HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dve ćerke, Danijele i Ivane.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 8 meseci i 28 dana

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 11 meseci i 15 dana i 20 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 25 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Dvadeset druga posebna sednica , 28.05.2019.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, poslanička grupa PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pitanju KiM. Pitanju koje na dnevnom redu generacijama pre nas i koja opterećuje sada sve dobronamerne ljude, ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se od nekih da je ova sednica nepotrebna i da je bila nepotrebna. Mi smatramo da je ona bila neophodna i da smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što zanima celi srpski narod. Jutrošnji događaji ukazuju koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče o svemu onome o čemu ste govorili. Žao mi je što danas nisu sa nama predstavnici Srba sa KiM, ali sa druge strane im čestitam što su se nakon ove jutrošnje akcije prištinske policije odmah vratili među svoj narod i u to ime ih i pozdravljam.

Kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o KiM, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija, ili naroda u celini, u rešavanju pitanja KiM, na jedan demokratski način, čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome, zaštita našeg naroda, koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru, bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nam pokazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga PUPS u celini, a i poslanička grupa PUPS u Skupštini Republike Srbije, daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM. PUPS je na svojim organima doneo odluku da se odazove pozivu predsednika Republike Srbije i da učestvuje sa svojim viđenjem u rešavanju problema KiM.

PUPS ima veoma razumne i legitimne stavove i predloge kojima se treba rukovoditi prilikom rešavanja ovog veoma kompleksnog pitanja i veoma bitnog za srpski narod.

Za PUPS crvena linija na KiM je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve i građana Srbije. Reč je o imovini koja vredi stotine milijardi evra samo u mineralima nalazišta na Kosovu.

Prema procenama eksperata svetske banke iznos je taman onoliko koliko… PUPS apeluje da se u drugoj fazi unutrašnjeg dijaloga o KiM postigne opšta saglasnost da je trenutno tema svih tema u i oko Kosova, očuvanje imovine građana Srbije, ali i države Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnje saglasje, u vezi s tim da je to početak svih daljih ozbiljnih pregovora o budućnosti KiM, crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći, onda će i budući status KiM biti izvestan, jer je najmanje 60% zemljišta na KiM u srpskoj svojini po katastru.

Prema katastarskim knjigama iz 1999. godine, od ukupno 1,90 miliona hektara, zemljišta na KiM društvena, privatna i crkvena imovina iznosi 641.077,00 hektara ili 58,79% od vrednosti i procenjuje se na više milijardi evra.

Albanci su uzurpirali oko 80% te imovine, npr. samo u četiri opštine Metohije, Peć, Klina, Istok i Orahovac, nelegalno je zauzeto 76 hiljada parcela, čiji su vlasnici Srbi, a na kompletnoj teritoriji Kosova uzurpirali oko milion parcela obradivog zemljišta, livada, šuma, u privatnom vlasništvu procenjenog na preko 50 milijardi evra.

Kada govorimo o imovini, ili bogatstvu KiM mi moramo znati da su tu velika rudna, mineralna i druga bogatstva, rezerve lignita na KiM ima 14,7 milijardi tona, što je dovoljno za eksploataciju u naredna dva veka, i već taj podatak je dovoljan razlog da zaštita imovine je veoma bitna.

Još 2008. godine je procenjeno da rezerve cinka u Trepči iznose 415 hiljada tona, a poznato je da je ruda cinka na četvrtom mestu u svetu po proizvodnji i potrošnji, neposredno iza gvožđa, aluminijuma i bakra.

Najznačajniji evropski rudnik u doba Nemanjića, bio je Novo Brdo u kome se dobijalo olovo i srebro pomešano sa zlatom. Još sa početka 15 veka datira jedan od najstarijih rudarskih zakona u Evropi, rudarski zakon Despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, a za vreme Đurađa Brankovića odavde je zadovoljavana petina evropskih potreba za srebrom.

Krajem 19. veka inostrani kapital je počeo da ulazi u oblasti rudarstva na prostoru KiM. U vreme Kraljevine Jugoslavije Englezi su ulagali u eksploataciju ruda u Starom trgu.

Sada kroz basen Trepča svakodnevno špartaju mnogi istraživači, investitori, uporno zaobilazeći jedinu adresu sa kojom, ako se poštuje sveto pravilo svojine, mogu da razgovaraju, a to je Vlada Republike Srbije.

PUPS smatra da je Vlada Republike Srbije jedina adresa za potencijalne investitore na KiM.

PUPS je uveren da Vlada Srbije smatra KiM neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova KiM i vraćaće ih sve do 2041. godine. PUPS smatra da treba uključiti i druge subjekte u dijalogu Beograda i Prištine.

Srbija mora da koristi sve međunarodne okolnosti koje joj trenutno idu na ruku, a posebno stav EU da ne priznaje izglasanu nezavisnost Katalonije, jer nije u skladu sa Ustavom Kraljevine Španije. Jedini jezik koji Evropa razume a na koji je i Španija upozorila jeste sveto pravilo svojine.

PUPS predlaže da se Španija u okviru tima evropskih posrednika, uključi u Briselski dijalog Beograda i Prištine. Takođe PUPS predlaže vrhu da istovremeno isti diplomatski poziv pošalje i prijateljskim zemljama koje nisu priznale nezavisnost KiM, a odnosi se na Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku.

Problemi pravoslavaca i katolika na KiM su isti, s obzirom na to da su i jedni i drugi bili primorani da u ogromnom broju napuste teritoriju i svoju imovinu, i zato PUPS daje punu podršku nadbiskupa Hočevara, ali i predlogu Milana Krkobabića, da se i Sveta stolica koja inače nije priznala nezavisnost tzv. države KiM, Kosovo preuzme aktivniju ulogu rešavanju ovog lokalnog za Srbiju, ali regionalnog pitanja od čijeg rešavanja zavisi dugoročni mir i napredak celokupne regije.

Gospodine predsedniče, u javnosti se stiče utisak da se mi borimo za sever Kosova, odnosno za četiri opštine severno od Ibra, i čak se povlači teza o zameni teritorija severa Kosova za Preševsku dolinu, Bujanovac i Medveđu. Mi verujemo da to nije niti vaš stav niti odgovornih ljudi, ali nijedna država u svetu ne menja svoje za svoje, a ova priča bi upravo išla u tom smeru, ako se nastavi sa takvom propagandom.

Molim vas, da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija, gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici, i tu je blizu 40 hiljada žitelja, na prostoru koji obuhvata deo od Prištine, Kosova polja, Lipljana, Slatine, na jugu i sve do Janjeva, Kišnice, Badovca na istoku. Jedan veliki prostor koji je vekovima bio srpski.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde takođe živi veliki broj stanovnika srpske nacionalnosti po brojnosti skoro kao sever Kosova.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku župlju sa opštinom Štrpce, gde je stanovništvo kompaktno, a posebno interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna pre svega, po podnožju Mokre Gore, koji je naseljen srpskim življem, a naslanja se na Zubin potok. Prostor Gore koji je naseljen Gorancima, i koji su lojalni građani Srbije, trebalo bi da se insistira i da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja u zajednicu srpskih opština.

Kao što ste juče govorili o Prilužju i Plemetini, to je prostor koji je između Vučitrna i Obilića, sa dosta velikim brojem stanovništva, prostor koji ispunjava sve uslove i kriterijume po onom Ahtisarijevom planu. I tu bi velika stvar bila, ako bi se moglo urediti da i ta opština se formira i da bude srpska opština u sklopu zajednice srpskih opština.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM, i za interese srpskog naroda i srpske države, i zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanja, pitanja KiM.

Gospodine predsedniče, govorili ste o postupcima albanske strane da promeni nacionalni imovinski sastav na Centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju.

Evidentno je da otkupljuju srpsku imovinu upravo u ovim područjima. Uspeli su da opštinu Gračanicu, fizički odvoje od opštine Novo Brdo, priključivanjem srpskih sela, pre svega, Slivova i Dragovca u opštinu Priština i time se ukline između Gračanice i Novog Brda.

Sada, otkupom zemljišta menjaju imovinsku strukturu tog područja, i taj spoj fizički između Novobrdskog, odnosno Pomoravlja i centralnog Kosova, svakako je u problemu.

Govorili ste o Kosovskom Pomoravlju, i o nastojanjima Srbije da stvori uslove za život na tom prostoru. Porodilište u Pasjanu, koje je Srbija izgradila, a vi ste otvorili i uveliko stvarate uslove. Tom događaju sam lično prisustvovao ali i drugim događajima koje ste realizovali i doprinosili za bolji, statusni i materijalni život Srba na Kosovu i Metohiji. Na primer, borba za skijališta Srbije na Brezovici, poseta Gračanici, Mitrovici i drugim mestima na Kosovu i Metohiji. Kako bi bolje razumeli situaciju na Kosovu i Metohiji, neophodno je da češće i u većem broju budemo sa našim narodom na Kosovu i Metohiji.

Hteo bih da istaknem jedan primer kada sam u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja, koji vodi ministar Krkobabić, obilazio zadruge na Kosovu i Metohiji i opštini Zubin Potok, opština Klina u selu Vidanje, zadruge u Kosovskom Pomoravlju, istakao bih posebno prihvatanje svakog srpskog zvaničnika od strane žitelja tih naših delova. Tu bih posebno istakao gospođu, jednu veoma hrabru i divnu ženu, načelnicu Pećkog okruga Vinku Radosavljević, koja je sve vreme bila naš domaćin i vodila nas širom Kosova i Metohije.

Gospodine predsedniče, sa uvažavanjem ste govorili juče o vojnim veteranima koji su učestvovali na paradi. Pod ešalon vojnih veterana koji su odmah iza ratnih zastava marširali, ponosni su što su bili u tom struju i uvek će se odazvati pozivu Srbije.

Imao sam poziv za svečanu tribinu, ali kada sam dobio poziv da budem u stroju vojnih veterana, ni jednog trenutka se nisam dvoumio gde ću biti i odlučio sam sam se da budu stroju veterana. U stroju je bio jedan broj vojnih invalida, što pokazuje da se Srbija uvek može osloniti na svoje najbolje kadrove. Hvala vam na tome. Zahvaljujem na pažnji i još jednom ponavljam da vas PUPS u potpunosti podržava. Hvala vam.

Četrnaesto vanredno zasedanje , 16.07.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Trinaesto vanredno zasedanje , 09.07.2019.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Imovinska karta

(Niš, 12.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Penzioner) Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 09.12.2017, 17:00