Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, druga tačka dnevnog reda na ovoj sednici je razmatranje Izveštaja o nadzoru komercijalnih pružalaca medicinskih usluga za period od oktobra 2022. godine do marta 2023. godine, sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima, koje je podnelo Regulatorno telo, odnosno REM.

Pozivam sve narodne poslanike da se u skladu sa predloženim dnevnim redom pridržavamo tačke dnevnog reda i da u našim obraćanjima isključivo se držimo tačke dnevnog reda, a predsednika Skupštine pozivam da usmerava rad u skladu sa Poslovnikom.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS solidarnosti i pravda u danu za glasanje glasati za ovaj Izveštaj.

Pitanje rada REM-a, Regulatornog tela za praćenje elektronskih medija odavno nije predmet tehničkih i zakonskih mera, već je postalo političko pitanje u Republici Srbiji.

Po definiciji, Regulatorno telo za elektronske medije je samostalna, nezavisna, regulatorna organizacija sa svojstvom pravnog lica, koje vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i ravnopravnosti usluga elektronskih medija, doprinos očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluge elektronskih medija u skladu sa odredbama Zakona o elektronskim medijima na način primeren demokratskom društvu.

Kada se kaže „Samostalna nezavisna regulatorna organizacija“ podrazumeva se ono što je predsednica Vlade rekla pre neki dan, od devet članova Saveta REM-a tri predlažu Skupština Republike Srbije i Skupština Vojvodine, ostali predlagači su crkve i verske zajednice, Univerzitet, udruženja izdavača elektronskih medija i udruženja novinara, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, saveti nacionalnih manjina.

Kada vidimo ko su sve predlagači normalno bi bilo da je to nezavisno telo, jer sumnjam da na sve ove predlagače neko može da ima poseban uticaj i da radi isključivo pod tim uticajem.

Međutim, danas smo svedoci da bukvalno svako poteže svoje pravo da napada, ili brani REM, što imamo slučaj u ovoj raspravi. Verujem da su članovi Saveta REM-a svesni svih ovih napada i odbrana i da upravo zato rade sa posebnom pažnjom i posebnim obzirom, poštujući važeće ustavne i zakonske odredbe.

Stoga i predmetni izveštaj predstavlja realnu sliku Srbije i komercijalnih pružanja medijskih usluga u periodu oktobar 2022. godine do marta 2023. godine, te ga kao takvog treba prihvatiti i usvojiti.

Ono što sam primetio u ovom izveštaju je to da je REM analizirajući svoje podatke za posmatrani period došao do zaključka da jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom i to ona koja paradoksalno najnapadanija u javnosti ispunila zakonsku obavezu u pogledu načelne strukture određenog dela procenta određenih programa.

Ono što je dalje primetno je da na svim nacionalnim televizijama, nažalost ili uopšte nema ili u vrlo malom procentu ima emisija naučnog ili dokumentarnog programa, koji samo u jednom slučaju prelazi 10% emitovanog programa u posmatranom periodu, a najčešće se mere promilima udela, odnosno svega desetinama minuta emitovanog programa u posmatranim tromesečnim analizama.

Mislim da je ovo zaista jedna loša praksa naših televizijskih kuća, tim pre što je televizija bez obzira na pojavu Interneta i dalje dominantno utiče na stavove građana, pogotovo što sa druge strane imamo podatak da recimo ova televizija koja ima raznovrsne programe emituje čak 40% rijaliti programa, što mislim da je ipak previše bez obzira na to što ove televizije pre svega vode računa o svom komercijalnom poslovanju i željama gledalaca. Za to treba imati razumevanja, ali isto tako mora biti svestan da dobijanje nacionalne frekvencije takođe sa sobom povlači i određene obaveze koje se mogu meriti samo pukim pravnim normama i finansijskim interesima.

Na emiterima ostaje da se usklade sa zakonskim aktima i svojim programskim planovima, a na REM-u da vrši punu kontrolu njihovog emitovanja. U tom smislu ne mislim da treba ići na neke radikalne zabrane ili cenzure, jer su to relikti nekih prošlih vremena i društveno političkih sistema, ali moralo bi se definitivno povesti više računa o tome šta se i u kojoj meri emituje. Možda bi ovde trebalo razmisliti da se ide na neki vid poreskih i drugih vrsta stimulacije, odnosno, destimulacije prema ovim televizijskim kućama u skladu sa ispunjavanjem ili ne ispunjavanjem ovih programskih obaveza.

Koliko znam, mi smo tamo u sedamdesetim godinama prošlog veka imali određena zakonska rešenja koja su išla u tom pravcu od prozivanja šunda, šund muzičkih ploča, knjiga i drugih, šund sadržaja, pa iako su ona brzo napuštena bez većih rezultata možda bi trebalo ponovo razmotriti i adekvatno primeniti primereno savremenom dobu.

Nakon tragičnog događaja koji se desio 3. maja u prostorijama škole „Vladislav Ribnikar“, pokrenuta je inicijativa za zaustavljanje urušavanja obrazovnog sistema. Na prvom mestu te inicijative je zahtev da se ukinu rijaliti i drugi programi koji propagiraju nasilje. Verujem da je pod pritiskom javnosti i naših aktivnosti možemo doći do određenih rezultata. Već imamo jednu najavu nekih medija koji će narednih dana ukinuti neke rijaliti programe na svojim medijima, što bi svakako trebalo da sve TV kuće sa nacionalnim televizijama o tome razmisle i takođe, donesu odluku o ukidanju takvih emisija koje nisu delotvorne, u smislu pozitivnog rada.

Podvukao bih da ovaj izveštaj ne tretira program lokalnih emitera. On je takođe, važan kako bi se stekla celokupna slika u sistemu informisanja. Mi iz PUPS-a, smo stava da su i ove lokalne televizije takođe, njegov veoma važan segment.

Već ranije sam govorio o tome da smo mi koji živimo van Beograda svedoci da ove kuće po pravilu imaju uglavnom lokalni informativni program, ali da su u poslednje vreme sve više okrenute i sopstvenim produkcijama i dokumentarnih pa i naučnih emisija koje imaj svojevrsnu originalnost, sasvim solidnu edukativnu vrednosti i dostigle su relativno visok stepen kvaliteta produkcije.

Mnoge od njih bi mogle da na pravi način dopune već pomenuti segment, evidentan manjak ovog sadržaja na nacionalnim televizijama. U tom smislu, mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, smatram da se tu može ostvariti međusobna korisna saradnja ovih TV kuća tako što bi nacionalne TV kuće pružile pomoć prilikom snimanja ovih emisija, a kasnije bi ih reemitovale na svojim frekvencijama.

Time bi poradali na promociji interesantnih lokalnih tema iz oblasti tradicije, kulture, uspešnog privređivanja ili kulturnih i sportskih uspeha na nacionalnim frekvencijama i time bi naše male sredine puno dobile u svakom smislu, a to je i jedna od programskih odrednica naše Partije PUPS – Solidarnost i pravda.

U tom smislu ja pozivam REM da razmisli i o ovoj ideji i bude njen koordinator i promoter.

Sa druge strane, REM treba da koristi svoja ovlašćenja i da izriče mere protiv svih elektronskih medija koji plasiraju ili neguju govor mržnje i budu brana primitivizma, govoru mržnje, nasilju, zloupotrebi oglasnog programa i drugim negativnim pojavama i sadržajima. Zbog toga će Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za usvajanje ovog izveštaja i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pozivam da spustimo tenziju i da uvedemo rad Skupštine u jedan dostojanstven način i bez ovakvih dobacivanja i prebacivanja.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za izveštaj koji danas razmatramo.

Poštovani ovom prilikom u svoje lično ime i u ime poslaničke grupe PUPS-Solidarnost i pravda želim da najpre uputim izraze najiskrenijeg saučešća roditeljima i porodicama tragično nastradalih, uz želje da se ovako nešto više nikada ne dogodi u ovoj našoj prelepoj zemlji Srbiji. Neka je večna slava svim stradalim.

Na današnjoj Trećoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije zaista imamo neuobičajen dnevni red. Više godina sam narodni poslanik u najvećem broju slučajeva Narodna skupština imala je redovne teme za razmatranje. Ovakav dnevni red zasedanja prouzrokovan je šokom celokupne srpske javnosti usled nezapamćenog monstruoznog zločina u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i besmisleno ubistva, potpuno nedužnih i samom ubici, maltene nepoznatih građana, u Malom Orašju i Duboni.

Istraga ovih zločina koji su enormno potresli sve nas, ali i celu Srbiju i naneli nepopravljivu štetu velikom broju naših porodica koji su šokirali sve stanovnike zemlje utvrdiće motive, uzroke i okolnosti koje su motivisale izvršioce ovih najtežih zločina i dela. Iz informacija dostupnih javnosti saznajemo da je maloletnik koji je hladnokrvno pucao u školske drugove i drugarice nije nikom pokazivao jasne znakove da je nameravao da izvrši ovaj stravičan zločin. Ni nastavnicima, ni učenica, verovatno ni roditeljima. Taj učenik nema ni istoriju problematičnog i nasilničkog ponašanja. Neizmerni zločin koji je on uradio izvršen je naglo, bez mogućnosti da ga državni organi spreče.

Činjenica da je nesumnjivo odgovornost roditelja i staratelja maloletnog deteta za njihove postupke ne isključuje ni ostale subjekte u vaspitanju dece. Roditelji su mogli i morali da brinu o svom detetu i da su oni mogli da razumeju njegovo ponašanje. Posebno pitanje i posebnu odgovornost predstavljaju informacije da je imao pristup oružju i municiji, da je ozbiljno u streljani uvežbavan za korišćenje vatrenog oružja u uzrastu koji je nepojmljiv za ovaj slučaj, odnosno za celu Srbiju.

Dvadesetogodišnji ubica u Malom Orašju i Duboni imao je iza sebe istoriju ponašanja koja je odstupala od redovnog ponašanja, ali nije bilo naznaka na mogućnost da uradi ovako svirepi zločin. I on je imao pristup znatnoj količini oružja i municije i njemu je roditelj omogućio lak pristup naoružanju, čak i automatskoj pušci.

Ističem u ovom momentu dve bitne stvari. Prvo, nije bilo jasnih naznaka da će oni, a pogotovo ovakvi zločini biti izvršeni ni u Beogradu, ni u Mladenovcu. Ovi zločini su bili skoro potpuno nepredvidljivi. Drugo, i jedan i drugi su imali lak pristup oružju i municiji, verovatno i podršku roditelja u obuci za korišćenje istog, što će takođe istraga potvrditi.

Prva tačka dnevnog reda ove sednice je Razmatranje izveštaja o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon masovnih ubistava u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i na području Smedereva i Mladenovca, u Malom Orašju i Duboni, koji je podnela Vlada Republike Srbije. U vezi sa današnjoj tačkom dnevnog reda, mislim da i pored svih teškoća, situacije i uzavrelih emocija, treba nastojati da se razložno oceni u kakvom se stanju nalazi naša država i društvo.

Neću reći da je situacija u državi potpuno idealna i da živimo u potpuno bezbednom društvu, kakvo uostalom i ne postoji bilo gde u svetu. Sam izveštaj jasno je struktuiran i u njemu su date relevantne informacije o merama koje su se preduzimale u periodu pre ovih strašnih zločina i merama koje su preduzete nakon zločina.

Sudeći prema statističkim podacima iz ovog izveštaja, naša policija je učinila znatne napore i na stvaranju što bezbednijeg okruženja u kome živimo. Što se tiče bezbednosti školaraca, iz izveštaja se takođe vidi da je policija i pre tragičnih dešavanja preduzimala konkretne mere i akcije na povećanju bezbednosti u i oko škola, kao i da su te mere intenzivirane nakon tragičnih događaja.

Čitajući izveštaj uočava se da je globalno gledano kriminal u izvršenju krivičnih dela u padu, u odnosu na ranije godine i raniji period. Taj trend je ulivao nadu i još uvek uliva nadu da je Srbija bezbedno društvo i da će biti još bezbednija. Ova dva masovna ubistva, prva posle skoro deset godina naterala su sve nas da dobro razmislimo šta sve možemo preduzeti da bi se mogućnost dešavanja krivičnih dela sa smrtnim posledicama sprečila ili bar svela na najmanju meru. Hitne mere Vlade Republike Srbije su sigurno pravi put za smanjenje rizika nastupanja zločina. Sigurno je da maloletnik iz Beograda ne bi izvršio ovakav zločin da nije imao pristup oružju i municiji i da nije uvežbavan u korišćenju istog.

Takođe, sigurno je da dvadesetogodišnji ubica ne bi učinio ovo monstruozno višestruko ubistvo da nije imao pristup oružju, pre svega automatskom, odnosno automatskoj pušci.

Mere Vlade Republike Srbije o kontroli ispunjenosti zakonskih uslova svih vlasnika za dalje nošenje i držanje oružja, sa posebnim osvrtom da li se oružje drži zaključano u sefovima, kasama, ormarima, koji se ne mogu lako otvoriti, a posebno da ne može doći u posed maloletnih lica i dece, kao i da se oružje drži odvojeno od municije, očigledno će višestruko smanjiti mogućnost zloupotrebe registrovanog oružja.

Što se tiče nelegalnog oružja, naredbom Ministarstva unutrašnjih poslova o predaji neregistrovanog oružja učinjen je izuzetno značajan pomak u povećanju bezbednosti svih građana Republike Srbije i građani su dobro razumeli svrhu i značaj ove naredbe. Nikada do sada nije predato oružja i minicije kao u prvih 10 dana datog roka. Na današnji dan predato je preko 20.000 oružja i minsko-eksplozivnih naprava, sa više od milion metaka. Svaki ovaj komad oružja, svaki metak je mogao biti iskorišćen u izvršenju krivičnih dela i rizik je sada u Srbiji znatno manji.

Ovu meru Vlade Republike Srbije i naredbu ministra unutrašnjih poslova pozitivno su ocenili u regionu i u Evropskoj uniji. Ono što se u tom smislu nameće kao zaključak jeste da se svi zajedno zapitamo – da ako već nije moguće potpuno otkloniti bilo kakvu mogućnost da se ovakve stvari dešavaju, da li onda možemo da učinimo sve što je do nas da do njih ipak ne dođe. To svako treba da zapita najpre sam sebe, a mislim da to treba da se treba zapitamo i svi mi kao društvo i mi ovde kao narodni poslanici.

Pošto je ova Narodna skupština njegov prezent, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u tom pravcu biti otvorena za sve konstruktivne predloge koji bi se u budućnosti izneli.

Takođe, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasaće za usvajanje ovog izveštaja i glasati „za“.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro, uz Božju pomoć. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Mi jesmo stava da poljoprivreda nije jedna aktivnost ili jedina potreba naših građana ili naših žitelja koji žive na selu i delimično se slažem da Ministarstvo za brigu o selu treba da ima jedan širi opseg projekata ili širi opseg aktivnosti kojima obezbeđuje neke uslove van poljoprivrednih aktivnosti, kao što je turizam i ostalo. Imajući u vidu da preko Ministarstva za brigu o selu ide i zadrugarstvo, postoje turističke zadruge i to bi moglo.

Ali, imajući u vidu da je budžet Ministarstva za brigu o selu nedovoljan, što mi stalno svake godine kada se razrađuje budžet insistiramo na veći budžet ministarstva, kako bi se i druge aktivnosti ili drugi segmenti života i rada na selu mogli proširiti, odnosno da se omogući da ljudi na selu imaju i ostale sadržaje osim te poljoprivrede.

To je u sklopu ovog amandmana. Amandman kao amandman je i podrživ i nepodrživ. Mi ćemo glasati za zakon u celini, a za amandmane u zavisnosti od date situacije.

Hteo bih gospodine predsedniče da dam još jednu informaciju, Malopre je iznošen podatak da su sredstva javnog informisanja objavila veoma neprijatne stvari o jednom poslaniku, našem, Borislavu Kovačeviću. Samo radi informacije i zbog javnosti i zbog poslanika, tog dana je njemu pozlilo i čovek koji je ceo dan sedeo u Skupštini i pored tegoba koje je imao završio je u bolnici. Sada se trenutno nalazi u bolnici. Tako da to je bilo baš neprimereno objavljivanje u sredstvima javnog informisanja. To se može svakom desiti, svakom može pozliti i da se nađe u takvoj situaciji.

Stvarno mi u celini doprinosimo veoma negativan stav građana prema poslanicima i našim stavom jedni prema drugima i ovakvim nekim informacijama koje ne sagledavaju čoveka kao osobu kojoj može pozliti i može se naći u nekoj neprijatnoj situaciji, kada se gleda samo jedan segment. Toliko. Hvala.

Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština na trenutnom zasedanju razmatra paket izmena i dopuna zakona iz više oblasti, između ostalih, i izmene i dopune Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kojim se poboljšavaju uslovi života i rada na selu u delu poljoprivredne proizvodnje kroz razne subvencije i postupke za brzo ostvarivanje prava elektronskim putem.

Gospodine ministre, ja znam vaš stav, a to je stav poslaničke grupe PUPS - Solidarnost i pravda da poljoprivredna proizvodnja nije jedina aktivnost, odnosno potreba žitelja sela. Potrebe žitelja sela su i svi ostali segmenti iz života i rada, obrazovanje i kultura, infrastruktura i ostalo, kao i potrebe žitelja grada.

U prilog ovog bih naglasio da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane, koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a ima ih preko 40% stanovništva Srbije, i sama činjenica da Ministarstvo za brigu o selu realizacijom više projekata daje puni doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte koje ste planirali i realizovali: podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica za mlade bračne parove, obezbeđivanje prevoza za seoska područja, organizacija tradicionalnih kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete i obuhvaćen je veliki broj korisnika, odnosno podnosioca zahteva za te projekte. Znam da će ovi projekti i ove godine biti realizovani i obuhvatiti dobar broj zainteresovanih naših sugrađana.

Za vas imam dva pitanja. Moje prvo pitanje je da li Ministarstvo planira pokretanje novih projekata koji će upotpuniti i druge potrebe naših stanovnika sela, kao npr. pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu ili još neke druge projekte koji su veoma interesantni za naše sugrađane koji žive na selu, a imaju iste potrebe kao i ljudi koji žive u gradu. To je prvo pitanje, a drugo pitanje ću postaviti u drugom delu mog javljanja.

Zahvaljujem se gospodine ministre na ovako iscrpnim odgovorima.

Gospodine ministre, svi ovi projekti su više nego značajni za opstanak sela. Značajni su kao i drugi projekti koje ćete realizovati ili planirati kroz Ministarstvo za brigu o selu, u obnovi i oživljavanju sela. Meni je posebno drago što ste se obratili opoziciji i dobili ste ovakvu podršku za ovo što radite, što kažete ovakvim aplauzom.

Kada smo govorili o ravnomernom regionalnom razvoju, ideja je još pre više godina krenula da se ravnomerni regionalni razvoj podrazumeva da se jugu Srbije daju veći prioriteti. Međutim, sada je stav i vaš i Vlade Republike Srbije da cela Srbija konkuriše za ove projekte i da se projekti realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

Moje drugo pitanje je upravo vezano, malopre ste napomenuli, za Kosovo i Metohiju. Već su se spremali da vam postave i pitanja, ali ću ja preduhitriti. Da li realizacija projekata postojećih i novih projekata koje osmišljavate, da li će se uključiti realizacija tih projekata i na našu južnu pokrajinu, odnosno na Kosovo i Metohiju? Ako jeste, u kom procentu smatrate da bi bilo potrebno da se odvoje sredstva za prostor Kosova i Metohije?

Da li planirate da obiđete sela na Kosovu i Metohiji, obzirom da se ništa ne može planirati ako se čovek lično ne uveri kakvo je stanje na određenom prostoru, to bi bilo moje sledeće pitanje? Da li će biti uključeno, u kom procentu će biti uključena sredstva i da li ćete vi lično obići neka sela i naselja na Kosovu i Metohiji?

Zahvaljujem se, gospodine ministre na svim ovim odgovorima i posebno mi je drago što ste iskazali želju da lično obiđete određene prostore na Kosovu i Metohiji i uverite se u stanje u tim selima ili opštinama. Evo, postoji jedna opština sa srpskom većinom Novo Brdo, koja ima izuzetno velike potrebe za dobijanjem, primera radi, jednog vozila koje bi, to je opština tipa brdsko-planinskog karaktera, koja bi imala potrebe za jedno vozilo, za jedan minibus koji bi, ako ništa drugo, bar vezivao škole određene koje su rasute po tom delu opština, a jedna je od najvećih teritorijalno na Kosovu i Metohiji, a srpska je većina.

Ja lično želim da kada budete išli, nudim se da budem u sastavu tog tima, da budem neko ko može da vam pomogne, jer znam i poznajem teritoriju Kosova i Metohije. Verujem da će se još i određeni broj narodnih poslanika javiti i koji će biti u toj delegaciji da obiđu, evo i gospodina, našeg Vranjanca, prijatelja, već se prijavio, ali verujem da će i drugi.

To bi bila poruka našim ljudima da je jedan ministar koji se brine o ravnomernom regionalnom razvoju, o ruralnom području da bude u poseti Kosovu i Metohiji, sa određenim brojem poslanika da li su iz opozicije ili pozicije, nije bitno, ali svakako bi bila dobra poruka za naš narod tamo da nisu zaboravljeni i da Srbija misli o njima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - solidarnost i pravda, podržati ove predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda i u danu za glasanje glasati – za.

U delu današnje rasprave ukratko bih u preostalom vremenu poslaničke grupe PUPS – solidarnost i pravda, dopunio izlaganje svog kolege Ila Mihajlovskog, onim što smatram najbitnijim u današnjem paketu zakona.

Najpre mislim da je jako dobro što se u predloženom zakonu o elektronskim komunikacijama napokon uvodi obaveza da svako ko kupuje tzv. pripejd karticu mora biti jasno identifikovan ako je reč o fizičkom licu. Mi smo ranije već imali prilike da čujemo da smo jedina zemlja u Evropi, a verovatno i šire gde bilo ko može mirno da ode do najbližeg kioska i prodavnice i da bez ikakve identifikacije kupi ako želi i po više pripejd kartica za mobilnu telefoniju, čak smo pre više godina imali slučaj da su se takve kartice sa određenom količinom kredita besplatno, promotivno delile uz dnevnu štampu.

Najbolji dokaz koliko to može biti potencijalno opasno u izgradnji paralelnih i vrlo efikasnih mera komuniciranja u nezakonite svrhe i bez nadzora. Imali smo prilike da se uverimo prilikom ubistava premijera Đinđića gde su pripadnici zemunskog klana komunicirali upravo sa ovakvim karticama i telefonima na organe bezbednosti i pored određenih sumnji i indicija nisu uspeli da im na vreme uđu u trag i spreče ih izvršenju krivičnog dela.

To je bilo još pre dve decenije. U međuvremenu brzina protoka informacija, tehničke karakteristike sredstava komunikacija drastično su ubrzani i povećani, pa su time mogućnosti za potencijalne zloupotrebe porasle do neslućenih razmera.

Naravno, ova odredba ne podrazumeva i automatsku cenzuru i prisluškivanje razgovora, ali ćemo svakako olakšati rad policije i BIA na sprečavanju i lakšem otkrivanju izvršilaca krivičnih dela.

Potpuno novi Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu svojim rešenjima ide na to da se stvori znatno povoljniji i bezbedniji ambijent za radna okruženja, a njime se vrši i značajno pravno inoviranje ove materije, obzirom da je dosadašnji zakon datirao još iz 2005. godine, a pojedina podzakonska akta su stara čak i po više decenija.

U tom smislu mi na osnovu novog zakona očekujemo značajno efikasniji rad inspekcije i rada i sudova kako nam se ne bi dešavao da veliki broj postupaka po prijava za uočene nepravilnosti, na kraju, zastari ili bude odbačeno, a da na drugoj strani konstantno s vremena na vreme imamo vesti o poginulim radnicima na gradilištima i po pogonima ili određenih povreda.

U sličnom pravcu idu i dopune Zakona o upravljanju otpadom i korišćenju obnovljivih izvora energije kojima se vrši dalja usklađivanje ovih zakona sa evropskim direktivama.

O Predlogu izmena i dopuna Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju moje kolege su već detaljno govorile. U potpunosti podržavam njihove iznete stavove.

U prilog ovog zakona naglasio bih da je veoma bitno i značajno za naše sugrađane koji se bave poljoprivredom i žive na selu, a njih je preko 40% stanovništva Srbije i činjenica da Ministarstvo za brigu o selu, realizacijom više projekata, daje pun doprinos poboljšanju uslova života i rada ovog dela naših sugrađana kroz razne projekte, pre svega podrška zadrugarstvu, dodela kuća i okućnica mladim bračnim parovima, obezbeđivanje prevoza za seoske sredine i područja, organizacija tradicionalnih, kulturno-zabavnih aktivnosti kroz Miholjske susrete, kao i pomoć u pokretanju privrednih aktivnosti za mlade kroz započinjanje sopstvenog biznisa na selu. Svi ovi projekti su više nego značajni, obzirom da se realizuju na čitavoj teritoriji Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju.

U delu predloženog dnevnog reda koji se odnosi na međunarodne sporazume, na dnevnom redu nalazi se više raznovrsnih i korisnik sporazuma. Među njima se izdvajaju sporazumi vezani za međusobno priznavanje diploma i slobodi kretanja na tzv. Zapadnom Balkanu, odnosno tačke 12, 13. i 14. dnevnog reda.

Ovim će se stvoriti jedan izuzetno pozitivni korak ka daljoj saradnji kroz dodatno potvrđivanje i učvršćivanje dosadašnje prakse da se u ove državne entitete može putovati samo sa ličnom kartom, što se sada dodatno nadograđuje i dogovorima o priznavanju visokoškolskih diploma između potpisnica.

Ako se ima u vidu da smo mi u odnosu na ostale potpisnice najveći po broju stanovnika i najsnažniji po raznim parametrima ekonomske snage, ako se zna da značajan broj pripadnika srpskog naroda živi u ovim potpisnicima sporazuma, onda je jasno da su ovi sporazumi u našem najvećem interesu.

U vezi za s tim pozdravljam i usvajanje 21. tačke dnevnog reda, odnosno Sporazuma o međusobnom osnivanju kulturnih centara između Srbije i Makedonije. Namerno ću izostaviti reč Severne, jer kao neko ko je u svojoj vojničkoj karijeri službovao na prostoru danas susedne države, znam da su srpski i makedonski narod među najsrodnijim narodima u Evropi, da i među jednim i među drugim narodima obe države postoje ubedljivo najmanja etnička distanca. Stoga ja pozivam našu Vladu da se što pre pristupi neposrednoj realizaciji ovog sporazuma na obostranu međusobnu korist.

Sporazumi sa Australijom, Azerbejdžanom o socijalnoj sigurnosti omogućiće lakše ostvarivanje prava i prinadlženosti iz oblasti penzijsko-invalidskog osiguranja, što je pogotovo važno za našu brojnu prekomorsku dijasporu i radnike koji su tamo proveli svoj radni vek.

Na posletku, želeo bih samo da napomenem u vezi 26. tačke dnevnog reda, tu nema, naravno, ničeg spornog, ali bih primetio da u ovom momentu nedostaje tri sudije. Odlaskom u penziju gospođe Lidije Đorić biće četiri od 15, što će verovatno otežavti.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržaće sve ove tačke dnevnog reda.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Vlade i regulatornih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati sve tačke dnevnog reda i glasati "za".

Najpre bih se osvrnuo na ono što smatram veoma važnim u današnjoj raspravi, a to su neke od tačaka dnevnog reda, odnosno predlozi zakona o potvrđivanju o zajmu ispred Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Evropske investicione banke za potrebe železničke deonice Beograd - Niš.

Mislim da nije potrebno da se naglašava šta ovaj magistralni pravac znači za našu državu, da je to naša prva železnička pruga u samostalnoj Srbiji. Pravac koji treba da bude kičma našeg ekonomskog razvoja.

Uvidom u važeći red vožnje "Srbija Voz-a", lako se mogu saznati porazne činjenice da između Beograda i Niša trenutno saobraća svega četiri para putničkih vozova dnevno, koji ovo rastojanje od oko 250 kilometara po predviđenom redu vožnje prelaze za šest časova u jednom pravcu.

Ne želim da kažem da je to krivica isključivo ove ili neke druge vlasti, svestan sam da održavanje pruge iziskuje velika novčana sredstva kojih je retko bilo dovoljno, a u nekim daleko povoljnijim vremenima. Ne sporno da je od izgradnje i puštanja u saobraćaj pruge pre 150 godina, svaka vlast gledala da po nešto uradi i doradi, ali problem je što su sve to bili parcijalne i sitnije intervencije. Nema koristi od toga što mi na ovoj pruzi trenutno zaista imamo neke savremene remontovane deonice poput one na delu Jagodina do Paraćina, gde vozovi idu i 120 kilometara na čas, ali ako odmah posle toga imamo još duže trase gde je ograničenje brzine svega 30 kilometara na čas.

Republika Srbija će povući zajam od 550 miliona evra koji će se namenski utrošiti za sveukupnu revitalizaciju ovog pružnog pravca, a to podrazumeva ne samo potpuni generalni remont postojećih koloseka i pratećih instalacija gde je to potrebno, već dogradnju drugog koloseka pruge tamo gde ga trenutno nema, kao i deo sredstava za izmeštanje glavne železničke stanice u Nišu, na nivou lokacije aerodrom koji je niška uprava godinama zahtevala i traži.

Uglavnom kada su ovi planirani radovi dovrše trebalo bi da dobijemo savremenu prugu kakvu sada imamo od Beograda do Novog Sada gde će se brzine vozova kretati i do 200 kilometara na čas, pa će se onda relacija Beograd-Niš sa svim usputnim zadržavanjima verovatno prelaziti za manje od dva sata. Pogotovo što će se ona od tada svakako vezati i sa pravcem Novi Sad-Subotica, Niš-Dimitrovgrad, na kojima se već radi, pa ćemo u bliskoj perspektivi imati pun Koridor 10 sa savremenim pružnim pravcem kakav i dolikuje ovoj staroj evropskoj državi, odnosno Srbiji, to opravdava i svrhu ovog zaduženja države koje zaista nije malo. Nadam se da će radovim na ovom velikom infrastrukturnom projektu početi i biti završeni u roku.

Ništa manje značajan je i tačka kojom se predviđa zajam za ulaganje u lučku infrastrukturu na našim rekama. I, ovaj segment saobraćaja je u proteklom vremenu bio zapostavljen što tim više čudi, jer naša zemlja na koristi dovoljno činjenicu da reka Dunav predstavlja međunarodni plovni put i da tim pravcem možemo slobodno i bez carina trgovati sa Rusijom i Ukrajinom, Turskom i ostalim državama crnomorskog basena. Dunav u tom smislu zaista predstavlja naše more, pa stoga smatram da je opravdano da se izdvoje sredstva za ulaganja u dunavske luke Bogovo i Prahovo koje se nalaze na ulasku i izlasku toka Dunava u našu zemlju.

Ponovo bih iskoristio priliku da ovde skrenem pažnju nadležnima u Ministarstvu za građevinarstvo i saobraćaj i infrastrukturu da ako se već ide u modernizaciju ovih lučkih postrojenja, onda bi svakako bilo dobro da se u narednom periodu što pre razmotri i pitanje eventualne revitalizacije železničkih i putnih pravaca od Bogojeva ka Somboru i Novom Sadu, odnosno Prahova, ka Zaječaru i Boru, jer su integrisani lučko-železnički terminali, osnova brzog i sigurnog teretnog saobraćaja u razvijenim evropskim zemljama.

Kao bivši vojnik pozdravljam usvajanje promena u Odluci o upotrebi Vojski Srbije u multinacionalnim operacijama van naše zemlje, kao novi izraz poverenja koji su naši pripadnici oružanih snaga već stekli širom sveta.

Na današnjoj sednici nalaze se više izveštaja nezavisnih regulatornih tela i agencija. Pošto naša poslanička grupa nema puno vremena za diskusiju, ja ću samo konstatovati da su oni, kao i ranijih godina, korektno urađeni, da nam ove institucije i dalje skreću pažnju na neke sistemske i sistematske probleme u državi i društvu, gde bih posebno izdvojio pitanja diskriminacije nad starim ljudima, na šta nam i Zaštitnik građana i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti stalno u svojim izveštajima ukazuju.

Naša zemlja je potpisnik Madridskog sporazuma o starenju i izgradila je i uradila je Strategiju o starenju, čak i formirala Savet za pitanja starenja i starosti o čijem radu nemamo dovoljno podataka.

Zbog svega toga, veoma je bitno da se stare osobe, stariji ljudi, odnosno ljudi trećeg doba uključe u sve segmente društvenog života i da na taj način bude ispoštovana Strategija o starenju koju je definisala Vlada Republike Srbije.

U nadi da će ovakvih slučajeva u tekućoj godini biti manje, naše poslanička grupa će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih izveštaja, a podrazumeva se da ćemo glasati i za usvajanje svih ostalih sporazuma iz tačaka dnevnog reda današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Orliću, uvažene ministarke sa saradnicima, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istakao bih će Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda podržati sve predloge zakona i ostale tačke dnevnog reda. U danu za glasanje glasati za.

Na dnevnom redu današnje sednice najvećim delom nalaze se predlozi zakona iz oblasti pravosuđa. Oni predstavljaju poslednji segment u procesu promene Ustava u koji smo krenuli sada već pretprošle 2021. godine. Obaveza koju po ustavnom zakonu moramo da završimo u roku koji ističe kroz par dana ipak će i pored izvesnog otezanja biti završena na vreme, odnosno do 9. februara.

Razlog za ovo produženje je taj što se oko ovih bitnih zakona vodila javna rasprava u stručnim udruženjima i široj javnosti. Ono što mislim da je dobro je što su ova udruženja pre svega Društvo sudija i Udruženje tužilaca kao najreprezentativnija, dali svoja načelna pozitivna mišljenja na ove predloge tokom javne debate.

Ovi zakoni donose određene inovacije u unutrašnju organizaciju pravosuđa, a među njima su jedni od najvažnijih oni koji se odnose na međusobna prava i obaveze predsednika sudova i ostalih sudija u sudovima, koja su sada znatno detaljnije regulisane, čime će se smanjiti mogućnost za eventualno mobingovanje, usled ličnih netrpeljivosti i stvoriti znatno čvršće regulative za rešavanje takvih slučajeva, za koje se nadamo da će ih biti što manje.

U novom zakonu prepoznate su i realne situacije da u pojedinim sudovima ili tužilaštvima nisu popunjena sva mesta sudija ili tužilaca, pa onda oni ostali imaju veći obim posla od propisanog. S obzirom da su ova stanja u nekim slučajevima umela da potraju usled procedure izbora, a da bi se to dodatno opterećenje pravično vrednovalo, predviđa se mogućnost da se zaposlenima u ovakvim institucijama daju određene povišice plate u zavisnosti od broja tih upražnjenih mesta.

Jedna od važnih izmena odnosi se na način donošenja sudskog poslovnika, koji će u budućnosti zajednički donositi Visoki savet sudstva i ministar pravde, umesto dosadašnjeg rešenja na kome je to bilo isključivo pravo resornog ministra.

Sličan pravac izmena je u predloženom Zakonu o javnom tužilaštvu. Kod ovog zakona veoma je važno što se njima sada u članovima znatno preciznije regulišu ustavna načela devalvacije i supstitucije, odnosno, hijerarhije u postupanju između nižih i viših javnih tužilaca. Naročito je važno što se sada predviđaju mogućnosti da niži tužioci pokrenu razrađen postupak prigovora na odluke viših tužioca, da preuzimaju radnje ili postupke u predmetima iz njihove nadležnosti, a o tome u više postupnoj instanci neće odlučivati samo glavni javni tužilac, već posebna komisija koju će formirati Visoki savet tužilaštva.

U pogledu uslova i načina na koji će se vršiti izbor sudija i tužilaca date su opširne i precizne definicije za izbor i napredovanje, koje su vezane za definisanje onih opštih, pravnih standarda, kao što su stručnost, moralnost, osposobljenost za rad, ali i opštih uslova rada i ukupni broj predmeta u svakom konkretnom sudu ili tužilaštvu.

Sa druge strane, reorganizuje se i definisani su eventualni disciplinski prekršaji i odgovornost za njih, što treba pozdraviti, jer ako smo pravosuđu u celini dali visok stepen samostalnosti u izboru i radu, minimalno je očekivanje da se onda i profesionalna i lična odgovornost sudija i tužilaca podigne na još viši nivo.

Kod zakona koji će utvrđivati unutrašnje uređenje visokih saveta sudstva i tužilaštva, na osnovu ustavnih amandmana povećan je broj članova ovih tela koji se bira iz reda nosilaca pravosudnih funkcija, pa će to omogućiti nešto bolju strukturalnu reprezentativnost ovih tela u pravcu da će se sada veći broj ovih članova birati iz redova sudija i tužilaca nižih sudova i tužilaštva, što će omogućiti bolju reprezentativnost ovih tela. Bitno je naglasiti da su novim zakonima i ovde razrađeni izborni postupci za biranje članova ovih tela, jer je u ranijim periodima bilo izvesnih pravnih praznina i nedovoljne definisanosti ove procedure, što se u krajnjoj liniji negativno odražavalo i na rad i na legitimitet ovih organa.

Iskoristio bih priliku, kada već govorimo pravosuđu, da ukratko skrenem pažnju na dve stvari koje nisu direktna materija današnjeg dnevnog reda. Najpre mislim da bi mi kao Narodna skupština i Ministarstvo pravde i novi pravosudni organi u narednom periodu trebali da zajednički napravimo analizu funkcionisanja sadašnje mreže sudova. Poznato je da su prema objektivnim kriterijumima broja predmeta i obima posla pre desetak godina mnogi naši opštinski centri ostali bez svojih prvostepenih opštinskih sudova, a jedan deo njih, čak i bez sudskih jedinica.

Mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda, razumemo potrebu da se kroz smanjenje broja radnih mesta naprave uštede u državnim finansijama i da se u pravosuđu napravi podjednaka raspodela poslova među sudijama, ali skrenuo bih pažnju da su uštedama na jednoj strani istovremeno prave i skriveni, ali ne mali troškovi na drugim stranama, počev od toga da imamo prazne zgrade koje se vrlo malo ili gotovo i ne koriste i propadaju zbog ne održavanja, preko putnih troškova, gubitak vremena, pa do toga da to dodatno, posredno utiče i na odumiranje mnogih malih sredina, jer mladi i obrazovni ljudi tamo više ne vide veliku perspektivu nakon diplomiranja na pravnim fakultetima.

Mi iz PUPS-a, kao stranka koja se zalaže za očuvanje i zaštitu naših malih sredina i ravnomerni regionalni razvoj, smatramo da opština kao samouprava i upravno sedište nije i ne može biti potpuno ako istovremeno nije i sedište sudskih organa. Zato bi trebalo da se razmisli da su sva i najveći broj centara naših opština vrate osnovni sudovi, čime bi uspeli da zaposlimo jedan broj stručnih kadrova, a ubeđen sam da bi od toga imali koristi i građani koji bi brže i efikasnije završavali svoje poslove, tako i za državu koja bi ojačala manje opštinske centre i makar usporila već izraženu depopulaciju u njima.

Takođe, skrenuo bih pažnju i na položaj sudskih pomoćnika, saradnika i savetnika. Oni kako sebe kao osobe koje imaju maltene zaduženja kao i same sudije su relativno slabo plaćeni za taj svoj odgovoran posao. Za mnoge nema mogućnosti da realno napredovanje u karijeri, pa samim tim veliki broj njih je u zadnje vreme zbog toga i napustilo pravosuđe, što se opet dalje reflektuje na njegov rad.

Zato mislim da bi trebalo naći mogućnosti da se broj ovih radnih mesta u sudovima poveća i da se popune boljim uslovima rada, ponude bolji uslovi rada i napredovanje onih koji bi se opredelili da se bave ovim poslovima, naročito u malim sredinama, a od čega bi opet dobili još jednu potporu za nezavisno i objektivno pravosuđe.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS-Solidarnost i pravda, dala je svoju podršku za promenu Ustava. Samim tim se podrazumeva da se ovi zakoni koji razrađuju usvojene ustavne amandmane usvoje, kako bi oni zaživeli u praksi, a na korist svih građana Srbije.

Pored grupe zakona koji se odnose na regulisanje oblasti pravosuđa, na ovoj sednici nalazi se i više međunarodnih sporazuma iz različitih oblasti. Izdvojio bih 14. tačku dnevnog reda, odnosno Sporazum sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u vezi davanja garancija za obnovu teretnog voznog parka na našim železnicama. Mi smo nedavno, nažalost, imali akcident sa ljudskim žrtvama koji nas je podsetio koliko se treba i dalje raditi na sveukupnoj obnovi naše železničke strukture.

U ovom parlamentu sam prošle godine naglašavao i ponoviću opet, koliko je važno da se što pre otpočne sa revitalizacijom pruge Niš-Dimitrovgrad-Bugarska granica. Drago mi je da će radovi uskoro početi.

Ništa bolja situacija nije ni na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim Sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarno jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji će „Srbija-Kargo“a.d. podići od Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluge i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevozi našim prugama.

Ništa bolja situacija nije i na drugim prugama širom Srbije, jer smo imali jedan deo slučajeva iskakanja vagona i na drugim mestima i na drugim prugama. Ovim sporazumom predviđa se da će Republika Srbija dati solidarnu jemstvo za zajam od 43 miliona evra, koji je Srbija Kargo a.d. podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj. Time će ovo preduzeće obnoviti svoj vozni park i tako će se podignuti nivo kvaliteta usluga i bezbednosti ljudi i tovara koji se prevoze našim prugama.

Ono što bih ovde naglasio, to je da ovaj sporazum ušao u proceduru pre nesreće u Pirotu u decembru mesecu. Tako da, nisu opravdani eventualni prigovori da se na rešavanju problema radi tek naknadno kada se akcidenti dogode.

Pored svih ovih sporazuma, važan je i Sporazum sa organima EU oko učešća naših naučnika i istraživača u projektu „Horizont Evropa“, kao i niz sporazuma o saradnji sa prijateljskim afričkim i azijskim državama, o kojima je posebno govorio ovlašćeni predstavnik Odbora za odbranu.

Naposletku, od kadrovskih rešenja najvažnije je ono o izboru novog saziva RIK-a, koje je sada usklađeno sa novom političkom snagom stranaka u parlamentu nakon izbora 2020. godine, što mislim da je jedan od uspeha.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, naša Poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih akata koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji i svako dobro.

Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi direktore Kancelarije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje vam na iscrpnom Izveštaju koji ste podneli juče i na i na informacijama koje ste nam dali u jučerašnjem danu.

Na početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i glasati za.

Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo narod na KiM već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire. Kriza dijaloga od 2018. godine se stalno produbljuje da bi tokom ovog izveštajnog perioda došlo do njene krajnje eskalacije i da su privremene institucije Prištine intenzivno delovale na terenu kroz brutalno nasilje i pretnje upotrebom nasilja protiv Srba, namećući jednostavna rešenja koja će maksimalno otežati život i opstanak Srba u našoj južnoj pokrajini.

Prethodni događaji ukazuju koliko ste bili u pravu, gospodine predsedniče, o svemu, o čemu ste sve vreme govorili i juče takođe.

Sa druge strane, moramo biti ponosni na predstavnike Srba sa KiM što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu i ovom prilikom ja ih pozdravljam srdačno, koji se nalaze na galeriji.

Poseban značaj u svemu tome je zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je sve izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim godinama. To je svakako značajno jer na ukazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi. Zbog svega toga PUPS u celini, a i Poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM.

Od septembra meseca prošle godine nasilje Prištine poprimilo je sve elemente, sveobuhvatnog, sistemskog progona po etničkoj osnovi. U izveštajnom periodu o stepenu ugroženosti Srba na KiM svedoči podatak da je zabeleženo 68 etnički motivisanih napada. Režim privremenih institucija samouprave Prištine neskriveno upotrebljava poluge vlasti tamošnje institucije kako bi direktno ugrozio elementarna individualna i kolektivna prava Srba. To potvrđuju događaji u kojima su sve češće direktno i indirektno uključeni pored pripadnika specijalnih snaga ROSU i pripadnici tzv. kosovskih bezbedonosnih snaga.

Te naoružane prištinske strukture kosovsko-metohijskih Albanaca su 6. januara u okolini Šrpca oružjem ili pokušajem ubistva jednog sedmogodišnjeg dečaka Stefana Stojanovića i dvadesetjednogodišnjeg Miloša Stojanovića pokazali odnos prema srpskom narodu, što je možda još gore da taj zločin privremene prištinske institucije okarakterišu kao napad na građane Kosova, a takođe za nas ništa novo. Gotovo svi međunarodni zvaničnici prihvataju tu izjavu i na isti način osuđuju pomenuti zločin.

Teror nad Srbima se nastavlja, a kulminirao je događajem kada su pripadnici ROSU bojevim mecima pucali na vozilo dva Srbina i teško ranili Miljana Delevića, a pukom srećom ostao je u životu. Postupanje ovih bezbedonosnih struktura privremenih institucija jasan je pokazatelj da se želi puno podčinjavanje srpskog naroda na KiM i stvaranje nemogućih uslova za život koji bi Srbe primorao na iseljavanje.

Posebno zabrinjava ilegalno uspostavljanje pristupa ROSU na više lokacija na severu KiM, u ovom slučaju opštine Leposavić postavljanjem raznih barikada i kontrolnih punktova. Hapšenje Srba pod raznim izmišljenim optužbama, kao u slučaju Pantić, govori nam na šta su sve spremni kako bi vršili pritisak na Srbe. Slučaj Pantić samo je jedan u nizu kršenja osnovnih ljudskih prava kada ni porodica ni međunarodnih predstavnici nemaju podatke gde se nalazi, u kakvom je stanju.

Organi privremenih institucija sprovode nasilje protiv Srba na sve moguće načine, kroz zloupotrebu i selektivnu primenu propisa, čime direktno ugrožavaju ekonomsku održivost na njihovim vekovnim ognjištima.

Najupečatljiviji primer ove vrste je slučaj porodice Petrović iz Velike Hoče koja se bavi vinogradarstvom i vinarstvom više generacija unazad, a kojoj je nelegalno oduzete 42.000 litara visoko kvalitetnog vina.

Inače, mogu da kažem da sam sa grupom prijatelja pre otprilike tri i po meseca obišao Kosovo i Metohiju, obišao Pećku patrijaršiju, manastir Dečane i igrom slučaja i Veliku Hoču. Posetio sam porodicu Petrović i njihovu vinariju i mogu reći i sada im dajem puno podršku. Pozdravljam i Srđana Petrovića kao vlasnika vinarije, ali i sve građane Velike Hoče. Imaju podršku Srbije i predsednika Vučića.

Slučajevi teškim etnički motivisanih nasilja dešavaju se širom Kosova i Metohije. Slučaj Stefana Tomića iz Klokota koga su pretukli grupa Albanaca ili petnaestogodišnjeg Lazara Milutinovića iz Suvog dola, što znači na celom delu Kosova i Metohije.

Kulminacija nasilja i kažnjavanje Srbije dodatno je produbljena nelegalnom smenom v.d. komandanta regionalnog direktora kosovske policije severa, Nenada Đurića.

Sva ta dešavanja primorala su srpske političke predstavnike sa severa pokrajine da u znak protesta 5. novembra donesu odluku da napuste privremene institucije Prištine.

(Predsednik: Samo privodite kraju, molim vas.)

Nakon te odluke političkih predstavnika Srba prištinske institucije nastavljaju grubu represiju nad Srbima na severu Kosova i Metohije 8. decembra 2022. godine, kada su izvršili svojevrsnu okupaciju Severne Mitrovice sa po 300 predstavnika.

Na kraju samo da kažem da će poslanička grupa PUPS glasati za ovaj Izveštaj.

Zahvaljujem predsedniku na svim informacija koje nam je dao.

Hvala.

Hvala.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2023. godinu. na samom početku bih istakao da će poslanička grupa Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge sa dnevnog reda.

Paketom zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice mi stvaramo temelje za vođenje ekonomske politike u nastupajućoj 2023. godini. To nikada nije bio jednostavan zadatak ni u nekim relativno mirnim vremenima, a kamoli danas, kada već tri godine imamo izuzetno nepovoljne okolnosti po ekonomske procese, kao što su pandemija korone, rat u Ukrajini, te smanjenu ponudu i svetski rast cena energenata. Još uvek imamo problem sa deficitom budžeta, ali ovim Predlogom budžeta je ipak predviđen na nižem nivou, nego što je to bio slučaj kada su bili usvajani budžeti za prethodne dve, takođe krizne godine.

Ako se ranije moralo više novaca predvideti za davanje vezana za zdravstvo, sada smo došli u situaciji da se više sredstava mora izdvajati za plate i penzije. Mislim da je svakome jasno da su upravo zaposleni u javnom sektoru nažalost morali da pretrpe glavni udar rasta cena energenata i hrane usled rata u Ukrajini koji traje već devet meseci. Svo to vreme njihova primanja su ostala na istom nivou.

Pošto je rebalansom budžeta za 2022. godinu kao urgentna mera usvojeno povećanje visine penzija, sada će se usvajanjem budžeta za nastupajuću godinu steći uslovi da se zaposlenima u javnom sektoru povećaju zarade za 12,5%, a onim zaposlenima u sistemu bezbednosti i svih 25%.

S druge strane, promenama Zakona o PIO i budžetskom sistemu i novim pravilima za usklađivanje penzija u skladu sa rastom plata u javnom sektoru, što je višegodišnje zalaganje „PUPS Tri P“ za formulu „penzije prate plate“, one će za narednu godinu biti uvećane za 12,1%. To nisu mali izdaci, ali imajući u vidu da su penzije u proseku vrlo male, onda je ovaj odnos prema našim najstarijim sugrađanima svakako za poštovanje.

Ti podaci se moraju imati u vidu kada se govori o stabilnosti celokupnog budžetskog sistema, jer da se insistiralo na potpunom ograničenju rasta zarada i penzija mi bi sada deficit sveli na daleko niži nivo koji je bio blizu onom pre izbijanja pandemije. Ipak, u tom smislu je dobro što se u 2023. godini neće dozvoliti isplaćivanje godišnjih i drugih bonusa u javnom sektoru, na osnovu posebnih kolektivnih ugovora, osim, naravno, jubilarnih nagrada i novogodišnjih paketića za decu, što su u osnovi prava iz Zakona o radu.

Planirana sredstva za ove namene paketom zakona stvaraju se na način da se nastoje izbeći mere povećanja poreza koje bi dalje potpirivala inflatorna očekivanja i uticale na rast cena. Država se tu kroz izmene Zakona o porezima na zarade i doprinose za socijalna osiguranja čak i odrekla potencijalnog dela sredstava koja je mogla da ubira, s obzirom da će se neoporezovani cenzus zarade u 2023. godini podići sa 19.000 na 21.712 dinara i da se planira sniženje visine stopa uplate doprinosa za PIO za 1%.

Na ovaj način otvaraju se dodatne mogućnosti za povećanje visine neto isplaćenih plata, a država, iako se kratkoročno odriče potencijalnog dela sredstava, na drugoj strani stvara poboljšanu klimu za poslovanje i otvaranje novih radnih mesta, što bi trebalo da donese i nove dodatne prihode budžetu, bez istovremenog stvaranja inflatornog pritiska.

Što se tiče korisnika sredstava, sa jedne strane imamo određena smanjenja u odnosu na rebalans budžeta, pogotovo onih koja su kod Ministarstva rudarstva i energetike i Republičke direkcije za robne rezerve, koja su bila vezana za nabavku energenata i hrane.

Na drugoj strani, već sam rekao da je opravdano povećanje zarada u bezbedonosnom sektoru, ali je opravdano i značajno povećanje izdavanja za nabavku nove opreme i naoružanja u Ministarstvu odbrane u iznosu od 15 milijardi dinara više, ako se ima u vidu da se u Evropi već vodi rat kome se ne nazire kraj i koji lako može eskalirati u novi svetski sukob.

Što se tiče povećanja budžeta Ministarstva za brigu o selu, kojim rukovodi naš lider Milan Krkobabić, dobro je što je prepoznata važnost da se nastavi sa započetim projektima gde se predviđa ukupno povećanje za oko 93 miliona dinara u odnosu na ovogodišnji rebalans budžeta, što garantuje nastavak započetih projekata revitalizacije života u našim selima.

I pored uvećanja sredstava za 93 miliona, što bi značilo još stotinak novih kuća sa okućnicom za mlade bračne parove koji žele da žive na selu, ipak je dato malo para za ovo ministarstvo imajući u vidu stav predsednika Vučića, stav PUPS-a i Akademijskog odbora za selo SANU, za obnovu sela Srbije u skladu sa Nacionalnim programom za preporod sela Srbije. Od ukupnih prihoda predviđenih budžetom, za Ministarstvo za brigu o selu opredeljeno je milijardu i 448 miliona, što ukupno iznosi oko 0,078% budžeta za narednu godinu.

Iz podataka o realizaciji ovog budžeta može se videti da iako su izvesne stavke rashoda bile u manjem obimu povišene u odnosu na zakonom predviđene, istovremeno smo u praksi imali još viši stepen naplate prihodovne strane u budžet u odnosu na planirane iznose, što znači da je on izvorno bio odmereno i oprezno planiran kada je reč o prihodima, a to nam daje osnov da očekujemo da je na isti način isplaniran i budžet za neradnu godinu.

Pored paketa ekonomskih zakona, posebno bih izdvojio i međunarodni ugovor o dobrosusedskim odnosima sa Mađarskom, koji treba dodatno da produbi i učvrsti dobre odnose sa našim severnim susedom, a u istom pravcu ide i sporazum sa…

(Predsedavajuća: Poštovani narodni poslaniče, privedite kraju, molim vas.)

Još samo dve rečenice.

… Španijom o saradnji u oblasti infrastrukturnih projekata.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda smatra da su ovi predlozi zakona koncipirani tako da omogućavaju nastavak sprovođenja ekonomske politike na dosadašnjim realnim održivim osnovama.

Poštovani predsedavajući, ja bih malo prokomentarisao ovaj amandman, imajući u vidu da se predlaže da se iz Ministarstva za poljoprivredu određena sredstva planiraju prema Ministarstvu za brigu o selu, što ima dosta logike, jer se kaže – predviđena sredstva za ruralni razvoj i to nekako ima logike da ide u Ministarstvo za brigu o selu, imajući u vidu da je u prošlom periodu po prvi put formirano Ministarstvo za brigu o selu i ono je u prethodne dve godine, kroz razne projekte prema našim sugrađanima koji žive na selu, podsetimo se da ih ima negde preko 40,5%, uradilo dosta projekata koji su bili neophodni za neki statusni i materijalni položaj naših ljudi koji žive na selu. To se pokazalo kao dobra prilika, ako uzmemo u obzir projekte koji su bili, pre svega, kupovina kuća i okućnica za mlade bračne parove, za mlade ljude.

Sada, kao što znamo, ovim budžetom su se preplanirala sredstva u samom ministarstvu, pa su dodeljena 580 miliona za tu poziciju, kupovina seoskih kuća i okućnica, što znači da ćemo do kraja ove godine imati priliku da obezbedimo te kuće, odnosno da ti zahtevi, oko 550 bračnih parova, obezbedimo bar 500 novih kuća sa okućnicom, gde ćemo omogućiti jedan veći broj mladih ljudi koji žele da žive na selu, a svakako i veliki broj dece koja će biti sada kroz razne seoske aktivnosti angažovana tim projektom.

Ako uzmemo u obzir da je veliki broj mladih ljudi koji žive na selu odlučio da ostane na selu, imamo i veliki broj ljudi koji iz grada želi da se vrate na selo i da žive na selu, svakako bi se ovim sredstvima, sada verovatno u rebalansu budžeta to nije moguće, ali treba planirati možda za budžet za narednu godinu, da se ta sredstva prebace u Ministarstvo za brigu o selu i da eventualno kroz povećanje sredstava za ove projekte ili kao što se planiraju novi projekti i pokretanje nekih privrednih aktivnosti kroz neke radionice starih zanata ili radionice metala i radionice za izradu i preradu drveta, da se omogući i taj deo tim mladim ljudima koji se vraćaju na selo ili koji odluče da žive na selu.

Mislim da je ovaj amandman u tom smislu logičan, da se ta sredstva prebace na Ministarstvo za brigu o selu, a pozivam ministra i ministra finansija, kada se planira budžet, da se omoguće veća sredstva Ministarstvu za brigu o selu, imajući u vidu kako je to prihvaćeno od stanovnika sela u prethodnom periodu. Za sada toliko, hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera poljoprivrednika i proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasati za rebalans budžeta i ostale tačke dnevnog reda.

Redovni budžet za 2022. godinu usvojen je pre oko godinu dana i za to vreme desilo se dosta loših okolnosti počev od pogoršanja stanja opšte međunarodne bezbednosti i preko inflacije na globalnom nivou, a vidimo da se i virus Korona još uvek ne predaje i da epidemija nije u potpunosti eliminisana. To su izuzetno negativni faktori i za ekonomski razvoj i za sistem državnih finansija, pa je samim tim potreba za izradom rebalansa budžeta opravdana i nužna. Ali, i u takvim okolnostima u predloženom rebalansu uspelo je da se budžetski deficit od prvobitno planiranih 171 milijardu spusti na 107 milijardi dinara, što na žalost nije slučaj i sa ukupnim budžetskim deficitom, ali ipak nije ni tako beznačajno.

Vidljivo je da prihodi rastu što je dobar znak da se privreda polako oporavlja od krize izazvane Kovidom, ali nažalost sa druge strane rastu nam i rashodi u sred sve većih objektivnih potreba korisnika u budžetskom sektoru. Mislim da je dobro što su rebalansu budžeta predložena dodata sredstva kako bi se što pre dovršili i stavili eksploataciju kapitalni infrastrukturni objekti, poput daljeg produženja auto-puta od Čačka ka Požegi. Rekonstrukcija glavnih železničkih pravaca, ali mislim da je takođe važan prioritet da što pre otpočne i da se intenziviraju radovi na gasovodu Niš-Bugarska granica. Nadam se da će se ovoj izgradnji posvetiti maksimalna pažnja u narednom periodu, jer je veoma bitno za povezivanje sa više strana za dotok energenata.

Kod konkretnih korisnika primećuje se da su srazmerno najveća povećanja dobili Ministarstvo rudarstva i energetike, poljoprivrede i Republička direkcija za robne rezerve. Ova povećanja se odnose na davanje subvencija poljoprivrednicima, kupovini rezervi hrane i energenata i za te namene u ovim organima planirano je da se potroši oko 60 milijardi dinara više u odnosu na izvorni budžetski plan. Iako je to teško i neplanirano opterećenje za državne finansije, ne moram da pojašnjavam od kolike je to egzistencionalne važnosti za narod i za državu.

Sa druge strane, postoje povećanja rashoda za socijalne i zdravstvene namene, što je i prouzrokovano neplaniranim poskupljenjima lekova i pomagala na tržištu, pa se i ona moraju ispratiti u budžetu. Imamo i određene korisnike koji su uspeli da na troškovima zarada, materijala i administracije uštede po nešto od prvobitno planirane sume i to svakako je za pozdraviti.

Mislim da je dobro što su sredstva Ministarstva za brigu o selu preraspoređena. Naime, za program podrške kupovini seoskih kuća sa okućnicom na selu za mlade bračne parove povećanje za ovaj program je ukupno 580 miliona dinara. To znači da će se tim sredstvima obezbediti kupovina oko 500 seoskih kuća sa okućnicom čime će se obezbediti krov nad glavom za 500 bračnih parova sa određenim brojem dece. Do sada sredstvima ministarstva kupljeno je 1101 seoska kuća sa okućnicom za preko dve hiljade ljudi, koji imaju 878 dece. Ovim sredstvima dodatim, definisanim rebalansom budžeta obezbediće se još 500 kuća sa okućnicom, mada je komisija ustanovila preko 530 zahteva koji ispunjavaju kriterijume za ovaj program. Zapravo, 1101 seoska kuća sa okućnicom kupljena u sredinama iz ovog programa u preko 100 jedinica lokalne samouprave, čime je obezbeđen smeštaj za preko dve hiljade ljudi, 895 podnosilaca prijave ostalo je da živi na selu, a 202 porodice prešlo je iz grada u selo. Prosek godina dobitnika kuća sa okućnicom je 29,8 godina, što znači da su mladi zainteresovani za život na selu.

Od drugih zakona, treba pohvaliti izmene Zakona o PIO kojima će se omogućiti povećanje penzija za 9%, počev od novembarske penzije koja će se isplaćivati od narednog meseca. Ovo povećanje obezbeđeno je iz tekućih prihoda fonda PIO bez zadiranja u budžetska sredstva. Kada na dnevnom redu uskoro bude budžet za 2023. godinu, sa pratećim zakonima, mogu se očekivati i dalja povećanja iznosa penzija u narednoj godini.

Zahvaljujući dogovoru predsednika PUPS-a Solidarnost i pravda, Milana Krkobabića, sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, 17 godina od osnivanja naše partije ostvaruje se PUPS-ov osnovni vrednosni stav, penzije, plate, plate. To znači da će penzije učitelja, vojnika, lekara, rasti koliko rastu primanja njihovih aktivnih kolega. Posle povećanja penzija za 9% i najavljenog povećanja od 1. januara 2023. godine planira se indeksacija penzija rastom zarada, to znači da će penzije pratiti rast zarada u celoj privredi. To će penzionerima od 1. januara sledeće godine doneti usklađivanje, odnosno povećanje penzija za 12,1%.

Još jednom bih iskoristio priliku da skrenem pažnju Vladi i problemima vezanim za poljoprivredne penzije, odnosno da se mora naći neko pravično i adekvatno sistemsko rešenje vezano za uplatu doprinosa od strane korisnika koji često objektivno nisu u mogućnosti da učine na vreme, pa im se gomilaju dugovi po ovom osnovu. To je zaista jedan veliki problem i apelujem i u svoje ime, i u ime poslaničke grupe PUPS Solidarnost i pravda, da se na njemu što pre poradi.

Pored povećanja penzija izmenama ranijih zakona stvara se mogućnost da se i naši najmlađim sugrađanima pomogne sa još jednom isplatom novčane pomoći od 5.000 dinara, što je svakako za pohvalu.

Poštovani narodni poslanici, na kraju, možemo zaključiti da je ovaj rebalans budžeta opravdan i neophodan, da se njime ne narušavaju ranije proklamovani ciljevi ekonomski moderne politike za ovu godinu, pa će zato poslanička grupa PUPS Solidarnost i pravda u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje, kao i za usvajanje ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje senice.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena gospođo Brnabić, uvaženi budući članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku današnjeg rada istakao bih da će poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – solidarnost i pravda, u danu za glasanje glasati za izbor ove vlade i dati svu moguću podršku.

Današnja tačka dnevnog reda – Izbor predsednika i članove nove Vlade Republike Srbije, po običaju, predstavlja jednu od najvažnijih obaveza kojima se svaka Narodna skupština bavi.

Prirodno je kada se govori o radu Vlade, najpre se treba osvrnuti na rad prethodne Vlade.

Ja ne bih oduzimao previše vremena detaljnom analizom rada svakog posebnog ministarstva. Samo ću reći da, kada se sagleda rad Vlade u celini, može se izreći načelna ocena da je ona radila dobro i da je iza sebe ostavila solidne rezultate prema realnim pokazateljima, kao što su rast prosečnih zarada i penzija kao što su rast prosečnih zarada i penzija, izgradnja, odnosno završetak izgradnje značajnih infrastrukturnih objekata. Sve to dobija na značaju ako se zna da je ta Vlada radila u složenom periodu postpandemijske krize, kada se privredni tokovi u svetu još uvek nisu oporavili u punoj meri i od krize izazvane kovidom.

Sada, pred novom Vladom naći će se dodatno veća iskušenja i izazovi u narednom periodu. Vidimo kakve su spoljnopolitičke okolnosti, da su se do maksimuma zaoštrili odnosi velikih svetskih sila i blokova, a da se sve to, nažalost, već po ustaljenim istorijskim obrascima negativno prelama preko naše države i naroda, da se na nas vrše veliki pritisci, da se javno i bezpogovorno svrstamo na ovu ili onu stranu, bez da nas iko pita koji su naši državni i nacionalni interesi.

Ono što naša poslanička grupa PUPS – solidarnost i pravda smatra kao dugoročni kontinuirani rad, cilj rada nove Vlade je da se održi sadašnji tempo rasta privrede i investicija, jer od toga najdirektnije zavisi budući rast plata i penzija. To neće biti lak posao, ali se na tome mora stalno raditi.

Podsetiću da mi u zadnjih sedam, osam godina imamo gotovo kontinuirani rast udela procenta direktnih prihoda Fonda PIO u masi sredstava za isplatu penzija u odnosu na budžetske dotacije, čiji se procenti i apsolutni iznos kontinuirano smanjuje, a na poslednjim presecima koje smo imali prilikom usvajanja budžeta za ovu godinu oni su svedeni na oko 15%, što je veliki uspeh ako se ima u vidu da je u ranijim periodima dostizao i oko 50% taj doprinos iz budžeta.

Sve to je postignuto, a da su istovremeno prosečni iznosi penzija podignuti u odnosu na neke ranije periode. Ipak, i u ove oblasti ostalo je da se reše neka značajna i otvorena pitanja, a ja bih skrenuo pažnju na jedno od njih, a to je pitanje dugova za doprinose za poljoprivredne penzije.

Svi znamo da ovaj problem traje decenijama i da nam se stalno ponavlja isto, a to je da naši poljoprivrednici iz različitih razloga često zapadaju u situaciju da određeno kraće ili duže vreme nisu u stanju da ispunjavaju svoje mesečne obaveze prema Fondu PIO, pa se stvaraju dugovanja koja negativno utiču i na sam sistem isplate penzija, a i na same dužnike koji zbog evidentiranih dugovanja onda ne mogu da ostvaruju neka druga svoja prava i nadležnosti.

Skrenuo bih pažnju na značaj ovog problema za naše poljoprivrednike, ako znamo od kolikog je značaja da imamo svoju samoodrživu proizvodnju hrane u vremenima koja nam predstoje.

Ovo je zaista važno pitanje, koje nije stranačko, ideološko ili dnevno-političko i oko koga ne bi trebalo da se delimo.

Što se tiče koncepta Vlade, trebalo bi pozdraviti činjenicu da su sada gotovo sve partije vladajuće većine dale svoje kandidate i kadrove za ministre. Time se pokazuje pun stepen političke odgovornosti za budući rad Vlade.

Nama u PUPS-u je drago i ponosni smo što će se naš lider Milan Krkobabić i dalje nalaziti na čelu Ministarstva za brigu o selu. On na taj način i svojim ličnim primerom, ali pre svega delima i uspešno realizovanim projektima, pokazuje kako treba rukovoditi Ministarstvom, a mi u našoj poslaničkoj grupi smo čvrsto uvereni da će tako i biti.

Naposletku, mislim da je dobro što jedan deo dugogodišnjih iskusnih poslanika iz redova ove Narodne skupštine odlazi u redove izvršne vlasti. Oni su do sada iz ovih klupa u odnosu na same ministre sigurno mogli da steknu jednu drugačiju sliku o radu ministarstava i aktima koje izvršna vlast donosi, da na drugačiji način ocene i dobre, ali eventualno i loše strane njihovog rada, pa se na osnovu takvih njihovih iskustava možemo nadati da će oni doneti nov kvalitet i dinamiku rada i u svojim ministarstvima i u Vladi u celini.

Nama koji ostajemo u Narodnoj skupštini preostaje da i njima, ali i ostalim članovima buduće Vlade, poželimo svu sreću u budućem radu, uz nadu da ćemo i dalje imati jedan obostrano korektan odnos.

Na kraju bih istakao dve stvari, značajno višegodišnje zalaganje PUPS-a u vezi usklađivanja penzija, a to je formula „Tri P“ – penzije prate plate, koja je najpravilnija i najpravičnija, jer obezbeđuje rast penzija sa rastom plata u javnom sektoru. Najavljeno povećanje penzija u novembru i januaru će delimično ublažiti štetu koju je nanela švajcarska formula, na koju smo mi ukazivali pri donošenju Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Na samom kraju, apelovao bih i zamolio našu buduću ministarku poljoprivrede da u skladu sa inicijativom Milana Krkobabića pokrene proceduru osnivanja garantnog fonda za strateške poljoprivredne proizvode.

U danu za glasanje, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda, će dati svoju punu podršku za izbor članova nove Vlade, uz želju da ostvare dobar deo ekspozea koji je podnela kandidat za premijera.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.