Na sednici održanoj 12. juna, članovi Odbora su razmotrili Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, za period od 1. oktobra do 31. decembra 2017. godine i za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine. Informacije o radu Ministarstva obrazložili su državni sekretari u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović i Negovan Stanković i tom prilikom upoznali članove Odbora sa realizovanim normativnim i programskim aktivnostima iz oblasti socijalne zaštite, zapošljavanja i migrantske krize u pomenutom periodu. Stana Božović je istakla da Srbija vodi odgovornu socijalnu i populacionu politiku, istakavši da se država zauzela da se stvori povoljan ambijent za povećanje nataliteta. Predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić je istakla da se u pomenutom periodu resorno Ministarstvo odgovorno ponašalo pri trošenju budžetskih sredstava, imajući u vidu da je 72 odsto sredstava usmereno na krajnjeg korisnika, a naročito na pomoć porodicama sa decom. Takođe, pohvalila je efikasan rad inspektorata za rad, pre svega po pitanju suzbijanja ilegalnog rada, odnosno rada na crno, kao i formiranje integrisanog inspekcijskog nadzora koji ima za cilj vršenje kontrole kod poslodavaca, kako radnog odnosa, tako i bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih lica. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili informacije o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. oktobra do 31. decembra 2017. godine i od 1. januara do 31. marta 2018. godine. U nastavku rada, Odbor je razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti, koji je obrazložio Zoran Milošević, v.d. pomoćnika ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, istakavši da se Sporazum primenjuje na državljane strana ugovornica i članove njihovih porodica koji imaju prebivalište na teritoriji jedne od strana ugovornica. Sporazumom se, pre svega izjednačavaju prava i obaveze naših državljana koji rade u Ruskoj Federaciji sa ruskim državljanima i istim je regulisano pravo zaposlenih na starosnu, prevremenu starosnu penziju, invalidsku i porodičnu penziju, pravo u slučaju povrede na radu i profesionalne bolesti i pravo na naknadu pogrebnih troškova. Nakon kratke rasprave, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Ruske Federacije o socijalnoj sigurnosti. Na sednici je razmotren i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, kojim su uređeni uslovi i obim zapošljavanja državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji, uslovi i postupak za izdavanje dozvole koja omogućava zapošljavanje, prava i obaveze slovenačkog poslodavca i građana Srbije koji se zapošljavaju u Sloveniji. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o zapošljavanju državljana Republike Srbije u Republici Sloveniji. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, Sandra Božić, prim. dr Branimir Rančić, Gorica Gajić, Tatjana Macura, Bojan Torbica, dr Predrag Jelenković, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 8. juna, članovi Odbora razmatrali su predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji su podnela udruženja novinara u Republici Srbiji i predlog kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji su podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Udruženja novinara u Republici Srbiji predložila su Narodnoj skupštini da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere kandidat Živojin Rakočević. Članovi Odbora su, većinom glasova, prihvatili predlog kandidata i uputili Narodnoj skupštini na razmatranje. Pre prelaska na drugu tačku dnevnog reda, članovi Odbora su jednoglasno stavili van snage stav 7. obaveštenja koje je dostavljeno Narodnoj skupštini 6. jula 2017. godine. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti predložio je Narodnoj skupštini da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere kandidat Vida Petrović Škero, dok je Zaštitnik građana predložio Narodnoj skupštini da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere kandidat Janko Lazarević. Članovi Odbora su jednoglasno prihvatili predloge za oba kandidata i uputili Narodnoj skupštini na razmatranje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Na sednici održanoj 7. juna, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili Odluku Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Živanu Đurišiću, izabranom sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ - SRBIJA POBEĐUJE. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Darko Laketić, Branimir Jovanović, Katarina Rakić, Momo Čolaković, Petar Petrović, Goran Nikolić, Marko Zeljug i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 6. juna 2018. godine, članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku razmatrali su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima Odbor nije prihvatio ni jedan od ukupno podnetih 87 amandmana. Ovlašćeni predstavnik predlagača prihvatio je amandman na član 29. Predloga zakona, koji su podneli članovi Odbora. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju Odbor nije prihvatio ni jedan od ukupno podnetih 60 amandmana. Sednici je prisustvovao Zoran Đorđević ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Nataša St. Jovanović, Jelena Mijatović, Branislav Mihajlović, Zoran Bojanić, Dragomir Karić, Snežana Paunović i Ana Čarapić.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, na sednici održanoj 6. juna, razmotrio amandmane na predloge zakona koji se razmatraju na Šestom vanrednom zasedanju Narodne skupštine u Jedanaestom sazivu. Na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, podneto je 564 amandmana. Odbor je odbacio dva amandmana podneta na naslov Predloga zakona, a za ostale je ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da je svih 107 amandmana, podnetih na Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, podneto je 93 amandmana. Odbor je odbacio tri kao nepotpuna, a za ostale je ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su ocenili i da 15 od 40 podnetih amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Za preostale amandmane je ocenjeno da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, podneto je 90 amandmana, a članovi Odbora su ocenili da 20 nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Za preostale je ocenjeno da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su ocenili i da je svih 87 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, kao i svih 60 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Milena Ćorilić i Jasmina Obradović.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je, na kraćoj sednici održanoj 6. juna, razmotrio amandman koji je podneo Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Odbor je ocenio da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Milena Ćorilić i Jasmina Obradović.

Na sednici od 6. juna, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Na Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu podneto je ukupno 564 amandmana. Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili nijedan od podnetih amandmana. Od 107 amandmana podnetih na Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Narodna banka Srbije i Odbor prihvatili su jedan amandman i to na član 23. Predloga zakona, koji su zajedno podnele narodne poslanice Sanda Rašković Ivić i Dijana Vukomanović. Na Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica narodni poslanici podneli su 93 amandmana, od kojih Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili nijedan. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama podneto je 40 amandmana, koje Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili. Od 90 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, Narodna banka Srbije i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Zoltan Pek, Veroljub Arsić i dr Milorad Mijatović.

Na sednici održanoj 6. juna, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Željko Sušec. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Željka Sušeca, izabranog sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ - SRBIJA POBEĐUJE, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. U nastavku rada, članovi Odbora, razmotrili su i dali pozitivno mišljenje narodnom poslaniku dr Ivanu Baueru za vršenje druge javne funkcije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Božić, Dušica Stojković, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Momo Čolaković, Milorad Mirčić i Aleksandar Marković.

Na kraćoj sednici, održanoj 5. juna, članovi Odbora usvojili su tri inicijative za posete. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Dubravka Filipovski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Vera Jovanović, Đorđe Kosanić, Dušica Stojković, Đorđe Vukadinović, dr Milorad Mijatović, Marija Obradović, Radoslav Jović i Miodrag Linta.

Na sednici održanoj 5. juna 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su usklađivanje Zakona o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu, ukidanje zabrane uzgajanja krznašica i dr. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević istakao je da cilj usklađivanja Zakona o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu jeste unapređenje i harmonizacija odredbi zakona iz oblasti dobrobiti životinja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da je rad na pripremi za postupak izmena i dopuna navedenog zakona u interesu proizvođača i industrije, pošto je dobrobit životinja jedna od pretpostavki za uzgoj i izvoz, kako u Evropsku uniju, tako i zemlje u regionu. Radošević je naglasio da primarni cilj jeste usklađivanje nacionalne regulative sa regulativom Evropske unije. Emina Milakara v.d. direktora Uprave za veterinu istakla je da su u toku pripreme i formiranje radne grupe čiji će osnovni cilj biti pripremne radnje u postupku usklađivanja navedena dva zakona, kao i da je briga o dobrobiti životinja važna za razvoj privrede i zaštitu životne sredine. Nenad Budimović, predstavnik Privredne komore Srbije istakao je da je prepoznat značaj uzgajanja krznašica, kao vida proizvodnje, ali i da je osnovana Grupacija za krznašice i kunićare pri Privrednoj komori Srbije. Takođe je istakao da je na putu usklađivanja zakona neophodno i donošenje Pravilnika o regulisanju ove proizvodnje. Nakon rasprave Odbor je zaključio da je neophodno uskladiti Zakon o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu, ali i doneti pravilnik kojim bi se regulisao način uzgajanja krznašica prema najboljim standardima Evropske unije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Matić, Miroslav Aleksić, Marjana Maraš, Žarko Bogatinović, Arpad Fremond, Ognjen Pantović, Nenad Božić, Mladen Lukić, Tijana Davidovac, Milija Miletić i prof. dr Miladin Ševarlić

Na sednici Odbora, od 1. juna, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koje je podnela Narodna banka Srbije i predlog zakon koji je podnela Vlada. Članovima Odbora su Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, u načelu, obrazložili predstavnici Narodne banke Srbije, koji su naveli da su predloženi zakoni usklađeni sa propisima Evropske unije. U nastavku sednice, predstavnici Ministarstva za privredu, obrazložili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, u načelu. Predstavnici su, u obrazlaganju, naveli da je Predlog zakona u skladu sa direktivama EU. Nakon obrazlaganja članovi Odbora prihvatili su, u načelu, navedene predloge zakona. Pod šestom tačkom dnevnog reda članovi Odbora odredili su Elviru Kovač i Veru Jovanović za predstavnike delegacije Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), 8. i 9. jula 2018. godine u Beču. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Šormaz, Dušica Stojković, Aleksandar Stevanović, Žarko Mićin, Tanja Tomašević Damnjanović, Vera Jovanović, Elvira Kovač i Gordana Čomić

Na sednici, održanoj 1. juna 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koje je podnela Vlada. Dušan Vučković, v.d. pomoćnika ministra privrede obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, istakavši da je postupku izrade Predloga navedenog zakona prethodila analiza sprovođenja u praksi postojećih zakonskih rešenja, ali i komentara i sugestija, kako domaćih, tako i stranih subjekata. Na polju evropskih integracija (Poglavlje 6), Vučković je naveo da su ovim Predlogom zakona izvršena usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije iz oblasti korporativnog prava. Takođe je, kao najznačajnije izmene, naveo da je predviđeno da članovi društva sa ograničenom odgovornošću, koji poseduju ili zastupaju 10 odsto (umesto dosadašnjih 20 odsto) udela društva, mogu da sazovu sednicu društva, ali i da je, ujedno, predviđeno da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 odsto (umesto dosadašnjih 10 odsto) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu pismenim obaveštenjem društvu dopuniti dnevni red sednice skupštine. Vučković je istakao da su ovim predlogom zakona dopunjene odredbe kojima se uređuje pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende. Takođe je istakao da se sada pojačava i pooštrava značaj kriterijuma likvidnosti akcija, kao i da je omogućeno da prilikom elektronske registracije osnivanja društva, u elektronskom dokumentu, overu potpisa na osnivačkom aktu, zameni kvalifikovani elektronski potpis članova društva, čime se eliminišu troškovi osnivača za overu potpisa. Dragan Ugrčić, v.d. pomoćnika ministra privrede, obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i istakao, kao najznačajnije izmene, pre svega, efikasnije i sigurnije namirenje potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih ugovora koji su uređeni Zakonom o finansijskom obezbeđenju, ali i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije i to Direktivom o finansijskim kolateralima. U nastavku sednice, članovi Odbora su većinom glasova usvojili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i ostali zamenici i članovi: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Nataša St. Jovanović, Jelena Mijatović, Branislav Mihajlović, Ivan Manojlović, Zoran Bojanić, Dragomir Karić i prof. dr Vladimir Marinković.

Na sednici od 1. juna, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Takođe, razmotreni su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički načelni pretres o prvih pet tačaka, kao i o tačkama 6–8 dnevnog reda sednice. Guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković obrazložila je predloge zakona, koje je NBS podnela Narodnoj skupštini, a Vlada, u mišljenju, predložila da ih Narodna skupština usvoji. Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu donosi novine kojima se zaštita korisnika usluga prilagođava zaštiti prilikom korišćenja modernih tehnologija i usklađuje sa porastom broja korisnika aplikacija mobilnog bankarstva, kojih ima oko 2 miliona. Tom zaštitom će biti obuhvaćeni potrošači, ali i poljoprivrednici i preduzetnici, a jača se i poverenje korisnika u korišćenje modernih tehnologija. Cilj Predloga zakona o finansijskom obezbeđenju je uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala. Koristi od donošenja ovog Predloga su pravna sigurnost, smanjenje kreditnog rizika, veći stepen zaštite potraživanja države, veći stepen zaštite potraživanja NBS, standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, kao i mnoge novine kod ugovornog i založnog prava. Predlogom zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica pospešiće se bezgotovinske transakcije, štititi interesi potrošača, trgovaca i urediti tržište platnih kartica uvođenjem fer poslovanja. Ograničavanjem međubankarskih naknada steći će se uslovi da i mali trgovci uvode pos terminale i prihvataju kartice. Snižavanje naknada će ići etapno i u prvih šest meseci će biti smanjene 1 do 2 odsto, kao i 0,5 odsto za debitne, odnosno, 0,6 odsto za kreditne kartice, a nakon toga 0,2 odsto za debitne, odnosno, 0,3 odsto za kreditne kartice. Takođe, banke će biti u obavezi da prilikom otvaranja tekućeg računa izdaju domaću debitnu karticu klijentima, čime se štiti domaći platni sistem. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama pojednostavljuje se otvaranje i promena platnog računa. NBS će prikupljati podatke o platnim uslugama i na sajtu objavljivati podatke. Ovaj Predlog zakona podstaći će konkurenciju među pružaocima platnih usluga. Jedna od važnih novina je i to što se preciziraju obaveze pružaoca platnih usluga kod nepravilno izvršene transakcije. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije predložen je usled preuzimanja novih nadležnosti posebno nadležnosti Poreske uprave, kao i proširenih nadležnosti u kontroli. Takođe, određene izmene se tiču unapređenja funkcionisanja NBS, pa tako i odredbe koja se odnosi na to da se funkcioneri NBS biraju najranije 120 dana pre isteka mandata prethodnim funkcionerima. Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug obrazložio je tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predstavlja koncesionalni izvor finansiranja budžeta Republike Srbije i koristiće se za otplatu javnog duga, pre svega za javna preduzeća iz energetskog i sektora saobraćaja. Kredit se uzima na 20 godina, sa grejs periodom od devet godina i kamatnom stopom koja je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja trenutno iznosi 0,76 odsto. Za kredit postoji opcija konverzije kamate iz varijabilne u fiksnu, a jednokratna pristupna naknada iznosi 0,25 odsto i ceo kredit se povlači u jednoj tranši. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj iznosi 40,1 milion evra. Kredit se uzima na 15 godina, uz grejs period od pet godina. Kamatna stopa i jednokratna naknada su iste kao i kod prethodnog zajma, a odnosi se na restrukturiranje Banke Poštanska štedionica, razvojno finansiranje Fonda za razvoj i Agencije za finansiranje izvoza i tehničku podršku Ministarstvu finansija. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj je nastavak projekta finansiranja zdravstva u Republici Srbiji. Zajam se uzima na 14,5 godina uz grejs period od pet godina, sa istom kamatnom stopom i jednokratnom naknadom kao i kod prethodnih zajmova. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, sve razmotrene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Milan Lapčević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Zoltan Pek, Veroljub Arsić i Goran Ćirić.

Na sednici Odbora, održanoj, 1. juna , razmatrani su sledeći predlozi zakona u načelu: Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su predlozi zakona od 1. do 10. dnevnog reda sednice u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Neđo Jovanović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 1. juna, Odbor je razmatrao Informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine. Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine obrazložio je Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine i istakao da je rad na izradi što kvalitetnijeg dokumenta Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, ali i izazovi sa kojima se susreće Pregovaračka grupa za otvaranje navedenog poglavlja, svakako jedna od najznačajnijih aktivnosti u proteklom periodu. Takođe je istakao značaj saradnje sa službom za vanredne situacije u domenu procene rizika od katastrofa, niza aktivnosti u domenu rešavanja problema upravljanja otpadom, strategije pošumljavanja, klimatskih promena, kao i programa zaštite životne sredine. Karić je predstavio i projekte koji su realizovani u izveštajnom periodu, ali i projekte čija realizacija tek predstoji. Karić je naveo da je od velikog značaja i veoma dobra bilateralna i međunarodna saradnja i ukazao na projekte koji se vode iz IPA fondova, ali i na saradnju sa institucijama Evropske unije. Učešće u razgovoru uzeli su, pored članova Odbora, i državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Branislav Blažić, kao i predstavnici mreže nevladinih organizacija koje, preko mehanizma „Zelena stolica“, učestvuju u radu Odbora. Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Borka Grubor.

Na sednici održanoj 1. juna, članovima Odbora za spoljne poslove predstavljen je Izveštaj o radu Ministarstva spoljnih poslova za period od 1. novembra 2017. godine do 30. aprila 2018. godine. Izveštaj je predstavio prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je istakao da su svi sektori MSP-a, u izveštajnom periodu, radili na ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije, a to su očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, integracija u EU, unapređenje saradnje sa državama u regionu, ali i sa najuticajnijim državama u svetu. Ministar Dačić je najavio da će se u narednom periodu razmotriti struktura MSP-a, imajući u vidu potrebu za razvojem ekonomskih odnosa i ostvarivanjem ekonomskih interesa Republike Srbije. U okviru multilateralne saradnje ministar je istakao da Srbija ima misije u više međunarodnih organizacija i naveo da sve rade na ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva države, posebno u odnosu na očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. S tim u vezi Dačić je naveo da u UN postoje intencije i Kosova, ali od strane pojedinih zemalja koje su priznale njihovu nezavisnost, da se mandat UNMIK-a završi i da se prorede ili čak ukinu sednice SB UN o Kosovu, što za nas nije prihvatljivo. On je dodao da je Srbija stava da Misija UN na KiM treba da nastavi nesmanjenim kapacitetom svoj rad, kao i da treba da se nastavi sa redovnim izveštavanjem o stanju na KiM u UN. On je dodao da će u avgustu ove godine sednici SB UN predsedavati Velika Britanija, te Srbiji predstoji borba oko ovog pitanja, a događaji na KiM svedoče da Misija UN na terenu nije završila posao. Dačić je naveo i da je Kosovo odustalo od članstva u UNESKU, za sada, jer nemaju dovoljan broj glasova članica. Što se tiče Svetske carinske organizacije, depozitor Belgija prihvatila je zahtev za prijem Kosova ali, nakon rasprave o ovom pitanju, Kosovo je na spisku članica, ali bez prava glasa u ovoj organizaciji, naveo je Dačić. Što se tiče članstva u Interpolu, Kosovo je podnelo zahtev za prijem, a može se očekivati da podnesu zahtev za članstvo u SE, iako ima protivljenja tome, čak i od strane zemalja koje su priznale njihovu nezavisnost, zbog povlačenja jednostranih poteza. Takođe, Kosovo neće moći da postane članica OEBS-a, naveo je ministar spoljnih poslova. Ministar Dačić istakao je i da se nastavlja sa povlačenjem priznanja Kosova uprkos različitim pritiscima velikih sila i nekih muslimanskih zemalja. Taj trend će biti nastavljen, kao prioritet naše diplomatske mreže, što sve pokazuje da je ovaj proces reverzibilan, zaključio je Dačić. Govoreći o EU integracijama, ministar je naveo da očekujemo da će predstojeći Savet EU doneti odluku o otvaranju novih poglavlja. Mi nismo zadovoljni dinamikom otvaranja poglavlja, jer naši kapaciteti prevazilaze dosadašnju dinamiku. Taj ceo proces određuje Poglavlje 35, odnosno, napredak u dijalogu sa Prištinom, ali, bez obzira na sve to, mi ćemo nastaviti da ispunjavamo svoje obaveze i svoje nacionalne interese nećemo dovesti u pitanje zbog otvaranja nekog poglavlja više, istakao je Dačić. U izveštajnom periodu otvorene su kancelarija u Trebinju i počasni konzulati u Slovačkoj i SAD i ukinute su vize za građane više zemalja, uz vođenje računa o bezbednosti i potrebi sprečavanja ilegalnih migracija. Izdvojena su sredstva za kapitalne investicije, kako bi se rešilo pitanje svojine na objektima u Kamberi, Skoplju i Vašingtonu, a biće rešeno i pitanje rezidencije u Njujorku, za koje Srbija plaća održavanje, a ne koristi prostor, jer je u procesu sukcesije. Ministar je naveo da je na aukciji rezidencija prodata za 12 miliona dolara, od čega će Srbiji pripasti 39 odsto, odnosno, 3,5 miliona dolara prema sukcesiji, kao i 3 miliona dolara na ime do sada plaćenih troškova održavanja objekta. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Izveštaj o radu Ministarstva spoljnih poslova za period od 1. novembra 2017. godine do 30. aprila 2018. godine. U nastavku sednice članovi Odbora usvojili su više inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. Takođe, članovi Odbora konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Ganom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Ljubiša Stojmirović, Stefana Miladinović, Ljiljana Malušić, Vera Jovanović, Nataša Sp. Jovanović, Žika Gojković, Dragan Šormaz, Nikola Savić, Đorđe Kosanić, Jovan Palalić, Dušica Stojković i Đorđe Vukadinović.