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2018. godinu. Predlog odluke predstavila je Jelena Tanasković, državni sekretar Ministarstva finansija navodeći da se pred Odborom nalazi rebalans finansijskog plana RFZO za 2018. godinu, kojim se uvećavaju rashodi, a na osnovu prenetih i neutrošenih sredstva iz prethodne godine u iznosu od 3,6 milijardi dinara i naknadno prenetih sredstava u iznosu od 500 miliona dinara, tako da će ukupno uvećanje sredstava iznositi 4,1 milijardu dinara. Tanasković je navela da će se sredstva koristiti za lečenje retkih bolesti u iznosu od dve milijarde dinara, a ostatak za izdavanje lekova na recept, isplatu bolovanja i nabavku medicinskih pomagala. U diskusiji članove Odbora zanimalo je da li će sredstva od dve milijarde dinara biti dovoljno za lečenje dece u inostranstvu, nakon čega su većinom glasova prihvatili Predlog odluke i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Đorđe Milićević, Zoran Despotović i Đorđe Kosanić.

Na sednici Odbora, održanoj 1. oktobra, članovi Odbora razmotrili su dosadašnju realizaciju podsticaja u poljoprivredi, kao i moguće izmene u zakonu kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Predsednik Odbora Marijan Rističević istakao je da je Odbor primio pritužbe od poljoprivrednih proizvođača da dolazi do kašnjenja u isplati podsticaja u poljoprivredi. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević je članovima Odbora ukazao na sve javne pozive koji su otvoreni za podsticaje u poljoprivredi, nabavke novih mašina i nabavke novih grla stoke i ukazao da je povećan iznos za podsticaje, ali i da broj zahteva premašuje predviđena sredstva iz budžeta. Posebno je naglasio da postoje prenete obaveze za plaćanja iz prethodne godine i da je iz tog razloga potrebno izdvojiti dodatni budžet za isplaćivanje podsticaja za ovu godinu. Pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković obrazložio je realizovana plaćanja ove Uprave, za prethodnu i ovu godinu. On ja naveo da je 2017. godine Uprava za agrarna plaćanja isplatila 12 milijardi dinara za podnetih 54.000 zahteva, a u ovoj godini 15 milijardi dinara za 69.000 zahteva. Živković je ukazao da je procena da je za plaćanja podsticaja za ovu godinu potrebno izdvojiti dodatnih pet milijardi dinara, zbog prenetih obaveza za plaćanja iz prethodne godine. Nakon rasprave, Odbor je doneo zaključak povodom razmatranja ove tačke dnevnog reda. U nastavku sednice, članovi Odbora su sa predstavnicom Uprave za poljoprivredno zemljište Aleksandrom Mičetom razgovarali o mogućim izmenama u zakonu kojim se uređuje poljoprivredno zemljište. Predsednik Odbora Marijan Rističević naveo je da je bitno da radna grupa Ministarstva, koja je formirana radi pripreme izmene tog zakona, redovno izveštava Odbor o toku svog rada, kako bi sugestije članova Odbora bile razmotrene dok je još u procesu izrade nacrta. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Savkić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Mladen Lukić, Ognjen Pantović, Žarko Bogatinović, Tijana Davidovac i Radovan Jančić.

Na sednici održanoj 28. septembra, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je razmotrio više predloga zakona koje je podnela Vlada, a koji su predloženi za dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2018. godini. Članovi Odbora su ocenili da su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske o saradnji u oblasti zaštite životne sredine i očuvanja prirode, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica vodenih staništa, Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o održivom transportu uz Okvirnu konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju populacija slepih miševa u Evropi, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Elvira Kovač, Vojislav Vujić, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici od 27. septembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su jednoglasno Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da konstatuje potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Aleksandri Jevtić, izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Dragana Barišić, Žarko Bogatinović, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić, Branimir Jovanović, Đorđe Milićević, Momo Čolaković, Petar Petrović i Goran Nikolić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 27. septembra 2018. godine, razmotrio Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Estonije (jun–decembar 2017) i Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za drugo tromesečje 2018. godine. Šef Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU prof. dr Tanja Miščević istakla je, predstavljajući Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Estonije (jun–decembar 2017), da isti predstavlja ono što je urađeno u toku predsedavanja Estonije, koje je za nas bilo iznenađenje. Naime, u tom periodu otvorena su četiri pregovaračka poglavlja i Estonija je predvidela još jednu međuvladinu konferenciju, a sve to je iznenađujuće imajući u vidu da pitanje proširenja nije bilo prioritet predsedavanja i predstavljalo je uvod u promenu ovog pitanja, istakla je Miščević. Predsedavanje Bugarske, od koga se mnogo očekivalo, donelo je pozitivne promene, jer je proširenje ponovo postalo prioritet, održan je Samit, a Evropska komisija je predstavila Strategiju. U tom periodu otvorena su i poglavlja 33 i 13, navela je Miščević. Ona je dodala da se proces pregovora odvija konzistentnim tokom, što su ova dva predsedavanja i potvrdila. Navela je da je proces mogao da bude i brži, ali je u međuvremenu izrađen dokument o napretku u vladavini prava, kasnije je dat i izveštaj o proceni napretka, što je ključno za zatvaranje poglavlja, a zaključak je da je napretka bilo, ali da on može biti bolji, na čemu Srbija kontinuirano radi. Miščević je članove Odbora upoznala i sa promenama u Pregovaračkom timu, i to onih članova koji su u njemu po svojoj funkciji, kao i o saradnji sa Ministarstvom za evropske integracije. Šefica Pregovaračkog tima navela je da se radi na pripremi dva pregovaračka poglavlja i to o saobraćajnoj politici i o transevropskim mrežama, kao i pripremi za dve međuvladine konferencije. Ona je takođe navela da je Nemačka primetila napredak u Poglavlju 23, što je ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović potvrdio u razgovoru nemački ambasador u Srbiji. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Estonije (jun–decembar 2017). Pomoćnica ministarke za evropske integracije Ksenija Milenković predstavila je Odboru Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za drugo tromesečje 2018. godine. Ona je navela da je u martu 2018. godine usvojen revidirani NPAA po kome je rok za potpuno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU 2021. godina, kao i da će se izveštavanje o usaglašavanju vršiti kvartalno. Novina koja je uvedena je to što NPAA, pored standardne metodologije, ima i dva nova elementa, a to su izveštavanje o administrativnim kapacitetima i njihovo pojačavanje i finansijsko uputstvo o efektima o usvajanju i primeni propisa iz NPAA, koje su zajednički izradili Ministarstvo za evropske integracije i Ministarstvo za finansije, navela je Milenković. Ona je dodala da je stepen ispunjenosti u drugom tromesečju 27 odsto, čime Ministarstvo nije zadovoljno, te je ukazano ministarstvima na poštovanje rokova za sprovođenje planova koje su sami sebi zacrtali. Međutim, Milenković je istakla da je dobro što postoji pozitivan trend, jer ako se gleda stepen ispunjenosti NPAA od marta ove godine do danas, on iznosi 52 odsto, a prosek kašnjenja institucija u pogledu ispunjenosti je jedan kvartal. Milenković je dodala da je u izradi Izveštaj za treći kvartal, koji će biti upućen Vladi na usvajanje, kao i da očekuje da sva ministarstva pokažu punu posvećenost obavezama. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su jednoglasno i Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za drugo tromesečje 2018. godine. Na sednici je članovima Odbora preneta molba ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović da se održi jedna tematska sednica Odbora na kojoj bi bio predstavljen polugodišnji izveštaj o napretku u pregovorima Srbije i EU. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Zvonimir Đokić, Dragan Veljković, Aleksandar Stevanović, Žarko Mićin, Vesna Marković, Ivana Nikolić, Dubravka Filipovski, Hadži Milorad Stošić i Gordana Čomić.