HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – Solidarnost i pravda

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Hadži Milorad Stošić do sada je bio narodni poslanik u četiri saziva. Prvi put je izabran za narodnog poslanika u devetom sazivu, 2012. godine, a zatim i u naredna tri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2012. godine do danas.

U 11. sazivu bio je član Odbora za kulturu i informisanje i Odbora za evropske integracije, i zamenik člana Odbora za Kosovo i Metohiju i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva.

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe PUPS - "Tri P", član Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, član Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i zamenik člana Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i Odbora za prava deteta. Takođe, bio je i član Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije - područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi.

Tokom 12. saziva na redovnim skupštinskim zasedanjima je proveo 536 sati, 44 puta se obraćao u plenumu, u postavljanju poslaničkih pitanja učestvovao je četiri puta, a u traženju obaveštenja i objašnjenja učestvovao nije učestvovao nijednom. Što se tiče prisustva glasanjima za akte, prisustvovao je 280 puta, od čega je za 277 akta glasao “za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 60. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu zamenik je predsednika poslaničke grupe PUPS - solidarnost i pravda, član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za spoljne poslove, i zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva i Odbora za prava deteta. Takođe, šef je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Mediterana.

BIOGRAFIJA

Hadži Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština. Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije. Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija.

Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stekao je zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu je omogućilo registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Od 2008. do 2012. bio je član Gradskog veća Niša.

Odbornik u Skupštini opštine Crveni Krst u Nišu bio je od 2016. do 2020.

U Partiji ujedinjenih penzionera Srbije je od njenog osnivanja 2005. godine. Predsednik je Izvršnog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije i Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu.

Poslednji put ažurirano: 05.09.2022, 07:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 11 meseci i 30 dana

Poštovani gospodine Stošiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 4 godine i 5 dana i 21 sat

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 4 godine i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.11.2022.

Poštovani predsedavajući, ja bih malo prokomentarisao ovaj amandman, imajući u vidu da se predlaže da se iz Ministarstva za poljoprivredu određena sredstva planiraju prema Ministarstvu za brigu o selu, što ima dosta logike, jer se kaže – predviđena sredstva za ruralni razvoj i to nekako ima logike da ide u Ministarstvo za brigu o selu, imajući u vidu da je u prošlom periodu po prvi put formirano Ministarstvo za brigu o selu i ono je u prethodne dve godine, kroz razne projekte prema našim sugrađanima koji žive na selu, podsetimo se da ih ima negde preko 40,5%, uradilo dosta projekata koji su bili neophodni za neki statusni i materijalni položaj naših ljudi koji žive na selu. To se pokazalo kao dobra prilika, ako uzmemo u obzir projekte koji su bili, pre svega, kupovina kuća i okućnica za mlade bračne parove, za mlade ljude.

Sada, kao što znamo, ovim budžetom su se preplanirala sredstva u samom ministarstvu, pa su dodeljena 580 miliona za tu poziciju, kupovina seoskih kuća i okućnica, što znači da ćemo do kraja ove godine imati priliku da obezbedimo te kuće, odnosno da ti zahtevi, oko 550 bračnih parova, obezbedimo bar 500 novih kuća sa okućnicom, gde ćemo omogućiti jedan veći broj mladih ljudi koji žele da žive na selu, a svakako i veliki broj dece koja će biti sada kroz razne seoske aktivnosti angažovana tim projektom.

Ako uzmemo u obzir da je veliki broj mladih ljudi koji žive na selu odlučio da ostane na selu, imamo i veliki broj ljudi koji iz grada želi da se vrate na selo i da žive na selu, svakako bi se ovim sredstvima, sada verovatno u rebalansu budžeta to nije moguće, ali treba planirati možda za budžet za narednu godinu, da se ta sredstva prebace u Ministarstvo za brigu o selu i da eventualno kroz povećanje sredstava za ove projekte ili kao što se planiraju novi projekti i pokretanje nekih privrednih aktivnosti kroz neke radionice starih zanata ili radionice metala i radionice za izradu i preradu drveta, da se omogući i taj deo tim mladim ljudima koji se vraćaju na selo ili koji odluče da žive na selu.

Mislim da je ovaj amandman u tom smislu logičan, da se ta sredstva prebace na Ministarstvo za brigu o selu, a pozivam ministra i ministra finansija, kada se planira budžet, da se omoguće veća sredstva Ministarstvu za brigu o selu, imajući u vidu kako je to prihvaćeno od stanovnika sela u prethodnom periodu. Za sada toliko, hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2022.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasati za rebalans budžeta i ostale tačke dnevnog reda.

Redovni budžet za 2022. godinu usvojen je pre oko godinu dana i za to vreme desilo se dosta loših okolnosti počev od pogoršanja stanja opšte međunarodne bezbednosti i preko inflacije na globalnom nivou, a vidimo da se i virus Korona još uvek ne predaje i da epidemija nije u potpunosti eliminisana. To su izuzetno negativni faktori i za ekonomski razvoj i za sistem državnih finansija, pa je samim tim potreba za izradom rebalansa budžeta opravdana i nužna. Ali, i u takvim okolnostima u predloženom rebalansu uspelo je da se budžetski deficit od prvobitno planiranih 171 milijardu spusti na 107 milijardi dinara, što na žalost nije slučaj i sa ukupnim budžetskim deficitom, ali ipak nije ni tako beznačajno.

Vidljivo je da prihodi rastu što je dobar znak da se privreda polako oporavlja od krize izazvane Kovidom, ali nažalost sa druge strane rastu nam i rashodi u sred sve većih objektivnih potreba korisnika u budžetskom sektoru. Mislim da je dobro što su rebalansu budžeta predložena dodata sredstva kako bi se što pre dovršili i stavili eksploataciju kapitalni infrastrukturni objekti, poput daljeg produženja auto-puta od Čačka ka Požegi. Rekonstrukcija glavnih železničkih pravaca, ali mislim da je takođe važan prioritet da što pre otpočne i da se intenziviraju radovi na gasovodu Niš-Bugarska granica. Nadam se da će se ovoj izgradnji posvetiti maksimalna pažnja u narednom periodu, jer je veoma bitno za povezivanje sa više strana za dotok energenata.

Kod konkretnih korisnika primećuje se da su srazmerno najveća povećanja dobili Ministarstvo rudarstva i energetike, poljoprivrede i Republička direkcija za robne rezerve. Ova povećanja se odnose na davanje subvencija poljoprivrednicima, kupovini rezervi hrane i energenata i za te namene u ovim organima planirano je da se potroši oko 60 milijardi dinara više u odnosu na izvorni budžetski plan. Iako je to teško i neplanirano opterećenje za državne finansije, ne moram da pojašnjavam od kolike je to egzistencionalne važnosti za narod i za državu.

Sa druge strane, postoje povećanja rashoda za socijalne i zdravstvene namene, što je i prouzrokovano neplaniranim poskupljenjima lekova i pomagala na tržištu, pa se i ona moraju ispratiti u budžetu. Imamo i određene korisnike koji su uspeli da na troškovima zarada, materijala i administracije uštede po nešto od prvobitno planirane sume i to svakako je za pozdraviti.

Mislim da je dobro što su sredstva Ministarstva za brigu o selu preraspoređena. Naime, za program podrške kupovini seoskih kuća sa okućnicom na selu za mlade bračne parove povećanje za ovaj program je ukupno 580 miliona dinara. To znači da će se tim sredstvima obezbediti kupovina oko 500 seoskih kuća sa okućnicom čime će se obezbediti krov nad glavom za 500 bračnih parova sa određenim brojem dece. Do sada sredstvima ministarstva kupljeno je 1101 seoska kuća sa okućnicom za preko dve hiljade ljudi, koji imaju 878 dece. Ovim sredstvima dodatim, definisanim rebalansom budžeta obezbediće se još 500 kuća sa okućnicom, mada je komisija ustanovila preko 530 zahteva koji ispunjavaju kriterijume za ovaj program. Zapravo, 1101 seoska kuća sa okućnicom kupljena u sredinama iz ovog programa u preko 100 jedinica lokalne samouprave, čime je obezbeđen smeštaj za preko dve hiljade ljudi, 895 podnosilaca prijave ostalo je da živi na selu, a 202 porodice prešlo je iz grada u selo. Prosek godina dobitnika kuća sa okućnicom je 29,8 godina, što znači da su mladi zainteresovani za život na selu.

Od drugih zakona, treba pohvaliti izmene Zakona o PIO kojima će se omogućiti povećanje penzija za 9%, počev od novembarske penzije koja će se isplaćivati od narednog meseca. Ovo povećanje obezbeđeno je iz tekućih prihoda fonda PIO bez zadiranja u budžetska sredstva. Kada na dnevnom redu uskoro bude budžet za 2023. godinu, sa pratećim zakonima, mogu se očekivati i dalja povećanja iznosa penzija u narednoj godini.

Zahvaljujući dogovoru predsednika PUPS-a Solidarnost i pravda, Milana Krkobabića, sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, 17 godina od osnivanja naše partije ostvaruje se PUPS-ov osnovni vrednosni stav, penzije, plate, plate. To znači da će penzije učitelja, vojnika, lekara, rasti koliko rastu primanja njihovih aktivnih kolega. Posle povećanja penzija za 9% i najavljenog povećanja od 1. januara 2023. godine planira se indeksacija penzija rastom zarada, to znači da će penzije pratiti rast zarada u celoj privredi. To će penzionerima od 1. januara sledeće godine doneti usklađivanje, odnosno povećanje penzija za 12,1%.

Još jednom bih iskoristio priliku da skrenem pažnju Vladi i problemima vezanim za poljoprivredne penzije, odnosno da se mora naći neko pravično i adekvatno sistemsko rešenje vezano za uplatu doprinosa od strane korisnika koji često objektivno nisu u mogućnosti da učine na vreme, pa im se gomilaju dugovi po ovom osnovu. To je zaista jedan veliki problem i apelujem i u svoje ime, i u ime poslaničke grupe PUPS Solidarnost i pravda, da se na njemu što pre poradi.

Pored povećanja penzija izmenama ranijih zakona stvara se mogućnost da se i naši najmlađim sugrađanima pomogne sa još jednom isplatom novčane pomoći od 5.000 dinara, što je svakako za pohvalu.

Poštovani narodni poslanici, na kraju, možemo zaključiti da je ovaj rebalans budžeta opravdan i neophodan, da se njime ne narušavaju ranije proklamovani ciljevi ekonomski moderne politike za ovu godinu, pa će zato poslanička grupa PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje senice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Druga posebna sednica , 26.10.2022.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Brnabić, uvaženi budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku današnjeg rada istakao bih da će poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasati za izbor ove vlade i dati svu moguću podršku.

Današnja tačka dnevnog reda – Izbor predsednika i članove nove Vlade Republike Srbije, po običaju, predstavlja jednu od najvažnijih obaveza kojima se svaka Narodna skupština bavi.

Prirodno je kada se govori o radu Vlade, najpre se treba osvrnuti na rad prethodne Vlade.

Ja ne bih oduzimao previše vremena detaljnom analizom rada svakog posebnog ministarstva. Samo ću reći da, kada se sagleda rad Vlade u celini, može se izreći načelna ocena da je ona radila dobro i da je iza sebe ostavila solidne rezultate prema realnim pokazateljima, kao što su rast prosečnih zarada i penzija kao što su rast prosečnih zarada i penzija, izgradnja, odnosno završetak izgradnje značajnih infrastrukturnih objekata. Sve to dobija na značaju ako se zna da je ta Vlada radila u složenom periodu postpandemijske krize, kada se privredni tokovi u svetu još uvek nisu oporavili u punoj meri i od krize izazvane kovidom.

Sada, pred novom Vladom naći će se dodatno veća iskušenja i izazovi u narednom periodu. Vidimo kakve su spoljnopolitičke okolnosti, da su se do maksimuma zaoštrili odnosi velikih svetskih sila i blokova, a da se sve to, nažalost, već po ustaljenim istorijskim obrascima negativno prelama preko naše države i naroda, da se na nas vrše veliki pritisci, da se javno i bezpogovorno svrstamo na ovu ili onu stranu, bez da nas iko pita koji su naši državni i nacionalni interesi.

Ono što naša poslanička grupa PUPS – solidarnost i pravda smatra kao dugoročni kontinuirani rad, cilj rada nove Vlade je da se održi sadašnji tempo rasta privrede i investicija, jer od toga najdirektnije zavisi budući rast plata i penzija. To neće biti lak posao, ali se na tome mora stalno raditi.

Podsetiću da mi u zadnjih sedam, osam godina imamo gotovo kontinuirani rast udela procenta direktnih prihoda Fonda PIO u masi sredstava za isplatu penzija u odnosu na budžetske dotacije, čiji se procenti i apsolutni iznos kontinuirano smanjuje, a na poslednjim presecima koje smo imali prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu oni su svedeni na oko 15%, što je veliki uspeh ako se ima u vidu da je u ranijim periodima dostizao i oko 50% taj doprinos iz budžeta.

Sve to je postignuto, a da su istovremeno prosečni iznosi penzija podignuti u odnosu na neke ranije periode. Ipak, i u ove oblasti ostalo je da se reše neka značajna i otvorena pitanja, a ja bih skrenuo pažnju na jedno od njih, a to je pitanje dugova za doprinose za poljoprivredne penzije.

Svi znamo da ovaj problem traje decenijama i da nam se stalno ponavlja isto, a to je da naši poljoprivrednici iz različitih razloga često zapadaju u situaciju da određeno kraće ili duže vreme nisu u stanju da ispunjavaju svoje mesečne obaveze prema Fondu PIO, pa se stvaraju dugovanja koja negativno utiču i na sam sistem isplate penzija, a i na same dužnike koji zbog evidentiranih dugovanja onda ne mogu da ostvaruju neka druga svoja prava i nadležnosti.

Skrenuo bih pažnju na značaj ovog problema za naše poljoprivrednike, ako znamo od kolikog je značaja da imamo svoju samoodrživu proizvodnju hrane u vremenima koja nam predstoje.

Ovo je zaista važno pitanje, koje nije stranačko, ideološko ili dnevno-političko i oko koga ne bi trebalo da se delimo.

Što se tiče koncepta Vlade, trebalo bi pozdraviti činjenicu da su sada gotovo sve partije vladajuće većine dale svoje kandidate i kadrove za ministre. Time se pokazuje pun stepen političke odgovornosti za budući rad Vlade.

Nama u PUPS-u je drago i ponosni smo što će se naš lider Milan Krkobabić i dalje nalaziti na čelu Ministarstva za brigu o selu. On na taj način i svojim ličnim primerom, ali pre svega delima i uspešno realizovanim projektima, pokazuje kako treba rukovoditi Ministarstvom, a mi u našoj poslaničkoj grupi smo čvrsto uvereni da će tako i biti.

Naposletku, mislim da je dobro što jedan deo dugogodišnjih iskusnih poslanika iz redova ove Narodne skupštine odlazi u redove izvršne vlasti. Oni su do sada iz ovih klupa u odnosu na same ministre sigurno mogli da steknu jednu drugačiju sliku o radu ministarstava i aktima koje izvršna vlast donosi, da na drugačiji način ocene i dobre, ali eventualno i loše strane njihovog rada, pa se na osnovu takvih njihovih iskustava možemo nadati da će oni doneti nov kvalitet i dinamiku rada i u svojim ministarstvima i u Vladi u celini.

Nama koji ostajemo u Narodnoj skupštini preostaje da i njima, ali i ostalim članovima buduće Vlade, poželimo svu sreću u budućem radu, uz nadu da ćemo i dalje imati jedan obostrano korektan odnos.

Na kraju bih istakao dve stvari, značajno višegodišnje zalaganje PUPS-a u vezi usklađivanja penzija, a to je formula „Tri P“ – penzije prate plate, koja je najpravilnija i najpravičnija, jer obezbeđuje rast penzija sa rastom plata u javnom sektoru. Najavljeno povećanje penzija u novembru i januaru će delimično ublažiti štetu koju je nanela švajcarska formula, na koju smo mi ukazivali pri donošenju Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Na samom kraju, apelovao bih i zamolio našu buduću ministarku poljoprivrede da u skladu sa inicijativom Milana Krkobabića pokrene proceduru osnivanja garantnog fonda za strateške poljoprivredne proizvode.

U danu za glasanje, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, će dati svoju punu podršku za izbor članova nove Vlade, uz želju da ostvare dobar deo ekspozea koji je podnela kandidat za premijera.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 31.08.2020.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika 60000.00 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 05.08.2020 -