HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dve ćerke, Danijele i Ivane.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 6 meseci i 26 dana i 10 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 9 meseci i 14 dana i 6 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 7 meseci i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, poslanička grupa PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pitanju KiM. Pitanju koje na dnevnom redu generacijama pre nas i koja opterećuje sada sve dobronamerne ljude, ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se od nekih da je ova sednica nepotrebna i da je bila nepotrebna. Mi smatramo da je ona bila neophodna i da smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što zanima celi srpski narod. Jutrošnji događaji ukazuju koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče o svemu onome o čemu ste govorili. Žao mi je što danas nisu sa nama predstavnici Srba sa KiM, ali sa druge strane im čestitam što su se nakon ove jutrošnje akcije prištinske policije odmah vratili među svoj narod i u to ime ih i pozdravljam.

Kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o KiM, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija, ili naroda u celini, u rešavanju pitanja KiM, na jedan demokratski način, čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome, zaštita našeg naroda, koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru, bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nam pokazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga PUPS u celini, a i poslanička grupa PUPS u Skupštini Republike Srbije, daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM. PUPS je na svojim organima doneo odluku da se odazove pozivu predsednika Republike Srbije i da učestvuje sa svojim viđenjem u rešavanju problema KiM.

PUPS ima veoma razumne i legitimne stavove i predloge kojima se treba rukovoditi prilikom rešavanja ovog veoma kompleksnog pitanja i veoma bitnog za srpski narod.

Za PUPS crvena linija na KiM je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve i građana Srbije. Reč je o imovini koja vredi stotine milijardi evra samo u mineralima nalazišta na Kosovu.

Prema procenama eksperata svetske banke iznos je taman onoliko koliko… PUPS apeluje da se u drugoj fazi unutrašnjeg dijaloga o KiM postigne opšta saglasnost da je trenutno tema svih tema u i oko Kosova, očuvanje imovine građana Srbije, ali i države Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnje saglasje, u vezi s tim da je to početak svih daljih ozbiljnih pregovora o budućnosti KiM, crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći, onda će i budući status KiM biti izvestan, jer je najmanje 60% zemljišta na KiM u srpskoj svojini po katastru.

Prema katastarskim knjigama iz 1999. godine, od ukupno 1,90 miliona hektara, zemljišta na KiM društvena, privatna i crkvena imovina iznosi 641.077,00 hektara ili 58,79% od vrednosti i procenjuje se na više milijardi evra.

Albanci su uzurpirali oko 80% te imovine, npr. samo u četiri opštine Metohije, Peć, Klina, Istok i Orahovac, nelegalno je zauzeto 76 hiljada parcela, čiji su vlasnici Srbi, a na kompletnoj teritoriji Kosova uzurpirali oko milion parcela obradivog zemljišta, livada, šuma, u privatnom vlasništvu procenjenog na preko 50 milijardi evra.

Kada govorimo o imovini, ili bogatstvu KiM mi moramo znati da su tu velika rudna, mineralna i druga bogatstva, rezerve lignita na KiM ima 14,7 milijardi tona, što je dovoljno za eksploataciju u naredna dva veka, i već taj podatak je dovoljan razlog da zaštita imovine je veoma bitna.

Još 2008. godine je procenjeno da rezerve cinka u Trepči iznose 415 hiljada tona, a poznato je da je ruda cinka na četvrtom mestu u svetu po proizvodnji i potrošnji, neposredno iza gvožđa, aluminijuma i bakra.

Najznačajniji evropski rudnik u doba Nemanjića, bio je Novo Brdo u kome se dobijalo olovo i srebro pomešano sa zlatom. Još sa početka 15 veka datira jedan od najstarijih rudarskih zakona u Evropi, rudarski zakon Despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, a za vreme Đurađa Brankovića odavde je zadovoljavana petina evropskih potreba za srebrom.

Krajem 19. veka inostrani kapital je počeo da ulazi u oblasti rudarstva na prostoru KiM. U vreme Kraljevine Jugoslavije Englezi su ulagali u eksploataciju ruda u Starom trgu.

Sada kroz basen Trepča svakodnevno špartaju mnogi istraživači, investitori, uporno zaobilazeći jedinu adresu sa kojom, ako se poštuje sveto pravilo svojine, mogu da razgovaraju, a to je Vlada Republike Srbije.

PUPS smatra da je Vlada Republike Srbije jedina adresa za potencijalne investitore na KiM.

PUPS je uveren da Vlada Srbije smatra KiM neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova KiM i vraćaće ih sve do 2041. godine. PUPS smatra da treba uključiti i druge subjekte u dijalogu Beograda i Prištine.

Srbija mora da koristi sve međunarodne okolnosti koje joj trenutno idu na ruku, a posebno stav EU da ne priznaje izglasanu nezavisnost Katalonije, jer nije u skladu sa Ustavom Kraljevine Španije. Jedini jezik koji Evropa razume a na koji je i Španija upozorila jeste sveto pravilo svojine.

PUPS predlaže da se Španija u okviru tima evropskih posrednika, uključi u Briselski dijalog Beograda i Prištine. Takođe PUPS predlaže vrhu da istovremeno isti diplomatski poziv pošalje i prijateljskim zemljama koje nisu priznale nezavisnost KiM, a odnosi se na Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku.

Problemi pravoslavaca i katolika na KiM su isti, s obzirom na to da su i jedni i drugi bili primorani da u ogromnom broju napuste teritoriju i svoju imovinu, i zato PUPS daje punu podršku nadbiskupa Hočevara, ali i predlogu Milana Krkobabića, da se i Sveta stolica koja inače nije priznala nezavisnost tzv. države KiM, Kosovo preuzme aktivniju ulogu rešavanju ovog lokalnog za Srbiju, ali regionalnog pitanja od čijeg rešavanja zavisi dugoročni mir i napredak celokupne regije.

Gospodine predsedniče, u javnosti se stiče utisak da se mi borimo za sever Kosova, odnosno za četiri opštine severno od Ibra, i čak se povlači teza o zameni teritorija severa Kosova za Preševsku dolinu, Bujanovac i Medveđu. Mi verujemo da to nije niti vaš stav niti odgovornih ljudi, ali nijedna država u svetu ne menja svoje za svoje, a ova priča bi upravo išla u tom smeru, ako se nastavi sa takvom propagandom.

Molim vas, da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija, gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici, i tu je blizu 40 hiljada žitelja, na prostoru koji obuhvata deo od Prištine, Kosova polja, Lipljana, Slatine, na jugu i sve do Janjeva, Kišnice, Badovca na istoku. Jedan veliki prostor koji je vekovima bio srpski.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde takođe živi veliki broj stanovnika srpske nacionalnosti po brojnosti skoro kao sever Kosova.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku župlju sa opštinom Štrpce, gde je stanovništvo kompaktno, a posebno interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna pre svega, po podnožju Mokre Gore, koji je naseljen srpskim življem, a naslanja se na Zubin potok. Prostor Gore koji je naseljen Gorancima, i koji su lojalni građani Srbije, trebalo bi da se insistira i da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja u zajednicu srpskih opština.

Kao što ste juče govorili o Prilužju i Plemetini, to je prostor koji je između Vučitrna i Obilića, sa dosta velikim brojem stanovništva, prostor koji ispunjava sve uslove i kriterijume po onom Ahtisarijevom planu. I tu bi velika stvar bila, ako bi se moglo urediti da i ta opština se formira i da bude srpska opština u sklopu zajednice srpskih opština.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM, i za interese srpskog naroda i srpske države, i zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanja, pitanja KiM.

Gospodine predsedniče, govorili ste o postupcima albanske strane da promeni nacionalni imovinski sastav na Centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju.

Evidentno je da otkupljuju srpsku imovinu upravo u ovim područjima. Uspeli su da opštinu Gračanicu, fizički odvoje od opštine Novo Brdo, priključivanjem srpskih sela, pre svega, Slivova i Dragovca u opštinu Priština i time se ukline između Gračanice i Novog Brda.

Sada, otkupom zemljišta menjaju imovinsku strukturu tog područja, i taj spoj fizički između Novobrdskog, odnosno Pomoravlja i centralnog Kosova, svakako je u problemu.

Govorili ste o Kosovskom Pomoravlju, i o nastojanjima Srbije da stvori uslove za život na tom prostoru. Porodilište u Pasjanu, koje je Srbija izgradila, a vi ste otvorili i uveliko stvarate uslove. Tom događaju sam lično prisustvovao ali i drugim događajima koje ste realizovali i doprinosili za bolji, statusni i materijalni život Srba na Kosovu i Metohiji. Na primer, borba za skijališta Srbije na Brezovici, poseta Gračanici, Mitrovici i drugim mestima na Kosovu i Metohiji. Kako bi bolje razumeli situaciju na Kosovu i Metohiji, neophodno je da češće i u većem broju budemo sa našim narodom na Kosovu i Metohiji.

Hteo bih da istaknem jedan primer kada sam u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja, koji vodi ministar Krkobabić, obilazio zadruge na Kosovu i Metohiji i opštini Zubin Potok, opština Klina u selu Vidanje, zadruge u Kosovskom Pomoravlju, istakao bih posebno prihvatanje svakog srpskog zvaničnika od strane žitelja tih naših delova. Tu bih posebno istakao gospođu, jednu veoma hrabru i divnu ženu, načelnicu Pećkog okruga Vinku Radosavljević, koja je sve vreme bila naš domaćin i vodila nas širom Kosova i Metohije.

Gospodine predsedniče, sa uvažavanjem ste govorili juče o vojnim veteranima koji su učestvovali na paradi. Pod ešalon vojnih veterana koji su odmah iza ratnih zastava marširali, ponosni su što su bili u tom struju i uvek će se odazvati pozivu Srbije.

Imao sam poziv za svečanu tribinu, ali kada sam dobio poziv da budem u stroju vojnih veterana, ni jednog trenutka se nisam dvoumio gde ću biti i odlučio sam sam se da budu stroju veterana. U stroju je bio jedan broj vojnih invalida, što pokazuje da se Srbija uvek može osloniti na svoje najbolje kadrove. Hvala vam na tome. Zahvaljujem na pažnji i još jednom ponavljam da vas PUPS u potpunosti podržava. Hvala vam.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas, između ostalog, govorim i o predlozima zakona, odnosno o Zakonu o ratnim memorijalima i o predlozima zakona koji na jedan novi način rešavaju pitanja prava boraca i njihovih porodica, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca vojnih invalida i članova i njihovih porodica.

Malo ću opširnije govoriti o Predlogu zakona o ratnim memorijalima, obzirom da sam se u nekom prethodnom vremenu bavio tom problematikom i mogu reći da ovaj zakon donosi neka nova rešenja koja podrazumevaju mnogo bolji odnos prema ratnim memorijalima nego što je bilo do današnjeg dana, odnosno do današnjeg vremena.

Predsedavajući, molim vas.

(Predsedavajući: Molim vas da dozvolimo kolegi Hadži Stošiću da nastavi sa govorom. Izvolite.)

Ovim Zakonom o ratnim memorijalima uređuje se pitanje od značaja za zaštitu, održavanje, uređenje i finansiranje održavanja i uređenje određenih ratnih memorijala u Republici Srbiji i u inostranstvu. Ova oblast zaštite ratnih memorijala do sada je bila regulisana nekim zakonima koji su donošeni pre 30 godina, a odnosili su se na SFRJ i SRS i u podeli nekih odgovornosti ili nadležnosti u zadnje vreme je dolazilo do velikog raskoraka i disharmonije.

Ovim Predlogom zakona ova oblast je uređena na jedan celovitiji način. Jasno se razgraničavaju nadležnosti jedinice lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova. Upravo je lokalna samouprava u nekom prethodnom periodu, na osnovu prethodnih zakona, starijih od 30, 40, godina, ova nadležnost je u nekim obavezama bila nedefinisana.

Kasnije ću pojasniti sve prepreke koje su uticale na nemogućnost rešavanja bitnih pitanja iz ove oblasti, koja se sada, ovim zakonom regulišu. Napomenuo bih samo, da svi znamo, zakonom u članu 2. definisan je pojam šta se podrazumeva pod ratnim memorijalima. Ratni memorijal jeste vojno groblje, pojedinačni grob, nadgrobni spomenik, spomenik kosturnica, spomen kapela, spomen crkva, spomenik, javno spomen obeležje, obeležje spomen ploča, mesta stradanja, znamenito mesto i drugi pijeteti simbola od značaja za negovanje oslobodilačkih ratova.

Sada, što je veoma bitno, ovim zakonom u Glavi II čl. 3. i 5. obrazuje se savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Obrazovanjem ovog tela, odnosno ovog saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova kao stručnog tela, koje u svom sastavu ima sedam članova iz redova profesora istorije, istaknutih ličnosti iz oblasti nauke i umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, članove iz državne uprave, Ministarstva rada, Ministarstva za spoljne poslove i Ministarstva odbrane, kao i člana Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Savet će imati zadatak da daje stručna mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala ili za uređenje novog ratnog memorijala.

Obrazovanje saveta u ovom sastavu doneće mnoge nesuglasice, pre svega u stručnom pogledu, ali mnoge nesuglasice na relaciji ministarstvo i lokalna samouprava, koje su ovim zakonom takođe definisane.

U ovom delu zakona precizirane su mere sprovođenja zaštite ratnih memorijala kao obaveza Republike. Takođe, preciziraju se i dužnosti jedinice lokalne samouprave vezane za redovno održavanje ratnih memorijala, kao i njihovo uređenje, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike i jedinice lokalne samouprave, što sada nije slučaj, kao i način prevazilaženja problema, kada jedinice lokalne samouprave, a najčešće to je i slučaj, nemaju dovoljno sredstava za redovno, tekuće ili investiciono održavanje.

Verujem da će se ovim zakonom rešiti dugogodišnji problem u Nišu, kada je reč o vojnom groblju na Delijskom visu. Verujem da državni sekretar Negovan Stanković zna o čemu govorim. Naime, ja sam kao član Gradskog veća grada Niša 2008. godine pokrenuo mnogo pitanja u rešavanju ratnog memorijala vojničkog groblja Delijski vis, na kome je sahranjeno oko 6.000 srpskih ratnika i balkanskih ratova i iz Prvog i Drugog svetskog rata. Vojno groblje na Delijskom visu je specifičan ratni memorijal, koji se sastoji od tri grobljanske celine. Zapravo, postoji prostor na kome su sahranjeni, upravo što sam govorio, ovih 6.000 srpskih boraca i u delu tog vojničkog groblja postoji prostor gde je sahranjen jedan broj nemačkih vojnika i jedan broj britanskih vojnika. Mogu reći da je to jedinstven slučaj u Evropi, gde se protivnici, neprijatelji u ratu zajedno u smrti nalaze na istom prostoru.

Grad Niš je mnogo učinio za ratne memorijale i to u saradnji sa ambasadama Engleske i Nemačke, ali nažalost nije uspeo da uradi nadgrobno obeležje na prostoru sahranjenih srpskih vojnika, dok nadgrobno obeležje na britanskom i nemačkom postoji. Urađen je idejni projekat, sačinjen je dogovor sa ambasade Britanije i Nemačke o zajedničkom ulaganju, ali nažalost Ministarstvo rada i Ministarstvo odbrane nisu dali saglasnost, iz nama nepoznatih razloga, da se uradi to nadgrobno obeležje na prostoru gde su sahranjeni srpski vojnici. Inače je Ministarstvo odbrane korisnik tog zemljišta, sada, verujem, i preko ovog saveta i preko određenih nadležnosti koje će imati Ministarstvo odbrane da ćemo to konačno rešiti.

Verujem da će se ovim zakonom otkloniti nedostaci i nesuglasice i Srbi, odnosno grad Niš će izgraditi nadgrobno obeležje i kapelu za bogosluženje i opelo sahranjenih ratnika. Zato apelujem i na ministra rada i na državnog sekretara da nam pomognu da konačno prema tim našim stradalnicima učinimo nešto što bi trebalo da bude kao njihov nadležni spomenik.

Kao potpuno nov zakonom je definisan, članom 19, predlog za izgradnju ili postojanje novog ratnog memorijala. Ovo je potpuna novina, jer važeći propisi u oblasti negovanja tradicija i zaštite ratnih memorijala ne predviđaju postupak i izgradnju novih ratnih memorijala, niti je u nadležnosti ministarstva donošenja rešenja o podizanju ratnih memorijala. Znači, dosadašnjim propisima to nije bilo definisano, sada ovim zakonom se to definiše, što smatram da je jedna veoma dobra stvar.

Takođe bih naveo samo dva primera već izgrađenih postavljenih postavki koje treba da dobiju status ratnih memorijala, a to su spomen sobe u Vranju i Nišu, koje predstavljaju jedinstven slučaj poštovanja stradalih predaka.

Autor svih tih postavki veliki čovek i patriota, komandant kopnene vojske Republike Srbije general Milosav Simović. Pozivam sve narodne poslanike, a i građane da obiđu ova dva primera spomen soba i mogu se uveriti na koji je način i koliko je urađeno da se prema tim ljudima koji su stradali za slobodu ove države, da se na neki način odužimo.

U Glavi V - evidencija članom 25. propisuje obaveze vođenja evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu, koji određuje nadležni organ za vođenje evidencije. Članom 24. propisuju se vođenje evidencije o poginulim licima, koje do sada nije uspostavljeno u našoj državi, odnosno do sada nije bilo zakonskog osnova za vođenje takvih evidencija na jednom mestu. Navedena odredba predstavlja veliku novinu koja podrazumeva obavezu svih organa koji su u posedu bilo kakvih evidencija da na zahtev nadležnih ministarstava iste dostave i čuvaju se trajno.

Kao primer ću ponovo navesti u ova dva elementa, odnosno navešću vojno groblje na Delijskom visu u Nišu. Govorio sam da postoje tri grobljanske celine. Na Britanskom groblju postoji zajedničko nadgrobno obeležje i nadgrobna obeležja pojedinačno za svakog sahranjenog. Na nemačkom groblju takođe postoji nadgrobno obeležje sa nadgrobnom pločom na kojoj stoje imena sahranjenih. Nažalost, na srpskom groblju postoje samo nadgrobne ploče bez ikakvog imena i prezimena, a sahranjeno je oko 6.000 stradalih srpskih ratnika. To je samo pokazatelj našeg odnosa prema našim precima i prema onim koji su nam darivali slobodu dugi niz godina.

Ništa bolja situacija nije ni na našim ratnim memorijalima u inostranstvu. Pre par godina posetio koncentracioni logor Mathauzen u Austriji. Između ostalog posetili smo i vojničko groblje, odnosno vojno groblje u selu Mathauzen na kom je sahranjeno oko 12.000 stradalih, umrlih boraca. Od toga mogu vam reći da je 2.000 boraca Italijana, Rusa, Čeha, Slovaka i drugih nacija, a da je 10.000 sahranjenih Srba.

Takođe, nažalost i na vojničkom groblju u Nišu postoji nadgrobno obeležje za srpske vojnike, ali ne postoje nikakvi podaci ko je tu sahranjen i u kom vremenu. Dok, što se tiče ostalih nacija i Poljaka i Rusa i Francuza i Italije, postoje uređena pojedinačna nadgrobna obeležja za svakog sahranjenog na tom groblju.

Međutim, nije sve crno, imamo mi i pozitivne primere, imamo određene ratne memorijale, odnosno vojnička groblja širom nekih država i širom Evrope da je to na sasvim jedan drugi način urađeno. Navešću primer samo na ostrvu Vidu, Plava grobnica, i sami znate koliko je tamo naših ljudi stradalo posle proboja preko Albanije i mogu vam reći da sam bio ushićen kada sam tamo na ploči ili na tabli, gde su popisana imena stradalih koji su sahranjeni u Plavoj grobnici, našao nekog mog pretka, odnosno strica od mog pradede. Zbog toga ova zakonska regulativa kojom se definiše evidencija delimično ispravlja nepravdu koju smo činili svi mi zasad prema našim precima.

Postoje domaće i inostrane arhive na osnovu kojih se mogu utvrditi podaci o poginulim licima, samo ako se sada definišu prave nadležnosti i ministarstva i lokalnih samouprava i Ministarstva spoljnih poslova, možemo učiniti nešto da jednostavno znamo gde su naši ljudi poginuli, gde su sahranjeni.

Ponovo ću nastaviti primer sporne sobe u Vranju u kojoj je evidentirano, opet zahvaljujući tom našem patriotu generalu Simoviću, evidentirano je 5.648 poginulih vojnika iz Vranja i okoline, dok je u spornoj sobi u Nišu evidentirano 16.186 poginulih iz Niša i okoline u prethodnim ratovima sa najosnovnijim podacima, što znači da možemo maltene na svakom groblju ustanoviti bar delimično i broj i ljude koji su tamo sahranjeni.

Jedan kuriozitet u Niškoj spomen sobi, postoji spisak od 52 britanska vojnika koja su stradala u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Prošle godine, Niš su posetili potomci škotskih medicinskih sestara, koje su na čelu sa doktorkom Elis Inglis 1915. godine, osnovale 14 vojnih bolnica širom Evrope, od toga 10 u Srbiji. Delegacija je bila od 20 ljudi. između ostalog, posetili su i Niš i znamenitosti Niša, ali i neke ratne memorijale.

Mi se možemo ponositi sa ratnim memorijalima u Nišu, koji služe kao turističke destinacije, pre svega spomenik na Čegru, Ćele kula i mnogi drugi koji su uređeni, ali i mnogi drugi koji nisu uređeni.

Dok je general Simović govorio u humanosti škotskih medicinskih sestara koje su dale svoj život u pomoći srpskim ratnicima i u pojavi zaraznih bolesti, par njih je našlo svoje pretke upravo na onim spiskovima od 52 lica koja se nalaze u spomen sobi u Nišu.

Verujem da će se kaznene odredbe koje su definisane ovim zakonom, da će uticati jer najčešće mi reagujemo samo na neke kazne, daleko smo od neke svesti i savesti da uradimo posao, bez obzira kako je definisano i precizirano. Svakako, PUPS će podržati predlog o ratnim memorijalima i glasaće za ovaj zakon.

Sada bih ukratko par reči rekao o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Kao što u obrazloženju stoji, vrši se usaglašavanje sa realnim stanjem. Mi smo takođe imali i prethodne zakone koji su definisali i SRJ i Srbiju i Crnu Goru. Nismo imali definitivan, konačan zakon koji bi definisao Republiku Srbiju.

Ovim predloženim rešenjima se obezbeđuje stabilnost i redovnost primanja svih lica na koje se zakon odnosi i zbog toga se donosi po hitnom postupku. Kao korisnici prava po ovim zakonima, …. prolongiranja, objavljivanja statističkih podataka i obustave akontativne isplate da ne bi ostali bez neophodne materijalne zaštite. Ministar Zoran Đorđević je najavio izradu novog zakona koji će u potpunosti regulisati ovu problematiku i očekujemo predlog zakona u ovoj godini. Verujem da ćemo konačno doneti zakon o borcima i o boračkoj zaštiti i imati zakonsku regulativu kojom ćemo regulisati pomoć svima onima koji su učestvovali u raznim borbenim dejstvima.

Očekujemo predlog kvalitetnog i kompletnog zakona i rešenja, te nije presudno da se ovim izmenama i dopunama vrše tehničke isprave sada već starog saveznog zakona. Ipak, predlažem da se u članu 103. umesto termina – savezni ministar nadležan za pitanja boraca i vojnih invalida, obzirom da takav sada ne postoji, ubaci termin – republički ministar ili nadležno ministarstvo. Takođe, u članu 106. umesto termina – nadležni savezni organ, da se koristi termin – nadležno ministarstvo ili nadležni organ.

Još jednom poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima uz poboljšanje kvaliteta ovih zakona, kroz usvajanje određenih amandmana u danu za glasanje podržati sva ova tri zakona o kojima sam govorio, ali i sve zakone koji su u današnjoj raspravi. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.03.2018.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, gospodina Milana Krkobabića, a istovremeno i za predsednicu Vlade Republike Srbije, gospođu Anu Brnabić.

Poštovani ministre, imajući u vidu da se kao direktor Pošte Srbije, sada kao ministar u Vladi Republike Srbije, pokretali i realizovali više inicijativa i projekata u cilju obnove i oživljavanja srpskog sela.

Sada sa posebnom pažnjom se prati projekat oživljavanja zadrugarstva u selima Srbije, a vaš program da se u naredne tri godine osnuje 500 zadruga u 500 srpskih sela, kroz uključivanje mlađih, mladih proizvođača u zadrugu uz svu pomoć lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije.

Gradu Nišu su se u više navrata obratili predstavnici zadruga i zadrugari, zahtevom da im grad kao nosilac pravne javne svojine omogući bez obaveze plaćanje zakupnine, korišćenje poslovnog prostora kojim raspolaže grad za obavljanje delatnosti zadruga, jer iste ne raspolažu sopstvenom imovinom ili ona kojom raspolažu nedovoljno ili neadekvatno za obavljanje njihovih delatnosti. Ukazali su da je Zadružni savez Srbije u prethodnom periodu ostao bez znatnog dela svoje imovine, koje je kao društvena svojina u postupku privatizacije prodata preko onih firmi u kojima se ta imovina zatekla.

Uredbom o uslovima i pribavljanju i otuđenju nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanjem u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja, članom 10. regulisani su slučajevi kada se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzeti od člana 6. ove uredbe.

Polazeći od navedenih potreba zadruga i zadrugara, smatram da bi se unapređenjem propisa postigla bolja zaštita prava građana. Zato sam Vladi Republike Srbije uputio inicijativu za dopunu Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, tako što bi se posle člana 10. dodao novi član 10a, kojim bi bilo regulisano da se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzetno od člana 6. ove Uredbe dati u zakup i van postupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pisanih ponuda u slučaju kada zakup traže zadruge za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Regulisanje pozitivnim zakonskim propisima ovakvog načina korišćenja poslovnog prostora u javnoj svojini predstavljalo bi direktno učešće i pomoć jedinicama lokalnih samouprava, odnosno države u ravnomernom regionalnom razvoju Srbije i podsticaj za osnivanje novih zadruga i stvaranje uslova za lakše obavljanje delatnosti postojećih zadruga.

Takođe, u članu 12. Uredbe, posle stava 9. treba dodati novi stav 10. koji glasi – zadrugama i složenim zadrugama može se dati u zakup poslovni prostor za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Sami smo svedoci da veliki deo poslovnog prostora u vlasništvu lokalnih samouprava stoji neiskorišćen i propada. Izmenom postojeće Uredbe, taj prostor bi dobio svoju namenu.

Pitam ministra i predsednicu Vlade Republike Srbije - da li se nešto radilo po mojoj inicijativi i da li će Vlada da usvoji novu uredbu i time omogući korišćenje poslovnog prostora građanima Srbije i spreči propadanje istog? Ovim bi se stimulisao opstanak mladih na selu i time suštinski krenulo u obnovu oživljavanja srpskog sela, nažalost, o kome samo pričamo, ali se konkretno ništa ne radi, osim što se na tom polju ministar Krkobavić angažuje u punom smislu.

Ovim bi svakako stimulisali da mladi ostanu i da se eventualno vrate i omogućili bi da kroz sistem zadrugarstva dobiju određeni posao i da se kroz razne subvencije stimulišu da rade i da obezbeđuju prihode za svoju porodicu. Zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 09.12.2017, 17:00