Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije – PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Rebalans budžeta koji nas očekuje predstavlja priliku da se izvrši faktička provera planiranog bilansa državnih funkcija za ovu godinu, s obzirom na činjenicu da smo ovogodišnji budžet u prošlom skupštinskom sazivu bili usvojili još krajem oktobra prošle godine, dakle, pre skoro 11 meseci.

Pokazatelj koji imamo pred sobom pokazuje da su na prihodovnoj strani ostvareni i viši prihodi od planiranih, dok se sa druge strane planira veći obim rashoda u odnosu na prvobitno planirani. U prvi mah moglo bi se učiniti da to nije dobra postavka republičkih javnih funkcija, ali ću na tri primera pokazati šta se zapravo krije iza tih povećanja rashodovane strane budžeta.

Na promene budžeta po pojedinim ministarstvima vidi se da je najveće povećanje rashoda kod Ministarstva odbrane, i to za čitavih 57 milijarde dinara. Ako se to povećanje gotovo u celosti odnosi na stavku nabavke mašina i opreme vazduhoplovstva i borbene avijacije, svima je jasno da je ovde reč o ispunjenju obaveza iz ugovora o nabavci novih aviona koji je nedavno sklopljen sa Francuskom. Svako može da vidi koliko je to veliki novac, o čemu svedoči i činjenica da ova stavka pojedinačno vuče ubedljivo najveće pojedinačno povećanje rashodovane strane budžeta.

Kao bivši vojnik i učesnik ratova 1991. do 1999. godine, moram primetiti da će to još od perioda JNA i sredine osamdesetih godina prošlog veka biti prvo suštinsko i kvalitetno skokovito zanavljanje naše vojske savremenom vojnom opremom najnovije generacije.

Naravno, ja i bilo ko dobronameran najviše bih voleo da, kao nekada, mi sami proizvodimo skoro sve što nam je potrebno za opremanje naših oružanih snaga, ali tehnološku trku sposobnosti proizvodnje ovakve sofisticirane borbene tehnike odavno su izgubile daleko moćnije i bogatije države nego što je to naša. Sve one čekaju u redu da bi to kupile od onoga ko je trenutno sposoban da takvo naoružanje još uvek proizvodi. Imali smo sreću da smo mi prvi među njima.

Ako smo se kao obični građani, kao stranke odavno velikom većinom opredelili za stav vojne neutralnosti, bez obzira na to da li smo trenutno vlast ili opozicija, onda moramo biti svesni da se ta neutralnost mora plaćati na različite načine, kako ona ne bi bila samo prazna forma bez ikakve vrednosti u nekakvim sutrašnjim, ne daj Bože, novim ratnim sukobima.

Takođe, kao oficir vojske, tadašnji učesnik odbrane države od NATO agresije i čovek koji je ranjavan na prostoru Kosova i Metohije i povređivan, mogu tačno da znam ko je kriv za tu situaciju, za bombardovanje, ali znam sigurno da nije država Srbija i državno rukovodstvo, niti predsednik tadašnje države Slobodan Milošević. Ovde pored mene sedi čovek koji je, takođe, bio vojno lice, odnosno starešina tadašnje vojske. Imao je to saznanje da treba to zabeležiti i on je pravio 78 dana svoj dnevnik, ratni dnevnik, koji je posle rata pretočio u knjigu koju je izdao pod nazivom „NATO - orgijanje nad Jugoslavijom“. To je moj uvaženi kolega Ilo Mihajlovski i koji ima već potrebu za drugo izdanje te knjige. Ne bih želeo da je reklamiram, ali svako ko želi da sazna više nešto o agresiji neka se obrati kolegi Ili da mu pokloni ili da tu knjigu da vidi šta je i ko je krivac za takvo stradanje našeg naroda.

Drugo veliko povećanje planiranih izdataka vidljivo je kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku, i to za oko 25 milijardi dinara. Ja sam posebno upućen u taj deo, s obzirom da sam predsednik Odbora za rad, od čega je oko 20 milijardi predviđeno za povećanje davanja vezanih za roditeljske i dečije dodatke preko izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, što je druga tačka današnjeg dnevnog reda. Njome se predviđa značajno povećanje izdvajanja za novorođenu decu. Ministri su već rekli da će se raditi o povećanjima od sedam do 15.000 dinara više po mesečnoj rati isplate, a to će se retroaktivno primenjivati na svu decu koja su rođena od 1. januara ove godine.

Mislim da, bar oko ovih izmena, neće biti nikakvih protivljenja od bilo čije strane, jer ćemo sada doći na nivo državnog učešća u finansiranju ekonomskih troškova podizanje dece o kakvom su pripadnici moje generacije mogli samo da sanjaju, kada smo mi bili mladi roditelji.

Treće, veliko povećanje rashoda vidljivo je u sklopu Ministarstva poljoprivrede, tj. njegove Uprave za agrarna plaćanja koja će dobiti gotovo 20 milijardi dinara više kako bi mogla da isplati finansijske obaveze koje su stvorene kroz izmene Zakona o podsticajima u ruralnom razvoju, a koji smo usvojili u prošlom skupštinskom sazivu, ali taj zakon je bio usvojen nakon Zakona o budžetu za 2024. godinu po kome nije bio povećan obim finansijskih obaveza ove uprave, što je sada neophodno korigovati.

Što se tiče izmena finansijskih pravila fondova socijalnih osiguranja, videćemo da tu nema nekih preteranih promena u strukturi njihovih prihodnih i rashodnih strana. Ipak može da nas ohrabri činjenica da je od doprinosa za socijalno osiguranje naplaćeno preko 17 milijardi dinara prihoda više nego što je prvobitno bilo planirano.

Slične obrise za tražene promene strukture finansijskih planova vidimo i kod ostalih socijalnih fondova, a sve to omogućuje da na drugoj strani oslobodi deo sredstava smanjivanjem namenskih transfera iz republičkog budžeta. To svakako predstavlja pozitivnu ocenu opreznog prvobitnog planiranja ovih finansijskih planova. Nadamo se da će tako biti u slučaju sa planovima za narednu 2025. godinu koja nam se polako približava.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – SOLIDARNOST I PRAVDA smatra da su ovi predlozi zakona koncipirani tako da omogućuju nastavak sprovođenja ekonomske politike. Stoga će naša poslanička grupa PUPS u danu za glasanje dati podršku za usvajanje svih zakonskih predloga koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro. Žao mi je što nisam imao mogućnost da kažem sve ono što sam imao.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imajući u vidu da ovaj Ppredlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom nosi posebnu težinu. Čuli smo izlaganje ministarke, koje je bilo sveobuhvatno i detaljno. Ovaj zakon je na 3. sednici Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmatran i Odbor je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, koji je podnela Vlada, u celini.

Predlog zakona je bitan za svako dete, svakog roditelja, porodicu i naše društvo u celini. To je naš ulog za budućnost, naše nasleđe, podrška za našu decu.

Republika Srbija je uvek težila da dodatno poboljša materijalni položaj porodica sa decom, da dodatno unapredi prava i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, kao i da naša deca imaju još bolje uslove života koji bi im omogućili pravilan razvoj, a sve u cilju da se podrži dobrobit porodice deteta i budućih generacija.

Zato su pred nama zakonske odredbe koje predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinose poboljšanju uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditelja staranja. Ovim naša država pokazuje spremnost i opredeljenost u oblasti populacione politike, ne zanemarujući pri tome i demografske potrebe.

Predložena zakonska rešenja prvenstveno imaju za cilj da značajnim uvećanjem iznosa roditeljskog dodatka, posebno za prvo i drugo dete, poboljšaju se materijalni uslovi za porodice i smanji se time pritisak na porodicu u delu obezbeđivanja sredstava za rađanje i podizanje dece. Takođe, povećanjem iznosa roditeljskog dodatka i načina isplate za drugo, a posebno za treće i četvrto dete, država preuzima na sebe deo troškova rađanja, izdržavanja i školovanja dece u periodu i do 10 godina nakon rođenja deteta.

Ide se u dobrom pravcu da se izjednači materijalni položaj preduzetnica i drugih radno angažovanih porodilja po osnovu fleksibilnosti oblika rada sa zaposlenim ženama kod poslodavaca.

Naime, način utvrđivanja visine ostalih naknada po osnovu rođenja i nege deteta ne treba da se razlikuje od načina utvrđivanja visine naknade zarada za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta u pogledu perioda u kome se posmatraju osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Predložene zakonske izmene i dopune imaju za cilj povećanje stope ukupnog fertiliteta, odnosno plodnosti sa trenutnih 1,67% na 1,71% do 2030. godine, kroz implementaciju mera finansijske podrške porodicama, uključujući povećanja roditeljskog dodatka i paušala za opremu. Ovim merama se podstiče rađanje, smanjuje se ekonomski teret roditeljima i unapređuje demografska slika naše zemlje kroz dugoročne stimulacije nataliteta.

Verujem da će donošenje ovog zakona biti od izuzetnog značaja, jer između ostalog, odražava čvrsto opredeljenje države da rađanje dece ne bi smelo da pogoršava ekonomski i društveni položaj porodice sa decom, već da država time preuzima na sebe deo troškova rađanja dece i njihovog izdržavanja i školovanja, sa posebnim osvrtom da se podstakne rađanje prvog i drugog deteta, jer obično se i kaže ako nema prvog, teško da će biti i drugog i trećeg.

Pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje podrže donošenje ovog zakona i pokažu da je danas podrška porodicama sa decom ponovo na mestu koje mu pripada, u vrhu prioriteta ove Vlade, Narodne skupštine i predsednika Republike. Zato upućujem apel svim kolegama narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasamo za ovaj zakon. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovana predsedavajuća, predsednice Skupštine, uvaženi članovi Vlade sa saradnicima, poštovani predstavnici državnih institucija, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku ove sednice istakao bih da će poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika, proletera Srbije PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ove predloge dnevnog reda i glasati za.

Iako sama po sebi ne predstavlja zakonsko rešenje koje neposredno uređuje svakodnevni život naših građana, od paketa tačaka dnevnog reda, prva tačka, odnosno Deklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda svakako se izdvaja po svom značaju.

Većina nas koja se odazvala pozivu dvojice predsednika da prisustvujemo skupovima u okviru dana saborovanja, mogla je i lično da se uveri da se radilo o jednoj veličanstvenoj manifestaciji državnih predstavnika, crkvenih velikodostojnika i kulturnih poslanika dve matične srpske države, kao i predstavnika Srba iz regiona i rasejanja.

Takođe, mogla je da se uveri da su nijednim gestom nije nastojalo da se povredi ili uvredi bilo ko lično ili bilo koja susedna država ili narod. U istom takvom tonu sročena je i ova deklaracija. Više njenih tačaka jasno je ukazano na strateške pravce povezivanja naših naroda ma gde on bio.

Mislim da je posebna snaga ovog dokumenta što su u njemu date i konkretne smernice za zajedničke nacionalne projekte koji se moraju završiti u bliskoj budućnosti u najrazličitijim oblastima. Od zajedničkog obeležavanja važnih nacionalnih praznika, preko standardizacije srpskog jezika, izgradnje spomen kompleksa sećanja na Jasenovačke žrtve u Donjoj Gradini do usaglašavanja planova poljoprivredne proizvodnje.

Naša poslanička grupa u Narodnoj skupštini, ali i svi članovi naše stranke u ostalim organima vlasti će u tim predstojećim aktivnostima svakako pružiti punu podršku ovoj deklaraciji.

Od ostalih klasičnih zakonskih rešenja moje interesovanje kao nekadašnjeg profesionalnog vojnog lica najviše je pobudila treća tačka dnevnog današnjeg reda, odnosno Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti njima se detaljnije razjašnjavaju pojedine situacije u slučaju raskida ugovora o kupovini ovakvih stanova i metodologiji obračuna tržišne vrednosti tih stanova. Mislim da tu nema ničeg spornog.

U tom smislu ja ću u ime naše poslaničke grupe PUPS- Solidarnosti i pravda ponoviti svoje ranije zalaganje da se ovaj program stanogradnje proširi i na ostale stručnjake i mlade bračne parove u gradovima, ali zašto da ne i u selima.

Mi vidimo da je Ministarstvo za brigu o selu pomoglo da se useli preko 3.000 kuća u našim selima sa preko 12.000 osoba među njima sa velikim brojem dece.

Želim da skrenem pažnju da mi u dosta slučajeva imamo mlade ljude na selima koji žele da u njima ostanu i da se bave poljoprivredom, ali istovremeno žive u relativno starim, pa i u dotrajalim, neuslovnim, odavno amortizovanim kućama. Zašto se onda ne bi i za njih napravila neka vrsta programa obnove ili izgradnje novih kuća kroz kreditiranje ili dodelu građevinskog materijala uz određene obaveze bavljenja poljoprivrednom proizvodnjom i uslovima života i rada na selu. To su samo neka od razmišljanja, a svakako da svaku mogućnost da država pomogne mladim ljudima da dođu do svog stambenog prostora treba podržati.

U vezi sa pitanjima odbrane, a kada prelazimo na međunarodne ugovore koji su na dnevnom redu, mislim da je jako dobro što smo sklopili sporazume o vojno-tehničkoj saradnji, pre svega sa susednom Mađarskom, ali i sa daljim državama kao što su Kazakstan ili Gabun, što će omogućiti i pitomcima iz ovih država da se školuju u vojnim školama kod nas u Srbiji.

Ugovorima o zajmovima kod Unikredit i banke Inteza, stvoriće se finansijska sredstva da se završi i dovrši brza saobraćajnica Šabac-Loznica koja tom kraju daje posebne prilike za život i rad.

Na dnevnom redu današnje sednice, između ostalih nalazi se jedno veoma važno postavljenje na funkciju, odnosno reizbor Jorgovanke Tabaković na mesto guvernerke Narodne banke Srbije. Njeni stručni i profesionalni kapaciteti su u proteklih 12 godina na ovom položaju došli do punog izražaja u šta svako od nas može i lično da se uveri kroz stabilnost kursa dinara, a privrednici i kroz stabilno finansijsko tržište i sigurnu monetarnu politiku što je sve postignuto u jednom teškom periodu ekonomske krize i Kovid pandemije. Na njoj i dalje će biti i težak i odgovoran zadatak i nadajući se da će ga i dalje uspešno obavljati, kao i u prethodnom periodu, naša poslanička grupa PUSP Solidarnost i pravda će dati iskrenu podršku za dalje uspešno bavljenje na ovoj dužnosti.

Na kraju, tu su izveštaji o radu brojnih državnih, nezavisnih regulatornih tela za protekle dve godine. Na žalost usled nedostatka vremena za diskusiju neću moći puno da o njima govorim, sem da mi je drago što smo i pored izvesnog kašnjenja nastavili sa dobrom praksom usvajanja ovih izveštaja, kao i to da su ova tela i pored velikog obima posla uspela da uspešno sa njima se izbore, te da su u najvećem broju slučajeva uspeli da domaćinski posluju i da deo svojih prihoda uplate u republički budžet.

Poštovani narodni poslanici, zato će poslanička grupa PUPS, Solidarnost i Pravda, u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih tačaka dnevnog reda i maksimalno dati pojedinačno za svako pitanje i svoju podršku i ono što treba da da, da budu uspešno. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji i svako vam dobro želim.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2024. godinu. Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS -Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Danas govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja program prihoda i rashoda države za narednu godinu. Budžet za 2024. godinu planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva. Pred nama je verovatno poslednja sednica ovog skupštinskog saziva i predstoji nam posao usvajanja većeg broja zakona.

Budžet za 2024. godinu je sticajem okolnosti u skupštinsku proceduru ušao verovatno ranije nego ikada pre. Samim tim, moguće da će i ovaj budžet zahtevati naknadne rebalanse.

Iz onoga što je ovim budžetom planirano, vidljivo je da ćemo imati dalje pozitivne trendove u pogledu stanja državnih finansija, odnosno, da će u odnosu na nedavno usvojeni rebalans budžeta za tekuću godinu rast prihoda ponovo biti veći od rasta rashoda za 30,5 milijardi dinara, odnosno da ćemo za toliko ponovo sniziti deficit u budžetu.

Ako pogledamo strukturu rashoda, primećujemo da je u odnosu na ovogodišnji rebalans predviđeno značajno povećanje izdvajanja za transfere na rashodovnoj strani od oko 50 milijardi dinara. Iako to nije povoljan podatak, ovakav rast je bio iznuđen potrebom da se očuva životni standard naših najstarijih sugrađana.

Izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koji smo usvojili u septembru mesecu stvorene su osnove da se mesečni iznosi penzija, počev od penzije za mesec oktobar vanredno povećaju za 5,5% i da će uvećani iznos predstavljati osnov za dalja usklađivanja penzije u 2024. godini, što nam govori da je ovim predlogom budžeta izdvojeno više sredstava za penzije, što znači podizanje standarda naših najstarijih sugrađana na viši nivo.

Razgovor o budžetu prava je prilika da se konceptualno postave određena pitanja i pokrenu neke ideje, čak i inicijative. Tradicionalno kada se govori o budžetu, obično se svrsta u dve grupe kategorija – razvojni budžet ili socijalni budžet, a u zavisnosti od visine sredstava koja su planirana u navedenim oblastima.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda, kao manji koalicioni partner, pokušao je da u koaliciju unese neka svoja osnovna načela. Sa zadovoljstvom ističem da većinski koalicioni partner u velikom broju slučajeva ima prilično slične stavove za pojedina pitanja, te su u principu bili relativno lako usaglašeni, tako kada je reč o redovnosti isplate penzija i kada je postojala potreba da se zaštite penzioneri sa najmanjim primanjima, tako i kada je reč o usklađivanju penzija u principu penzije prate plate.

Kao predstavnik poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda, partija koja je svojim programskim načelima opredeljena za zaštitu najstarije populacije stanovništva, penzionera, starih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, kao i radnika i poljoprivrednika, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu kojom će se zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda ukazuje na neophodnost nove socijalne politike na kojoj mora da počiva istinska borba protiv siromaštva. Ključni instituti te nove socijalne politike su socijalna garantovana penzija i tzv. trinaesta penzija za penzionere sa najnižim primanjima.

Socijalna penzija je bila predviđena Nacionalnom strategijom o starenju za period od 2006. do 2015. godine. Međutim, realna snaga srpske ekonomije i nasleđeni problemi nisu dozvoljavali da se realizacijom ovog instituta iole ozbiljno pristupi. Danas je situacija drugačija. Postoje sve pretpostavke da u pripremi nacionalne strategije za unapređenje položaja starih lica za period 2024. – 2030. godina budu predviđena ova dva instituta socijalne politike.

Podsećam da je socijalna penzija vid socijalnog davanja namenjen svima koji su stari od 65 godina muškarci i 63 godine žene, a nemaju penziju, niti imaju uslove da je dobiju, nemaju svoju imovinu ili druga lična primanja.

Institut trinaeste penzije u praksi je najdelotvornije rešenje u smislu poboljšanja položaja penzionera sa najnižim primanjima. Penzioni sistem naše zemlje generalno je zasnovan na principu generacijske solidarnosti. Objektivni ekonomski tokovi razvoja na celoj planeti, a posebno na specifičnosti naše zemlje, prethodni socijalistički privredni poredak, princip stečenih prava, inflacija i hiperinflacija, presecanje ekonomske aktivnosti usred ekonomskih sankcija nametnutih našoj zemlji, uključivanje u svetsku proizvodnju, izuzetno jeftine sa istoka planete, promenili su uslove za odlazak u penziju, doveli su do određenih nepravilnosti koje nije moguće jednostavno ili jednim potezom otkloniti. Stoga je već nekoliko godina od strane Vlade Republike Srbije polako u našoj situaciji primenjen princip pomoći penzionerima sa najmanjim primanjima.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije – Solidarnost i pravda u potpunosti je podržavala, zagovarala poboljšanje ekonomskog položaja penzionera sa najmanjim primanjima. Ipak, ako bi konkretna pomoć države koja je opravdano uvidela da je pomoć penzionerima sa najmanjim primanjima zaista potrebna bila pretočena u socijalni institut trinaeste penzije. Potrebno je da se kroz naredne budžete i rebalans budžeta aspekt nove socijalne politike i sredstava potrebnih za realizaciju istih uzme u obzir prilikom planiranja izrade narednih budžeta.

Time bi se kroz budžet pokazalo da je strateško opredeljenje PUPS – Solidarnost i pravda pravedna preraspodela narodnih para daje rezultate pre svega u novoj socijalnoj politici, u istinskoj borbi protiv siromaštva navedenih kategorija stanovništva, u stvaranju uslova za zdrav i dostojanstveni život u trećem dobu, u starijim godinama kada stanovništvo nije više u mogućnosti da dodatnim radom obezbeđuje nedostajuća sredstva za dostojanstven život.

Kada se radi o pojedinačnim korisnicima budžeta ja ću se naravno zadržati na Ministarstvu za brigu o selu, na čijem se čelu nalazi predsednik PUPS-a gospodin Milan Krkobabić.

Po visini dodeljenih sredstava to je jedno od ministarstva koje najmanje troši, ali dozvoliću sebi da kažem da u odnosu na uložena sredstva najviše daje. U 2024. godini, planirana su sredstva u sledećim iznosima za pojedine programe: 500 miliona dinara će biti izdvojeno za podršku i razvoj zadrugarstva, još 500 miliona za kupovinu kuća sa okućnicom i još 500 miliona za druge programe koji postoje ili koji će se uvesti.

S obzirom da se nalazimo na kraju ovog mandatnom perioda, želeo bih da navedem i neke konkretne podatke u dosadašnjoj realizaciji ovih programa. Revitalizacijom zadruga, projektima kupovine seoskih kuća i okućnica za mlade bračne parove otpočet je jedan veliki posao obnove i oživljavanja našeg sela o kome se retko kada vodilo računa u našoj istoriji.

Tokom tri godine sprovođenja programa za otkup kuća izdvojeno 2,6 milijarde dinara i to u 2021. godini izdvojeno je 620 miliona za 651 kuću. U 2022. godini izdvojeno je milijardu i 80 miliona dinara za 980 kuća, a u 2023. godini do sredine oktobra potpisani su ugovori za dodelu bespovratnih sredstava za 657 kuća, čime je obezbeđen krov nad glavom za 982 ljudi koji imaju 600 dece. Dakle, imamo do sada ukupno 2228 realizovanih ugovora.

Sa raspoloživim sredstvima biće 2449 kuća, a sa projekcijom dodatnih sredstava neophodno je sve zahteve koliko je do sada bilo, 2656 kuća u kojima će svoj dom naći 7400 odraslih i 3655 dece.

Važno je napomenuti da je trećina od ovog broja prijavljenih građana i porodica rešilo da pređe iz grada u selo, a da je prosek godina dobitnika kuća 29,8 što je znatno niže od prosečne starosti u državi, a pogotovu na selima. Ovi podaci potvrđuju da je ovim programima Vlade Srbije i Ministarstva za brigu o selu zaista otpočela revitalizacija nešeg sela i to mladim ljudima koji žele da rade i žive na selu.

Što se tiče pomoći zadrugama, od 2017. godine finansijski je pomognuto 207 zadruga u ukupnom iznosu od 2,13 milijardi dinara. Od početka sprovođenja ovog programa formirano je preko 1000 novih zadruga, a u prethodnom periodu se ugasilo oko 100 zadruga. Posebno raduje činjenica da su pomognute zadruge sa KiM koje su ispunile uslove konkursa i dobile sredstva za svoje potrebe. Kroz program podrške jedinicama lokalne samouprave za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva gde nema organizovanog prevoza, za tri godine izdvojeno je 360 miliona dinara. Efekti ovog programa su da je tokom 2021, 2022. godine 35 jedinica lokalnih samouprava dobilo je sredstvo za nabavku minibusa od čega 28 opština pripada četvrtoj grupi razvijenosti i devastiranim područjima, a 500 sela ovih opština je na nadmorskoj visini preko 500 metara u brdsoplaninskom području, 840 sela Srbije od ukupno 1508 koja se nalaze na teritoriji 35 opština rešilo je problem prevoza seoskog stanovništva, a 3800 putika dnevno koristi ovaj vid prevoza.

Naposletku, u četvrtom segmentu programskog delokruga rada za susrete sela tokom protekle tri godine izdvojeno je 116,5 miliona dinara. U ovom programu imamo efekte da se svake godine povećava broj sela i opštine u kojima se ove manifestacije organizuju. Tako da je u njima u 2023. godini uzelo učešće 1500 sela iz 95 opština, a na ovim manifestacijama je bilo rekordnih 200.000 učesnika i posetilaca. Mislim da ne moramo da napominjemo koliko takve manifestacije znače za obogaćivanje društvenog i sportskog života stanovnika sela. Negovanje tradicionalnog načina života i našeg kulturno-istorijskog nasleđa.

Svesni smo da su ovi iznosi u odnosu na potrebe skromni. Šta više su potrebe, usuđujem se reći i desetostruko veće, ali mora se priznati da je jedan sistem uspostavljen i u narednim godinama moramo raditi na tome da se ova sredstva značajno povećaju, jer to u krajnjoj liniji neće biti gubici, već očigledni dobici ako se naša sela očuvaju i učine samoodrživim životnim prostorima u koje će ljudi posebno dolaziti umesto da odlaze.

U vezi sa ovim programima Ministarstva za brigu o selu, naša poslanička grupa smatra izuzetno značajnim predložene izmene Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju koje su došle kao plod razgovora i dijaloga sa predstavnicima brojnih udruženja poljoprivrednih proizvođača. Njime se predviđaju povećanja premija za mleko, povećanje po površini biljne proizvodnje sa minimalnih šest hiljada na 20 hiljada po hektaru, ali je još važnije to što će zemljišni maksimum za podsticaje sada povećati sa 20 za 100 hektara, što će otvoriti znatno veće mogućnosti davanja podsticaja za one poljoprivrednike koji imaju veće ambicije da se ozbiljnije bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Svakako moramo na svaki način … udruživanje naših poljoprivrednih proizvođača. Samo na taj način može se stvoriti dugoročno održiva i ekonomski rentabilna poljoprivredna proizvodnja kao garant egzistencije naših poljoprivrednika. Naravno, i ovde očekujemo da Vlada svojim uredbama koje će doneti na osnovu ovih izmena predvidi i mere za sprečavanje zloupotrebe ovih sredstava.

Izdvojio bih još jednu od predloženih dopuna Zakona o zdravstvenom osiguranju. Njome se ispravlja jedna dugotrajna anomalija i nepravda prema onima koji su branili državu kada joj je bilo najteže. Izmenama u članu 125. Zakona o zdravstvenom osiguranju omogućuje da se osiguranici koji istovremeno imaju borački status ubuduće mogu koristiti prava iz zdravstvenog osiguranja bez obzira da li su im uplaćivani doprinosi ili ne, a to će se odnositi i na njihovu decu koja su preko njih osigurana.

Ja kao neposredni učesnik u ratnim dešavanjima u devedesetim iz iskustva vrlo dobro znam da je najveći deo naših boraca poticao iz sloja seljaka i radnika. Upravo su te dve socijalne kategorije oduvek bile izložene riziku od siromaštva, ostajanju bez stalnog zaposlenja ili nemogućnosti da sami plaćaju doprinose. Oni borci koji u ratu nisu bili neposredno fizički ranjeni, iz njega su većinom izašli narušenog zdravlja i sa psihičkim traumama, a sa čime će se boriti celog života, pa je zato odavno bilo vreme da im se država oduži na ovaj način, jer oni ne smeju snositi posledice toga, što kod nas nažalost još uvek ima sporadičnih slučajeva neredovne uplate socijalnih doprinosa.

Poštovani narodni poslanici, budžetski zakon predstavlja možda i najvažniji akt koji se u redovnim prilikama svake godine usvaja u ovom parlamentu. Iz samo dela podataka koje sam ovde naveo i koje su naveli ostali poslanici i ministri u svom uvodnom izlaganju, vidi se da je ovaj budžet realno zasnovan, da su u njemu na jedan odmeren način dati odgovori na krizu koja nas je pogodila kako bi se ona preporodila sa što manje negativnih podsticaja. Imajući u vidu sve navedeno, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje glasati za budžet, kao i za sva predložena zakonska rešenja na ovoj sednici.

Naposletku, pošto je ovo verovatno poslednja sednica u ovom skupštinskom sazivu i moje poslednje obraćanje, iskoristiću priliku da svima poželim da predstojeća izborna kampanja bude fer i korektna. Svi ste bili svedoci da su poslanici poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda nastojali da se tim načelima rukovode i u radu ovog saziva. Tako ćemo postupiti i za vreme kampanje i u narednom skupštinskom sazivu, a naši građani će reći svoj konačan sud o svakom od nas u decembru.

Iskoristio bih priliku, s obzirom na to da je tu ministarka za porodicu i demografiju, Ministarstvu za porodicu i demografiju data je obaveza izrade nacionalne strategije za unapređenje položaja starih lica za period od 2024. do 2030. godine. Javna slušanja o ovoj strategiji organizovana su u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Na veliku žalost i moju i Nišlija i jugoistočne Srbije, javno slušanje nije organizovano u Nišu, a znamo da najveći procenat starih osoba upravo živi u jugoistočnoj Srbiji. Pokret trećeg doba Niša uputio je svoje predloge Ministarstvu za porodicu i demografiju i Ministarstvu finansija, kako bi se isti ugradili u strategiju. Nažalost, nemamo nikakvih informacija da li je nešto prihvaćeno. Verujem da jeste.

Uz zahvalnost, poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako vam dobro.

Poštovana predsedavajuća, uvažena predsednice Vlade, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj Četvrtoj sednici. Ova današnja sednica donosi veći broj raznovrsnih tačaka dnevnog reda.

Mislim da je u ovom trenutku od ponuđenih tačaka dnevnog reda možda prioritetnija ona peta tačka dnevnog reda koja se odnosi na popunjavanje upražnjenog mesta Ministarstva prosvete. Nakon ostavke gospodina Ružića, ovo važno mesto je već oko dva meseca upražnjeno. Za ovo ministarstvo SPS je predložio prof. dr gospođu Slavicu Đukić Dejanović. Mislim da o njoj ne treba previše govoriti. Radi se o našoj dugogodišnjoj koleginici koja je imala i tu čast da bude na čelu ove Skupštine. Svi je znamo kao vrhunskog stručnjaka, smirenu, ali odlučnu osobu, koja uz to ima i bogato iskustvo u naučnom i pedagoškom radu kao profesorka univerziteta, ali i na više funkcija u izvršnoj vlasti i svakako, ona zaslužuje punu našu podršku i u izboru i nakon izbora.

Pored redovnih zakonskih predloga, na ovoj sednici Narodna skupština će razmatrati više predloga međunarodnih sporazuma i bilateralnih ugovora. Tu bih izdvojio nekoliko njih, a posebno drugu tačku koja se odnosi na Sporazum sa EU u vezi instrumenata za predpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja, odnosno tzv. IPARD 3, koji predstavlja pravnu osnovu za donošenje, davanje pomoći od strane EU za finansiranje ili sufinansiranje brojnih projekata u našim selima. Ona je predviđena u iznosu od oko 288 miliona evra za period do 2027. godine.

Mi smo formiranjem Ministarstva za brigu o selu na predprošlim izborima postavili neke osnovne uslove za uspešnu realizaciju niza projekata kako bi podigli nivo življenja na selu i time smo obezbedili da ne mali broj mladih ljudi se vratio na selo, i to pre svega mladi bračni parovi sa decom.

Ministarstvo za brigu o selu u saradnji sa SANU i Nacionalnim timom za preporod sela Srbije osmislio je niz drugih projekata radi stvaranja uslova za bolji život na selu. Posebno bih istakao projekat zadrugarstva koji je krenuo sa idejom 50 zadruga u 50 sela. Udruživanje u zadruge je svetski trend koji okuplja oko milijardu ljudi, a oko tri milijarde ima korist od takvog načina privređivanja, što ukazuje na značaj udruživanja i zadrugarstva. Razvijeno je u visokorazvijenim zemljama EU, u Nemačkoj je 20 miliona udruženih ili svaki četvrti Nemac je član neke zadruge.

Zadrugarstvo je imperativ za 550 hiljada poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji, pre svega zbog malog i usitnjenog poseda čiji je prosek u Srbiji 5,4 hektara, a na jugu zemlje samo 2,4 hektara. Zadružni proizvod postaje roba koja se na tržištu prodaje brže i povoljnije uz udruživanje.

Do 2017. godine, u Srbiji se gasilo čak i po 100 zadruga godišnje. Programom 500 zadruga u 500 sela, koji je pokrenuo ministar Milan Krkobabić, u saradnji sa akademskim odborom za selo SANU, vraćeno je poverenje u udruživanje, i za ovo prethodno vreme osnovano je više od 1.118 zadruga.

Programom oživljavanja zadrugarstva 500 zadruga u 500 sela, visoko je ocenio predsednik Međunarodnog zadružnog saveza Arijel Guarko. On je zadrugarstvo u Srbiji uporedio sa savremenim evropskim konceptom u toj oblasti. Pohvale, ali i predlozi za saradnju stigli su iz susedne Hrvatske, Republike Srbije, Severne Makedonije i drugih iz regiona.

Izuzetno je bitno da sada u ovim sudbonosnim danima za naše ljude na Kosovu i Metohiji ukažem na to kako se oni na pravi način ohrabruju da ostanu u svojim selima i na svojim domaćinstvima. Primer toga je zadruga u Zubinom Potoku, osnovana još pre Drugog svetskog rata. Država Srbija je pomogla bespovratnim sredstvima za nabavku opreme za više faze prerade. Zadruga je došla do više novih proizvoda, kao što su voćni sokovi, voćni namazi i pakovanje meda.

Napominjem da na Kosovo i Metohiji ima oko šest hiljada poljoprivrednih gazdinstava, a zadruga u Zubinom Potoku pokriva više opština na Kosovo i Metohiji. Trenutno zadruga ima 47 zadrugara i više od 400 kooperanata, što nam govori da oko 500 porodica imaju siguran plasman svojih poljoprivrednih proizvoda. To je primer kako se praktično pomažu seoska domaćinstva koja su udružena u zadrugu. Tako se popravlja kvalitet života ljudi na selu.

Sada kada već imamo određeno iskustvo u radu Ministarstva za brigu o selu, verujem da će služba Vlade Republike Srbije i Ministarstvo za brigu o selu, kao i ostala srodna ministarstva i agencije, ostvariti punu saradnju u realizaciji izvršavanja ovih sredstava i na osnovu njih pripremiti brojne projekte za finansiranje, ali i obezbediti adekvatne mehanizme kako bi sredstva koja nam EU daje zaista bila namenska i zakonito utrošena.

Treća i četvrta tačka današnjeg dnevnog reda odnose se na Predlog zakona o jednokratnoj novčanoj pomoći od 10.000 dinara za decu. Što se novčane pomoći tiče, ona će svakako dobro doći porodicama naših školaraca. Ja bih stoga apelovao da Vlada razmisli o ideji da ova davanja ne budu privremena samo ove godine, već da ona postanu konstantni vid državne pomoći našim porodicama koje imaju decu školskog uzrasta ili da se ipak razmisli o ideju o finansiranju besplatnih udžbenika za sve učenike makar na nivou osnovnih škola.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za izglasavanje ovih zakonskih predloga, kao i za izbor za predložene nosioce državnih funkcija i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, druga tačka dnevnog reda na ovoj sednici je Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i na teritoriji Smedereva i Mladenovca u Malom Orašju i Duboni, utvrđivanje propusta u vršenju nadležnosti, preduzimanje odgovarajućih radnji, utvrđivanje odgovornosti nadležnih lica i predlaganje mera.

Pozivam sve poslanike da se u diskusijama pridržavamo pitanja dnevnog reda, a predsednika Skupštine i predsedavajućeg u toku sednice da usmeravaju diskusiju u skladu sa tačkom dnevnog reda.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS - Solidarnost i pravda, nakon rasprave u načelu u danu za glasanje glasati za odluku o formiranju anketnog odbora, nadajući se da će on odraditi suštinsku stvar oko ove situacije.

Formalno, Narodna skupština obrazuje anketni odbor radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili događajima.

Anketni odbori ustanovljeni su kako bi se bavili kontrolom i nadzorom konkretnih tela vlasti u oblasti njihove delatnosti. Objektivno delovanje anketnih odbora upravo ograničava neku vrstu mogućnosti izvršnih i drugih radnji nadležnih institucija.

Ja bih samo naglasio primere neke koje trebamo svi znati, da u periodu od 2000. godine do danas formirano je osam anketnih odbora, pri čemu nije bilo jedinstvenih stavova. Samo je od jednog anketnog odbora usvojen izveštaj. Ali, u tom slučaju nisu sprovedene sve preporučene mere. Zbog toga je još 2009. godine stav političkih učesnika bio da anketni odbori, pre svega, služe za političku promociju, skupljanje političkih poena i da dosadašnji anketni odbori nisu opravdali očekivanja, te da većinu tema za koje su traženi anketni odbori, po službenoj dužnosti rade institucije koje su nadležne za konkretna pitanja.

Istakao sam u prethodnim danima da se ovi monstruozni zločini koji su duboko potresli srpsko društvo praktično nisu mogli predvideti niti preduprediti. Stoga, predlog da se kroz formiranje anketnog odbora utvrđuju konkretni propusti u vršenju nadležnosti i preduzimanja odgovarajućih radnji nije baš objektivno utemeljen. PUPS - Solidarnost i pravda osuđuje nasilje u bilo kakvom obimu i obliku i uvek će se boriti protiv nasilja, posebno u ovakvim slučajevima gde strada mnogo dece i mladih ljudi.

Svih ovih dana, mi kroz ove četiri tačke dnevnog reda raspravljamo o nasilju kao negativnoj pojavi u našem društvu. Stiče se utisak da smo više okrenuti ličnoj ili partijskoj promociji, nego suštinskoj borbi protiv nasilja.

Na veliku žalost, ova tragedija koja nas je zadesila i u školi „Vladislav Ribnikar“ i u selima Smedereva i Mladenovca, treba da nas ujedine u borbi protiv nasilja i da napravimo konsenzus u borbi protiv nasilja, ali se dešava da pojedinci te događaje koriste u pokušaju da uberu neke političke poene za sebe i time nanose štetu državi i verovatno i samoj činjenici za saznavanje pravih motiva i istine.

U prethodnim danima ovog zasedanja čuli smo predloge za formiranje neke tehničke vlade, predloge za smenu pojedinih ministara i za smenu REM-a, pa čak i pozivi za ostavku predsednika Republike, gospodina Vučića, koji je direktno dobio poverenje građana i to u prvom krugu. Malo je bilo predloga za borbu protiv nasilja koje imamo i kod dece i u porodici i u društvu u celini.

Pitam se šta ćemo dobiti formiranjem anketnog odbora, nego dalju konfrontaciju samih članova tog odbora, ako se zna da anketni odbor ne može da vrši istražne i druge sudske radnje? Da li neko stvarno misli da će anketni odbor funkcionisati u boljim međupartijskim odnosima, nego samo parlamentarno zasedanje?

Rešavanje problema nasilja je na institucijama sistema, uz odlučnost, znanja svih nas, odnosno države, a pre svega, naš odnos poslanika na plenarnim zasedanjima.

Na prethodnoj i ovoj sednici imamo četiri tačke dnevnog reda, a četvrta tačka dnevnog reda je Predlog za glasanje o nepoverenju članu Vlade, ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, gospodinu Bratislavu Gašiću.

Mi sve vreme kroz sve tačke dnevnog reda potenciramo smenu pojedinih ministara, pre svih ministru unutrašnjih poslova Republike Srbije, Bratislava Gašića, bez da kažemo za šta je to tačno odgovoran gospodin ministar Bratislav Gašić.

Čitajući izveštaj koji smo razmatrali kao tačku dnevnog reda u redovnom zasedanju, uočava se da je globalno gledano kriminal i izvršenje krivičnih dela u padu u odnosu na prethodni period.

Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Prvo, nije bilo jasnih naznaka da će ovi, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu, ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidljivi.

Hitne mere Vlade Republike Srbije su sigurno pravi put za smanjenje rizika nastajanja nasilja i zločina. Potencirati da je za ove zločine krivo MUP i da ministar zbog toga treba da bude smenjen, predstavlja unošenje zabune među građane Srbije. MUP je u ovom i prethodnom mandatu izvršavao svoje redovne zadatke i kao što je uneto u izveštaju, ukupan broj krivičnih dela je smanjen u odnosu na prethodne periode.

Imajući u vidu da evidentno postoje potrebe za delovanje po svim osnovama kako bi se eliminisalo nasilje i ako se proceni da će anketni odbor doprineti tome, onda mi kao narodni poslanici aktuelnog saziva Narodne skupštine imamo važeći kodeks ponašanja narodnih poslanika. Njime je definisano da narodni poslanik u obavljanju poslaničke funkcije postupa u javnom interesu, tako da lični, privatni, interesi grupe ili političke stranke ne budu iznad javnog interesa.

Takođe, mi smo samo obični ljudi, ljudi koji imaju svoje porodice, svoje komšije, svoje poznanike i prijatelje sa kojima veoma često ne delimo iste političke stavove. Svi u mom ličnom okruženju su zaprepašćeni ovim zločinima i tragedijom porodica postradalih i povređenih.

Ova tragedija je sve podjednako pogodila. Svedok sam da nema osobe iz mog ličnog okruženja koja ima primedbu isključivo na rad pripadnika MUP-a povodom ovih zločina, da mi je bilo ko ukazao na propuste MUP-a koji su omogućili da nastupe ova masovna ubistva i zločini.

Ipak, očigledno nije nešto bilo u redu, jer da je sve bilo u redu, ne bi bilo ovakvih monstruoznih ubistava. Nadležni organi će utvrditi činjenice i okolnosti svakog konkretnog zločina. Oni su sigurno u tome i operativno rade.

Predlog za formiranje anketnog odbora pokušavam da vidim kao predlog da se dobro razmotre delovanja i propusti svih koji su bili povezani sa zločinima, pre svega roditelje, njihovih obaveza, centara za socijalni rad, školskih uprava, pedagoga, psihologa i predmetnih nastavnika, okruženja, komšija i svih institucija našeg društva.

Svrhu ovog anketnog odbora vidim u temeljitom sagledavanju svih obaveza nadležnih institucija i organa, ali i kroz sagledavanje savremenih uticaja na decu i omladinu i na ulogu porodice u formiranju zdravih ličnosti.

Očekujem da rezultati rada ovog odbora budu korisni za budućnost, da kroz analizu ovih tragedija daju smernice kako izbeći neke moguće druge eventualne zločine. Ako rad anketnog odbra bude u javnom interesu, kako i kaže Kodeks ponašanja narodnih poslanika, možemo očekivati pozitivne efekte rada ovog anketnog odbora. Ako rad anketnog odbora bude posvećen interesima grupa i političkih stranaka, od rada ovog odbora imaćemo više štete nego koristi.

Zbog svega iznetog, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasaće za Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, druga tačka dnevnog reda na ovoj sednici je razmatranje Izveštaja o nadzoru komercijalnih pružalaca medicinskih usluga za period od oktobra 2022. godine do marta 2023. godine, sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koje je podnelo Regulatorno telo, odnosno REM.

Pozivam sve narodne poslanike da se u skladu sa predloženim dnevnim redom pridržavamo tačke dnevnog reda i da u našim obraćanjima isključivo se držimo tačke dnevnog reda, a predsednika Skupštine pozivam da usmerava rad u skladu sa Poslovnikom.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS solidarnosti i pravda u danu za glasanje glasati za ovaj Izveštaj.

Pitanje rada REM-a, Regulatornog tela za praćenje elektronskih medija odavno nije predmet tehničkih i zakonskih mera, već je postalo političko pitanje u Republici Srbiji.

Po definiciji, Regulatorno telo za elektronske medije je samostalna, nezavisna, regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koje vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i ravnopravnosti usluga elektronskih medija, doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluge elektronskih medija u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima na način primeren demokratskom društvu.

Kada se kaže „Samostalna nezavisna regulatorna organizacija“ podrazumeva se ono što je predsednica Vlade rekla pre neki dan, od devet članova Saveta REM-a tri predlažu Skupština Republike Srbije i Skupština Vojvodine, ostali predlagači su crkve i verske zajednice, Univerzitet, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, saveti nacionalnih manjina.

Kada vidimo ko su sve predlagači normalno bi bilo da je to nezavisno telo, jer sumnjam da na sve ove predlagače neko može da ima poseban uticaj i da radi isključivo pod tim uticajem.

Međutim, danas smo svedoci da bukvalno svako poteže svoje pravo da napada, ili brani REM, što imamo slučaj u ovoj raspravi. Verujem da su članovi Saveta REM-a svesni svih ovih napada i odbrana i da upravo zato rade sa posebnom pažnjom i posebnim obzirom, poštujući važeće ustavne i zakonske odredbe.

Stoga i predmetni izveštaj predstavlja realnu sliku Srbije i komercijalnih pružanja medijskih usluga u periodu oktobar 2022. godine do marta 2023. godine, te ga kao takvog treba prihvatiti i usvojiti.

Ono što sam primetio u ovom izveštaju je to da je REM analizirajući svoje podatke za posmatrani period došao do zaključka da jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom i to ona koja paradoksalno najnapadanija u javnosti ispunila zakonsku obavezu u pogledu načelne strukture određenog dela procenta određenih programa.

Ono što je dalje primetno je da na svim nacionalnim televizijama, nažalost ili uopšte nema ili u vrlo malom procentu ima emisija naučnog ili dokumentarnog programa, koji samo u jednom slučaju prelazi 10% emitovanog programa u posmatranom periodu, a najčešće se mere promilima udela, odnosno svega desetinama minuta emitovanog programa u posmatranim tromesečnim analizama.

Mislim da je ovo zaista jedna loša praksa naših televizijskih kuća, tim pre što je televizija bez obzira na pojavu Interneta i dalje dominantno utiče na stavove građana, pogotovo što sa druge strane imamo podatak da recimo ova televizija koja ima raznovrsne programe emituje čak 40% rijaliti programa, što mislim da je ipak previše bez obzira na to što ove televizije pre svega vode računa o svom komercijalnom poslovanju i željama gledalaca. Za to treba imati razumevanja, ali isto tako mora biti svestan da dobijanje nacionalne frekvencije takođe sa sobom povlači i određene obaveze koje se mogu meriti samo pukim pravnim normama i finansijskim interesima.

Na emiterima ostaje da se usklade sa zakonskim aktima i svojim programskim planovima, a na REM-u da vrši punu kontrolu njihovog emitovanja. U tom smislu ne mislim da treba ići na neke radikalne zabrane ili cenzure, jer su to relikti nekih prošlih vremena i društveno političkih sistema, ali moralo bi se definitivno povesti više računa o tome šta se i u kojoj meri emituje. Možda bi ovde trebalo razmisliti da se ide na neki vid poreskih i drugih vrsta stimulacije, odnosno, destimulacije prema ovim televizijskim kućama u skladu sa ispunjavanjem ili ne ispunjavanjem ovih programskih obaveza.

Koliko znam, mi smo tamo u sedamdesetim godinama prošlog veka imali određena zakonska rešenja koja su išla u tom pravcu od prozivanja šunda, šund muzičkih ploča, knjiga i drugih, šund sadržaja, pa iako su ona brzo napuštena bez većih rezultata možda bi trebalo ponovo razmotriti i adekvatno primeniti primereno savremenom dobu.

Nakon tragičnog događaja koji se desio 3. maja u prostorijama škole „Vladislav Ribnikar“, pokrenuta je inicijativa za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema. Na prvom mestu te inicijative je zahtev da se ukinu rijaliti i drugi programi koji propagiraju nasilje. Verujem da je pod pritiskom javnosti i naših aktivnosti možemo doći do određenih rezultata. Već imamo jednu najavu nekih medija koji će narednih dana ukinuti neke rijaliti programe na svojim medijima, što bi svakako trebalo da sve TV kuće sa nacionalnim televizijama o tome razmisle i takođe, donesu odluku o ukidanju takvih emisija koje nisu delotvorne, u smislu pozitivnog rada.

Podvukao bih da ovaj izveštaj ne tretira program lokalnih emitera. On je takođe, važan kako bi se stekla celokupna slika u sistemu informisanja. Mi iz PUPS-a, smo stava da su i ove lokalne televizije takođe, njegov veoma važan segment.

Već ranije sam govorio o tome da smo mi koji živimo van Beograda svedoci da ove kuće po pravilu imaju uglavnom lokalni informativni program, ali da su u poslednje vreme sve više okrenute i sopstvenim produkcijama i dokumentarnih pa i naučnih emisija koje imaj svojevrsnu originalnost, sasvim solidnu edukativnu vrednosti i dostigle su relativno visok stepen kvaliteta produkcije.

Mnoge od njih bi mogle da na pravi način dopune već pomenuti segment, evidentan manjak ovog sadržaja na nacionalnim televizijama. U tom smislu, mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, smatram da se tu može ostvariti međusobna korisna saradnja ovih TV kuća tako što bi nacionalne TV kuće pružile pomoć prilikom snimanja ovih emisija, a kasnije bi ih reemitovale na svojim frekvencijama.

Time bi poradali na promociji interesantnih lokalnih tema iz oblasti tradicije, kulture, uspešnog privređivanja ili kulturnih i sportskih uspeha na nacionalnim frekvencijama i time bi naše male sredine puno dobile u svakom smislu, a to je i jedna od programskih odrednica naše Partije PUPS – Solidarnost i pravda.

U tom smislu ja pozivam REM da razmisli i o ovoj ideji i bude njen koordinator i promoter.

Sa druge strane, REM treba da koristi svoja ovlašćenja i da izriče mere protiv svih elektronskih medija koji plasiraju ili neguju govor mržnje i budu brana primitivizma, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog programa i drugim negativnim pojavama i sadržajima. Zbog toga će Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog izveštaja i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pozivam da spustimo tenziju i da uvedemo rad Skupštine u jedan dostojanstven način i bez ovakvih dobacivanja i prebacivanja.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za izveštaj koji danas razmatramo.

Poštovani ovom prilikom u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe PUPS-Solidarnost i pravda želim da najpre uputim izraze najiskrenijeg saučešća roditeljima i porodicama tragično nastradalih, uz želje da se ovako nešto više nikada ne dogodi u ovoj našoj prelepoj zemlji Srbiji. Neka je večna slava svim stradalim.

Na današnjoj Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije zaista imamo neuobičajen dnevni red. Više godina sam narodni poslanik u najvećem broju slučajeva Narodna skupština imala je redovne teme za razmatranje. Ovakav dnevni red zasedanja prouzrokovan je šokom celokupne srpske javnosti usled nezapamćenog monstruoznog zločina u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i besmisleno ubistva, potpuno nedužnih i samom ubici, maltene nepoznatih građana, u Malom Orašju i Duboni.

Istraga ovih zločina koji su enormno potresli sve nas, ali i celu Srbiju i naneli nepopravljivu štetu velikom broju naših porodica koji su šokirali sve stanovnike zemlje utvrdiće motive, uzroke i okolnosti koje su motivisale izvršioce ovih najtežih zločina i dela. Iz informacija dostupnih javnosti saznajemo da je maloletnik koji je hladnokrvno pucao u školske drugove i drugarice nije nikom pokazivao jasne znakove da je nameravao da izvrši ovaj stravičan zločin. Ni nastavnicima, ni učenica, verovatno ni roditeljima. Taj učenik nema ni istoriju problematičnog i nasilničkog ponašanja. Neizmerni zločin koji je on uradio izvršen je naglo, bez mogućnosti da ga državni organi spreče.

Činjenica da je nesumnjivo odgovornost roditelja i staratelja maloletnog deteta za njihove postupke ne isključuje ni ostale subjekte u vaspitanju dece. Roditelji su mogli i morali da brinu o svom detetu i da su oni mogli da razumeju njegovo ponašanje. Posebno pitanje i posebnu odgovornost predstavljaju informacije da je imao pristup oružju i municiji, da je ozbiljno u streljani uvežbavan za korišćenje vatrenog oružja u uzrastu koji je nepojmljiv za ovaj slučaj, odnosno za celu Srbiju.

Dvadesetogodišnji ubica u Malom Orašju i Duboni imao je iza sebe istoriju ponašanja koja je odstupala od redovnog ponašanja, ali nije bilo naznaka na mogućnost da uradi ovako svirepi zločin. I on je imao pristup znatnoj količini oružja i municije i njemu je roditelj omogućio lak pristup naoružanju, čak i automatskoj pušci.

Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Prvo, nije bilo jasnih naznaka da će oni, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu, ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidljivi. Drugo, i jedan i drugi su imali lak pristup oružju i municiji, verovatno i podršku roditelja u obuci za korišćenje istog, što će takođe istraga potvrditi.

Prva tačka dnevnog reda ove sednice je Razmatranje izveštaja o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca, u Malom Orašju i Duboni, koji je podnela Vlada Republike Srbije. U vezi sa današnjoj tačkom dnevnog reda, mislim da i pored svih teškoća, situacije i uzavrelih emocija, treba nastojati da se razložno oceni u kakvom se stanju nalazi naša država i društvo.

Neću reći da je situacija u državi potpuno idealna i da živimo u potpuno bezbednom društvu, kakvo uostalom i ne postoji bilo gde u svetu. Sam izveštaj jasno je struktuiran i u njemu su date relevantne informacije o merama koje su se preduzimale u periodu pre ovih strašnih zločina i merama koje su preduzete nakon zločina.

Sudeći prema statističkim podacima iz ovog izveštaja, naša policija je učinila znatne napore i na stvaranju što bezbednijeg okruženja u kome živimo. Što se tiče bezbednosti školaraca, iz izveštaja se takođe vidi da je policija i pre tragičnih dešavanja preduzimala konkretne mere i akcije na povećanju bezbednosti u i oko škola, kao i da su te mere intenzivirane nakon tragičnih događaja.

Čitajući izveštaj uočava se da je globalno gledano kriminal u izvršenju krivičnih dela u padu, u odnosu na ranije godine i raniji period. Taj trend je ulivao nadu i još uvek uliva nadu da je Srbija bezbedno društvo i da će biti još bezbednija. Ova dva masovna ubistva, prva posle skoro deset godina naterala su sve nas da dobro razmislimo šta sve možemo preduzeti da bi se mogućnost dešavanja krivičnih dela sa smrtnim posledicama sprečila ili bar svela na najmanju meru. Hitne mere Vlade Republike Srbije su sigurno pravi put za smanjenje rizika nastupanja zločina. Sigurno je da maloletnik iz Beograda ne bi izvršio ovakav zločin da nije imao pristup oružju i municiji i da nije uvežbavan u korišćenju istog.

Takođe, sigurno je da dvadesetogodišnji ubica ne bi učinio ovo monstruozno višestruko ubistvo da nije imao pristup oružju, pre svega automatskom, odnosno automatskoj pušci.

Mere Vlade Republike Srbije o kontroli ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje nošenje i držanje oružja, sa posebnim osvrtom da li se oružje drži zaključano u sefovima, kasama, ormarima, koji se ne mogu lako otvoriti, a posebno da ne može doći u posed maloletnih lica i dece, kao i da se oružje drži odvojeno od municije, očigledno će višestruko smanjiti mogućnost zloupotrebe registrovanog oružja.

Što se tiče nelegalnog oružja, naredbom Ministarstva unutrašnjih poslova o predaji neregistrovanog oružja učinjen je izuzetno značajan pomak u povećanju bezbednosti svih građana Republike Srbije i građani su dobro razumeli svrhu i značaj ove naredbe. Nikada do sada nije predato oružja i minicije kao u prvih 10 dana datog roka. Na današnji dan predato je preko 20.000 oružja i minsko-eksplozivnih naprava, sa više od milion metaka. Svaki ovaj komad oružja, svaki metak je mogao biti iskorišćen u izvršenju krivičnih dela i rizik je sada u Srbiji znatno manji.

Ovu meru Vlade Republike Srbije i naredbu ministra unutrašnjih poslova pozitivno su ocenili u regionu i u Evropskoj uniji. Ono što se u tom smislu nameće kao zaključak jeste da se svi zajedno zapitamo – da ako već nije moguće potpuno otkloniti bilo kakvu mogućnost da se ovakve stvari dešavaju, da li onda možemo da učinimo sve što je do nas da do njih ipak ne dođe. To svako treba da zapita najpre sam sebe, a mislim da to treba da se treba zapitamo i svi mi kao društvo i mi ovde kao narodni poslanici.

Pošto je ova Narodna skupština njegov prezent, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u tom pravcu biti otvorena za sve konstruktivne predloge koji bi se u budućnosti izneli.

Takođe, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasaće za usvajanje ovog izveštaja i glasati „za“.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro, uz Božju pomoć. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Mi jesmo stava da poljoprivreda nije jedna aktivnost ili jedina potreba naših građana ili naših žitelja koji žive na selu i delimično se slažem da Ministarstvo za brigu o selu treba da ima jedan širi opseg projekata ili širi opseg aktivnosti kojima obezbeđuje neke uslove van poljoprivrednih aktivnosti, kao što je turizam i ostalo. Imajući u vidu da preko Ministarstva za brigu o selu ide i zadrugarstvo, postoje turističke zadruge i to bi moglo.

Ali, imajući u vidu da je budžet Ministarstva za brigu o selu nedovoljan, što mi stalno svake godine kada se razrađuje budžet insistiramo na veći budžet ministarstva, kako bi se i druge aktivnosti ili drugi segmenti života i rada na selu mogli proširiti, odnosno da se omogući da ljudi na selu imaju i ostale sadržaje osim te poljoprivrede.

To je u sklopu ovog amandmana. Amandman kao amandman je i podrživ i nepodrživ. Mi ćemo glasati za zakon u celini, a za amandmane u zavisnosti od date situacije.

Hteo bih gospodine predsedniče da dam još jednu informaciju, Malopre je iznošen podatak da su sredstva javnog informisanja objavila veoma neprijatne stvari o jednom poslaniku, našem, Borislavu Kovačeviću. Samo radi informacije i zbog javnosti i zbog poslanika, tog dana je njemu pozlilo i čovek koji je ceo dan sedeo u Skupštini i pored tegoba koje je imao završio je u bolnici. Sada se trenutno nalazi u bolnici. Tako da to je bilo baš neprimereno objavljivanje u sredstvima javnog informisanja. To se može svakom desiti, svakom može pozliti i da se nađe u takvoj situaciji.

Stvarno mi u celini doprinosimo veoma negativan stav građana prema poslanicima i našim stavom jedni prema drugima i ovakvim nekim informacijama koje ne sagledavaju čoveka kao osobu kojoj može pozliti i može se naći u nekoj neprijatnoj situaciji, kada se gleda samo jedan segment. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština na trenutnom zasedanju razmatra paket izmena i dopuna zakona iz više oblasti, između ostalih, i izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se poboljšavaju uslovi života i rada na selu u delu poljoprivredne proizvodnje kroz razne subvencije i postupke za brzo ostvarivanje prava elektronskim putem.

Gospodine ministre, ja znam vaš stav, a to je stav poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda da poljoprivredna proizvodnja nije jedina aktivnost, odnosno potreba žitelja sela. Potrebe žitelja sela su i svi ostali segmenti iz života i rada, obrazovanje i kultura, infrastruktura i ostalo, kao i potrebe žitelja grada.

U prilog ovog bih naglasio da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane, koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a ima ih preko 40% stanovništva Srbije, i sama činjenica da Ministarstvo za brigu o selu realizacijom više projekata daje puni doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte koje ste planirali i realizovali: podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica za mlade bračne parove, obezbeđivanje prevoza za seoska područja, organizacija tradicionalnih kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete i obuhvaćen je veliki broj korisnika, odnosno podnosioca zahteva za te projekte. Znam da će ovi projekti i ove godine biti realizovani i obuhvatiti dobar broj zainteresovanih naših sugrađana.

Za vas imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je da li Ministarstvo planira pokretanje novih projekata koji će upotpuniti i druge potrebe naših stanovnika sela, kao npr. pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu ili još neke druge projekte koji su veoma interesantni za naše sugrađane koji žive na selu, a imaju iste potrebe kao i ljudi koji žive u gradu. To je prvo pitanje, a drugo pitanje ću postaviti u drugom delu mog javljanja.

Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.

Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.

Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?

Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?

Zahvaljujem se, gospodine ministre na svim ovim odgovorima i posebno mi je drago što ste iskazali želju da lično obiđete određene prostore na Kosovu i Metohiji i uverite se u stanje u tim selima ili opštinama. Evo, postoji jedna opština sa srpskom većinom Novo Brdo, koja ima izuzetno velike potrebe za dobijanjem, primera radi, jednog vozila koje bi, to je opština tipa brdsko-planinskog karaktera, koja bi imala potrebe za jedno vozilo, za jedan minibus koji bi, ako ništa drugo, bar vezivao škole određene koje su rasute po tom delu opština, a jedna je od najvećih teritorijalno na Kosovu i Metohiji, a srpska je većina.

Ja lično želim da kada budete išli, nudim se da budem u sastavu tog tima, da budem neko ko može da vam pomogne, jer znam i poznajem teritoriju Kosova i Metohije. Verujem da će se još i određeni broj narodnih poslanika javiti i koji će biti u toj delegaciji da obiđu, evo i gospodina, našeg Vranjanca, prijatelja, već se prijavio, ali verujem da će i drugi.

To bi bila poruka našim ljudima da je jedan ministar koji se brine o ravnomernom regionalnom razvoju, o ruralnom području da bude u poseti Kosovu i Metohiji, sa određenim brojem poslanika da li su iz opozicije ili pozicije, nije bitno, ali svakako bi bila dobra poruka za naš narod tamo da nisu zaboravljeni i da Srbija misli o njima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - solidarnost i pravda, podržati ove predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda i u danu za glasanje glasati – za.

U delu današnje rasprave ukratko bih u preostalom vremenu poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravda, dopunio izlaganje svog kolege Ila Mihajlovskog, onim što smatram najbitnijim u današnjem paketu zakona.

Najpre mislim da je jako dobro što se u predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama napokon uvodi obaveza da svako ko kupuje tzv. pripejd karticu mora biti jasno identifikovan ako je reč o fizičkom licu. Mi smo ranije već imali prilike da čujemo da smo jedina zemlja u Evropi, a verovatno i šire gde bilo ko može mirno da ode do najbližeg kioska i prodavnice i da bez ikakve identifikacije kupi ako želi i po više pripejd kartica za mobilnu telefoniju, čak smo pre više godina imali slučaj da su se takve kartice sa određenom količinom kredita besplatno, promotivno delile uz dnevnu štampu.

Najbolji dokaz koliko to može biti potencijalno opasno u izgradnji paralelnih i vrlo efikasnih mera komuniciranja u nezakonite svrhe i bez nadzora. Imali smo prilike da se uverimo prilikom ubistava premijera Đinđića gde su pripadnici zemunskog klana komunicirali upravo sa ovakvim karticama i telefonima na organe bezbednosti i pored određenih sumnji i indicija nisu uspeli da im na vreme uđu u trag i spreče ih izvršenju krivičnog dela.

To je bilo još pre dve decenije. U međuvremenu brzina protoka informacija, tehničke karakteristike sredstava komunikacija drastično su ubrzani i povećani, pa su time mogućnosti za potencijalne zloupotrebe porasle do neslućenih razmera.

Naravno, ova odredba ne podrazumeva i automatsku cenzuru i prisluškivanje razgovora, ali ćemo svakako olakšati rad policije i BIA na sprečavanju i lakšem otkrivanju izvršilaca krivičnih dela.

Potpuno novi Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu svojim rešenjima ide na to da se stvori znatno povoljniji i bezbedniji ambijent za radna okruženja, a njime se vrši i značajno pravno inoviranje ove materije, obzirom da je dosadašnji zakon datirao još iz 2005. godine, a pojedina podzakonska akta su stara čak i po više decenija.

U tom smislu mi na osnovu novog zakona očekujemo značajno efikasniji rad inspekcije i rada i sudova kako nam se ne bi dešavao da veliki broj postupaka po prijava za uočene nepravilnosti, na kraju, zastari ili bude odbačeno, a da na drugoj strani konstantno s vremena na vreme imamo vesti o poginulim radnicima na gradilištima i po pogonima ili određenih povreda.

U sličnom pravcu idu i dopune Zakona o upravljanju otpadom i korišćenju obnovljivih izvora energije kojima se vrši dalja usklađivanje ovih zakona sa evropskim direktivama.

O Predlogu izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju moje kolege su već detaljno govorile. U potpunosti podržavam njihove iznete stavove.

U prilog ovog zakona naglasio bih da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a njih je preko 40% stanovništva Srbije i činjenica da Ministarstvo za brigu o selu, realizacijom više projekata, daje pun doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte, pre svega podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica mladim bračnim parovima, obezbeđivanje prevoza za seoske sredine i područja, organizacija tradicionalnih, kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete, kao i pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu. Svi ovi projekti su više nego značajni, obzirom da se realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.

U delu predloženog dnevnog reda koji se odnosi na međunarodne sporazume, na dnevnom redu nalazi se više raznovrsnih i korisnik sporazuma. Među njima se izdvajaju sporazumi vezani za međusobno priznavanje diploma i slobodi kretanja na tzv. Zapadnom Balkanu, odnosno tačke 12, 13. i 14. dnevnog reda.

Ovim će se stvoriti jedan izuzetno pozitivni korak ka daljoj saradnji kroz dodatno potvrđivanje i učvršćivanje dosadašnje prakse da se u ove državne entitete može putovati samo sa ličnom kartom, što se sada dodatno nadograđuje i dogovorima o priznavanju visokoškolskih diploma između potpisnica.

Ako se ima u vidu da smo mi u odnosu na ostale potpisnice najveći po broju stanovnika i najsnažniji po raznim parametrima ekonomske snage, ako se zna da značajan broj pripadnika srpskog naroda živi u ovim potpisnicima sporazuma, onda je jasno da su ovi sporazumi u našem najvećem interesu.

U vezi za s tim pozdravljam i usvajanje 21. tačke dnevnog reda, odnosno Sporazuma o međusobnom osnivanju kulturnih centara između Srbije i Makedonije. Namerno ću izostaviti reč Severne, jer kao neko ko je u svojoj vojničkoj karijeri službovao na prostoru danas susedne države, znam da su srpski i makedonski narod među najsrodnijim narodima u Evropi, da i među jednim i među drugim narodima obe države postoje ubedljivo najmanja etnička distanca. Stoga ja pozivam našu Vladu da se što pre pristupi neposrednoj realizaciji ovog sporazuma na obostranu međusobnu korist.

Sporazumi sa Australijom, Azerbejdžanom o socijalnoj sigurnosti omogućiće lakše ostvarivanje prava i prinadlženosti iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, što je pogotovo važno za našu brojnu prekomorsku dijasporu i radnike koji su tamo proveli svoj radni vek.

Na posletku, želeo bih samo da napomenem u vezi 26. tačke dnevnog reda, tu nema, naravno, ničeg spornog, ali bih primetio da u ovom momentu nedostaje tri sudije. Odlaskom u penziju gospođe Lidije Đorić biće četiri od 15, što će verovatno otežavti.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržaće sve ove tačke dnevnog reda.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade i regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda i glasati "za".

Najpre bih se osvrnuo na ono što smatram veoma važnim u današnjoj raspravi, a to su neke od tačaka dnevnog reda, odnosno predlozi zakona o potvrđivanju o zajmu ispred Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke za potrebe železničke deonice Beograd - Niš.

Mislim da nije potrebno da se naglašava šta ovaj magistralni pravac znači za našu državu, da je to naša prva železnička pruga u samostalnoj Srbiji. Pravac koji treba da bude kičma našeg ekonomskog razvoja.

Uvidom u važeći red vožnje "Srbija Voz-a", lako se mogu saznati porazne činjenice da između Beograda i Niša trenutno saobraća svega četiri para putničkih vozova dnevno, koji ovo rastojanje od oko 250 kilometara po predviđenom redu vožnje prelaze za šest časova u jednom pravcu.

Ne želim da kažem da je to krivica isključivo ove ili neke druge vlasti, svestan sam da održavanje pruge iziskuje velika novčana sredstva kojih je retko bilo dovoljno, a u nekim daleko povoljnijim vremenima. Ne sporno da je od izgradnje i puštanja u saobraćaj pruge pre 150 godina, svaka vlast gledala da po nešto uradi i doradi, ali problem je što su sve to bili parcijalne i sitnije intervencije. Nema koristi od toga što mi na ovoj pruzi trenutno zaista imamo neke savremene remontovane deonice poput one na delu Jagodina do Paraćina, gde vozovi idu i 120 kilometara na čas, ali ako odmah posle toga imamo još duže trase gde je ograničenje brzine svega 30 kilometara na čas.

Republika Srbija će povući zajam od 550 miliona evra koji će se namenski utrošiti za sveukupnu revitalizaciju ovog pružnog pravca, a to podrazumeva ne samo potpuni generalni remont postojećih koloseka i pratećih instalacija gde je to potrebno, već dogradnju drugog koloseka pruge tamo gde ga trenutno nema, kao i deo sredstava za izmeštanje glavne železničke stanice u Nišu, na nivou lokacije aerodrom koji je niška uprava godinama zahtevala i traži.

Uglavnom kada su ovi planirani radovi dovrše trebalo bi da dobijemo savremenu prugu kakvu sada imamo od Beograda do Novog Sada gde će se brzine vozova kretati i do 200 kilometara na čas, pa će se onda relacija Beograd-Niš sa svim usputnim zadržavanjima verovatno prelaziti za manje od dva sata. Pogotovo što će se ona od tada svakako vezati i sa pravcem Novi Sad-Subotica, Niš-Dimitrovgrad, na kojima se već radi, pa ćemo u bliskoj perspektivi imati pun Koridor 10 sa savremenim pružnim pravcem kakav i dolikuje ovoj staroj evropskoj državi, odnosno Srbiji, to opravdava i svrhu ovog zaduženja države koje zaista nije malo. Nadam se da će radovim na ovom velikom infrastrukturnom projektu početi i biti završeni u roku.

Ništa manje značajan je i tačka kojom se predviđa zajam za ulaganje u lučku infrastrukturu na našim rekama. I, ovaj segment saobraćaja je u proteklom vremenu bio zapostavljen što tim više čudi, jer naša zemlja na koristi dovoljno činjenicu da reka Dunav predstavlja međunarodni plovni put i da tim pravcem možemo slobodno i bez carina trgovati sa Rusijom i Ukrajinom, Turskom i ostalim državama crnomorskog basena. Dunav u tom smislu zaista predstavlja naše more, pa stoga smatram da je opravdano da se izdvoje sredstva za ulaganja u dunavske luke Bogovo i Prahovo koje se nalaze na ulasku i izlasku toka Dunava u našu zemlju.

Ponovo bih iskoristio priliku da ovde skrenem pažnju nadležnima u Ministarstvu za građevinarstvo i saobraćaj i infrastrukturu da ako se već ide u modernizaciju ovih lučkih postrojenja, onda bi svakako bilo dobro da se u narednom periodu što pre razmotri i pitanje eventualne revitalizacije železničkih i putnih pravaca od Bogojeva ka Somboru i Novom Sadu, odnosno Prahova, ka Zaječaru i Boru, jer su integrisani lučko-železnički terminali, osnova brzog i sigurnog teretnog saobraćaja u razvijenim evropskim zemljama.

Kao bivši vojnik pozdravljam usvajanje promena u Odluci o upotrebi Vojski Srbije u multinacionalnim operacijama van naše zemlje, kao novi izraz poverenja koji su naši pripadnici oružanih snaga već stekli širom sveta.

Na današnjoj sednici nalaze se više izveštaja nezavisnih regulatornih tela i agencija. Pošto naša poslanička grupa nema puno vremena za diskusiju, ja ću samo konstatovati da su oni, kao i ranijih godina, korektno urađeni, da nam ove institucije i dalje skreću pažnju na neke sistemske i sistematske probleme u državi i društvu, gde bih posebno izdvojio pitanja diskriminacije nad starim ljudima, na šta nam i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stalno u svojim izveštajima ukazuju.

Naša zemlja je potpisnik Madridskog sporazuma o starenju i izgradila je i uradila je Strategiju o starenju, čak i formirala Savet za pitanja starenja i starosti o čijem radu nemamo dovoljno podataka.

Zbog svega toga, veoma je bitno da se stare osobe, stariji ljudi, odnosno ljudi trećeg doba uključe u sve segmente društvenog života i da na taj način bude ispoštovana Strategija o starenju koju je definisala Vlada Republike Srbije.

U nadi da će ovakvih slučajeva u tekućoj godini biti manje, naše poslanička grupa će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih izveštaja, a podrazumeva se da ćemo glasati i za usvajanje svih ostalih sporazuma iz tačaka dnevnog reda današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.