HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Status narodnoj poslanika dobio je i nakon izbora održanih 21. juna 2020. godine.

Izabran je sa izborne liste “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Oženjen, otac dve ćerke.
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 11:57

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 6 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Poziv poslanicima i poslanicama da podrže amandmane organizacije CRTA

čeka se odgovor 2 godine i 7 meseci i 4 dana

Poštovani gospodine Stošiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 3 godine i 7 meseci i 10 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 godine i 9 meseci i 29 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesnaesto vanredno zasedanje, 02.02.2022.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u sklopu objedinjene rasprave je razmatranje više zakona posvećeno izbornom procesu i izbornim procedurama.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Današnja sednica je verovatno i poslednja plenarna sednica u ovom sazivu Narodne skupštine na kojoj će se voditi diskusija o zakonskim i ostalim predlozima koji su na dnevnom redu.

Zakoni koji su predloženi i u današnjoj su raspravi, svakako su veoma važni zakoni. U svakom uređenom društvu zakoni koji se odnose na izbor nosioca vlasti, članova parlamenta i šefova država, predstavljaju pravnu materiju od prvorazrednog značaja, koja faktički dopunjuje opšte ustavne odredbe.

Potpuno novi zakonski tekstovi koji se predlažu plod su višegodišnjih diskusija u međustranačkom dijalogu, sa i bez stranih posrednika, ali i konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, sektora i naučnih institucija.

Kao predstavnik stranke koja čini deo vladajuće većine, mogu da kažem da smo mi u PUPS ova pitanja razmotrili, iako smo imali neke svoje sugestije za poboljšanje određenih segmenata izbornog procesa, na njima nismo želeli da insistiramo po svaku cenu, svesni potrebe da se što pre postigne kompromis i usvoje valjana rešenja koja bi zadovoljavala što je moguće širi broj političkih subjekata u državi.

Istovremeno želim da kažem da onaj ko svesno i svojevoljno nije učestvovao u dijalogu, odnosno ko nije davao apsolutno nikakve konstruktivne predloge, sada ne može ni biti bilo kakvo moralno pravo da nešto prigovara usvajanju predloženih promena u izbornom zakonodavstvu.

Što se tiče krovnog Zakona o izboru narodnih poslanika, tu su uglavnom zadržana dosta dosadašnja osnovna načelna rešenja. Poslanici će se i dalje birati na osnovu izbornih lista metodom najvećeg količnika, uz cenzus od 3%, dok će posebna pravila i pogodnosti ostati za liste nacionalnih manjina. A novost je da će umesto uobičajenih 10.000 overenih potpisa birača, ove partije moći da podnesu listu sa 5.000 overenih potpisa birača.

Međutim, bitnije promene se odnose na neka tehnička pitanja u postupku organizacije samog glasanja.

Kada se ovaj novi zakon bude usvojio, u čitavom tom postupku značajnu ulogu će preuzeti i lokalne izborne komisije na nivou gradova i opština, kojih po sada važećim rešenjima u postupku republičkih izbora nema. One će biti nadležne da svojim rešenjima određuju biračka mesta i što je još važnije, da one obavljaju poslove oko formiranja glasačkih odbora u stalnom i proširenom sastavu na tim biračkim mestima na svojoj teritoriji, jer je sve to do sada bilo rađeno u RIK-u ili preko njega, čime se u suštini gubilo znatno vreme u komunikaciji između ljudi sa lokala i članova RIK i zaposlenih u stručnim službama.

Ovim promenama značajni deo tih poslova izmestio bi se iz RIK-a na lokal, a time bi se trebalo postići da se oni brže i efikasnije izvršavaju, s obzirom da se ljudi po opštinama u velikom broju slučajeva i lično međusobno poznaju. RIK bi zadržao kontrolu i usmeravajuću ulogu za ove poslove. Bio bi instanca za žalbe na odluke lokalnih izbornih komisija u ovim slučajevima, a zadržao bi vođenje ovih poslova jedino za biračka mesta koja se nalaze u inostranstvu ili zatvorima.

Rok za predaju liste pomeren je sa sadašnjih 15 na 20 dana pre održavanja izbora, što se opravdava potrebom da se ostavi vreme za eventualna sudska osporavanja, kako bi posle, kada se proglasi zbirna izborna lista više ne bi bilo pravnih mogućnosti da se ona obara.

Posebnim članom zakona stvorena je pravna mogućnost da se na području Kosova i Metohije može odustati od ovih pravila zarad bezbednosti tog glasanja i tu ćemo svi zajedno morati da se dobro pripremimo za predstojeće izbore, kako nam se ne bi ponovio slučaj sa referenduma, da se delu našeg stanovništva grubom zabranom samozvanih prištinskih organa izjašnjavanje znatno otežalo ili bilo gotovo onemogućeno.

U prelaznim odredbama predviđeno je da će za predstojeće izbore RIK biti dodatno proširen sa šest članova i zamenika na predlog parlamentarne opozicije koja je učestvovala u međustranačkom dijalogu, a lokalne izborne komisije u birački odbor u stalnom sastavu sa po jednim članom i jednim zamenikom, takođe na predlog te opozicije.

Važne promene izvršene su i u postupku utvrđivanja izbornih rezultata. Dosadašnja rešenja nisu davala mogućnost da se glasanje na nekom biračkom mestu ponovi ako niko nije stavio prigovor u zapisnik, a naknadnom kontrolom se utvrde nelogičnosti i greške u zapisniku ili neslaganje rezultata iz zapisnika sa faktičkim brojnim stanjem listića spakovanim u određene koverte i vreće.

Podsetiću da smo mi u nekoliko prošlih izbornih ciklusa imali i takve slučajeve gde je RIK morao da radi tzv. anuliranje rezultata sa biračkih mesta, kojih je 2016. godine bilo čak do 15 slučajeva, a sve to je dodatno raspirivalo sumnju u rad izbornih organa, same rezultate i doprinosilo podizanju političkih tenzija u najosetljivijim momentima.

Po usvajanju novih rešenja to više neće biti slučaj. Sada će lokalne komisije i RIK moći da po službenoj dužnosti, čak i ako nema formalnog prigovora u takvim situacijama, da odluče da li je moguće utvrdi stvaran, tačan rezultat, pa će učiniti, ako je moguće, ako nije onda će postojati pravni osnov da se glasanje ponovi.

Novinu predstavlja i mogućnost kontrole po uzorku izbornog materijala na zahtev stranke koja je osvojila više od 2%, a manje od tri glasa na izborima gde će vršiti ponovno prebrojavanje na delu ili u pojedinačnim situacijama u određenim slučajevima, čak i na svim biračkim mestima u pojedinoj opštini.

Treća grupa važnih promena odnosi se na povećanje mogućnosti za eventualne žalbe u postupku. Pošto su uvedene lokalne izborne komisije, sada će podnosioci prigovora i žalbi moći da se najpre obrate njima, pa da se nakon njihove odluke žale RIK-u, pa da se na kraju na odluku RIK-a eventualno dalje žale Upravnom sudu. Svi rokovi za žalbe su produženi sa 24 na 72 sata od uočene nepravilnosti, odnosno zatvaranja biračkog mesta, a sve odluke o ovim postupcima će se obavezno kačiti na sajtove lokalnih izbornih komisija i sajtu RIK.

Mislim da se ovim novim rešenjima na zaštiti i kontroli izbornog prava apsolutno nema šta prigovoriti. Šta više, mi ćemo u praksi najverovatnije imati jednu usporavanje saopštenja zvaničnih konačnih rezultata izbora od strane izbornih komisija, ali kada se oni budu napokon utvrdili više niko neće moći da dovodi u pitanje njihovu zakonitost i legitimitet.

Novi Zakon o lokalnim izborima najvećim svojim delom prati nova rešenja koja su već predložena i za Zakon o izboru narodnih poslanika. Kod predlaganja izbornih lista napušta se dosadašnje rešenje od 30 potpisa po kandidatu za odbornika za opštine preko 20 hiljada birača, a ukupno 200 potpisa za opštine koje imaju manje od tog broja.

Predloženo je da se minimalni broj potpisa određuje preko skale počev od 200 potpisa birača u opštinama do 20 hiljada birača, pa tako po skali 300 potpisa u opštinama do 30 hiljada birača, 500 potpisa za opštine do 50 hiljada birača, 600 potpisa za opštine do 70 hiljada, 800 potpisa za opštine do 100 hiljada i hiljadu birača za opštine do 500 hiljada birača, a za gradske izbore u Beogradu tražiće se najmanje tri hiljade potpisa za listu. Ova rešenja imaju za cilj da omoguće veću političku ponudu, pogotovo u manjim opštinama gde imamo slučaj da postoji puno birača koji se pravno moraju voditi u biračkom spisku prema mestu prebivališta, ali neretko u tim mestima odavno već ne žive, pa je postupak kandidovanja u praksi bio znatnije otežan.

U postupcima prigovora i žalbi u izbornom postupku odlučivaće lokalna izborana komisija, u drugom stepenu Viši sud sa područja te opštine.

U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti najvažnije izmene su vezane za ograničenje maksimalne visine stranačke članarine fizičkih lica na 3.000 dinara na godišnjem nivou i drukčijeg odnosa javnih sredstava koji se daju za izbornu kampanju, jer će se deo koji se pre izbora deli svim podnetim listama podjednako sada povećati sa postojećih 20% na 30% ukupnog iznosa koji se odredi, a samim tim se i smanjuje deo koji će dobijati samo liste koje preskoče izborni cenzus sa dotadašnjih 80% na 65%.

Ako se sprovodi drugi krug predsedničkih izbora precizira se da će se ovih 65% deliti srazmerno broju glasova koji osvoje dva kandidata u drugom krugu, i to je daleko privlačnije rešenje, jer je do sada važećim zakonskim odredbama svih 80% sredstava namenih za drugi krug dobijao konačni pobednik tj. predlagači izabranog predsednika.

Pored ovog paketa zakona vezanog za izbore na današnjoj sednici nalazi se i veoma bitan Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu. Ovaj zakon je bio dugo najavljivan, čak su u nekim ranijim skupštinskim sazivima bili upućivani konkretni predlozi u parlament, ali dalje od toga se nije išlo. Ovog puta je dobro što se stvaraju mogućnost da se ova oblast preduzetništva napokon prepozna u pozitivnim propisima i da se time nešto konkretno uradi na pružanju pomoći teže zapošljivim kategorijama stanovništva, kao i onima u ruralnim i pograničnim krajevima naše države.

Inače, PUPS, kao partija socijalne pravde, je u prethodnom periodu insistirala na donošenju ovog zakona i pored javnog sektora i privatnog sektora imamo jedan vid zapošljavanja, a to će upravo omogućiti ovaj Zakon o socijalnom preduzetništvu.

Predlogom zakona se predviđa da će onim preduzetnicima, privrednim subjektima i udruženjima građana koji se opredele da posluju po sistemu socijalnog preduzetništva biti omogućene određene olakšice svih vrsta – direktna pomoć kroz dotacije, poreske olakšice, davanje prostora za rad po povoljnim uslovima i druge olakšice, ali će istovremeno takvi morati da ispune i određene zahteve, među kojima su najvažniji da će najmanje 50% ostvarene dobiti morati da se reinvestira u ovakve programe podrške društveno osetljivim grupama ili da se daju u namenske donacije u ove svrhe. Takođe, subjekti koji uđu u ovaj sistem moraće da obezbede i učešće u donošenju odluka zaposlenih korisnika, kao i da podnose redovne izveštaje o svom poslovanju. Našoj Vladi će predstojati da to kraja ove godine, kada zakon treba da počne sa primenom, sačini i usvoji program razvoja socijalnog preduzetništva, tako da se treba nadati da će početkom naredne 2023. godine sve biti spremno da se zakon konkretizuje u praksi i da da prve očekivano pozitivne efekte.

Poštovani narodni poslanici, usvajanjem paketa predloženih izbornih zakona stvorićemo jedan solidan osnov za sprovođenje svih predstojećih izbora, ali na kraju današnje rasprave, mislim da bi bilo dobro da predložim da se u novom sazivu parlamenta pokrenu i neke druge teme vezane za izborni sistem koje do sada nisu bile dotaknute, a to je sam sistem i način raspodele poslaničkih, odborničkih mandata u užem smislu.

Stranke koje su učestvovale u dijalogu su iznosile različite stavove po ovim pitanjima, ali mislim da je većina predstavnika iznela načelan stav da su postojeća rešenja od pre decenije odavno zrela za ozbiljnu analizu efekata u praksi i potencijalnu reformu, a uz postizanje što je moguće šireg konsenzusa.

Verujem da smo u ovim međustranačkim pregovorima dostigli neki nivo saglasnosti i da ovi zakoni idu u tom pravcu. Mišljenja smo da, nakon izbora, novi skupštinski saziv treba da otvori široku javnu debatu o ovoj temi na način kako smo imali oko ustavnih amandmana usvojenih prošle godine. Od toga bi mi svi u strankama, ali i celo društvo, mogli imati velike koristi.

U svakom slučaju, naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih zakonskih predloga sa dnevnog reda današnje rasprave. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.

Deveta posebna sednica , 29.12.2021.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici nezavisnih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Na dnevnom redu današnje sednice razmatranje je više izveštaja nezavisnih tela, Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS, Tri "P", u danu za glasanje, podržati ove izveštaje i glasati za.

Danas se viđamo poslednji put u ovoj kalendarskoj godini i dobro je što ćemo ipak uspeti da u ovoj godini da razmotrimo i izveštaje o radu za 2020. godinu, važnih organa koji se bave pitanjima ostvarivanja zaštiti i unapređenja Ustavom zagarantovanih ljudskih prava.

Istovremeno iako sa izvesnom zadrškom zbog obimnog posla koji smo obavljali u jesenjem redovnom zasedanju, time mi pokazujemo da nam je zaista stalo i do ovih institucija, i do rezultata njihovog rada, koji treba da nam ukaže na određen probleme u funkcionisanju pravnog sistema u društvu uopšte.

Agencija za borbu protiv korupcije, u svom izveštaju je navela da se u 2020. godini povećao broj zahteva za rešavanje o sukobima interesa funkcionera i to za čitavu trećinu u odnosu na 2019. godinu.

Da li je to zaista plod postepenog povećanja svesti nosilaca funkcije da moraju da traže tu saglasnost kao što je navedeno u zaključku ili je bilo prouzrokovano nečim drugim, ostaje da se vidi, ali ovaj trend treba pozdraviti i nadati se da će se nastaviti i u narednom periodu. Od zahteva po kojima je postupano u velikoj većini, slučajeva oko 85% ova saglasnost je bila data od strane agencije.

Ono što nije tako, dobro je da je agencija u prošloj godini morala da izrekne i 189 rešenja kojima je utvrdila povredu zakona, od čega su u 68 slučajeva bile izricane mere javnog upozorenja ili teže. Takođe iz ovog izveštaja se može videti da je od 248 političkih subjekata koji su imali obavezu da podnesu godišnji finansijski izveštaj, za 2019. godinu, to učinilo tek njih 111, a u okviru ovog broja od 113 političkih stranaka, to je učinilo njih 68.

Ako se za nekog pojedinca može uzeti kao eventualna opravdana okolnost da može zbog epidemije korone ili previda, nije podneo lični izveštaj o imovini i prihodima na vreme, mislim da to ne može biti slučaj kada su u pitanju organizovane političke stranke.

Sama činjenica da je ove izveštaje podnelo manje od pola subjekata koji su na to bili obavezni govori nam da bi u narednom periodu trebalo da razmotrimo efekte postojećeg zakona o političkim strankama, a da za odgovorna lica i same stranke propišemo više sankcija, pa i mogućnosti brisanja iz Registra za neispunjavanje ovih obaveza.

U 2020. godini Agencija je imala i dosta posla vezano za praćenje redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora i uložen je veliki napor svih funkcionera i zaposlenih da se sve aktivnosti u vezi sa izbornim postupcima završavaju u roku i na vreme.

S tim u vezi, ono što nam se stalno skreće pažnja u svim izveštajima je to da Agencija još uvek nije kadrovski popunjena do punog broja zaposlenih koji je predviđen sistematizacijom, odnosno da taj procenat iznosi tek oko 60%.

Mislim da bi ovo pitanje u saradnji sa ostalim nadležnim organima Vlade i ove Skupštine napokon trebalo rešiti, jer bi sa zapošljavanjem većeg broja kadrova bilo daleko više kontrole, a time bi se znatno uticalo na preventivu svih vidova nepropisnih radnji pojedinaca i političkih subjekata.

U svojim izveštajima i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana, između ostalog, konstatovali su da je u 2020. godini našim starijim sugrađanima bilo posebno teško zbog pandemije korone, usled čega su oni morali da ostanu kod svojih kuća, što se ipak višestruko negativno odrazilo i na njihovo psihičko i fizičko zdravlje i na ostale životne probleme - izostanak poseta rodbine i gerontodomaćica, posete zdravstvenim ustanovama i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom Izveštaju je naveo da se najveći broj upućenih pritužbi građana odnosi na postupanje pred organima javne vlasti u postupku zapošljavanja, a da je manje njih upućeno u oblastima zdravstvene zaštite i priliko pružanja javnih usluga.

Poštovana Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođo Janković, vi ste upoznati sa pritužbom iz Niša o diskriminaciji članova opštinskog veća u dve gradske opštine Niša kojima je uskraćeno pravo na nadoknadu za ostvareni rad kao ostalim članovima Veća.

Molim vas za informaciju – kako to da nadležne službe tih opština ne poštuju Zakon o radu i druge zakone koji regulišu tu tematike i upravo te starije sugrađane koji su na nekim funkcijama diskriminišu?

Slične izveštaje dao je i Zaštitnik građana dodajući još kao uočene probleme i zanemarivanje starijih unutar porodice, raspolaganje njihovom imovinom bez pristanka i teško ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć.

I jedna i druga institucija dali su niz predloga i sugestija kako da se ovo stanje prevaziđe, ali su oni pretežno deklarativnog i uopštenog karaktera. No, i takvi nas opominju da kao društvo i kao država treba da posvetimo veću pažnju položaju naše najstarije populacije i koliko je to moguće da im olakšamo svakodnevni život u trećem dobu.

Naposletku, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom Izveštaju iznosi možda i najtamnije ocene stanja u svojoj resornoj oblasti u odnosu na kolege. Iako je broj podnesaka ka ovom organu u izvesnom opadanju u odnosu na neke ranije godine, zabrinjavaju podaci da su navodi iz žalbi u kojima se podnosioci obraćaju Povereniku u vrlo velikom broju slučajeva osnovani i da se te žalbe u najvećem broju slučajeva podnose zato što se na primerno podnete zahteve ne dobijaju nikakvi odgovori od strane nadležnog za davanje tih informacija, ali da se najveći broj tih postupaka obustavi jer se informacije daju kada se sazna za obraćanje podnosioca Povereniku.

Posebno je loše to što ogroman broj državnih organa i ustanova, skoro dve trećine od ukupnog broja, i dalje ne dostavlja zakonom obavezne godišnje izveštaje Povereniku o broju zahteva i predmeta koji su tom organu upućeni iz ove oblasti, ali i ne objavljuje svoje zvanične informatore na svojim internet stranicama.

Iako nisu poimenično određeni, iz izveštaja se može videti da među onima koji ne izvršavaju ove obaveze ima, čak i pojedinih ministarstava i drugih državnih organa i organizacija na republičkom nivou.

Kako i kod Agencije za borbu protiv korupcije i ovde bi trebalo popuniti sva sistematizacijom predviđena radna mesta, što bi verovatno doprinelo da se upućeni zahtevi i molbe brže rešavaju, a i da organi budu savesniji u davanju traženih informacija, na šta su zakonom obavezni.

Na kraju bih još dodao da su sve četiri institucije u 2020. godini ostvarile pozitivne finansijske pokazatelje i da su na kraju potrošile manje novca od onoga što im je republičkim budžetom bilo dodeljeno, pa zato ih treba i posebno pohvaliti.

Njihove izveštaje će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati i o njima glasati.

Takođe, poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici nezavisnih tela, zahvaljujem se na pažnji.

Dvanaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice je razmatranje Predloga zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji je podnela Vlada, i još dva zakona, jedan o finansiranju jednog projekta i jedan zakon o potvrđivanju sporazuma.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za njih.

Mi danas raspravljamo o jednom zakonskom predlogu za koji mi u poslaničkoj grupi PUPS - "Tri P" smatramo da je trebao biti donet znatno ranije. Socijalna zaštita predstavlja jednu možda na prvi pogled ne tako vidljivu, ali svakako važnu oblast našeg svakodnevnog života.

Svi mi znamo šta smo sve prošli u proteklih 30 i više godina, od raspada jednog društveno-ekonomskog sistema, ratova, velikog broja izbeglica, propale privatizacije društvene svojine, sve manje i slabije uloge porodice, pada nataliteta i sve izraženijeg prosečnog starenja stanovništva. Sve su to faktori koji utiču na sve veću potrebu za uslugama iz sistema socijalne zaštite.

Iako je ova oblast vrlo složena i razuđena, ona se uglavnom reguliše putem najrazličitijih vrsta podzakonskih akata nakon donošenja zakona, mada se ova praksa može opravdati time da je tu reč o složenoj oblasti, koja se mora vrlo detaljno regulisati na jedan stručan način.

Mi smo, sa druge strane, u praksi imali sve veću ekspanziju potreba i zahteva za korišćenjem ovih usluga od svih struktura stanovništva. To je, sa druge strane, uticalo da se sa vremenom povećava i broj subjekata koji ih pružaju, ali ja ne bih rekao da se neka prosečna praksa i kvalitet tih usluga popravio.

Naprotiv, svedoci smo da su se ranije vrlo često u štampi pojavljivale vesti kako je neki od domova zatvoren jer je radio bez dozvole ili zato što su u njemu uočene nepravilnosti u radu ili odnosi prema štićenicima.

Ovde se mora odati priznanje resornom ministarstvu da je kontinuiranim naporima i zalaganjem inspekcijskih službi ipak uspelo da ovu oblast najvećim delom uvede pod striktno poštovanje zakona i propisa, odnosno da su sada ovi nemili slučajevi daleko ređi nego u nekim prethodnim periodima.

Ovaj zakon ima za cilj da se ti uslovi smeštaja nešto detaljnije zakonom definišu i time unaprede makar u jednom segmentu sistema socijalne zaštite kakav je privremeni smeštaj, da se međusobno preciznije regulišu prava i obaveze same ustanove i zaposlenih u njoj, ali i štićenika, odnosno korisnika tih usluga.

U tom smislu predviđa se da će se ovaj zakon primenjivati kada se dete, mlađa, odrasla ili starija osoba smešta u domski smeštaj ili prihvatilište u slučajevima kada nije moguće obezbediti ostanak u sopstvenom domu, porodici ili druga vrsta usluga podrške za samostalni život. Prilikom smeštaja u ove ustanove lice će se upoznati sa trajanjem smeštaja, programskim aktivnostima u smeštaju, pravilima ponašanja i organizaciji života u ustanovi, pravu na podnošenje prigovora i izbor osobe od poverenja. Za svaki smeštaj će se tražiti pismena, odnosno slobodna i lična izjava korisnika ih usluga. Smeštaj će odlukom nadležnog centra za socijalni rad biti obustavljen kada se obezbedi podrška za život u zajednici, smrću korisnika ili na njegov lični zahtev.

Predlog zakona detaljnije razrađuje brojna prava korisnika, kao što su zabrana zlostavljanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i obaveštavanje, pravo na privatnost, održavanje porodičnog života i informisanje, a kao jedinu značajnu obavezu u članu 31. postavlja elementarni zahtev da se poštuju propisana pravila ponašanja i organizacija života u ustanovi.

U slučaju da korisnik nije zadovoljan način vršenja usluge ili svojim položajem predviđena su procesna sredstva u vidu pritužbe ili prigovora odgovornom licu u ustanovi. Naposletku se predviđa obaveza Ministarstva da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona pripremi i donese podzakonska akta neophodna za primenu zakona u praksi.

Drugi predlog zakona odnosi se na zaduženje Republike Srbije kod Banca Intesa a.d. Beograd, a u vezi izgradnje projekta puta Ruma – Šabac – Loznica. Ovim zakonom je predviđeno da država uzme zajam kod ove banke u iznosu od 14,9 milijardi dinara koje će država vratiti u 16 šestomesečnih rata nakon trogodišnjeg početka, tako da bi krajnji rok za otplatu kredita bio avgust 2031. godine.

Za to vreme planirano je da se izgradi pun profil autoputa na deonici Ruma – Šabac i brza saobraćajnica sa odvojenim trakama u oba smera na delu od Šapca do Loznice.

Mislim da je ova investicija sasvim opravdana, imajući u vidu da dobar deo postojećih magistrala na ovom pravcu prolazi kroz naseljena mesta ili se nasleđeno ranijom trasom pruža u krivinama malog poluprečnika, što nužno iziskuje smanjenje brzine i povećanu opasnost rizika od raznih vrsta nezgoda, a da se istovremeno radi o ravničarskom kraju gde nema previše krupnih prepreka za izgradnju jedne ovakve saobraćajnice. Ostaje da se nadamo da će se ova investicija završiti u planiranim rokovima i na korist ovog kraja, ali i šire zajednice.

Treći zakon na današnjem dnevnom redu predstavlja jednu diplomatsko-pravnu formalnost i odnosi se na odobravanje članovima porodica diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Indije da imaju pravo da se bave plaćenim poslovima u Srbiji, što je ogledalo dobrih odnosa koje imamo sa ovom prijateljskom državom. Isti odnos reciprociteta uživaće i naši državljani ovih kategorija u Indiji.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa, PUPS – Tri P, smatra da je od velike važnosti za sve nas da se sistem socijalne zaštite što bolje uredi i bude što funkcionalniji. Ne možemo biti srećni kada vidimo koliko nemoćnog sveta traži i uživa ove vrste usluga, ali svi moramo raditi na tome da se njihov broj što je moguće više smanji, a da kvalitet usluga u tim ustanovama smeštaja bude što je moguće bolji.

Iako na prvi pogled današnje tačke dnevnog reda nemaju direktnih dodirnih tačaka, moram primetiti da tamo gde se grade putevi, sređuje infrastruktura i stižu investicije, gde se intenzivira privreda i svaki drugi vid aktivnosti tu ima i života, a istovremeno ima manje potreba za uslugama socijalne zaštite, smeštaja starih i nemoćnih.

Naša partija i naš predsednik Milan Krkobabić su to odavno shvatili i rade na ravnomernom razvoju infrastrukture u našim selima i u našim gradovima. Zato će poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo. Takođe, poslanička grupa PUPS – Tri P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 29.07.2021.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.

Šesto vanredno zasedanje , 24.06.2021.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -