Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Hadži Milorad Stošić

Hadži Milorad Stošić

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Govori

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.
Uvažena predsedavajuća, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, poslanička grupa PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pitanju KiM. Pitanju koje na dnevnom redu generacijama pre nas i koja opterećuje sada sve dobronamerne ljude, ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se od nekih da je ova sednica nepotrebna i da je bila nepotrebna. Mi smatramo da je ona bila neophodna i da smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što zanima celi srpski narod. Jutrošnji događaji ukazuju koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče o svemu onome o čemu ste govorili. Žao mi je što danas nisu sa nama predstavnici Srba sa KiM, ali sa druge strane im čestitam što su se nakon ove jutrošnje akcije prištinske policije odmah vratili među svoj narod i u to ime ih i pozdravljam.

Kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o KiM, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija, ili naroda u celini, u rešavanju pitanja KiM, na jedan demokratski način, čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome, zaštita našeg naroda, koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru, bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nam pokazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga PUPS u celini, a i poslanička grupa PUPS u Skupštini Republike Srbije, daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM. PUPS je na svojim organima doneo odluku da se odazove pozivu predsednika Republike Srbije i da učestvuje sa svojim viđenjem u rešavanju problema KiM.

PUPS ima veoma razumne i legitimne stavove i predloge kojima se treba rukovoditi prilikom rešavanja ovog veoma kompleksnog pitanja i veoma bitnog za srpski narod.

Za PUPS crvena linija na KiM je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve i građana Srbije. Reč je o imovini koja vredi stotine milijardi evra samo u mineralima nalazišta na Kosovu.

Prema procenama eksperata svetske banke iznos je taman onoliko koliko… PUPS apeluje da se u drugoj fazi unutrašnjeg dijaloga o KiM postigne opšta saglasnost da je trenutno tema svih tema u i oko Kosova, očuvanje imovine građana Srbije, ali i države Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnje saglasje, u vezi s tim da je to početak svih daljih ozbiljnih pregovora o budućnosti KiM, crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći, onda će i budući status KiM biti izvestan, jer je najmanje 60% zemljišta na KiM u srpskoj svojini po katastru.

Prema katastarskim knjigama iz 1999. godine, od ukupno 1,90 miliona hektara, zemljišta na KiM društvena, privatna i crkvena imovina iznosi 641.077,00 hektara ili 58,79% od vrednosti i procenjuje se na više milijardi evra.

Albanci su uzurpirali oko 80% te imovine, npr. samo u četiri opštine Metohije, Peć, Klina, Istok i Orahovac, nelegalno je zauzeto 76 hiljada parcela, čiji su vlasnici Srbi, a na kompletnoj teritoriji Kosova uzurpirali oko milion parcela obradivog zemljišta, livada, šuma, u privatnom vlasništvu procenjenog na preko 50 milijardi evra.

Kada govorimo o imovini, ili bogatstvu KiM mi moramo znati da su tu velika rudna, mineralna i druga bogatstva, rezerve lignita na KiM ima 14,7 milijardi tona, što je dovoljno za eksploataciju u naredna dva veka, i već taj podatak je dovoljan razlog da zaštita imovine je veoma bitna.

Još 2008. godine je procenjeno da rezerve cinka u Trepči iznose 415 hiljada tona, a poznato je da je ruda cinka na četvrtom mestu u svetu po proizvodnji i potrošnji, neposredno iza gvožđa, aluminijuma i bakra.

Najznačajniji evropski rudnik u doba Nemanjića, bio je Novo Brdo u kome se dobijalo olovo i srebro pomešano sa zlatom. Još sa početka 15 veka datira jedan od najstarijih rudarskih zakona u Evropi, rudarski zakon Despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, a za vreme Đurađa Brankovića odavde je zadovoljavana petina evropskih potreba za srebrom.

Krajem 19. veka inostrani kapital je počeo da ulazi u oblasti rudarstva na prostoru KiM. U vreme Kraljevine Jugoslavije Englezi su ulagali u eksploataciju ruda u Starom trgu.

Sada kroz basen Trepča svakodnevno špartaju mnogi istraživači, investitori, uporno zaobilazeći jedinu adresu sa kojom, ako se poštuje sveto pravilo svojine, mogu da razgovaraju, a to je Vlada Republike Srbije.

PUPS smatra da je Vlada Republike Srbije jedina adresa za potencijalne investitore na KiM.

PUPS je uveren da Vlada Srbije smatra KiM neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova KiM i vraćaće ih sve do 2041. godine. PUPS smatra da treba uključiti i druge subjekte u dijalogu Beograda i Prištine.

Srbija mora da koristi sve međunarodne okolnosti koje joj trenutno idu na ruku, a posebno stav EU da ne priznaje izglasanu nezavisnost Katalonije, jer nije u skladu sa Ustavom Kraljevine Španije. Jedini jezik koji Evropa razume a na koji je i Španija upozorila jeste sveto pravilo svojine.

PUPS predlaže da se Španija u okviru tima evropskih posrednika, uključi u Briselski dijalog Beograda i Prištine. Takođe PUPS predlaže vrhu da istovremeno isti diplomatski poziv pošalje i prijateljskim zemljama koje nisu priznale nezavisnost KiM, a odnosi se na Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku.

Problemi pravoslavaca i katolika na KiM su isti, s obzirom na to da su i jedni i drugi bili primorani da u ogromnom broju napuste teritoriju i svoju imovinu, i zato PUPS daje punu podršku nadbiskupa Hočevara, ali i predlogu Milana Krkobabića, da se i Sveta stolica koja inače nije priznala nezavisnost tzv. države KiM, Kosovo preuzme aktivniju ulogu rešavanju ovog lokalnog za Srbiju, ali regionalnog pitanja od čijeg rešavanja zavisi dugoročni mir i napredak celokupne regije.

Gospodine predsedniče, u javnosti se stiče utisak da se mi borimo za sever Kosova, odnosno za četiri opštine severno od Ibra, i čak se povlači teza o zameni teritorija severa Kosova za Preševsku dolinu, Bujanovac i Medveđu. Mi verujemo da to nije niti vaš stav niti odgovornih ljudi, ali nijedna država u svetu ne menja svoje za svoje, a ova priča bi upravo išla u tom smeru, ako se nastavi sa takvom propagandom.

Molim vas, da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija, gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici, i tu je blizu 40 hiljada žitelja, na prostoru koji obuhvata deo od Prištine, Kosova polja, Lipljana, Slatine, na jugu i sve do Janjeva, Kišnice, Badovca na istoku. Jedan veliki prostor koji je vekovima bio srpski.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde takođe živi veliki broj stanovnika srpske nacionalnosti po brojnosti skoro kao sever Kosova.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku župlju sa opštinom Štrpce, gde je stanovništvo kompaktno, a posebno interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna pre svega, po podnožju Mokre Gore, koji je naseljen srpskim življem, a naslanja se na Zubin potok. Prostor Gore koji je naseljen Gorancima, i koji su lojalni građani Srbije, trebalo bi da se insistira i da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja u zajednicu srpskih opština.

Kao što ste juče govorili o Prilužju i Plemetini, to je prostor koji je između Vučitrna i Obilića, sa dosta velikim brojem stanovništva, prostor koji ispunjava sve uslove i kriterijume po onom Ahtisarijevom planu. I tu bi velika stvar bila, ako bi se moglo urediti da i ta opština se formira i da bude srpska opština u sklopu zajednice srpskih opština.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM, i za interese srpskog naroda i srpske države, i zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanja, pitanja KiM.

Gospodine predsedniče, govorili ste o postupcima albanske strane da promeni nacionalni imovinski sastav na Centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju.

Evidentno je da otkupljuju srpsku imovinu upravo u ovim područjima. Uspeli su da opštinu Gračanicu, fizički odvoje od opštine Novo Brdo, priključivanjem srpskih sela, pre svega, Slivova i Dragovca u opštinu Priština i time se ukline između Gračanice i Novog Brda.

Sada, otkupom zemljišta menjaju imovinsku strukturu tog područja, i taj spoj fizički između Novobrdskog, odnosno Pomoravlja i centralnog Kosova, svakako je u problemu.

Govorili ste o Kosovskom Pomoravlju, i o nastojanjima Srbije da stvori uslove za život na tom prostoru. Porodilište u Pasjanu, koje je Srbija izgradila, a vi ste otvorili i uveliko stvarate uslove. Tom događaju sam lično prisustvovao ali i drugim događajima koje ste realizovali i doprinosili za bolji, statusni i materijalni život Srba na Kosovu i Metohiji. Na primer, borba za skijališta Srbije na Brezovici, poseta Gračanici, Mitrovici i drugim mestima na Kosovu i Metohiji. Kako bi bolje razumeli situaciju na Kosovu i Metohiji, neophodno je da češće i u većem broju budemo sa našim narodom na Kosovu i Metohiji.

Hteo bih da istaknem jedan primer kada sam u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja, koji vodi ministar Krkobabić, obilazio zadruge na Kosovu i Metohiji i opštini Zubin Potok, opština Klina u selu Vidanje, zadruge u Kosovskom Pomoravlju, istakao bih posebno prihvatanje svakog srpskog zvaničnika od strane žitelja tih naših delova. Tu bih posebno istakao gospođu, jednu veoma hrabru i divnu ženu, načelnicu Pećkog okruga Vinku Radosavljević, koja je sve vreme bila naš domaćin i vodila nas širom Kosova i Metohije.

Gospodine predsedniče, sa uvažavanjem ste govorili juče o vojnim veteranima koji su učestvovali na paradi. Pod ešalon vojnih veterana koji su odmah iza ratnih zastava marširali, ponosni su što su bili u tom struju i uvek će se odazvati pozivu Srbije.

Imao sam poziv za svečanu tribinu, ali kada sam dobio poziv da budem u stroju vojnih veterana, ni jednog trenutka se nisam dvoumio gde ću biti i odlučio sam sam se da budu stroju veterana. U stroju je bio jedan broj vojnih invalida, što pokazuje da se Srbija uvek može osloniti na svoje najbolje kadrove. Hvala vam na tome. Zahvaljujem na pažnji i još jednom ponavljam da vas PUPS u potpunosti podržava. Hvala vam.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas, između ostalog, govorim i o predlozima zakona, odnosno o Zakonu o ratnim memorijalima i o predlozima zakona koji na jedan novi način rešavaju pitanja prava boraca i njihovih porodica, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca vojnih invalida i članova i njihovih porodica.

Malo ću opširnije govoriti o Predlogu zakona o ratnim memorijalima, obzirom da sam se u nekom prethodnom vremenu bavio tom problematikom i mogu reći da ovaj zakon donosi neka nova rešenja koja podrazumevaju mnogo bolji odnos prema ratnim memorijalima nego što je bilo do današnjeg dana, odnosno do današnjeg vremena.

Predsedavajući, molim vas.

(Predsedavajući: Molim vas da dozvolimo kolegi Hadži Stošiću da nastavi sa govorom. Izvolite.)

Ovim Zakonom o ratnim memorijalima uređuje se pitanje od značaja za zaštitu, održavanje, uređenje i finansiranje održavanja i uređenje određenih ratnih memorijala u Republici Srbiji i u inostranstvu. Ova oblast zaštite ratnih memorijala do sada je bila regulisana nekim zakonima koji su donošeni pre 30 godina, a odnosili su se na SFRJ i SRS i u podeli nekih odgovornosti ili nadležnosti u zadnje vreme je dolazilo do velikog raskoraka i disharmonije.

Ovim Predlogom zakona ova oblast je uređena na jedan celovitiji način. Jasno se razgraničavaju nadležnosti jedinice lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova. Upravo je lokalna samouprava u nekom prethodnom periodu, na osnovu prethodnih zakona, starijih od 30, 40, godina, ova nadležnost je u nekim obavezama bila nedefinisana.

Kasnije ću pojasniti sve prepreke koje su uticale na nemogućnost rešavanja bitnih pitanja iz ove oblasti, koja se sada, ovim zakonom regulišu. Napomenuo bih samo, da svi znamo, zakonom u članu 2. definisan je pojam šta se podrazumeva pod ratnim memorijalima. Ratni memorijal jeste vojno groblje, pojedinačni grob, nadgrobni spomenik, spomenik kosturnica, spomen kapela, spomen crkva, spomenik, javno spomen obeležje, obeležje spomen ploča, mesta stradanja, znamenito mesto i drugi pijeteti simbola od značaja za negovanje oslobodilačkih ratova.

Sada, što je veoma bitno, ovim zakonom u Glavi II čl. 3. i 5. obrazuje se savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Obrazovanjem ovog tela, odnosno ovog saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova kao stručnog tela, koje u svom sastavu ima sedam članova iz redova profesora istorije, istaknutih ličnosti iz oblasti nauke i umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, članove iz državne uprave, Ministarstva rada, Ministarstva za spoljne poslove i Ministarstva odbrane, kao i člana Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Savet će imati zadatak da daje stručna mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala ili za uređenje novog ratnog memorijala.

Obrazovanje saveta u ovom sastavu doneće mnoge nesuglasice, pre svega u stručnom pogledu, ali mnoge nesuglasice na relaciji ministarstvo i lokalna samouprava, koje su ovim zakonom takođe definisane.

U ovom delu zakona precizirane su mere sprovođenja zaštite ratnih memorijala kao obaveza Republike. Takođe, preciziraju se i dužnosti jedinice lokalne samouprave vezane za redovno održavanje ratnih memorijala, kao i njihovo uređenje, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike i jedinice lokalne samouprave, što sada nije slučaj, kao i način prevazilaženja problema, kada jedinice lokalne samouprave, a najčešće to je i slučaj, nemaju dovoljno sredstava za redovno, tekuće ili investiciono održavanje.

Verujem da će se ovim zakonom rešiti dugogodišnji problem u Nišu, kada je reč o vojnom groblju na Delijskom visu. Verujem da državni sekretar Negovan Stanković zna o čemu govorim. Naime, ja sam kao član Gradskog veća grada Niša 2008. godine pokrenuo mnogo pitanja u rešavanju ratnog memorijala vojničkog groblja Delijski vis, na kome je sahranjeno oko 6.000 srpskih ratnika i balkanskih ratova i iz Prvog i Drugog svetskog rata. Vojno groblje na Delijskom visu je specifičan ratni memorijal, koji se sastoji od tri grobljanske celine. Zapravo, postoji prostor na kome su sahranjeni, upravo što sam govorio, ovih 6.000 srpskih boraca i u delu tog vojničkog groblja postoji prostor gde je sahranjen jedan broj nemačkih vojnika i jedan broj britanskih vojnika. Mogu reći da je to jedinstven slučaj u Evropi, gde se protivnici, neprijatelji u ratu zajedno u smrti nalaze na istom prostoru.

Grad Niš je mnogo učinio za ratne memorijale i to u saradnji sa ambasadama Engleske i Nemačke, ali nažalost nije uspeo da uradi nadgrobno obeležje na prostoru sahranjenih srpskih vojnika, dok nadgrobno obeležje na britanskom i nemačkom postoji. Urađen je idejni projekat, sačinjen je dogovor sa ambasade Britanije i Nemačke o zajedničkom ulaganju, ali nažalost Ministarstvo rada i Ministarstvo odbrane nisu dali saglasnost, iz nama nepoznatih razloga, da se uradi to nadgrobno obeležje na prostoru gde su sahranjeni srpski vojnici. Inače je Ministarstvo odbrane korisnik tog zemljišta, sada, verujem, i preko ovog saveta i preko određenih nadležnosti koje će imati Ministarstvo odbrane da ćemo to konačno rešiti.

Verujem da će se ovim zakonom otkloniti nedostaci i nesuglasice i Srbi, odnosno grad Niš će izgraditi nadgrobno obeležje i kapelu za bogosluženje i opelo sahranjenih ratnika. Zato apelujem i na ministra rada i na državnog sekretara da nam pomognu da konačno prema tim našim stradalnicima učinimo nešto što bi trebalo da bude kao njihov nadležni spomenik.

Kao potpuno nov zakonom je definisan, članom 19, predlog za izgradnju ili postojanje novog ratnog memorijala. Ovo je potpuna novina, jer važeći propisi u oblasti negovanja tradicija i zaštite ratnih memorijala ne predviđaju postupak i izgradnju novih ratnih memorijala, niti je u nadležnosti ministarstva donošenja rešenja o podizanju ratnih memorijala. Znači, dosadašnjim propisima to nije bilo definisano, sada ovim zakonom se to definiše, što smatram da je jedna veoma dobra stvar.

Takođe bih naveo samo dva primera već izgrađenih postavljenih postavki koje treba da dobiju status ratnih memorijala, a to su spomen sobe u Vranju i Nišu, koje predstavljaju jedinstven slučaj poštovanja stradalih predaka.

Autor svih tih postavki veliki čovek i patriota, komandant kopnene vojske Republike Srbije general Milosav Simović. Pozivam sve narodne poslanike, a i građane da obiđu ova dva primera spomen soba i mogu se uveriti na koji je način i koliko je urađeno da se prema tim ljudima koji su stradali za slobodu ove države, da se na neki način odužimo.

U Glavi V - evidencija članom 25. propisuje obaveze vođenja evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu, koji određuje nadležni organ za vođenje evidencije. Članom 24. propisuju se vođenje evidencije o poginulim licima, koje do sada nije uspostavljeno u našoj državi, odnosno do sada nije bilo zakonskog osnova za vođenje takvih evidencija na jednom mestu. Navedena odredba predstavlja veliku novinu koja podrazumeva obavezu svih organa koji su u posedu bilo kakvih evidencija da na zahtev nadležnih ministarstava iste dostave i čuvaju se trajno.

Kao primer ću ponovo navesti u ova dva elementa, odnosno navešću vojno groblje na Delijskom visu u Nišu. Govorio sam da postoje tri grobljanske celine. Na Britanskom groblju postoji zajedničko nadgrobno obeležje i nadgrobna obeležja pojedinačno za svakog sahranjenog. Na nemačkom groblju takođe postoji nadgrobno obeležje sa nadgrobnom pločom na kojoj stoje imena sahranjenih. Nažalost, na srpskom groblju postoje samo nadgrobne ploče bez ikakvog imena i prezimena, a sahranjeno je oko 6.000 stradalih srpskih ratnika. To je samo pokazatelj našeg odnosa prema našim precima i prema onim koji su nam darivali slobodu dugi niz godina.

Ništa bolja situacija nije ni na našim ratnim memorijalima u inostranstvu. Pre par godina posetio koncentracioni logor Mathauzen u Austriji. Između ostalog posetili smo i vojničko groblje, odnosno vojno groblje u selu Mathauzen na kom je sahranjeno oko 12.000 stradalih, umrlih boraca. Od toga mogu vam reći da je 2.000 boraca Italijana, Rusa, Čeha, Slovaka i drugih nacija, a da je 10.000 sahranjenih Srba.

Takođe, nažalost i na vojničkom groblju u Nišu postoji nadgrobno obeležje za srpske vojnike, ali ne postoje nikakvi podaci ko je tu sahranjen i u kom vremenu. Dok, što se tiče ostalih nacija i Poljaka i Rusa i Francuza i Italije, postoje uređena pojedinačna nadgrobna obeležja za svakog sahranjenog na tom groblju.

Međutim, nije sve crno, imamo mi i pozitivne primere, imamo određene ratne memorijale, odnosno vojnička groblja širom nekih država i širom Evrope da je to na sasvim jedan drugi način urađeno. Navešću primer samo na ostrvu Vidu, Plava grobnica, i sami znate koliko je tamo naših ljudi stradalo posle proboja preko Albanije i mogu vam reći da sam bio ushićen kada sam tamo na ploči ili na tabli, gde su popisana imena stradalih koji su sahranjeni u Plavoj grobnici, našao nekog mog pretka, odnosno strica od mog pradede. Zbog toga ova zakonska regulativa kojom se definiše evidencija delimično ispravlja nepravdu koju smo činili svi mi zasad prema našim precima.

Postoje domaće i inostrane arhive na osnovu kojih se mogu utvrditi podaci o poginulim licima, samo ako se sada definišu prave nadležnosti i ministarstva i lokalnih samouprava i Ministarstva spoljnih poslova, možemo učiniti nešto da jednostavno znamo gde su naši ljudi poginuli, gde su sahranjeni.

Ponovo ću nastaviti primer sporne sobe u Vranju u kojoj je evidentirano, opet zahvaljujući tom našem patriotu generalu Simoviću, evidentirano je 5.648 poginulih vojnika iz Vranja i okoline, dok je u spornoj sobi u Nišu evidentirano 16.186 poginulih iz Niša i okoline u prethodnim ratovima sa najosnovnijim podacima, što znači da možemo maltene na svakom groblju ustanoviti bar delimično i broj i ljude koji su tamo sahranjeni.

Jedan kuriozitet u Niškoj spomen sobi, postoji spisak od 52 britanska vojnika koja su stradala u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Prošle godine, Niš su posetili potomci škotskih medicinskih sestara, koje su na čelu sa doktorkom Elis Inglis 1915. godine, osnovale 14 vojnih bolnica širom Evrope, od toga 10 u Srbiji. Delegacija je bila od 20 ljudi. između ostalog, posetili su i Niš i znamenitosti Niša, ali i neke ratne memorijale.

Mi se možemo ponositi sa ratnim memorijalima u Nišu, koji služe kao turističke destinacije, pre svega spomenik na Čegru, Ćele kula i mnogi drugi koji su uređeni, ali i mnogi drugi koji nisu uređeni.

Dok je general Simović govorio u humanosti škotskih medicinskih sestara koje su dale svoj život u pomoći srpskim ratnicima i u pojavi zaraznih bolesti, par njih je našlo svoje pretke upravo na onim spiskovima od 52 lica koja se nalaze u spomen sobi u Nišu.

Verujem da će se kaznene odredbe koje su definisane ovim zakonom, da će uticati jer najčešće mi reagujemo samo na neke kazne, daleko smo od neke svesti i savesti da uradimo posao, bez obzira kako je definisano i precizirano. Svakako, PUPS će podržati predlog o ratnim memorijalima i glasaće za ovaj zakon.

Sada bih ukratko par reči rekao o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Kao što u obrazloženju stoji, vrši se usaglašavanje sa realnim stanjem. Mi smo takođe imali i prethodne zakone koji su definisali i SRJ i Srbiju i Crnu Goru. Nismo imali definitivan, konačan zakon koji bi definisao Republiku Srbiju.

Ovim predloženim rešenjima se obezbeđuje stabilnost i redovnost primanja svih lica na koje se zakon odnosi i zbog toga se donosi po hitnom postupku. Kao korisnici prava po ovim zakonima, …. prolongiranja, objavljivanja statističkih podataka i obustave akontativne isplate da ne bi ostali bez neophodne materijalne zaštite. Ministar Zoran Đorđević je najavio izradu novog zakona koji će u potpunosti regulisati ovu problematiku i očekujemo predlog zakona u ovoj godini. Verujem da ćemo konačno doneti zakon o borcima i o boračkoj zaštiti i imati zakonsku regulativu kojom ćemo regulisati pomoć svima onima koji su učestvovali u raznim borbenim dejstvima.

Očekujemo predlog kvalitetnog i kompletnog zakona i rešenja, te nije presudno da se ovim izmenama i dopunama vrše tehničke isprave sada već starog saveznog zakona. Ipak, predlažem da se u članu 103. umesto termina – savezni ministar nadležan za pitanja boraca i vojnih invalida, obzirom da takav sada ne postoji, ubaci termin – republički ministar ili nadležno ministarstvo. Takođe, u članu 106. umesto termina – nadležni savezni organ, da se koristi termin – nadležno ministarstvo ili nadležni organ.

Još jednom poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima uz poboljšanje kvaliteta ovih zakona, kroz usvajanje određenih amandmana u danu za glasanje podržati sva ova tri zakona o kojima sam govorio, ali i sve zakone koji su u današnjoj raspravi. Hvala.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, gospodina Milana Krkobabića, a istovremeno i za predsednicu Vlade Republike Srbije, gospođu Anu Brnabić.

Poštovani ministre, imajući u vidu da se kao direktor Pošte Srbije, sada kao ministar u Vladi Republike Srbije, pokretali i realizovali više inicijativa i projekata u cilju obnove i oživljavanja srpskog sela.

Sada sa posebnom pažnjom se prati projekat oživljavanja zadrugarstva u selima Srbije, a vaš program da se u naredne tri godine osnuje 500 zadruga u 500 srpskih sela, kroz uključivanje mlađih, mladih proizvođača u zadrugu uz svu pomoć lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije.

Gradu Nišu su se u više navrata obratili predstavnici zadruga i zadrugari, zahtevom da im grad kao nosilac pravne javne svojine omogući bez obaveze plaćanje zakupnine, korišćenje poslovnog prostora kojim raspolaže grad za obavljanje delatnosti zadruga, jer iste ne raspolažu sopstvenom imovinom ili ona kojom raspolažu nedovoljno ili neadekvatno za obavljanje njihovih delatnosti. Ukazali su da je Zadružni savez Srbije u prethodnom periodu ostao bez znatnog dela svoje imovine, koje je kao društvena svojina u postupku privatizacije prodata preko onih firmi u kojima se ta imovina zatekla.

Uredbom o uslovima i pribavljanju i otuđenju nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanjem u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja, članom 10. regulisani su slučajevi kada se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzeti od člana 6. ove uredbe.

Polazeći od navedenih potreba zadruga i zadrugara, smatram da bi se unapređenjem propisa postigla bolja zaštita prava građana. Zato sam Vladi Republike Srbije uputio inicijativu za dopunu Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, tako što bi se posle člana 10. dodao novi član 10a, kojim bi bilo regulisano da se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzetno od člana 6. ove Uredbe dati u zakup i van postupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pisanih ponuda u slučaju kada zakup traže zadruge za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Regulisanje pozitivnim zakonskim propisima ovakvog načina korišćenja poslovnog prostora u javnoj svojini predstavljalo bi direktno učešće i pomoć jedinicama lokalnih samouprava, odnosno države u ravnomernom regionalnom razvoju Srbije i podsticaj za osnivanje novih zadruga i stvaranje uslova za lakše obavljanje delatnosti postojećih zadruga.

Takođe, u članu 12. Uredbe, posle stava 9. treba dodati novi stav 10. koji glasi – zadrugama i složenim zadrugama može se dati u zakup poslovni prostor za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Sami smo svedoci da veliki deo poslovnog prostora u vlasništvu lokalnih samouprava stoji neiskorišćen i propada. Izmenom postojeće Uredbe, taj prostor bi dobio svoju namenu.

Pitam ministra i predsednicu Vlade Republike Srbije - da li se nešto radilo po mojoj inicijativi i da li će Vlada da usvoji novu uredbu i time omogući korišćenje poslovnog prostora građanima Srbije i spreči propadanje istog? Ovim bi se stimulisao opstanak mladih na selu i time suštinski krenulo u obnovu oživljavanja srpskog sela, nažalost, o kome samo pričamo, ali se konkretno ništa ne radi, osim što se na tom polju ministar Krkobavić angažuje u punom smislu.

Ovim bi svakako stimulisali da mladi ostanu i da se eventualno vrate i omogućili bi da kroz sistem zadrugarstva dobiju određeni posao i da se kroz razne subvencije stimulišu da rade i da obezbeđuju prihode za svoju porodicu. Zahvaljujem na pažnji.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i verujem da ćemo konačno u narednom vremenu razgovarati o ovoj temi, a ne o drugim pitanjima.

Mi iz PUPS-a smo s nestrpljenjem očekivali da na dnevni red Skupštine Republike Srbije dođe jedan ovakav predlog zakona kojim će se delimično ispraviti nepromišljeno prihvaćen zahtevi Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Ne mogu da se otmem utisku da je neko razgovarao i pregovarao, nije bitno ko. Nećemo govoriti sada ko je to razgovarao i pregovarao. Nije ni prvi ni zadnji put da će neko razgovarati i pregovarati i pregovarati u ime naroda i države, ali, dragi prijatelji, drugovi i drugarice, dame i gospodo, braćo i sestre, za nas iz PUPS-a i građane Srbije je bitno da taj neko uvek mora da vodi računa o državnim interesima i interesima naroda i da vodi računa šta potpisuje. U ovom slučaju to tako nije bilo…

Kao što je poznato, Srbija je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i jedina je zemlja koja je tokom pregovora o pridruživanju EU prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postane punopravna članica.

Zakon o potvrđivanju tog Sporazuma u članu 63. doslovce kaže u tački 2. „Po stupanju na snagu ovog Sporazuma Srbija će dopustiti državama članicama EU da stiču svojinu nad nepokretnosti u Srbiji i izjednačiti ih sa građanima Srbije“. Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine i Sporazumom je predviđeno da 2017. godine, 1. septembra počne primena odredaba ovog Sporazuma koji izjednačava prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta. Time se otvaraju vrata da stranci kupuju poljoprivredno zemljište bez ikakve kontrole.

Hoćemo li to dopustiti? Svakako, mi iz PUPS-a to nećemo prihvatiti, a kada bi se mi pitali, mi ni pedalj naše zemlje ne bi dozvolili da ide u ruke strancima. Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju u građane Srbije, koje se koriste i za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe.

Zemljište je jedinstveno i neponovljiv resurs države Srbije i kao takvo treba da ostane u posedu države Srbije i njenih građana. Mi danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će stranim državljanima ograničiti kupovinu zemljišta, što je za nas u PUPS-u u ovom trenutku prihvatljivo.

Ovim predlogom zakona sprečiće se potpuna liberalizacija prema poljoprivrednom zemljištu, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Rešenja koja nudi ovaj zakon su iznuđena i pitam se da li je moglo bolje? Svakako da je moglo.

Gospodine ministre, dajte da ovaj zakon popravimo amandmanima. I mi u PUPS kao vladajuća većina i odgovorni ljudi prihvatićemo ovaj zakon, mada naš stav i dalje ostaje – ni pedalj zemlje strancima.

Hteo bih da istaknem da ovim predlogom o izmeni i dopuni ovog zakona ima dobrih rešenja, pre svega, mislim na novouređeni član 72đ, posebno ove četiri tačke kojima se predviđa da lice koje kupuje zemlju je najmanje 10 godina stalno nastanjeno u jedinici lokalne samouprave, gde treba ili želi da kupi zemlju, obrađuje najmanje tri godine to poljoprivredno zemljište, ima registrovano poljoprivredno domaćinstvo i određenu mehanizaciju za obradu tog zemljišta.

Donekle dobra stana ovog zakona je svakako i sprečavanje kupovine zemljišta u većim količinama i dozvola da se mogu kupiti samo dva hektara i dobro je što Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Ovaj stav treba dopuniti da ne samo Republika Srbija, nego domaća pravna i fizička lica, vlasnici susednih parcela imaju pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini koje je predmet pravnog posla iz stava 1. ovog člana.

Mi smo, kao što svi znate, majstori u pronalaženju rupa u zakonu, i u ovom Predlogu zakona ne smemo dozvoliti da takvih rupa bude. U zakonu stoji državljani države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, polazeći od Sporazuma, mogu steći pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Vi ste danas, gospodine ministre, objašnjavali šta će biti sa pravnim licima koje će biti formirana. I ja se pitam šta će biti sa pravnim licima koja će formirati sutra neko pravno lice, a oni su stranci, jer oni će dobiti pravo da kupuju zemljište kao i naša pravna lica. Ovo su ta pitanja koja moramo razrešiti i eventualno amandmanom to popraviti, da se pored državljana država članica EU i svim domaćim pravnim licima, gde su vlasnici ili suvlasnici strani državljani, da se isto stave u kontekst ovih uslova koji su predviđenim ovim tačkama od 1) do 4).

Takođe, ja sam po ovom pitanju podneo jedan amandman i verujem da će taj amandman biti prihvaćen u interesu zaštitite naših građana i naših fizičkih i pravnih lica.

S obzirom da mi imamo obavezu da donesemo određeni zakon kojim smo se obavezali da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biti sproveden, smatram da član 4. treba da se izmeni i da zakon bude usvojen odmah sledećeg dana nakon usvajanja.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra da je Predlog o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu delimično neutralisao pogubne posledice Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, imajući u vidu da su se druge zemlje izborile u pregovorima za pridruživanje za višegodišnju zabranu prodaje zemlje strancima i nakon ulaska u EU. Danas je o tome bilo dosta reči. Ja bih samo napomenuo neke zemlje kao što su Slovačka ili Hrvatska, izborile su se za višegodišnju zabranu prodaje zemljišta, dok je naš sused Mađarska, koja bi trebala da bude primer i nama, Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima.

Ovim zakonom se rešava pitanje ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje su preuzete na osnovu SSP između EU, njihovih članica i Republike Srbije i mi kao ozbiljna država moramo se pridržavati tog sporazuma.

Mi iz PUPS bićemo zadovoljni samo ako se ovaj zakon popravi amandmanima, imajući u vidu da 40,5% našeg stanovništva živi u ruralnom području i živi od poljoprivrede.

Mi se sve vreme zalažemo za statusni i materijalni položaj svih socijalno ugroženih kategorija stanovništva, a posebno seoskog stanovništva koje nema uslove za normalan život i rad na selu. Tu mislimo, pre svega, i na 210 hiljada poljoprivrednih penzionera koji primaju penziju od samo 10.000. Ja sve vas pitam – može li se živeti od penzije od 10.000? A, ako tom našem penzioneru poljoprivredniku dovedemo još i kupca, onda svakako možemo razmišljati kako će to biti.

Ta dva hektara koja smo predvideli za prodaju stranim državljanima bilo bi dobro da možemo podeliti ili dati u zakup ili na besplatno korišćenje našim mladim bračnim parovima ili poljoprivrednicima koji žele da obrađuju tu zemlju.

Ja ću, gospodine ministre, iskoristiti priliku i da kažem neke druge reči koje se tiču i PUPS i inicijativa koje je predložio Milan Krkobabić, verujući da ste vi kao ministar poljoprivrede takođe veoma odgovorni i zainteresovani za funkcionisanje i sela i poljoprivrede.

Kao što je poznato, predsednik PUPS gospodin Milan Krkobabić sve vreme dok je bio direktor Pošte Srbije, pored toga što je reorganizovao i stabilizovao JP Pošta Srbije, ostvario dvostruko i trostruko veću dobit, koja je delimično ušla i u budžet Republike Srbije, posebnu brigu je vodio upravo o srpskom selu. Naime, kao direktor Pošte rukovodio se 52 nedelje u godini, 52 pošte, pre svega u seoskom području i na taj način omogućio stanovnicima sela da imaju usluge pošte.

Na samom početku svog ministarskog bitisanja pokrenuo je inicijativu – država Srbija u selima Srbije, gde je upravo sa lokalnom samoupravom u 55 sela, u 11 gradova i opština, doveo lekara, doveo poštara i doveo opštinskog službenika, koji su pružali usluge seoskom stanovništvu. U tom delu, imajući u vidu da sam bio učesnik tih aktivnosti, video sam veliko zadovoljstvo naših sugrađana na seoskom području, pre svega mladih ljudi.

Kao što je svojevremeno promovisao stav da nema viška radnika, nego manjak posla, i za četiri godine svog direktorovanja nije otpustio nijednog radnika od 15.000 radnika, sada promoviše stav da svako selo mora da ima šest osnovnih institucija kako bi se stvorili uslovi za normalan život na selu, a to su škola, ambulanta, zadruga, pošta, dom kulture i crkva i ovde možemo svi skupa i kao država i kao parlament i kao Vlada i ministarstva da pomognemo. Zbog toga je gospodin Milan Krkobabić posle predsednika Srbije Aleksandra Vučića najviđeniji i najcenjeniji političar u selima Srbije.

Ministar Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj, za ravnomerni regionalni razvoj i rad javnih i javno-komunalnih preduzeća u Srbiji, pokrenuo je niz drugih inicijativa koje je Vlada delimično usvojila i verovatno će u narednom periodu usvojiti u celosti, što je posebno bitno, pored podrške Vlade Republike Srbije za te inicijative ministra Krkobabića podršku je dao i predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, dala je SANU, dao je srpski patrijarh, ali je dala i celokupna srpska javnost.

Vlada Srbije usvojila je program obnove srpskog sela i na taj način možemo vratiti mlade ili zadržati postojeće mlade u tim selima. Jedino na taj način izbeći ćemo sadašnju stvarnost, draga gospodo. U gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi.

Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, nedostatak puteva, prodavnica, škola, vrtića, pošta, apoteka, ali i svih drugih pogodnosti koje imaju građani u gradovima usložavaju život na selu. Ne bez razloga gospodin Risto Kostov u listu „Danas“ piše da seljak postane gospodin. Nedosanjani san za Zaharija Trnavčevića u režija Milana Krkobabića.

Citiraću deo članka gospodina Kostova. Novo, veoma hrabro, veoma originalno za modernu Srbiju je što ministar Krkobabić već stvara „kroki“ i udara temelje nove agrarne reforme koja bi ujedno bila promocija nove socijalne politike i novih vrednosti u selu. Konkretno za spas sela, za početak dugog procesa oporavka nudi rešenje koje se teško odbija, da mladim ljudima država ponudi od 20 do 50 hektara državne zemlje na besplatnu obradu i još po 10 hiljada evra za svakog zaposlenog u poljoprivrednom gazdinstvu. Stvaranjem uslova za bolji život na selu i za zadržavanjem mladih na selu ima važnu i bezbednosnu ulogu, s obzirom da je veliki broj napuštenih sela ili sela sa malim brojem stanovnika u pograničnom području.

Zamolio bih vas za malo pažnje. Zemlja i žena se ne ostavljaju. Napuštena žena je nezaštićena. Napuštena zemlja je nebranjena.

Gospodine ministre, ja bih vas molio još jednom da u potpunosti podržite inicijative gospodina ministra Krkobabića, pre svega, razvoj zadrugarstva kao osnov za bolju poljoprivrednu proizvodnju i produktivniju. Ustupanje državnog poljoprivrednom zemljišta mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u poljoprivrednim gazdinstvima, 10 hiljada po radnom mestu, a po principu subvencionisanja radnih mesta u nekim drugim granama, odnosno pri investicijama nekih stranih i naših investitora, obnova i renoviranje domova kulture, obuka na savremenim računarima.

Verujem da ste vi na Vladi i da su odobrena određena sredstva za sve ove aktivnosti. Sada smo upravo ovih dana imali priliku da otvorimo dve nove zadruge. Pre neki dan imali smo neku konferenciju za novinare sa tim zadrugarima, zadrugama i ti ljudi su prezadovoljni ovom inicijativom i samo tako možemo zadržati mlade ljude na selu, eventualno vratiti neke koji žele da se bave poljoprivredom.

Imamo veliki broj stručnjaka iz poljoprivrednog domena i agronoma, i poljoprivrednih inženjera, i veterinara koji željno očekuju da se angažuju po određenim pitanjima u ovakvim slučajevima.

Za formiranje zadruga, samo bih ponovio i pozivam sve zainteresovane građane Srbije koji žive od poljoprivrede, za novo formiranu zadrugu ministarstvo ili kabinet ministra Krkobabića daje do 50 hiljada evra, a za stare zadruge do 100 hiljada evra koje treba da obnove poljoprivredu i da eventualno zaposle određeni broj ljudi.

Program razvoja zadrugarstva dobio je punu podršku, pre svega, akademijskog odbora za selo SANU, i to je svakako velika stvar, jer mislim da se oko ovih inicijativa gospodina Milana Krkobabića cela država složila, verujem i opozicija i pozicija. Jedino na taj način možemo uspeti da zadržimo naše mlade.

Milan Krkobabić je stalno na terenu. Od zasedanja Vlade Republike Srbije u Nišu i donošenja odluke da se jugoistočna Srbija, odnosno ovih pet upravnih okruga: Nišavski, Toplički, Pirotski, Pčinjski, Jablanički posebno tretiraju. Gospodin Milan Krkobabić je obavio razgovor i obišao sve okruge, razgovarao sa svim predsednicima opština jugoistočne Srbije, a ima ih 41, napravili dogovore gde će lokalna samouprava takođe da učestvuje sa svojim programima i sa svojim kapacitetima i u formiranju zadruga, i u obnovi domova, i u podeli zemljišta, tako da moramo shvatiti da je ovo jedan državni projekat, jedan državni zadatak i kao takav moramo ga podržati.

Ja sam pre neki dan obilazio Pčinjski okrug, sela u opštini Preševo, Bujanovac, Vranja i Vranjske Banje i mogu vam reći da je slika veoma sumorna. Klubovi, omladina, zadružni domovi, sve je to veoma sumorno i u lošem stanju. Molim, imajući u vidu da je za obnovu domova kulture u kabinetu ministra Krkobabića odobreno osam miliona evra za naredne tri godine, pozivam ministra kulture gospodina Vladana Vukosavljevića da i on sa svojih pozicija obezbedi obezbeđena sredstva kako bi pomogli u obnavljanju tih domova. To je jedan od preduslova da zadržimo mlade.

Obnova i oživljavanje srpskog sela, reći ću još jednu rečenicu, u petak, u Nišu, u skupštinskoj sali imamo tribinu na ovu temu gde će biti prisutni svi predsednici tri okruga – Pirotskog, Nišavskog i Topličkog. Gospodine ministre, ako imate predstavnika koga možete poslati u Niš, sutra, u 12 sati, bilo bi nam zadovoljstvo.

Poslanička grupa PUPS će, nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima, nakon poboljšanja kvaliteta ovog zakona kroz usvajanje određenih amandmana koje smo predložili, podržati ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministre u Vladi Republike Srbije, a pitanje može biti i za samog predsednika Vlade.
Kao što je već poznato, u Nišu postoji poslanička kancelarija koja je otvorena 2012. godine na osnovu pilot projekta Skupštine Republike Srbije i Nacionalnog demokratskog instituta. U prethodnom periodu veliki broj građana javljao se kancelariji tražeći određenu pomoć i rešavanje određenih pitanja, ali su se javljala i određena udruženja i nevladine organizacije, ali i neke institucije grada Niša, dajući određene predloge i inicijative.
U okviru Nedelje parlamentarizma, koja je bila od 7. do 13. novembra 2016. godine, poslanička kancelarija u Nišu i odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša, u saradnji sa udruženjima i organizacijama koje se bave statusnim i materijalnim položajem starih osoba, organizovala je tribinu pod nazivom „Aktuelni položaj starih osoba“. Imajući u vidu da veliki broj starih ljudi odlaskom u penziju ili samim staranjem postaje marginalizovan i zaboravljen, pasivan, pa često i diskriminisan, istraživanja pokazuju da oni mogu i nadalje biti korisni članovi društvene zajednice, jer puno znaju, umeju, mogu i žele da menjaju ono što se menjati može.
Humanost jednog društva meri se, između ostalog, i njegovim odnosima prema starima. Stari ljudi zaslužuju da žive svoj život dostojanstveno. Kod nas na desetine hiljada starih živi u bedi, u najdubljem siromaštvu, za njih je život svakodnevna borba, a usamljenost njihov stalni pratilac. Kako je Srbija zemlja sa najstarijim stanovništvom u svetu i Evropi, ukazuje se potreba da se starim ljudima poklanja veća pažnja, od oblasti rada i zapošljavanja, reformi PIO sistema, zdravstvene zaštite starijih, socijalne zaštite starijih, diskriminacije i zanemarivanja starih, do oblasti pružanja usluga jer starost često se pojavljuje kao diskriminatorski uslov.
Godine 2005. doneta je Nacionalna strategija o starenju za period 2006-2015. godina, konceptualno urađena sa preporukama i obavezama Madridskog međunarodnog plana akcija o starenju iz 2002. godine i regionalnom strategijom njegove primene donete od Ekonomske komisije UN-a za Evropu.

Glavni cilj nacionalne strategije je stvaranje integralne i koordinirane politike zasnovane na savremenim naučnim saznanjima i obavezama preuzetim iz navedenih dokumenata, koje će društvo i privredu Republike Srbije, pre svega, zdravstvenu i socijalnu zaštitu…
Ja vas molim ako može malo tiše. Predsedavajući, ja vas molim da dovedete red. Dobro, za ove koji slušaju, nije bitno.
Pre svega zdravstvenu, socijalnu zaštitu, tržište rada, obrazovanje, da uskladi sa demografskim promenama kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.
Savet za pitanja starenja i starosti u februaru mesecu 2011. godine konstituisan je Savet za pitanja starenja i starosti. Vlada Republike Srbije je imenovala taj savet i to je savetodavno telo Vlade Republike Srbije. Želeo bih da saslušate zadatke tog saveta. Zadaci Saveta su da se razmatraju pitanja starosti i starenja koji mere za unapređenje međuresorne saradnje u ovoj oblasti, ispituje i razmatra pitanja društvenog i ekonomskog položaja starih građana, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i njihovog učešća u razvoju društva, privrednom i javnom životu, razmatra usklađenost važećih propisa sa osnovnim međunarodnim konvencijama, koje pokreću inicijative za izmene i dopune propisa koja regulišu ova pitanja.
Imam dva pitanja za Vladu, odnosno predsednika Vlade. Imajući u vidu da je strategija doneta 2005. godine za period od 2006. do 2015. godine, šta dalje? Da li će se produžiti njeno važenje ili će se donositi nova strategija o starenju?
I, drugo pitanje, Savet..
… za pitanja starenja i starosti od svog konstituisanja 2011. godine, održao je svega dve sednice ili bar toliko sednica je evidentirano, pa me interesuje – gde se mogu naći…(isključen mikrofon)
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o tri predloga zakona sa ove rasprave, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
U oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, izuzetno je značajno finansiranje, administrativni i institucionalni kapaciteti, edukacija i dostupnost informacija. Republika Srbija je potvrdila Konvenciju o dostupnosti informacija o učešću javnosti u donošenju odluka i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, odnosno Arhuska konvencija koja je doneta 12. maja 2009. godine. Arhuskom konvencijom u članu 5. stav 2. predviđa se uspostavljanje registra sa informacijama o životnoj sredini.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, predviđeno je članom 15. uspostavljanje i vođenje nacionalnog meta registra za informacije o životnoj sredini kao elektronsku bazu podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine, različitih organa i organizacija i da su organi i organizacije dužni da u redovnim vremenskim intervalima ažuriraju podatke nacionalnom meta registru.
Formiranjem i redovnim ažuriranjem nacionalnog meta registra, javnost će biti omogućen lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, a takođe će biti omogućena i unapređena opšta dostupnost informacija iz ove oblasti. Za informacije koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, nacionalni meta registar će dati informaciju organu ili organizaciji koja je nadležna za traženje informacija i kome se treba obratiti za pristup traženoj dokumentaciji ili informaciji. Na ovaj način, biće uspostavljen efikasan informacioni sistem u skladu sa strategijom za primenu Arhuske konvencije.
Izmenom zakona precizno je definisano dostavljanje informacija o životnoj sredini na zahtev, u cilju što efikasnije dostupnosti informacija. Članom 19. predviđeno je širenje informacija o životnoj sredini što podrazumeva da su organi javne vlasti dužni da obezbede da se informacije o životnoj sredini koje poseduju ili čuvaju u njihovo ime aktivno i sistematski šire javnosti, posebno putem sredstava kompjuterske, telekomunikacione ili elektronske tehnologije.
Kako je jako bitno da se informacije objavljuju i kako su organi javne vlasti dužni da redovno ažuriraju, redovno objavljuju informacije o životnoj sredini, smatram da je potrebno da svakom organu javne vlasti, nadležnom za zaštitu životne sredine, omogući formiranje i održavanje posebnog sajta na kome će biti tehničkih mogućnosti i dovoljno prostora za objavljivanje svih podataka, informacija, dokumenata, studija, planova, izveštaja, propisa, ugovora i sve što je od značaja za javnost i druge organe i organizacije iz oblasti zaštite životne sredine.
Trenutno se deo ovih informacija u gradu Nišu može videti na sajtu grada Niša, ali je potrebno formirati sajt Uprave za privredu i održivi razvoj, zaštitu životne sredine sa tehničkim mogućnostima i dovoljno prostora za objavljivanje ovih podataka, s obzirom da je uprava nadležna, između ostalog i za zaštitu životne sredine.
Šezdeset posto svih propisa u domenu životne sredine, sprovode se na lokalnom nivou i najveći zahtevi u procesu evropskih integracija, upravo su u ovoj oblasti. Kako bi lokalne samouprave mogle da odgovore postavljenim zahtevima, neophodno je obezbediti i finansijske, administrativne kapacitete i finansijske uslove za sve lokalne samouprave.
Članom 21. definisana su sredstava za finansiranje zaštite životne sredine, a članom 22. definisana je najznačajnija podsticajna, odnosno finansijska mera koja će realizovati kroz izmene Zakona o zaštiti životne sredine, a to je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije, kojim će se realizovati i mere sprovođenja politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji u oblasti finansiranja zaštite životne sredine.
Predloženo rešenje je jako pozitivno, jer omogućava dalje funkcionisanje finansiranja sistema zaštite životne sredine koje je bilo neophodno nakon ukidanja fonda za zaštitu životne sredine 2012. godine.
Grad Niš, kao i druge lokalne samouprave je uz pomoć fonda za zaštitu životne sredine započeo 2010. godine realizaciju projekta sanacije, dekultivacije i zatvaranja deponije Bubanj, koja spada u nesanitarne deponije. Deo projekta je realizovan do 2012. godine, ali nakon ukidanja fonda 2012. godine, koji nije više bio u mogućnosti da finansira predmetni projekat, radovi na sanaciji su prekinuti i čeka se dalje razrešavanje ovog ključnog problema koji zahteva velika novčana sredstava.
Očekujemo da će se formiranjem zelenog fonda Republike Srbije, iznaći mogućnost za nastavak ovih projekata koji su započeti u više lokalnih samouprava i da će se rešiti jedan od prioritetnih problema s kojim se susreće grad Niš. Sanacijom, dekultivacijom i zatvaranjem postojeće nesanitarne deponije na Bubnju, biće sprečeno dalje zagađivanje i dalja degradacija životne sredine, a građanima koji žive u okruženju biće poboljšani uslovi života.
Formiranjem zelenog fonda biće omogućena realizacija prioritetnih projekata u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Republike Srbije, u cilju što efikasnijeg rešavanja najvećih problema i dostizanja ciljeva u domenu zaštite životne sredine.
Održivim sistemom finansiranja u sistemu zaštite životne sredine i dostizanju ciljeva na terenu biće omogućeno rešavanje problema u domenu regulative, kapaciteta i kontrole jačanjem institucionalnih kapaciteta, finansijskih momenata i administrativnih kapaciteta.
Oblast zaštite i unapređenja životne sredine je ogromna. Zahteva ogromna sredstva za rešavanje dugogodišnjih prioritetnih problema u oblasti upravljanja vodama, upravljanja otpadom u oblasti klimatskih promena i industrijskog zagađenja. Uspostavljanjem zelenog fonda kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine u zemlji, treba da doprinesu unapređenju zaštite životne u celini, u Republici Srbiji.
Lokalne samouprave imaju svoje budžetske fondove za zaštitu životne sredine koji su namenski, a u Nišu se konkretno taj fond puni iz eko takse, ali su ti fondovi nedovoljni za kapitalne projekte. Članom 33. predviđeno je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave je dužna da donese program zaštite životne sredine, akcione odnosno sanacione planove iz člana 68. zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Donošenjem programa zaštite životne sredine sa akcionim planom akcionih odnosno sanacionih planova je od izuzetnog značaja za upravljanje zaštitom životne sredine, a u cilju efikasnije zaštite životne sredine je jačanje kapaciteta i unapređivanje monitoringa.
Nešto bih kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Predlog zakona o izmenama Zakona o upravljanju otpadom je jedan od najvažnijih novih zakonskih rešenja, jer je neadekvatno odlaganje otpada jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Ovim zakonom biće omogućeno uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom, praćenje otpada od nastanka preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja, posebno dajući akcenat polovnoj upotrebi i reciklaži otpada, izdavanju sekundarnih sirovina, korišćenju energenata kao i o pravilnom odlaganju.
Odredbama Predloga zakona, propisane su i obaveze autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, da usklade svoje planove upravljanja otpadom kao i rokove u kojima jedinice lokalne samouprave moraju da urede i organizuju selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže, da organizuju i opreme centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva, da izrade popis uređenih deponija, da izrade evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije, da u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odrede lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, a sve u cilju zaštite životne sredine.
Takođe ću nešto kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode precizirane su definicije ekološke mreže, geoparka i objekata geonasleđa. Izmenjeni su i dopunjeni delovi o planovima upravljanja zaštićenim područjima i o pravima i dužnostima čuvara koji dobijaju status službenog lica. U delu vezanom za konvenciju izmenjeni su pored ostalog članovi o uslovima za držanje živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu i trgovina strogo zaštićenim i zaštićenim divljim vrstama životinja.
Pozivam sve poslanike da daju pun doprinos u sprovođenju i implementaciji ovih zakona, ali istovremeno apelujem na sve građane Srbije da uzmemo svi zajedno učešće u zaštiti životne sredine i prirode i jedino tako možemo budućim generacijama da ostavimo prirodu na dalje korišćenje.
Poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave o pojedinostima i poboljšanju kvaliteta ovih zakona kroz usvajanje određenih zakona i amandmana u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale zakone iz ove rasprave.
Zahvaljujem na pažnji.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, potpredsednika Vlade Republike Srbije gospodina dr Rasima Ljajića, a tiče se Uredbe o uslovima dodele i načina korišćenja sredstava za podsticanje razvoja domaćeg turizma, a koje je doneta 18. juna 2015. godine.
Ovom uredbom propisuju se podsticanje razvoja domaćeg turizma. Podsticanje razvoja domaćeg turizma sprovodi se kroz dodelu vaučera za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima u trajanju od najmanje pet noćenja izvan prebivališta korisnika vaučera. Ova uredba Vlade svakako doprinosi razvoju domaćeg turizma i ima puno opravdanje što je jedna takva Uredba doneta.
Međutim, nije dobro što se ovom Uredbom ograničavaju ugostiteljski objekti i mesta koja mogu pružiti ovu vrstu usluga. Naime, članom 2. ove Uredbe je definisano – vaučer se može koristiti na teritoriji Republike Srbije, osim u ugostiteljskim objektima na teritoriji grada Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Mislim da je neophodno da se promeni ovaj član i omogući korišćenje vaučera bez isključivanja Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša. Mislim da je neophodno isključiti one opštine u gradovima koje su u statusu devastiranih.
Zadržao bih se na Nišu i objasnio ne održivost ove uredbe. Niš je pored Beograd jedini grad sa više gradskih opština, odnosno u Nišu postoji pet gradskih opština, između ostalih, Niška banja i opština Crveni krst koje na svojoj teritoriji imaju određene banje koje mogu pružiti usluge koje se predviđaju ovom uredbom.
Niška banja je daleko poznata po svojim banjsko-rekreativnim i banjsko-klimatološkim svojstvima, a u opštini Crveni Krst postoji manje poznata banja zvana Topilo, ali ništa manje značajna, pre svega za pružanje usluga u reumatološkim bolestima.
Drugi faktor koji ukazuje na neodrživost, isključivanje pojedinih centara je da je u uredbi definisano da broj prijava za dodelu vaučera je ograničen raspoloživim budžetskim sredstvima i kreće se do 100 hiljada korisnika. Iz izjave Ministarstva ministra Ljajića za RTS da je prošle godine podeljeno svega 14 hiljada vaučera i ostvareno 118 noćenja, ukazuje da je mnogo manji broj građana koristio ovu subvenciju, s obzirom da su sredstva bila obezbeđena za 100 hiljada korisnika.
Podatak da se u prvih 20 dana januara, ove godine, prijavilo 1100 građana za dodelu vaučera kazuje da će u ovoj godini biti veći broj zainteresovanih za ove subvencije i očekuje se da će u toku godine biti 46 hiljada vaučera, takođe manje od predviđenog. Dobra informacija je da je oko milion evra izdvojeno za pomoć domaćim agencijama za organizovanje i dolazak stranih turista, kao gostiju koji mogu da računaju na 10 evra po turistu za pet noćenja i 15 evra preko pet noćenja.
Ovo su samo neki od argumenata koji ukazuju na potrebu izmene uredbe i omogućavanje korišćenja vaučera na celoj teritoriji Srbije. Pitanje za ministra, gospodina Rasima Ljajića – da li se razmišlja o izmeni uredbe, kako bi se omogućilo, pre svega Niškoj banji i banji Topilo, kao devastiranim opštinama, da ravnopravno konkurišu za pružanje usluga smeštaja u svojim ugostiteljskim objektima?
Drugo pitanje – kada se očekuje izmena ove uredbe? Zahvaljujem se na pažnji.
Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra zdravlja, gospodina dr Zlatibora Lončara, a tiče se Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Nišu.
Pre obrazloženja ovog pitanja, istakao bih jedan veoma pozitivan primer kako se inicijative i predlozi koji se upućuju preko poslaničkih kancelarija u praksi realizuju. Naime, pre izvesnog vremena sam postavio poslaničko pitanje u vezi polaganja stručnih ispita za licenciranje nastavnika koji treba da se realizuju u Nišu. Dana 17.11.2015. godine u Nišu, u organizaciji Regionalnog centra za obrazovanje i direktorke Centra Danijele Marković, održan je sastanak na kome je prisustvovao ministar prosvete, gradonačelnik Grada Ništa, rektor Niškog univerziteta, prorektori, dekani niških fakulteta, direktori niških škola, osnovnih i srednjih, i druge zvanice i jednoglasno je podržana inicijativa da se licenciranje nastavnika obavlja u Nišu.
Ministar se složio sa inicijativom i verovatno će od 2016. godine biti omogućeno da nastavnici sa jugoistoka i iz Centralne Srbije imaju mogućnost da ovaj ispit polažu u Nišu.
Voleo bih da i drugi ministri čuju glas lokalnih samouprava, pa ću u tom duhu postaviti poslaničko pitanje. Na osnovu člana 46. i člana 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao i člana 14. Uredbe o planu mreža zdravstvenih ustanova, člana 4. Zakona o javnim službama i člana 37. Statuta Grada Niša, Gradsko veće Grada Niša donelo je Predlog odluke, a Skupština Grada Niša je usvojila Odluku o osnivanju Zavoda za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje u Nišu.
Od aprila 2012. godine, kada je Gradsko veće dalo predlog, a Skupština Grada Niša donela Odluku o osnivanju zavoda za gerontologiju, do danas nije ništa urađeno za obavljanje zdravstvene zaštite starih lica iz oblasti opšte medicine, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kućnim uslovima.
Nakon svih rešenja i odluke Skupštine grada, Ministarstvu je još početkom 2012. godine podnet zahtev za donošenje kadrovskog plana, na osnovu kojeg bi zaposlili u instituciji mogli da budu priznati, odnosno ugovoreni od strane ministarstva. Poenta osnivanja zavoda je, pored zbrinjavanja starih i bolesnih, i rasterećenje doma zdravlja, tj. preuzimanje neugovorenih radnika koji su tekovina prethodnih direktora.
Na osnovu Uredbe o planu mreža zdravstvene ustanove, u Nišu su osnovani Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Zavod za stomatologiju, Zavod za plućne bolesti, tuberkulozu, Zavod za kožne i venerične bolesti. Jedino nije osnovan zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje.
Da se još jednom podsetimo, zavod za gerontologiju obavlja zdravstvenu zaštitu starih lica iz oblasti opšte medicine, rehabilitacije, palijativnog zbrinjavanja i nege u kućnim uslovima. Zavod za gerontologiju može obavljati specijalističko-konsultativnu delatnost iz oblasti medicine i psihijatrije.
Pitanje za ministra zdravlja, gospodina Zdravka Lončara - da li se uopšte nešto radi na donošenju kadrovskog plana po zahtevu Skupštine Grada Niša? Da li će stari Grada Niša, koji čine skoro jednu trećinu stanovništva u Nišu, biti u prilici da svoje zdravstvene potrebe rešavaju u zavodu za gerontologiju, jer u ovim uslovima postojanja zdravstvene mreže u Gradu Nišu oni predstavljaju građane drugog reda? Šta je potrebno da Grad Niš uradi kako bi se zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje stavio u funkciju?
Osnivanjem zavoda realizovao bi se samo jedan deo Nacionalne strategije o starenju, koju je donela Vlada Republike Srbije. Da podsetimo da je Srbija jedna od pet zemalja, posle Italije, Nemačke, Bugarske i Švedske, najstarijih nacija u Evropi. Prema tome, mi kao odgovorni ljudi moramo razmišljati i u tom segmentu i da konačno dozvolimo osnivanje zavoda za gerontologiju u Nišu i na taj način omogućimo starijim jednu primerenu zdravstvenu zaštitu. Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja gospodina dr Srđana Verbića.
Kao što je već poznato, u Nišu postoji poslanička kancelarija koja je otvorena 2012. godine kao pilot projekat Narodne skupštine Republike Srbije, Kancelarija za direktnu komunikaciju narodnih poslanika sa građanima. U prethodnom periodu veliki broj građana javljao se Kancelariji tražeći određenu pomoć za rešavanje određenih pitanja, ali su se javljala i određena udruženja, nevladine organizacije i institucije grada Niša, dajući određene predloge i inicijative.
Ovih dana je iz Niša ponovo pokrenuta inicijativa da se u Nišu nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima centralne i jugoistočne Srbije omogući polaganje ispita za nastavničku licencu, s obzirom da obrazovna institucija grada Niša Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš, kao mesto za polaganje ovih ispita, ispunjava sve uslove.
Razlozi za pokretanje ove inicijative su višestruki. Problem je u činjenici da se ispiti za nastavničku licencu polažu samo u Beogradu i Novom Sadu, U Novom Sadu za kandidate iz Vojvodine, a u Beogradu za kandidate iz ostalog dela Srbije. Kako je reč o velikom broju nastavnika, mesto za polaganje za ostali deo Srbije je jedno, nastavnici čekaju po više godina za termin za polaganje ovog stručnog ispita radi dobijanja licence.
Problem je u tome što su putni troškovi do Beograda za kandidate iz centralnog i jugoistočnog dela Srbije mnogo veći nego do Niša, a kako se ispit polaže u više delova i više dana, iziskuje boravak u Beogradu i naravno, dodatne troškove koje podnosi lokalna samouprava, ali i sami kandidati.
Da bi izbegli ili smanjili troškove smeštaja, kandidati iz unutrašnjosti Srbije najčešće polaze rano izjutra na ispit u Beograd, radi polaganja usmenog dela, a u poslepodnevnim ili u sutrašnjem danu na sasvim drugom mestu grada polažu praktični deo ispita, a čemu prethodi dodatno putovanje i troškovi.
Vrlo često se dešava apsurdna situacija da u Beograd putuju savetnici Školske uprave Niš, kao predstavnici Ministarstva prosvete kao ispitivači i nastavnik iz Niša kao ispitanik. Svaki savetnikov put i dnevnice plaća Republika, a nastavniku lokalna samouprava. Kada bi se ovo omogućilo u Nišu, ovih troškova ne bi bilo.
Kao mesto za polaganje svih ispita predlaže se Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Niš. Regionalni centar za obrazovanje Niš je veoma specifičan, a njegova osnovna namena je kreiranje, organizacija i realizacija seminara za stručno usavršavanje prosvetnih radnika, kao organizacija i realizacija polaganja ispita za licencu nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika.
Regionalni centar Niš ima sve resurse za organizaciju ovakvih ispita. Bio bi mesto gde je organizovano ispitivanje nastavnika usmenog dela ispita. Ima mogućnost za obrazovanje i formiranje komisije za ispite, kao i organizovanu saradnju sa školama koje bi realizovale praktični deo ovog ispita. U neposrednoj blizini Centra za obrazovanje Niš nalazi se više srednjih i osnovnih škola, a uz neposrednu blizinu je Osnovna škola „Sveti Sava“ u kojoj je predviđeno polaganje praktičnog dela ispita, s obzirom da ispitanici moraju praktično da održe čas.
U Nišu je sedište školske uprave. Niš je univerzitetski grad i obezbeđuje ispitivače iz reda nastavnika.
Prednosti polaganja ispita u Nišu – smanjenje troškova Republike, smanjenje troškova lokalne uprave, smanjenje troškova kandidata, decentralizacija Srbije o kojoj svi pričamo, nema dugog čekanja i dobijanja licence, kao što je do sada slučaj više godina, nema povlašćenih i diskriminisanih nastavnika severa i juga Srbije.
Pitanje za gospodina ministra – gospodine ministre, hoće li Ministarstvo prosvete podržati ovu inicijativu i omogućiti nastavnicima centralne i jugoistočne Srbije da lakše i uz manje troškove za državu, lokalnu samoupravu i lične troškove smanje na najniži nivo? Zahvaljujem.