Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 19. septembra, razgovaralo se o značaju veterine za razvoj stočarstva u nerazvijenim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić, govoreći o značaju koji veterinarska služba ima u očuvanju zdravlja životinja, pa samim tim i zdravlja ljudi, istakao je da su i pored sprovedene privatizacije koja je, kako kaže, dovela do kolapsa veterine, veterinari uspešno reagovali u svakoj kriznoj situaciji koje su se dešavale usled raznih epidemija. On smatra da je zbog toga neophodno staviti veći akcenat na veterinarsku službu, sa čime se složio i državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Velimir Stanojević. Stanojević je istakao da je Ministarstvo svesno značaja veterine, jer je zdravlje životinja osnova svega, a Ministarstvo ulaže sve napore kako bi, iz godine u godinu, bila izdvajana veća finansijska sredstva za stočni fond. Takođe, Stanojević je naglasio da Ministarstvo poseban akcenat stavlja na rad veterinarske službe u nerazvijenim i pograničnim područjima, u kojima, zbog specifičnosti terena, ima važnu ulogu. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu smatra da je neophodna reorganizacija veterinarske službe u cilju jednake zastupljenosti veterinara na celoj teritoriji Srbije. Ona je naglasila da sledi novi talas vektorskih bolesti, kao što je afrička svinjska kuga, što predstavlja veliki izazov, kako za veterinarsku struku, tako i za medicinu, jer za tu bolest ne postoji vakcina. I pored toga, tvrdi Ivanjac, veterinarska služba ima plan delovanja kako bi došlo do što manjih gubitaka. Dr Miodrag Milković iz Veterinarske komore Srbije smatra da je veterinarska služba deo javnog zdravlja i da kao takva mora da bude deo državne službe. Takođe, ukazao je na neophodnost usklađivanja određenih pravilnika Uprave za veterinu i Agencije za agrarna plaćanja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Članovi Odbora održali su 18. septembra 2018. godine, 55. sednicu van sedišta, u Leskovcu, na kojoj im je predstavljen izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović i načelnik gradske uprave sa saradnicima, kao i predsednik Državne revizorske institucije dr Duško Pejović sa saradnicima. Gradonačelnik Grada Leskovca Goran Cvetanović istakao je, pozdravljajući članove Odbora i predstavnike DRI, da današnja sednica koja se održava u Leskovcu pokazuje nameru i Narodne skupštine i DRI, ali i Grada Leskovca, da svoj rad učine transparentnim javnosti. Uprava grada se odgovorno odnosi prema javnim finansijama, a od 2012. godine do danas investirala je mnogo u Grad i u poboljšanje uslova života građana, naveo je Cvetanović. On je ukratko predstavio investicione radove koji su, i koji se sprovode, u Leskovcu, posebno naglasivši da se samo ove godine očekuje otvaranje tri nove fabrike koje će otvoriti preko 3.000 radnih mesta. Takođe, NALED je 2018. godine sertifikovao Leskovac kao primer lokalne samouprave koja ima pozitivno poslovno okruženje. Cvetanović je istakao da Izveštaj DRI nije pokazao nenamensko trošenje sredstava i sve proceduralne nepravilnosti koje su uočene otklonjene su u propisanom roku, te je DRI prošle godine predstavila Leskovac kao primer dobre prakse u izradi odazivnog izveštaja. Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je izveštaj o reviziji pravilnosti poslovanja Grada Leskovca za 2016. godinu i odazivnog izveštaja za 2017. godinu i istakao da su prvim izveštajem predstavljene uočene nepravilnosti, a drugim efekti otklanjanja tih nepravilnosti. DRI je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja dala mišljenje sa rezervom, i kod finansijskih izveštaja i kod revizije poslovanja. Nepravilnosti koje se odnose na finansijske izveštaje su nepravilno prikazani prihodi, rashodi i izdaci. Nepravilno su iskazani i rashodi i prihodi u iznosima od po preko 338 miliona dinara, te se vidi da je u pitanju nepravilno klasifikovanje i knjiženje. To je rezultiralo i pogrešno prikazivanim prihodima za oko četiri miliona dinara, što je uticalo na iskazivanje manjeg suficita nego što je on bio, naveo je Pejović. Takođe, uočene su nepravilnosti u organizacionoj klasifikaciji finansijskih izveštaja u iznosu od preko 1,73 milijardi dinara. Nepravilnosti su utvrđene i kod evidencije imovine u iznosu od 1,1 milijardi dinara i kod evidentiranja obaveza u iznosu od 112 miliona dinara, što je sve uticalo da finansijski izveštaji budu ocenjeni sa rezervom. U reviziji pravilnosti poslovanja nepravilno je prikazano preko 747 miliona dinara, što opet ukazuje na pogrešnu organizacionu strukturu, istakao je Pejović. Kao i u drugim lokalnim samoupravama reč je o načinu obračuna plata, prenetim obavezama u odnosu na odobrene aproprijacije, preuzetim obavezama prema drugim izvorima, preuzetim obavezama bez pravnog osnova, rashodima bez prethodno zaključenog ugovora, sprovedenim javnim nabavkama bez postupka ili pogrešno sprovedenog postupka. Pejović je naveo da su generalno u svim lokalnim samoupravama ključne tri stvari, a to su plate, aproprijacije i javne nabavke i kada se ovo sagleda, u Leskovcu je broj nepravilnosti bio u proseku, a odazivni izveštaj je bio takav da se može oceniti kao dobar primer, jer su sve nepravilnosti koje je DRI uočila otklonjene, a preporuke ispoštovane, te je DRI ocenio sprovedene mere kao zadovoljavajuće. Članovi Odbora su obavili i raspravu o sektorskim izveštajima DRI koji su predstavljeni na 52. sednici Odbora održanoj u Subotici, a koje su predstavnici DRI rezimirali na ovoj sednici. Član Saveta DRI Ljiljana Dimitrijević ukratko je rezimirala izveštaj Sektora za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije i navela da je za 2016. godinu ukupno izrađeno 47 revizorskih proizvoda, od čega 27 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja i 20 postrevizorskih izveštaja. Revizija završnog računa budžeta rađena je kod više ministarstava i to Ministarstva finansija (Uprava za javni dug), Ministarstva privrede, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine), Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstva kulture i informisanja, Ministarstva zdravlja i BIA. Takođe, rađene su revizije i kod indirektnih budžetskih korisnika zbog potrebe revizija škola, ustanova kulture i drugo, kako bi se sagledalo sistemsko funkcionisanje propisa i saradnje direktnih i indirektnih korisnika budžeta. Ukupno je dato osam pozitivnih mišljenja kod finansijskih izveštaja i devet pozitivnih kod izveštaja o poslovanju, kao i 18 mišljenja sa rezervom kod finansijskih izveštaja i 18 mišljenja sa rezervom kod poslovanja, kao i jedno uzdržano mišljenje kod Muzeja istorije Jugoslavije. Dimitrijevićeva je istakla i da su propusti uglavnom u upravljanju, kontroli i uspostavljanju interne revizije. Kada se sve sumira uočeni nedostaci beleže visok procenat i to preko 50 odsto, navela je Dimitrijevićeva. Poseban segment revizije je bilo i finansijsko planiranje gde se beleži loše planiranje inostranih zaduživanja za oko 72 miliona dinara, zatim prenete obaveze izdataka za više od 56 miliona dinara kod tri subjekta, kao i prihodi i primanja i njihovo evidentiranje za oko četiri miliona dinara kod tri subjekta, kao i narušena budžetska klasifikacija i nepravilno upravljanje računima. DRI je, s toga, dala preporuke za izmene više zakona, uredbi i pravilnika, zaključila je Dimitrijevićeva. Žarko Riznić, ovlašćeni državni revizor, istakao je da je Sektor za reviziju NBS, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava uočio da iznos od 358 miliona dinara nije uplaćen u budžet Republike Srbije, da je izvršeno povećanje osnovnog kapitala bez saglasnosti osnivača bilo u iznosu od 386 miliona dinara, gde, u oba slučaja, prednjači Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, dok je uočeno pogrešno iskazivanje uloga u iznosu od 16,2 miliona dinara kod Srpskog pokreta obnove. Izveštaj Sektora za reviziju budžeta lokalnih vlasti predstavila je Stojanka Milovanović, vrhovni državni revizor, istakavši da je Sektor izradio 203 revizorskih proizvoda, od čega je 105 izveštaja o finansijskim izveštajima i pravilnosti poslovanja, 16 odazivnih izveštaja i 82 postrevizionih izveštaja. Revidirane su 32 jedinice lokalne samouprave i to 12 gradova, 16 opština i četiri gradske opštine. Dato je pet pozitivnih mišljenja na finansijske izveštaje i četiri negativna, kao i tri pozitivna na poslovanje i sedam negativnih. Uočeno je 702 nepravilnosti, dato je 800 preporuka, a podneto je i 324 prijave. Kod postrevizionih izveštaja 78 su zadovoljavajući, dok se kod četiri beleži kršenje. Preporučene su izmene 12 zakona i jedne uredbe. Rad Sektora za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja predstavila je v.d. vrhovnog državnog revizora Snežana Trnjaković. Sektor je izradio 18 revizija i to četiri organizacija obaveznog socijalnog osiguranja i 14 zdravstvenih ustanova (devet iz primarne zaštite, odnosno, apoteka i domova zdravlja, dve iz sekundarne zaštite i tri iz tercijarne zaštite). Izrađeno je 13 postrevizionih izveštaja za revizije iz 2016. godine. Sektor je dao kod finansijskih izveštaja četiri pozitivna mišljenja, dva negativna i 12 sa rezervom, a kod poslovanja tri pozitivna mišljenja, tri negativna i 12 sa rezervom. Podneto je 49 prekršajnih prijava i skrenuta je pažnja na nedonošenje podzakonskih akata. V.d. vrhovnog državnog revizora Slobodan Mijailović predstavio je rezultate rada Sektora za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao, ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju, korisnik javnih sredstava. On je istakao da je revidirano 38 subjekata, od čega devet javnih preduzeća, četiri državne kompanije, 23 komunalna preduzeća, jedna ustanova i jedan fond. Kod finansijskih izveštaja dato je jedno pozitivno mišljenje, 35 mišljenja sa rezervom, jedno negativno mišljenje i bilo je kod jednog subjekta uzdržavanja od mišljenja. Kod pravilnosti poslovanja data su dva pozitivna mišljenja, jedno negativno, 33 mišljenja sa rezervom i kod dva subjekta se uzdržalo od mišljenja. Dato je 835 preporuka, a svi subjekti su dali odazivne izveštaje koji su bili zadovoljavajući u 27 slučajeva, kod 10 je ocenjeno da krše dobro poslovanje, a jedan subjekat da teško krši dobro poslovanje. Od svih datih preporuka preko 70 odsto, odnosno, 618, je izvršeno. Predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je rad Sektora za reviziju svrsishodnosti poslovanja, i to dva izveštaja, jedan koji se odnosio na efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, a drugi na opravdanost primene staža osiguranja sa uvećanim trajanjem za pojedina radna mesta, odnosno poslove. Kod prve revizije cilj je bio da se utvrdi da li naručioci u pregovaračkom procesu poštuju ekonomičnost i efikasnost u javnoj nabavci. Poruke su da je utvrđeno da bi postupak bez objavljivanja poziva za ponude bio ekonomičniji kada bi naručioci više pažnje posvetili istraživanju i kontroli. Takođe, više pažnje treba posvetiti odnosu cene i kvaliteta, a nedovoljna koordinacija sa drugim organima i neadekvatna evaluacija dovodi do toga da pregovaranje postaje najnepovoljniji vid javne nabavke. Kod druge revizije, čiji je cilj bio da se utvrdi opravdanost beneficiranog radnog staža, utvrđeno je da je isti kod državnih organa obesmišljen, jer se nije utvrđivao prema težini posla, a ta loša procena je državu koštala četiri milijarde dinara. Bez aktivne uloge Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ne može se obezbediti adekvatan pristup rešavanju ovog pitanja. Preporuka je, pošto je ovo pitanje specifično, da se isto mora rešavati sistemski, zaključio je Pejović. Na kraju rada, predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović predstavio je Izveštaj o radu DRI za 2017. godinu. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić istakla je da je prethodni predsednik Saveta DRI Radoslav Sretenović predstavio Odboru ovaj izveštaj na kraju svog mandata, u aprilu ove godine, i predložila da se članovi Odbora na narednoj sednici izjasne o istom, a predsednik Saveta DRI dr Duško Pejović upoznao je članove Odbora sa sadašnjim i budućim aktivnostima DRI. Ova sednica Odbora održana je u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Milan Lapčević, Snežana B. Petrović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Olivera Pešić, Srbislav Filipović i Zoran Despotović, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Tanja Tomašević Damnjanović i Žarko Bogatinović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. septembra 2018. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 4 – „Slobodno kretanje kapitala“. Sednici je predsedavala Aleksandra Tomić, predsednik Odbora.

Na 35. sednici, održanoj 13. septembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmotrili su pitanje IPARD programa kao šansu za realizaciju u nerazvijenim područjima. IPARD program Evropske unije je Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014–2020. godina, koji za cilj ima dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti. Program je odobren i od strane Evropske unije i od strane Republike Srbije. Iz IPARD programa do sada je podeljeno oko 185 miliona evra, istakao je Milija Miletić. IPARD program obrazložili su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine iz Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radeta, Lazar Popović, Aleksandar Bogićević i Dragan Mirković. Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, područja moraju ispunjavati jedan od tri kriterijuma: nadmorska visina, mesto u granicama nacionalnog parka i broj zaposlenih. Predstavnici Ministarstva istakli su da su ovi kriterijumi ujedno i mane IPARD programa, s obzirom da područje mora ispunjavati uslov da se nalazi iznad 500 metara nadmorske visine, kao i da broj zaposlenih mora biti manji od 100 na 1000 stanovnika u nerazvijenom području, što su ograničenja za privrednike. Sagovornici su istakli i da u IPARD programe pomoći moraju biti angažovaniji lokalna samouprava i Planinski savez Srbije, u delokrugu svog rada, te da se IPARD program mora više približiti privrednicima, kako bi bili upoznati sa pogodnostima koje IPARD nudi. Na sednici je bilo reči i o promeni mera, odnosno kvota propisanih IPARD programom za davanje bespovratnih sredstava, jer veliki broj gazdinstava na terenu ne ispunjava date kriterijume. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici održanoj 11. septembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili zahtev i većinom glasova usvojili Predlog zaključka o davanju saglasnosti Agenciji za borbu protiv korupcije za zasnivanje radnog odnosa sa osam novih lica. Članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenje Draganu Mitroviću, članu Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je, takođe, razmotrio zahtev i dao pozitivno mišljenje narodnoj poslanici Slavici Živković za obavljanje drugog posla. Tokom sednice, Odbor je razmotrio zahtev i doneo rešenja za ostvarivanje prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu i prava na naknadu za odvojeni život od porodice narodnom poslaniku Predragu Jelenkoviću. Na kraju sednice, članovi Odbora razmotrili su i Izveštaj Eparhijskog upravnog odbora Eparhije raško-prizrenske o pravdanju sredstava uplaćenih na račun Eparhije raško-prizrenske, za pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji, a na osnovu Odluke o usmeravanju novčanih sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić, Goran Nikolić i Branka Stamenković.

Na 34. sednici, održanoj 5. septembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmotrili su pitanje ribarstva u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su nerazvijena područja na jugu zemlje pogodno mesto za formiranje ribnjaka, posebno pastrmke. Iako već ima proizvodnih kapaciteta u ovom delu zemlje, Vojvodina ipak prednjači sa ribnjacima šarana, te Miletić smatra da bi uz dodatno angažovanje lokalnih samouprava, resornog ministarstva i Privredne komore Srbije, mogla da se postavi okosnica za razvoj ribarstva u nerazvijenim područjima na jugu zemlje. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za veterinu upoznali su članove Pododbora sa merama koje se sprovode na podsticanju ribarstva. Ministarstvo je uvelo tri mere za razvoj ribarstva ili akvakulture, a to su podsticaj od 10 dinara po 1 kg za konzumnu ribu, za šta je ove godine opredeljeno 10 miliona dinara, zatim podsticaj za matice šarana i pastrmke u iznosu od 300 i 500 dinara i mere podsticaja za izgradnju objekata za akvakulturu u iznosu do 1,5 miliona dinara. Uprava za veterinu pored savetodavnog rada pruža podršku pri registraciji i odobravanju ribnjaka i pogona za preradu ribe. Iako ribnjaka ima na celoj teritoriji zemlje, velika je razlika u razvijenosti između juga i Vojvodine. Na jugu ima ribnjaka, oni rade, ali zahtevaju veća ulaganja, a glavni nedostatak je taj što proizvedena riba mora da nađe mesto za prikupljanje, pakovanje, poleđivanje i prevoz do mesta prodaje. Plan za budućnost je da se proizvodnja poveća do te mere da može da se izveze pre svega u region, nakon zadovoljenja domaćih potreba. U raspravi koja je usledila članovi Pododbora razmenili su mišljenja sa predstavnicima Ministarstva i Uprave pre svega o problemu pada izlovljene ribe, povećanom uvozu rečne ribe i padu njenog izvoza, nakon čega su jednoglasno zaključili da se predloži lokalnim samoupravama da istraže potencijale za razvoj ribarstva i ponude iste investitorima. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici Pododbora, održanoj 30. avgusta, članovi Pododbora razgovarali su o razvoju vinogradarstva u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je vinogradarstvo veoma važna grana zemljoradnje koju treba dodatno razvijati jer, kako je naveo Miletić, Srbija je plodno tlo koje treba iskoristiti maksimalno, a naročito za uzgajanje vinove loze. Izneo je podatak da je do 2012. godine pod vinovom lozom bilo 50 000 hektara zemljišta, dok je od 2012. godine pod vinovom lozom 22 150 hektara, s tim što je, prilikom izlaska na teren, zabeleženo da veliki broj registrovanih gazdinstava više ne postoji. Vinogradarstvo je velika šansa za razvoj nerazvijenih područja, naročito uz pomoć subvencija koje je obezbedilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za lozne kalemove, kao i za ostalu savremenu tehnologiju za podizanje novih zasada vinove loze. Miletić je izneo podatak da je za hektar zemljišta pod vinovom lozom neophodno izdvojiti 40 000 evra i dodao da se 75 odsto sorti grožđa koristi za proizvodnju vina, a ostalih 25 odsto za konzumaciju. Predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Kuzmanović je upoznala članove Pododbora sa podatkom da je izvršena rejonizacija vinogradarskih pozicija na osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika. Na osnovu toga se utvrđuje geografsko poreklo vina, stonog grožđa i ostalih proizvoda od vinove loze. Jelena Kuzmanović je istakla da svako vino proizvedeno u Srbiji ima etiketu sa geografskim poreklom i da je u skladu sa propisima i principima EU. Istakla je da u Srbiji postoje tri vinogradska regiona, odnosno 22 rejona i 77 vinogorja. Sagovornici su se složili da je neophodno subvencionisati i dalje ovu delatnost, naročito za podizanje novih zasada vinove loze u područjima u kojima su otežani uslovi za razvoj vinogradarstva. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Nada Lazić, Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 29. avgusta, članovi Odbora usvojili su 11 inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora izabrali su narodnu poslanicu Jasminu Karanac za predsednicu PGP sa Iranom, a konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Rusijom, Kinom, Kubom, Grčkom, Iranom, Španijom, Kazahstanom i Egiptom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jovan Palalić, Vera Jovanović, Milisav Petronijević, Dragan Šormaz, Nikola Savić, Nataša Mihailović Vacić, Maja Mačužić Puzić, Marija Obradović, Dušica Stojković i Jelena Vujić Obradović.

Na 32.sednici, održanoj 27. jula, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o krmnom bilju u ishrani stoke i pripremi senaže za kvalitet i količinu mleka i mesa i zdravlje preživara. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da krmno bilje predstavlja treću granu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, koju pre svega čine lucerka i detelina. On je istakao da se potreba za uzgojem ovog bilja povećava, a činjenica je da se lucerka u brdsko-planinskim područjima malo gaji, najpre zbog nedostatka sredstava, ali i nedostatka opreme, mehanizacije i znanja. Miletić je dodao da samo kvalitetnom ishranom životinja možemo imati kvalitetna grla, pa samim tim i kvalitetno meso i mleko. Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je Ministarstvo kreiralo mere podsticaja mladim poljoprivrednicima, kako bi ostali na selu i okrenuli se poljoprivrednoj proizvodnji. On je naveo da su ove mere prethodne godine dale dobre rezultate, a ove godine se očekuje mnogo bolji odziv poljoprivrednika na konkurs koji je otvoren do 15.avgusta i koji predstavlja dobru priliku, imajući u vidu da su sredstva koja se daju 75 odsto nepovratna. On je naveo da kod silaže ne beležimo veće probleme, dok kod senaže nemamo dovoljno opreme. Od 2013. godine do 2017. godine Ministarstvo je u saradnji sa Institutom za krmno bilje i 40 lokalnih samouprava u Srbiji, realizovalo 30 projekata na 430 stočarskih gazdinstava. Izvršeno je 990 analiza zemljišta, koje su pokazale da je zemljište pretežno kiselo i da je to limitirajući faktor za proizvodnju lucerke. Zaključak ovih analiza je i da naši poljoprivrednici dobro gazduju poljoprivrednim zemljištem, kao i da sama zemlja ima nedostatak fosfora, rekao je Radošević. Kada je u pitanju proizvodnja stočne hrane, pokazalo se da postoji neadekvatna struktura setve, odnosno, da ima više strnih žita u njoj. Posledica toga je nedostatak proteina u ishrani životinja, što se odražava na kvalitet proizvodnih životinja, dodao je državni sekretar. On je istakao da su dati i saveti gazdinstvima za poboljšanje hrane, jer je uočeno da nema primene novih tehnologija u njenoj proizvodnji Takođe, Radošević je naveo da će Ministarstvo i u 2018. godini nastaviti sa ovakvim projektima, sada sa 15 lokalnih samouprava, sa ciljem da nove tehnologije uđu na sve naše farme. Prof. dr Dragan Šefer, šef katedre za ishranu i botaniku Veterinarskog fakulteta istakao je da Univerzitet predstavlja sponu između samostalnih poljoprivrednika i izvršne vlasti. On je ocenio da je stočni fond u Srbiji u stalnom opadanju i objasnio značaj silaže i senaže za ishranu životinja. Silaža predstavlja konzerviranje biljne hrane, dok je najprirodniji način ishrane životinja na paši, čega kod nas ima jako malo. On je istakao da zelena masa nema alternativu, jer se u 1kg zelene mase nalazi najveća koncentracija hranljivih materija. Ipak, naši proizvođači pribegavaju silaži, u kojoj se gubi najviše hranljivih materija. Ukoliko je dobro urađena gubici su između pet i 10 odsto, ali ako nije, onda se oni kreću i do 40 odsto. Silaža se koristi i dobra je onda kada nema vegetacije, silira se sve ono što može, a beleži se čak i da se nivo aflatoksina degradira u ovom procesu, a takođe je veoma laka za skladištenje. Biljke za siliranje moraju da ispune određene kriterijume, pre svega, da imaju dovoljnu količinu šećernog minimuma, odnosno, da imaju lako rastvorljive ugljene hidrate i zato je kukuruz idealna biljka za siliranje. Zatim, potrebno je obezbediti anaerobnu sredinu i idealnu količinu vlage 65–70 odsto. Prof. dr Šefer istakao je da posebnu vrstu silaže za ishranu svinja predstavlja vlažno prekrupljeno zrno kukuruza, koje se koristi u Sremu i Mačvi. Govoreći o senaži prof. dr Šefer istakao je da se ona može opisati kao silaža sa malo vode, jer kombinuje sušenje i siliranje. U ovom procesu biljka se malo prosuši, do 50-60 odsto, a tek onda silira. U njoj ostaju očuvani listovi i cvetovi biljaka koji su hranljivi, a primenjuje se kod onih biljaka koje se ne mogu silirati, kao što je lucerka i odlična je za ishranu ovaca. U nastavku sednice svoja iskustva u stočnoj ishrani i poljoprivrednoj proizvodnji članovima Pododbora predstavio je mladi proizvođač iz Aleksinca, nakon čega su članovi Pododbora doneli zaključke. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić, Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.

Na 53. sednici, održanoj 25. jula, članovi Odbora razmotrili su više izveštaja Narodne banke Srbije za 2017. godinu i Finansijski plan za 2018. godinu, kao i Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. Razmotreni su sledeći izveštaji NBS: Godišnji izveštaj o monetarnoj politici u 2017. godini, Polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici za period januar–jun 2017. godine, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada u 2017. godini, Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema u 2017. godini, Finansijski izveštaji Narodne banke Srbije za 2017. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. januar–30. jun 2017. godine, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. jula do 31. decembra 2017. godine i Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2018. godinu. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednička rasprava o tačkama 1–8 dnevnog reda sednice. Izveštaje i plan NBS, članovima Odbora predstavila je guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković. Ona je istakla da je lično ponosna na postignuća NBS u 2017. godini, jer je očuvana ekonomska i finansijska stabilnost i navela da je NBS bila odgovorna prema ciljevima koje je pred sebe postavila. U 2017. godini očuvana je inflacija, cilj je snižen sa četiri na tri odsto, te je u prethodnoj godini u proseku bila tri odsto. U prethodnih pet godina inflacija je u proseku iznosila dva odsto. Bazna inflacija je iznosila 1,8 odsto, a krajem 2017. godine međugodišnje je iznosila 1,3 odsto. NBS je radila na suzbijanju inflatornih pritisaka i tako obezbedila lakše poslovanje privredi, podršku rastu zaposlenosti i rastu standarda građana, zaključila je Tabaković. Ona je istakla da su međunarodne rejting agencije ocenile sve ovo kao uspeh i istakle da je rast kredibiliteta NBS zaslužen. Inflacija pod kontrolom i odgovorna monetarna politika dovela je do smanjenja referentne kamatne stope na 3,5 odsto, što je rezultiralo smanjenjem kamatnih stopa na dinarske kredite, koji danas za privredu iznose 4,5 odsto, što je tri puta manje nego 2013. godine. Takođe, za stanovništvo, kamatne stope su pale za kredite u evrima i u dinarima, te su danas dvostruko manje nego u 2013. godini, navela je Tabaković. NBS je rešavala i problematične kredite, a sprovedene mere su uticale da se njihov nivo prepolovi u poslednje tri godine. Na dan 30. jun 2018. godine njihov nivo iznosi 7,8 odsto. Fiskalni suficit iznosi 2,1 odsto i zasnovan je na održivim osnovama, a deficit u BDP-u je prepolovljen u poslednje tri godine. Deficit platnog bilansa je pokriven neto prilivom na osnovu stranih direktnih investicija. Izvoz roba i usluga u 2017. godini je ubrzan na 11,2 odsto, sa 10,5 odsto u 2016.godini. Ubrzan je i rast izvoza prerađivačke industrije na 13,6 odsto i rast usluga na 14,6 odsto. Rast BDP-a, van sektora poljoprivrede i delom energetike usled vremenskih nepogoda, ubrzan je na oko 3 odsto, a priliv stranih investicija iznosi 2,4 milijarde dinara, što je 27 odsto više nego 2016. godine, navela je guvernerka. Ona je podsetila da je očuvana stabilnost kursa dinara u 2017.godini i da je NBS sprečavala veće oscilacije intervenisanjem na međunarodnom bankarskom tržištu na obe strane. NBS je bila neto kupac evra u iznosu od 725 miliona evra, a očuvane su devizne rezerve koje iznose 8,3 milijardi evra. Takođe, u 2017. godini očuvana je stabilnost finansijskog sektora, a bankarski sektor je likvidan, adekvatno kapitalizovan i otporan na udare. Tabaković je navela i da je u 2017. godini NBS intenzivno radila na unapređenju zakonske regulative, a posebno je važan razvoj platnog sistema, odnosno, razvoj sistema instant plaćanja kao najmodernijeg sistema plaćanja danas. Guvernerka je zaključila da je NBS pokazala da ima instrumente, odlučnost i znanje da trajno očuva finansijsku stabilnost. Viceguverner NBS Željko Jović istakao je, govoreći o strukturi plasmana za stanovništvo u 2017.godini, da su plasmani iznosili 900 milijardi dinara, od kojih je oko 40 odsto za stambene i gotovinske kredite. Plasmani za privedu iznosili su 1.060 milijardi dinara, od čega je 50 odsto za obrtna sredstva i oko 31 odsto za investicione kredite. Jović je dodao i da je za stanovništvo kamatna stopa na dinarske kredite 10,58 odsto, za kredite u evrima 4,21 odsto, dok je za privredu 4,75 odsto za dinarske, odnosno, 2,81 odsto za kredite indeksirane u devizama. Nakon duže rasprave članovi Odbora prihvatili su izveštaje Narodne banke Srbije za 2017. godinu i Finansijski plan za 2018. godinu. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu, koji je predstavio zamenik predsednika Saveta REM-a Goran Petrović. On je naveo da je, u odnosu na 2017. godinu, finansijski plan smanjen za 18 odsto, kao i da je broj zaposlenih u poslednje četiri do pet godina ostao isti. Odgovarajući na pitanje članova Odbora, Petrović je rekao da REM plaća zakup prostorija u kojima radi, na osnovu ugovora o zakupu sa sindikatom, devet evra sa PDV-om po metru kvadratnom, što je najniža moguća cena zakupa i iznosi 4,6 odsto od finansijskog plana. Članovi Odbora jednoglasno su odlučili da Narodnoj skupštini predlože da dȃ saglasnost na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu, te će joj, shodno tome, uputiti Predlog odluke o davanju saglasnosti. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Milan Lapčević, dr Milorad Mijatović, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Veroljub Arsić i Zoran Despotović, kao i narodni poslanik koji nije član Odbora Srđan Nogo.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici održanoj 19. jula, razmotrili u pojedinostima predloge zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, o presađivanju ljudskih organa i o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima podneto je 526 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, i to na član 3. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović i na član 8, stav 5. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović. Na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa narodni poslanici podneli su ukupno 165 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, i to na član 1, stav 2. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović i na član 9, stav 3. Predloga zakona koji su podneli zajedno narodni poslanici dr Sanda Rašković Ivić, dr Dijana Vukomanović i Đorđe Vukadinović. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama podneto je 103 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, i to na član 1. Predloga zakona koji je podneo narodni poslanik Đorđe Komlenski. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Milovan Krivokapić, Borka Grubor, prof. dr Dušan Milisavljević, Milena Bićanin, dr Danica Bukvić, dr Desanka Repac, Radoslav Jović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, dr Dragan Vesović, prof. dr Milan Knežević, dr Svetlana Nikolić Pavlović i dr Danijela Stojadinović.

Na sednici Odbora, održane 19. jula, Odbor je razmotrio amandmane na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji je podnela Vlada. Odbor je ocenio da je od 526 amandmana, koji su podneti na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, 524 u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Vlada, podneto je 165 amandmana, a Odbor je ocenio da su 162 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Od 103 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podnela Vlada, Odbor je ocenio da je 83 amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a sednici su prisustvovali i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Vesna Vukajlović Nikolić, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević i Petar Petrović.

Na sednici od 19. jula, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su jednoglasno Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da konstatuje potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Slavici Živković, izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE. U nastavku sednice, članovi Odbora odlučili su jednoglasno da usmere sredstava iz Fonda solidarnosti Narodne skupštine, koja trenutno iznose 381.442,86 dinara, ka Budžetskom fondu za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji i ka „Eparhiji raško-prizrenskoj“, Manastir Gračanica, sa naznakom „Pomoć za Narodne kuhinje“ u iznosu od po 190.721,43 dinara. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Momo Čolaković, Dušica Stojković, dr sci. med. Darko Laketić, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Marko Zeljug, Branimir Jovanović i Đorđe Milićević.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 18. jula 2018. godine, 48. sednicu, koja je na zahtev članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Austriji Nebojšom Rodićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio dve inicijative za posete, izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim kontaktima i promene u sastavu PGP sa Kraljevinom Maroko, Belorusijom, Kinom i Gruzijom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora, od 18. jula, članovi Odbora razmotrili su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Meho Omerović. Odbor je usvijio Izveštaj i utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Mehe Omerovića, izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE., nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. U nastavku sednice, Odbor je utvrdio spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Katarina Rakić, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Marko Zeljug i Aleksandar Marković.

Članovi Odbora održali su 18. jula 2018. godine, 52. sednicu van sedišta u Subotici, na kojoj su razmotrili Izveštaj o sprovedenoj reviziji Grada Subotice i efekata sprovedenih preporuka DRI, pitanje prevencije korupcije na lokalnom nivou, Izveštaj Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, sa predlogom zaključaka i usvojili zaključke povodom razmatranja sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Subotice Bogdan Laban, načelnik Severno-bačkog okruga Dragi Vučković, predsednik Državne revizorske institucije Duško Pejović, kao i predstavnice Agencije za borbu protiv korupcije Marijana Obradović, pomoćnica direktora u Sektoru za prevenciju i Zorana Kepnik Hinić i Almira Medunjanin. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je u obraćanju članovima Odbora da je za Suboticu važno što je bila u prilici da bude domaćin nedavno održanoj sednici Vlade Republike Srbije, kao i ovoj sednici Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine, što govori o opredeljenosti nosilaca vlasti da svoj rad učine vidljivijim za sve građane Srbije. On je naveo i da Subotica predstavlja dobar primer upotrebe javnih finansija, kao i da je stabilizovala poslovanje svog javnog sektora, realizovala infrastrukturne projekte i privukla direktne strane investicije. Izveštaj o sprovedenoj reviziji Grada Subotice i efekata sprovedenih preporuka DRI predstavio je predsednik Saveta DRI Duško Pejović, koji je istakao da je Subotica, nakon revizije, dobila u februaru 2017.godine odlazni izveštaj o postupanju za otklanjanje nedostataka iz prvog izveštaja, kao i da je sve nedostatke otklonila u roku. Nepravilnosti na koje je DRI ukazala u finansijskim izveštajima odnose se na pogrešnu ekonomsku klasifikaciju, pogrešnu organizacionu klasifikaciju i popis i evidenciju imovine, naveo je Pejović. On je dodao da će ubuduće DRI revidirati sve investicije u svim lokalnim samoupravama koje su započete, a godinama nisu završene. Što se tiče nepravilnosti poslovanja, što je na lokalu problem uopšte, Pejović je istakao da je uočena nepravilnost preuzetih obaveza za plate i poreze i doprinose za plate na teret poslodavca, prenetih obaveza i izvršenih rashoda bez pravnog osnova, prenetih obaveza u odnosu na prenetu aproprijaciju, rashode koji su suprotni propisima iz oblasti javnih nabavki i preuzetih obaveza bez sprovedenog obaveznog javnog konkursa. Pejović je dodao i da je ukupan iznos nepravilnosti u iznosu od preko 474 miliona dinara. Govoreći o samom radu DRI, predsednik Saveta je naveo i da je u 2017.godini DRI izrekla 2.518 preporuka, od kojih je sprovedeno 1.566 ili 62 odsto, dok samo 126 ili 5 odsto nije sprovedeno. Takođe, do sada DRI nije imala kontrolu svoga rada kroz mehanizam kolegijalnog pregleda, koji sprovodi SIGMA, te se očekuje da će se ta kontrola sprovesti sledeće godine, zaključio je Pejović. O prevenciji korupcije na lokalnom nivou govorile su predstavnice Agencije za borbu protiv korupcije koje su istakle dva osnovna mehanizma antikorupcijskih javnih politika na lokalu, a to su izrada lokalnih antikorupcijskih planova, što predviđa i Akcioni plan za Poglavlje 23 – jačanje antikorupcijskih mehanizama na lokalnom nivou, kao i lokalni planovi integriteta. Predstavnice Agencije su predstavile rezultate rada Agencije za 2017.godinu, koje je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrio i prihvatio na prethodnoj sednici. U toku sednice, Pododbor za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije održao je svoju Treću sednicu, na kojoj su razmotreni sektorski izveštaji DRI za prethodnu godinu, a koje su predstavili ovlašćeni državni revizori. Na ovoj sednici, kojom je predsedavao član Pododbora i zamenik predsednice Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Milan Lapčević razmotreni su izveštaji sektora za reviziju budžeta i budžetskih fondova Republike Srbije, za reviziju organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, za reviziju Narodne banke Srbije, javnih agencija i drugih korisnika javnih sredstava, za reviziju budžeta lokalnih vlasti, za reviziju javnih preduzeća, privrednih društava i drugih pravnih lica koje je osnovao ili ima učešće u kapitalu ili u upravljanju korisnik javnih sredstava i za reviziju svrsishodnosti poslovanja. Nakon rasprave članovi Pododbora podneli su Odboru Izveštaj o razmatranju izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije, sa predlogom zaključaka. U nastavku rada, članovi Odbora prihvatili su Izveštaj Pododbora i usvojili zaključke povodom razmatranja sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije. Ova sednica Odbora održana u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Milan Lapčević, Ivan Manojlović, Miljan Damjanović, dr Milorad Mijatović, Snežana B.Petrović, Vojislav Vujić i Zoltan Pek, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora Tomislav Žigmanov, Milimir Vujadinović i dr Desanka Repac.