čeka se odgovor 5 godina i 1 mesec i 1 dan
Poštovani gospodine Stošiću, U proceduri Narodne skupštine Republike Srbije nalaze se dva predloga zakona od velikog značaja za izborni proces - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korup...
čeka se odgovor 6 godina i 1 mesec i 7 dana
Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...
čeka se odgovor 6 godina i 3 meseca i 26 dana
Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.
Rebalans budžeta koji nas očekuje predstavlja priliku da se izvrši faktička provera planiranog bilansa državnih funkcija za ovu godinu, s obzirom na činjenicu da smo ovogodišnji budžet u prošlom skupštinskom sazivu bili usvojili još krajem oktobra prošle godine, dakle, pre skoro 11 meseci.
Pokazatelj koji imamo pred sobom pokazuje da su na prihodovnoj strani ostvareni i viši prihodi od planiranih, dok se sa druge strane planira veći obim rashoda u odnosu na prvobitno planirani. U prvi mah moglo bi se učiniti da to nije dobra postavka republičkih javnih funkcija, ali ću na tri primera pokazati šta se zapravo krije iza tih povećanja rashodovane strane budžeta.
Na promene budžeta po pojedinim ministarstvima vidi se da je najveće povećanje rashoda kod Ministarstva odbrane, i to za čitavih 57 milijarde dinara. Ako se to povećanje gotovo u celosti odnosi na stavku nabavke mašina i opreme vazduhoplovstva i borbene avijacije, svima je jasno da je ovde reč o ispunjenju obaveza iz ugovora o nabavci novih aviona koji je nedavno sklopljen sa Francuskom. Svako može da vidi koliko je to veliki novac, o čemu svedoči i činjenica da ova stavka pojedinačno vuče ubedljivo najveće pojedinačno povećanje rashodovane strane budžeta.
Kao bivši vojnik i učesnik ratova 1991. do 1999. godine, moram primetiti da će to još od perioda JNA i sredine osamdesetih godina prošlog veka biti prvo suštinsko i kvalitetno skokovito zanavljanje naše vojske savremenom vojnom opremom najnovije generacije.
Naravno, ja i bilo ko dobronameran najviše bih voleo da, kao nekada, mi sami proizvodimo skoro sve što nam je potrebno za opremanje naših oružanih snaga, ali tehnološku trku sposobnosti proizvodnje ovakve sofisticirane borbene tehnike odavno su izgubile daleko moćnije i bogatije države nego što je to naša. Sve one čekaju u redu da bi to kupile od onoga ko je trenutno sposoban da takvo naoružanje još uvek proizvodi. Imali smo sreću da smo mi prvi među njima.
Ako smo se kao obični građani, kao stranke odavno velikom većinom opredelili za stav vojne neutralnosti, bez obzira na to da li smo trenutno vlast ili opozicija, onda moramo biti svesni da se ta neutralnost mora plaćati na različite načine, kako ona ne bi bila samo prazna forma bez ikakve vrednosti u nekakvim sutrašnjim, ne daj Bože, novim ratnim sukobima.
Takođe, kao oficir vojske, tadašnji učesnik odbrane države od NATO agresije i čovek koji je ranjavan na prostoru Kosova i Metohije i povređivan, mogu tačno da znam ko je kriv za tu situaciju, za bombardovanje, ali znam sigurno da nije država Srbija i državno rukovodstvo, niti predsednik tadašnje države Slobodan Milošević. Ovde pored mene sedi čovek koji je, takođe, bio vojno lice, odnosno starešina tadašnje vojske. Imao je to saznanje da treba to zabeležiti i on je pravio 78 dana svoj dnevnik, ratni dnevnik, koji je posle rata pretočio u knjigu koju je izdao pod nazivom „NATO - orgijanje nad Jugoslavijom“. To je moj uvaženi kolega Ilo Mihajlovski i koji ima već potrebu za drugo izdanje te knjige. Ne bih želeo da je reklamiram, ali svako ko želi da sazna više nešto o agresiji neka se obrati kolegi Ili da mu pokloni ili da tu knjigu da vidi šta je i ko je krivac za takvo stradanje našeg naroda.
Drugo veliko povećanje planiranih izdataka vidljivo je kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku, i to za oko 25 milijardi dinara. Ja sam posebno upućen u taj deo, s obzirom da sam predsednik Odbora za rad, od čega je oko 20 milijardi predviđeno za povećanje davanja vezanih za roditeljske i dečije dodatke preko izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, što je druga tačka današnjeg dnevnog reda. Njome se predviđa značajno povećanje izdvajanja za novorođenu decu. Ministri su već rekli da će se raditi o povećanjima od sedam do 15.000 dinara više po mesečnoj rati isplate, a to će se retroaktivno primenjivati na svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine.
Mislim da, bar oko ovih izmena, neće biti nikakvih protivljenja od bilo čije strane, jer ćemo sada doći na nivo državnog učešća u finansiranju ekonomskih troškova podizanje dece o kakvom su pripadnici moje generacije mogli samo da sanjaju, kada smo mi bili mladi roditelji.
Treće, veliko povećanje rashoda vidljivo je u sklopu Ministarstva poljoprivrede, tj. njegove Uprave za agrarna plaćanja koja će dobiti gotovo 20 milijardi dinara više kako bi mogla da isplati finansijske obaveze koje su stvorene kroz izmene Zakona o podsticajima u ruralnom razvoju, a koji smo usvojili u prošlom skupštinskom sazivu, ali taj zakon je bio usvojen nakon Zakona o budžetu za 2024. godinu po kome nije bio povećan obim finansijskih obaveza ove uprave, što je sada neophodno korigovati.
Što se tiče izmena finansijskih pravila fondova socijalnih osiguranja, videćemo da tu nema nekih preteranih promena u strukturi njihovih prihodnih i rashodnih strana. Ipak može da nas ohrabri činjenica da je od doprinosa za socijalno osiguranje naplaćeno preko 17 milijardi dinara prihoda više nego što je prvobitno bilo planirano.
Slične obrise za tražene promene strukture finansijskih planova vidimo i kod ostalih socijalnih fondova, a sve to omogućuje da na drugoj strani oslobodi deo sredstava smanjivanjem namenskih transfera iz republičkog budžeta. To svakako predstavlja pozitivnu ocenu opreznog prvobitnog planiranja ovih finansijskih planova. Nadamo se da će tako biti u slučaju sa planovima za narednu 2025. godinu koja nam se polako približava.
Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – SOLIDARNOST I PRAVDA smatra da su ovi predlozi zakona koncipirani tako da omogućuju nastavak sprovođenja ekonomske politike. Stoga će naša poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati podršku za usvajanje svih zakonskih predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro. Žao mi je što nisam imao mogućnost da kažem sve ono što sam imao.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imajući u vidu da ovaj Ppredlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nosi posebnu težinu. Čuli smo izlaganje ministarke, koje je bilo sveobuhvatno i detaljno. Ovaj zakon je na 3. sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmatran i Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada, u celini.
Predlog zakona je bitan za svako dete, svakog roditelja, porodicu i naše društvo u celini. To je naš ulog za budućnost, naše nasleđe, podrška za našu decu.
Republika Srbija je uvek težila da dodatno poboljša materijalni položaj porodica sa decom, da dodatno unapredi prava i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, kao i da naša deca imaju još bolje uslove života koji bi im omogućili pravilan razvoj, a sve u cilju da se podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.
Zato su pred nama zakonske odredbe koje predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditelja staranja. Ovim naša država pokazuje spremnost i opredeljenost u oblasti populacione politike, ne zanemarujući pri tome i demografske potrebe.
Predložena zakonska rešenja prvenstveno imaju za cilj da značajnim uvećanjem iznosa roditeljskog dodatka, posebno za prvo i drugo dete, poboljšaju se materijalni uslovi za porodice i smanji se time pritisak na porodicu u delu obezbeđivanja sredstava za rađanje i podizanje dece. Takođe, povećanjem iznosa roditeljskog dodatka i načina isplate za drugo, a posebno za treće i četvrto dete, država preuzima na sebe deo troškova rađanja, izdržavanja i školovanja dece u periodu i do 10 godina nakon rođenja deteta.
Ide se u dobrom pravcu da se izjednači materijalni položaj preduzetnica i drugih radno angažovanih porodilja po osnovu fleksibilnosti oblika rada sa zaposlenim ženama kod poslodavaca.
Naime, način utvrđivanja visine ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta ne treba da se razlikuje od načina utvrđivanja visine naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u pogledu perioda u kome se posmatraju osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.
Predložene zakonske izmene i dopune imaju za cilj povećanje stope ukupnog fertiliteta, odnosno plodnosti sa trenutnih 1,67% na 1,71% do 2030. godine, kroz implementaciju mera finansijske podrške porodicama, uključujući povećanja roditeljskog dodatka i paušala za opremu. Ovim merama se podstiče rađanje, smanjuje se ekonomski teret roditeljima i unapređuje demografska slika naše zemlje kroz dugoročne stimulacije nataliteta.
Verujem da će donošenje ovog zakona biti od izuzetnog značaja, jer između ostalog, odražava čvrsto opredeljenje države da rađanje dece ne bi smelo da pogoršava ekonomski i društveni položaj porodice sa decom, već da država time preuzima na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja, sa posebnim osvrtom da se podstakne rađanje prvog i drugog deteta, jer obično se i kaže ako nema prvog, teško da će biti i drugog i trećeg.
Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podrže donošenje ovog zakona i pokažu da je danas podrška porodicama sa decom ponovo na mestu koje mu pripada, u vrhu prioriteta ove Vlade, Narodne skupštine i predsednika Republike. Zato upućujem apel svim kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasamo za ovaj zakon. Zahvaljujem se na pažnji.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.
Uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.
Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština na trenutnom zasedanju razmatra paket izmena i dopuna zakona iz više oblasti, između ostalih, i izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se poboljšavaju uslovi života i rada na selu u delu poljoprivredne proizvodnje kroz razne subvencije i postupke za brzo ostvarivanje prava elektronskim putem.
Gospodine ministre, ja znam vaš stav, a to je stav poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda da poljoprivredna proizvodnja nije jedina aktivnost, odnosno potreba žitelja sela. Potrebe žitelja sela su i svi ostali segmenti iz života i rada, obrazovanje i kultura, infrastruktura i ostalo, kao i potrebe žitelja grada.
U prilog ovog bih naglasio da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane, koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a ima ih preko 40% stanovništva Srbije, i sama činjenica da Ministarstvo za brigu o selu realizacijom više projekata daje puni doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte koje ste planirali i realizovali: podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica za mlade bračne parove, obezbeđivanje prevoza za seoska područja, organizacija tradicionalnih kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete i obuhvaćen je veliki broj korisnika, odnosno podnosioca zahteva za te projekte. Znam da će ovi projekti i ove godine biti realizovani i obuhvatiti dobar broj zainteresovanih naših sugrađana.
Za vas imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je da li Ministarstvo planira pokretanje novih projekata koji će upotpuniti i druge potrebe naših stanovnika sela, kao npr. pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu ili još neke druge projekte koji su veoma interesantni za naše sugrađane koji žive na selu, a imaju iste potrebe kao i ljudi koji žive u gradu. To je prvo pitanje, a drugo pitanje ću postaviti u drugom delu mog javljanja.
Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.
Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.
Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?
Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?
Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.
Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.
Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.
Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.
S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?
Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.
U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.
Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.
Hvala.
Zahvaljujem.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.
Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.
Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?
Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.
Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.
Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.
Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.
Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.
Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.
(Predsedavajući: Zahvaljujem.)
Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.
Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.
Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.
Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.
Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.
Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.
Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.
Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.
Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.
Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.
Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.
Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?
Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.
Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.
Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.
Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.
Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.
Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.
Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.
Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.
(Niš, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 93105.00 | RSD | 04.08.2022 - |
| Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzioner) | Republika | Mesečno | 80000.00 | RSD | 01.01.2004 - |