Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 18. jula 2018. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje o Predlogu pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Pregovaračko poglavlje 2 „Sloboda kretanja radnika“.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održane 17. jula, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koji je podnela Vlada i konstatovali da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Repubike Srbije. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Vlada i ocenio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora razmotrili su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podnela Vlada i ocenili da je i ovaj Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Pod četvrtom tačkom dnevnog reda sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, koji je podnela Vlada i ocenili da je Predlog zakona u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i predstavnici resornih ministarstava.

Na sednici Odbora, održanoj 17. jula razmatran je, u načelu, Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju uz Sporazum između Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora jednoglasno su usvojili pomenuti Predlog zakona. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ratko Jankov, Nataša St. Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, dr Vladimir Orlić, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin i prof. dr Žarko Obradović.

Na sednici Odbora, održane 17. jula, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora su odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju u Privrednom sudu u Beogradu, Valjevu, Zrenjaninu, Kragujevcu, Kraljevu, Leskovcu, Nišu, Požarevcu i Somboru. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Upravni sud i za Privredni sud u Novom Sadu, a koji je podneo Visoki savet sudstva. Članovi Odbora odlučili su da predlože Narodnoj skupštini da prihvati ovaj Predlog odluke. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Balint Pastor i Stanija Kompirović.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 17. jula 2018. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima predstavila je dr Vesna Rakonjac, v.d. direktora Uprave za biomedicinu, koja je istakla da je ovaj Predlog zakona jedan od zakona koji su obuhvaćeni Poglavljem 28 i u koji su ugrađene sve preporuke iz evropskih direktiva, koje se odnose na ovu specifičnu oblast. Ona je dodala da je ovo krovni zakon iz kog će proizaći podzakonska akta, koja će detaljnije razraditi direktive EU. Postojeći zakon je bio samo delimično usklađen sa direktivama, tako da je ovaj Predlog zakona usklađen sa sedam evropskih direktiva, smernica i uredbi, navela je Rakonjac. Predlog zakona obuhvata direktivu iz 2004. godine, koja se odnosi na uređivanje i standardizaciju kvaliteta ćelija i tkiva namenjenih za presađivanje, zatim direktivu iz 2006. godine, koja se odnosi na doniranje, nabavku i testiranje ljudskih ćelija i tkiva, i još jednu direktivu iz 2006. godine, kojom se odgovara na zahteve sledljivosti i odgovaranje na neželjene pojave, događaje i reakciju prilikom procesa nabavke, čuvanja, distribucije itd. ćelija i tkiva, navela je Rakonjac. Ona je dodala i da Predlog zakona obuhvata i smernice u vezi poslova inspekcije, te će biti formiran inspektorat iz oblasti biomedicine, gde će raditi inspektori obučeni i licencirani za ovaj posao. Takođe, Predlogom zakona obuhvaćene su i dve direktive iz 2015. godine, koje se odnose na tehničke uslove za kodiranje ćelija i tkiva i na standard kvaliteta i standard uvezenih ćelija i tkiva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Predlog zakona, u načelu. Dr Vesna Rakonjac, v.d. direktora Uprave za biomedicinu predstavila je i Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa koji je, kao i prethodni, obuhvaćen Poglavljem 28, a takođe je potpuno usklađen sa dve direktive EU iz ove oblasti. Direktiva iz 2010. godine odnosi se na standard kvaliteta ljudskih organa namenjenih ljudskoj transplantaciji i definiše otvaranje bolničkih banaka ili donor bolnica. Takođe, ova direktiva predviđa ispunjavanje principa samodovoljnosti za svoje građane, a nakon toga, omogućava da Srbija postane članica Eurotransplanta. Direktiva iz 2012. godine definiše procedure informisanja i za razmenu ljudskih organa među državama članicama Eurotransplanta. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su i ovaj Predlog zakona većinom glasova, u načelu. Pomoćnica ministra zdravlja dr Dragana Vujičić obrazložila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama koji se takođe donosi radi implementacije EU propisa. Ona je navela da je pri izradi ovog Predloga zakona, Savet Evrope pružio konsultantsku pomoć svojih eksperata, a novine koje Predlog donosi odnose se, između ostalog, na uvođenje novih psihoaktivnih supstanci, definiše se pravni okvir za uspostavljanje sistema monitoring centra, čije sedište će biti u Ministarstvu zdravlja, uspostavlja se sistem ranog upozoravanja i sistem prenosa uzoraka zaplenjenih supstanci, kao i uzimanje uzoraka supstanci i njihovo čuvanje. Članovi Odbora prihvatili su većinom glasova, u načelu, Predlog zakona. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Dušica Stojković, Zvonimir Đokić, Dragan Veljković, Vera Jovanović, Tanja Tomašević Damnjanović, Aleksandar Stevanović, Miljan Damjanović, Žarko Mićin i dr Muamer Bačevac.

Na sednici Odbora, održanoj 17. jula u Subotici, usvojen je sledeći dnevni red: Razmatranje Informacije o radu Ministarstva privrede za period januar – mart 2018. godine (10 broj 02-1063/18 od 25. aprila 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za februar 2018. godine (broj 02-703/18 od 20. marta 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za mart 2018. godine (broj 02-916/18 od 10. aprila 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za april 2018. godine (broj 02-1262/18 od 21. maja 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za maj 2018. godine (broj 02-2248/18 od 14. juna 2018. godine); Razmatranje Izveštaja Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za jun 2018. godine (broj 02-2485/18 od 10. jula 2018. godine). Razmatranje Izveštaja o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine (10 broj 02-1061/18 od 25. aprila 2018. godine); Razno. Predstavnik Ministarstva privrede Dragan Ugrčić upoznao je članove Odbora sa stanjem u preduzeću Azotara, kao i sa osnovnim informacijama o procesu privatizacije u Srbiji, izdvajajući podatak da je u tekućoj godini broj preduzeća koja su u procesu privatizacije smanjen za 10. Govorilo se i o procedurama i načinima na koje mala i srednja preduzeća mogu da apliciraju za različite kreditne linije u saradnji sa komercijalnim bankama i Fondom za razvoj. Državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija Miroslav Knežević, predstavljajući Izveštaj o radu tog ministarstva za period od 1. januara do 31. marta 2018. godine, upoznao je članove Odbora sa rezultatima međunarodne saradnje tokom koje su potpisani sporazumi koji za cilj imaju privlačenje stranih investicija. Knežević je izdvojio projekte „Najbolje iz Srbije“ koje je Ministarstvo organizovalo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i projekat subvencionisanih odmora koji je uspešno završen sa dodelom stohiljaditog vaučera. On je istakao da će, ukoliko stepen iskorišćenosti vaučera bude preko 90%, biti razmotrena mogućnost o nastavku akcije u narednoj godini. Knežević je rekao da Ministarstvo intenzivno radi na digitalizaciji svih svojih segmenata, kako bi se zainteresovanim stranama omogućilo jednostavnije i brže dolaženje do željenih informacija. Nakon rasprave Odbor je jednoglasno usvojio tačke 1. do 7. dnevnog reda sednice. Održavanje sednice podržano kroz projekat koji sprovodi UNDP “Jačanje nadzorne uloge Narodne skupštine” a pod pokroviteljstvom Švajcarske agencije za razvoj. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović , a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vojislav Vujić, prof. dr Aleksandra Tomić, Stanislava Janošević, Studenka Kovačević, Milimir Vujadinović, Zoran Bojanić, Snežana R. Petrović i Ivan Manojlović.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu razmotrili su, na sednici održanoj 16. jula, u načelu tri predloga zakona koji su na dnevnom redu Devetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama članovima Odbora obrazložio je predstavnik predlagača, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Berislav Vekić. Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima nastoji se da se ova oblast zasnuje na najvišim standardima medicine i u skladu sa savremenim dostignućima, naveo je Vekić. Istakao je da se na precizan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i koje mogu biti banke ljudskih tkiva. Predloženim zakonom definiše se registar davalaca matičnih ćelija, utvrđuje se donošenje programa za presađivanje ljudskih organa, i vrši se usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije, naveo je Vekić. Predlogom zakona o presađivanju ljudskih organa potpuno se sistemski uređuje ova oblast i vrši usklađivanje sa propisima Evropske unije, naveo je državni sekretar Vekić. On je istakao i da se predloženim zakonom pojednostavljuje procedura izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje presađivanja ljudskih organa, kao i postupak davanja pristanka za presađivanje. Predviđa se i donošenje programa presađivanja ljudskih organa na teritoriji Srbije. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili dva navedena predloga zakona. U nastavku sednice, dr Berislav Vekić obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, navodeći da se time vrši usklađivanje sa zakonodavstvom EU. Predloženi zakon predviđa formiranje Centra za monitoring i zavisnost od droga, čime se stvaraju uslovi za praćenje i kontrolu psihoaktivnih supstanci u skladu sa evropskim propisima, naveo je Vekić. Nakon rasprave, članovi Odbor jednoglasno su usvojili predloženi zakon. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Radoslav Jović, Marjana Maraš, prim. dr Milovan Krivokapić, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, dr Desanka Repac, dr Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović i dr Žarko Korać.

Na sednici održanoj 16. jula, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2018. godine. Predstavljajući Informaciju o radu, državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Velimir Stanojević upoznao je članove Odbora sa projektima i investicijama koje su realizovani u drugom kvartalu tekuće godine. Stanojević se osvrnuo na tok žetve pšenice, koju su tokom juna i jula meseca remetile obilne padavine i nevreme. Istakao je da se i pored toga očekuje da će prinos biti viši u odnosu na prethodnu godinu, a da će se kvalitet zrna ustanoviti nakon skladištenja. Najveću štetu usled padavina pretrpeli su zasadi voća u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji, dok se s druge strane očekuje dobar rod kukuruza i šećerne repe. Kako bi se predupredila šteta useva u narednoj godini, Stanojević je naglasio da je Ministarstvo predvidelo sredstva za postavljanje automatskih protivgradnih stanica. Član Odbora Milija Miletić istakao je da u Istočnoj Srbiji žetva nije završena, što će značajno uticati na kvalitet zrna. Govoreći o rodu voća, Miletić je predstavnicima Ministarstva skrenuo pažnju na neophodnost obezbeđivanja dodatnih smeštajnih kapaciteta. Nakon rasprave, koja je usledila, Odbor je usvojio Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2018. godine, kao i zaključke Odbora. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Miroslav Aleksić, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, dr Ljubinko Rakonjac, Ognjen Pantović, Zvonimir Đokić, Tijana Davidovac i Arpad Fremond.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 13. jula, utvrdili Predlog odluke o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i uputili je Narodnoj skupštini na razmatranje. Za članove ove Komisije predloženi su ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Neđo Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić i Sreto Perić, ispred Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva Milanka Jevtović Vukojičić i ispred Odbora za zdravlje i porodicu prof. dr Milan Knežević. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i odlučio da predloži Narodnoj skupštini da usvoji Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjenih tajnih podataka, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o izručenju, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o transferu osuđenih lica, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 20. aprila 1959. godine i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13. decembra 1957. godine, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Sreto Perić, doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Zoran Despotović, Aleksandra Majkić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 12. jula, razmotren je zahtev studenata koji studiraju po starom nastavnom programu u vezi sa produženjem roka studiranja. Predsedavajući sednici, zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović naveo je da se u prethodnom periodu Odboru obratio veći broj studenata koji studiraju po starom programu, sa molbom da se produži rok završetka studiranja. Nakon rasprave, tokom koje su članovi Odbora razmenili mišljenja o zahtevu studenata, Odbor je doneo Zaključak da bi trebalo da se studentima upisanim na osnovne, magistarske i doktorske studije, produži rok za završetak studija po započetom planu i programu, uslovima i pravilima studija, koji upućuje nadležnom Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. U nastavku sednice, članovi Odbora usvojili su i Zaključak kojim Odbor traži od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja detaljnu informaciju o dešavanjima u Beogradskoj poslovnoj školi i Visokoj poslovnoj školi u Blacu. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ratko Jankov, doc. dr Mihailo Jokić, Olena Papuga, dr Vladimir Orlić, Nikola Savić, Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić, Nataša Jovanović, prof. dr Marko Atlagić, Miletić Mihajlović, dr Muamer Zukorlić, Milena Bićanin, Marko Parezanović i prof. dr Žarko Korać.

Na sednici od 12. jula, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su više izveštaja o radu, godišnjih izveštaja i finansijskih planova Agencije za borbu protiv korupcije, Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednička rasprava o tačkama 1. i 2. dnevnog reda sednice i o tačkama od 5. do 11. dnevnog reda sednice. Odbor je razmotrio dva izveštaja o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje. Pomenute izveštaje predstavila je Verka Atanasković iz Agencije za borbu protiv korupcije, koja je navela da je Agencija ispunila sve zadatke iz Zakona i strateških dokumenata. Kada je u pitanju kontrola imovine i prihoda funkcionera u 2016. godini, u registru Agencije, obrađeno je 52.511 izveštaja, a 2017. godine 62.160 izveštaja. Atanasković je navela da je od osnivanja Agencije do 2016. godine obrađeno ukupno 40.292 izveštaja, a do 2017. godine 44.383 izveštaja i dodala da je kontrola delotvoran mehanizam za suzbijanje korupcije. U 2016. godini izvršeno je 238 redovnih provera funkcionera i 20 vanrednih kontrola, a pokrenuto je 259 postupaka zbog povrede Zakona o Agenciji protiv korupcije i doneta 241 mera. U 2017. godini izvršeno je 305 redovnih i 21 vanredna provera, a doneto je 319 mera zbog povrede Zakona. Atanasković je istakla i da se prosečno godišnje podnese oko 15 krivičnih prijava, a u 2017. godini podneto je 17. Kada je u pitanju rad po predstavkama u 2016.godini podneto je novih 600, tako da je njihov ukupan broj bio 2.567, od čega je 1.868 iz 2015.godine, a u 2017. godini podneto je novih 535, te je ukupan broj bio 2.502 predmeta. Atanasković je dodala i da su podnete i dve krivične prijave zbog zloupotrebe službenog položaja u 2017. godini. Takođe, Agencija je radila i na predmetima rešavanja i sprečavanja sukoba interesa i u 2016. godini beleži povećanje broja predmeta. 2016. godina je bila izborna godina koja beleži povećanje predmeta od 18,92 odsto. Beleži se čak 800 zahteva za davanje saglasnosti za vršenje druge javne funkcije ili posla, a povećano je i postupanje funkcionera po merama Agencije, koje iznosi preko 90 odsto. U 2017. godini beleži se povećanje za 31,73 odsto i postupanje funkcionera na preko 96 odsto. Kada je u pitanju kontrola finansiranja političkih aktivnosti u 2016. godini kontrolisani su godišnji finansijski izveštaji za 2015. godinu, izveštaji izborne kampanje u 2016. godini, a u 2017.godini izvršena je kontrola svih političkih subjekata koji su učestvovali u izborima za predsednika Republike, navela je Atanasković. Ona je dodala da je pokrenuto 273 zahteva za prekršajni postupak i doneta su 22 rešenja po pravosnažnim presudama u 2016. godini, a četiri u 2017. godini. Takođe, Agencija je radila preventivno u skladu sa Akcionim planom za Poglavlje 23 i u 2017. godini, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština, sačinila model antikorupcijskih planova na lokalnom i pokrajinskom nivou. Od aprila do decembra 2017. godine 41 jedinica lokalne samouprave usvojila je svoje planove. U pogledu plana integriteta Agencija ovaj proces vodi ciklično na tri godine, a u 2016. godini izradila je aplikaciju za sprovođenje plana integriteta. Preporuke Agencije ostaju i dalje iste, a to je rad na unapređenju kapaciteta Agencije i donošenje novog zakona o Agenciji. Odbor je, nakon rasprave, doneo zaključke kojima predlaže Narodnoj skupštini da prihvati izveštaje o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2016. i 2017. godinu, sa izveštajima o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period 2013. do 2018. godine i akcionim planovima za njeno sprovođenje. Odbor je razmotrio i Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01.01.2017. do 31.12.2017. godine predstavila je Hana Hukić, predsednica Komisije, koja je navela da u 2017. godini nije zabeleženo povećanje broja predmeta u odnosu na 2016. godinu. Komisija je održala 345 sednica i donela 1.704 odluke, u kojima je dominantna zaštita prava u postupcima (1.127 odluka ili preko 66 odsto), navela je Hukić. Od 1.127 odluka, u 673 ili 59 odsto, utvrđeno je da je zahtev bio osnovan, u 118 postupak je poništen u celini, a u ostalima delimično poništen. Hukić je navela i da je ostvaren prihod od uplaćenih taksi iznosio 161 milion dinara. U izveštajnom periodu Komisija je kontrolisala postupanje po njenim odlukama, donosila rešenja o poništavanju ugovora o javnim nabavkama i podnela 38 zahteva za prekršajni postupak. Takođe, Komisija je postupala u zakonskim rokovima, a u 2017. godini ostvarila je u tom polju značajan napredak, jer je preko polovine predmeta rešeno u roku, navela je predsednica Komisije. Po obavljenoj raspravi Odbor je doneo Zaključak kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za period 01. 01. 2017. do 31.12.2017. godine. Predstavnici Uprave za javne nabavke predstavili su Odboru Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. Registrovana vrednost postupaka iznosila je 342,9 milijardi dinara, od čega je 93 odsto javnih nabavki otvorenog postupka. Pregovarački postupak je zastupljen sa 2 odsto, što je najniži procenat od 2002.godine i nalazi se ispod evropskog proseka, koji iznosi 5 odsto. Procenat obustavljenih postupaka je samo 10 odsto, a okvirni sporazumi kao mehanizam se značajno koriste, što je i preporuka Evropske komisije. Prosečan broj ponuda u postupcima je tri, smanjeno je učešće stranih ponuđača na tri odsto, a negativan trend predstavlja učešće najniže ekonomske ponude sa 10 odsto. Preporuke Uprave se odnose na potrebu jačanja organizacija naručilaca, istraživanje tržišta, saradnju sa ponuđačima, transparentnost u izvršenju ugovora, što je i akcenat Evropske komisije i merilo za zatvaranje Poglavlja 5 - kontrola izvršenja ugovora. Nakon rasprave Odbor je prihvatio Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2017. godinu. U nastavku rada Odbor je razmotrio godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu, kao i izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu. Sve izveštaje i planove predstavio je Marko Janković, član Komisije za hartije od vrednosti, koji je ukazao da je stanje na tržištu kapitala u konstantnom opadanju još od 2007.godine. Shodno tome opada i promet na beogradskoj berzi i broj dilerskih društava i kastodi banaka. To sve ukazuje na potrebu donošenja šire državne strategije na kojoj se aktivno radi, naveo je Janković. On je detaljno upoznao članove Odbora sa postupcima nadzora koje je Komisija vodila i naveo da su planirani prihodi Komisije iznosili oko 120 miliona dinara, a ostvareno je samo 44,6 miliona, što je posledica tržišnih kretanja. On je dodao i da su rashodi Komisije stavljeni pod kontrolu, te su troškovi zarada smanjeni za 40 odsto u odnosu na 2014.godinu. Nakon rasprave Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da prihvati godišnje izveštaje Komisije za hartije od vrednosti za 2016. i 2017. godinu. Takođe, Odbor je usvojio Izveštaj kojim predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi izmenu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2016. godinu i Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu, izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2017. godinu i Finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu, kao i izmenu i dopunu Finansijskog plana Komisije za hartije od vrednosti za 2018. godinu. Na kraju sednice Odbor je utvrdio Predlog odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Branimiru Blagojeviću, podnošenjem ostavke i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da će se naredna sednica održati van sedišta, u Subotici, 18. jula 2018. godine, uz podršku UNDP-a. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Goran Kovačević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Veroljub Arsić, Srbislav Filipović, Arpad Fremond, Đorđe Milićević i Milan Lapčević.

Na sednici održanoj 10. jula, članovi Pododbora razgovarali su o stanju u stočarstvu u najnerazvijenijim područjima Srbije. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je stočarstvo od velikog značaja za razvoj poljoprivrede i uporedivši podatak iz 2017. godine, koji govori o broju grla goveda, ovaca, koza i svinja zaključio da u odnosu na poslednje tri decenije, uzgoj stoke beleži tendenciju pada u proseku za oko tri odsto. Miletić je ocenio da je neophodno da subvencijama pospešimo razvoj stočarstva, pre svega da pomognemo poljoprivrednicima da se ova grana razvija i da ima pozitivan trend. Miletić je govoreći o najugroženijim područjima, jugoistoku Srbije, naveo da u tim područjima poljoprivrednici imaju u proseku oko 65 godina i dodao da veliki broj mladih napušta pomenuta područja zbog sveukupno otežanih uslova za život. S tim u vezi, istakao je da država treba subvencijama da motiviše mlade poljoprivrednike da ostanu na selu i da naslede poljoprivredna gazdinstva. Istovremeno, on je pohvalio program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji stimuliše i daje subvencije poljoprivrednicima i dodao da programi treba posebno da se primenjuju u nerazvijenim područjima, a da u Srbiji postoji oko 600 000 stočarskih gazdinstava, od kojih se oko 300 000 ozbiljnije bavi ovom delatnošću. Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naveo je da je 2. jula ove godine, raspisan konkurs za mlade poljoprivrednike, za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, kao i za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu. Konkurs u trajanju od 45 dana omogućiće pogodnosti mladim poljoprivrednicima, pre svega iz nerazvijenih područja Jugoistočne Srbije. Radošević je istakao da su mere agrarne politike dale značajan doprinos poljoprivredi i zaustavile negativan trend, naročito u oblasti stočarstva i govedarstva. Uloga lokalnih samouprava je neophodna, pre svega lokalnih medija da bolje informišu mlade poljoprivrednike da prate konkurse i da apliciraju za iste. Takođe, on je izneo predlog da relevantna ministarstva u saradnji sa skupštinskim odborima koji se bave agrarnom politikom predlože za sledeću godinu veći agrarni budžet, koji bi omogućio dodatna sredstva za nabavku mehanizacije, opreme i skladištenja, kao i veće subvencije i podsticaje mladim poljoprivrednicima. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 5. jula 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Radoslavu Milojičiću na sednici Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu u 2018. godini. Radoslavu Milojičiću su izrečene dve opomene, te je Odbor doneo Odluku o novčanom kažnjavanju narodnog poslanika u visini od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 14.342,52 dinara. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenja Negici Rajakov, članu Saveta Agencije za energetiku i narodnom poslaniku Aleksandru Markoviću za vršenje drugih javnih funkcija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Vera Jovanović, Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić i Vojislav Vujić.

Članovi Odbora za dijasporu i Srbe u regionu održali su sednicu na kojoj su razmotrili položaj Srba u Federaciji Bosne i Hercegovine sa akcentom na imovinsko-pravna pitanja. Sednici su prisustvovali: Radovan Grajić, pomoćnik ministra u Ministarstvu za izbeglice i raseljena lica u Vladi Republike Srpske i koordinator Projekta Zaštita srpske imovine u Federaciji BiH, Mlađen Cicović, direktor Predstavništva Republike Srpske u Srbiji, predstavnici Saveza srpskih udruženja „Zavičaj“ i predstavnici Saveza opštinskih udruženja izbeglica i raseljenih lica Republike Srpske. Predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Miodrag Linta istakao je da je položaj Srba u Federaciji BiH nepovoljan i da je od 1991. godine do 2013. godine, u periodu između dva popisa stanovništva, registrovano 500.000 manje srpskog stanovništva, koje je bilo proterano ili prinuđeno da napusti teritoriju Federacije BiH. Linta je naveo da se vrši sistematska diskriminacija Srba u obrazovanju i zapošljavanju u javnom sektoru, prosveti, pravosuđu, zdravstvu, kao i u raspodeli sredstava iz budžeta Federacije BiH. Linta je ukazao i da je veliki broj proteranih Srba koji ne mogu da povrate svoju imovinu. Govoreći o položaju i problemima sa kojima se suočava srpsko stanovništvo u BiH, pomoćnik ministra za izbeglice i raseljena lica Vlade Republike Srpske Radovan Grajić, istakao je da se donošenjem Zakona o zemljišnim knjigama sprovodi diskriminacija Srba po pitanju registracije nepokretnosti. Upoznao je članove Odbora sa otvaranjem šest kancelarija, u Bijeljini, Zvorniku, Nevesinju, Istočnom Novom Sarajevu, Mrkonjić Gradu i Banjaluci, sa ciljem pružanja pravne podrške u zaštiti imovinskih prava Srba u BiH. Odbor je, nakon rasprave, usvojio i sledeće zaključke: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu Narodne skupštine Republike Srbije daje punu podršku aktivnostima Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske, Savezu srpskih udruženja „Zavičaj“ i Savezu opštinskih udruženja izbeglica i raseljenih lica Republike Srpske, po pitanju očuvanja srpske imovine i povratka uzurpirane srpske imovine; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu upoznaće sa sadržajem ove sednice Upravu za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Komesarijat za izbeglice i migracije, kao nadležne organe izvršne Vlasti Republike Srbije; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu poziva proterane Srbe i druge građane Srbije koji su rodom i poreklom sa područja Federacije BiH, da se do 24. jula prijave za glasanje izvan BiH, u vezi sa opštim izborima koji će se održati 7. oktobra u BiH; Ministarstvo za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske upoznaće Odbor za dijasporu i Srbe u regionu sa izveštajem o radu šest kancelarija koje su otvorene na teritoriji Federacije BiH, sa ciljem zaštite imovinskih prava Srba u BiH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu održaće do kraja godine još jednu sednicu na temu aktuelnog položaja Srba u Federaciji BiH, na koju će biti pozvani predstavnici Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu i Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, novoizabrani srpski predstavnici na nivou kantona i Federacije BiH, predstavnici Srpske pravoslavne crkve iz eparhija koje deluju na teritoriji BiH i predstavnici zavičajnih udruženja koja deluju u Srbiji; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu organizovaće sastanak sa predstavnicima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, na koji će biti pozvani i predstavnici Ministarstva za izbjeglice i raseljena lica Republike Srpske, kako bi se razmotrila mogućnost otvaranja u Beogradu kancelarije za pravnu pomoć i podršku u zaštiti imovinskih prava građana Republike Srbije koji su rodom i poreklom iz Federacije BiH. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi Odbora: Mirjana Dragaš, Aleksandar Marković, Blaža Knežević, Jadranka Jovanović, Vlado Babić, Goran Nikolić, Marjana Maraš, Ivan Kostić, Dragan Veljković, Vladimir Đurić, Ivan Bauer, Aleksandar Čotrić, kao i zamenik člana Odbora Miladin Ševarlić.

Na sednici održanoj 25. juna, članovi Odbora razmotrili su u pojedinostima predloge zakona koji su na dnevnom redu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od četiri amandmana podneta na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, nijedan od 164 amandmana na Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i nijedan od 29 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i o njihovoj zaštiti. Od osam amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Odbor je 22. juna podneo i jedan svoj amandman na član 1. ovog Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević prihvatio na ovoj sednici Odbora. Narodni poslanici su podneli 21 amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili, kao i nijedan od 583 amandmana narodnih poslanika na Predlog zakona o ratnim memorijalima. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, narodni poslanici su podneli 130 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 73 podnetih amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojčić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Đorđe Komlenski, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Marija Janjušević i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, od 25. juna, članovi Odbora razmotrili su amandmane na više predloga zakona koji su na dnevnom redu Osmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu, a koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio da je 583 amandmana koji su podneti na Predlog zakona o ratnim memorijalima, 582 u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima, podneto je 164 amandmana, a Odbor je ocenio da su podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zapošljavanju stranaca, podneto je četiri amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o uslovima za upućivanje zaposlenih na privremeni rad u inostranstvo i njihovoj zaštiti, narodni poslanici podneli su 29 amandmana, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenio je da su podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, podneto je 130 amandmana, od kojih je Odbor odbacio 20. Od 21 amandmana koji su podneli narodni poslanici na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca, Odbor je ocenio da je 18 u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, podneto je devet amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani na ovaj predlog u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je od 73 amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavanju radnih sporova, odbacio 20 amandmana. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Ivan Manojlović, Balint Pastor, Petar Petrović, Milena Ćorilić i Jasmina Obradović.