Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 5. marta 2019. godine, razmotrio u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, Predlog zakona o ugostiteljstvu i Predlog zakona o turizmu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane predstavila je Tamara Bošković, ispred Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koja je navela da se ovim predlogom vrši usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom, bolje definišu pojmovi i nadležnosti, a novim članom uvodi se taksa za službene kontrole, koja će biti jedinstvena za sve subjekte. Takođe, Predlogom zakona jasnije se određuju kompetencije nacionalnih referentnih laboratorija.
Predstavnica Uprave za zaštitu bilja predstavila je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sredstvima za zaštitu bilja istakavši da je osnovni zakon donet još 2009. godine i delimično je usklađen sa direktivama i uredbama EU. Razlog za izmene se ogleda u delu koji se odnosi na registraciju sredstava za zaštitu bilja i u propisanoj kontroli uređaja za primenu sredstava za zaštitu bilja i primenu pesticida. Takođe, uspostavlja se sistem službenih i referentnih laboratorija i usklađuje postupak registracije i evaluacije, kao i sistem obuke svih koji imaju kontakte sa sredstvima za zaštitu bilja.
Jelena Janković iz Uprave za zaštitu bilja obrazložila je članovima Odbora Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravlju bilja, koji neće uticati na stepen usklađenosti sa direktivama EU, jer se vrše suštinske izmene radi poboljšanja rada na ispunjavanju ciljeva zakona i otklanjanju nedostataka koji su uočeni u njegovoj primeni, a pre svega to se odnosi na organizaciju poslova, bolju implementaciju međunarodnih standarda i donošenje bitnih fitosanitarnih mera.
Predloge zakona o ugostiteljstvu i o turizmu predstavio je državni sekretar Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija dr Miroslav Knežević koji je istakao da se razlozi za donošenje dva potpuno nova zakona ogledaju u činjenici da su ove delatnosti do sada bile regulisane jednim zakonom, ali i imajući u vidu dosadašnju razvijenost ugostiteljstva i turizma u zemlji. Postojali su i zahtevi za usklađivanjem sa Zakonom o opštem upravnom postupku i sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru, kao i sa Strategijom razvoja turizma do 2020. godine, istakao je Knežević.
Predlogom zakona o ugostiteljstvu omogućiće se suzbijanje sive ekonomije i regulisati rad onih subjekata koji se bave tzv. izdavanjem stana na dan, jer je kreirano rešenje kojim oni više neće morati da posluju preko posrednika, već će sami moći da prijavljuju svoje goste, takođe, plaćaće paušalni porez, a uvodi se i centralni informacioni sistem ili e-turista. Od ovog predloga zakona očekuju se pozitivni efekti u odnosu na seoski turizam, naveo je Knežević.
Potreba za donošenjem zakona o turizmu proistekla je iz ostvarenih rezultata turizma u zemlji. Njime se vrši usklađivanje i koordinacija programa rada nacionalnih, regionalnih i lokalnih turističkih organizacija, a posebno se vodilo računa o zaštiti prava putnika i vrši usklađivanje sa direktivom EU iz 2015. godine koja se odnosi na paket aranžmane. Novim zakonom agencije će biti u obavezi da pored garancije putovanja daju i depozit, a uvodi se i kategorizacija agencija, istakao je Knežević.
Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, u načelu, sve predloge zakona.
Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Vera Jovanović, Olivera Pešić, Gordana Čomić, Dušica Stojković, Milorad Hadži Stošić, Žarko Mićin i Dragan Šormaz.
