Poštovana predsedavajuća, uvažena potpredsednice Vlade i ministre Popoviću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, koji je podnela Vlada.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Mi smo na prethodnom zasedanju razmatrali i jednoglasno usvojili Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu, zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma. Ovim Predlogom zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar mi konačno posvećujemo punu pažnju duhovnosti srpskog naroda.

Kada govorimo o manastiru Hilandar, svako od nas, pravoslavnih vernika, ali i građana ostalih veroispovesti agnostika, ateista, odmah pomisle na pojam koji je neraskidivo vezan za ceo srpski narod i predstavlja jednu od njegovih najvećih simboličkih identifikacija.

Već i sam predlagač je u članu 2. Predloga zakona dao jednu duhom pravničku, ali emotivnu definiciju Svetog manastira Hilandar, kao manastira koji je od svog osnivanja 1198. godine neprekidno postoji kao samoupravna monaška ustanova koja predstavlja jedinstven centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije, i predstavlja neprocenjivu vrednost za srpsko kulturno i istorijsko nasleđe i upisan je zajedno sa celokupnom baštinom Svete Gore Atonske u Listu Svetske kulturne i prirodne baštine UNESK-a.

Mislim da se ovoj definiciji nema šta ni dodati, ni oduzeti. Ako je to tako, onda je valjda najprirodnija dužnost ove države i naroda da se o takvoj svetinji stara na najbolji mogući način, u granicama svojih objektivnih mogućnosti.

Nažalost, kada se osvrnemo kroz prošlost mi moramo sebi priznati da to nije bilo uvek tako i da je u nekoliko navrata malo nedostajalo, pa da naš narod izgubi ovu jednu od svojih najvećih svetinja. Navešću ukratko samo dva interesantna poučna primera kada je krajem 19. veka zapretila mogućnost da Hilandar bude izgubljen zbog velikih dugova koje je manastir imao, kralj Aleksandar Obrenović dao je pozamašnu sumu novca iz svoje lične apanaže kako bi isplatio manastirske dugove i osigurao srpsku upravu nad manastirom, za uzvrat je od monaha dobio na poklon čuveno Miroslavljevo jevanđelje.

Kada se pola veka kasnije, po završetku Drugog svetskog rata, nad Hilandarom nadvila nova opasnost, ovoga puta da ostane bez srpskih monaha usled spoljno-političkih sporenja ondašnje Jugoslavije i Grčke, kao i sve prisutne komunističke ateizacije u našoj zemlji na poziv Svetog vladike Nikolaja Velimirovića, brojni politički emigranti su se zamonašili u Hilandar i time spasili i očuvali našu monašku zajednicu i njeno srpske ime i korene.

Iz ovih primera vidimo da su čak i oni, koje su u protok vremena istorije oslikali u našem sećanju i nauci pretežno negativnim bojama, ipak imali u sebi taj osećaj o svesti, veličini i značaju Hilandara za ceo naš narod, za ceo srpski narod, i bili spremni da mu prilože i pomognu na način na koji su najbolje mogli i umeli.

Baš zato, da nam se ovakve priče jednoga dana u budućnosti ne bi ponavljale, a naši potomci nas, nas sadašnje generacije pominjali po nebrizi, mi sada donosimo ovaj predlog zakona uz zahvalnost Ministarstvu kulture koje je ovaj zakon iniciralo i predložilo.

Njime će se po prvi put stvoriti osnove za sistematsko i kontinuirano očuvanje, zaštitu i unapređenje kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara.

Iako je srazmerno kratak, zakon u članovima 3. i 4. iscrpno navodi brojne delatnosti na kojima će se raditi u skladu sa zakonom, postavljenim ciljem, kao i poslove koji će se vršiti u cilju obavljanja tih delatnosti. Oni će obuhvatiti očuvanje tradicije, pratnje stanja i istraživanje, interpretaciju pokretnog i nepokretnog nasleđa, konzervaciju, zaštitu i restauraciju postojećeg nasleđa, podizanje ukupne svesti o značaju Hilandara.

Ono što je u ovom zakonu ključno je odredba u članu 6. stavovi 2. i 3. kojima se predviđa da će se obnova, rekonstrukcija i očuvanje Hilandara sprovoditi uz finansijsku podršku iz budžetskih sredstava Republike Srbije i da će ona ubuduće opredeljivati u skladu sa usvojenim planovima i izveštajima o realizaciji prethodnih radova koje će zajednički pripremati i rukovoditi sam manastir, njegova zadužbina u Srbiji i posebna Vladina komisija za Hilandar.

Dakle, tu se radi o ubuduće stalnim prihodima koji će se obavezno izdvajati u ove svrhe i time će se izbeći svaki budući voluntarizam ili oslanjanje na nečiju dobru volju u vezi finansiranja ovih delatnosti.

Naposletku, predviđa se da naziv, ime i lik manastira i njegovog nasleđa u komercijalne svrhe mogu koristiti samo manastir i njegova zadužbina, a druga lica samo po posebnom odobrenju.

Ovde bih samo morao da primetim da ovako ispravnoj pravnoj normi nedostaje sankcija za njeno eventualno kršenje u praksi, a mislim da se tu nalazi određena nedorečenost samog zakonskog teksta, koji bi mogli da korigujemo dok još imamo vremena za to.

Poštovane kolege, Hilandar postoji još od 1198. godine, što znači da se ove godine navršava 823 godine njegovog postojanja. Kao jedan od najstarijih srpskih pametnika, čuva istoriju srpskog naroda, uvek predstavljajući siguran putokaz kojim treba ići, čak i kada ga ponekad nismo videli.

Čuvajući pravoslavnu duhovnost i srpsko ime, kroz Sveti manastir Hilandar, kroz njegove svodove prošlo je mnogo monaha i u njih utkalo deo sebe koji mi danas možemo da vidimo i da mu se divimo.

Sveti manastir Hilandar bio je i ostao rasadnik izuzetnih crkvenih velikodostojnika. Za vreme svog postojanja, manastir je do sada dao stotine igumana, na desetine vladika, 12 arhiepiskopa i tri patrijarha, kao i 16 svetitelja.

Treba imati u vidu da je Autonomna monaška Republika Sveta Gora pod direktnom zaštitom Republike Grčke, da u PROTAT-u, odnosno monaškoj vladi uvek sedi predstavnik Republike Grčke u svojstvu guvernera Svete Gore.

Na Svetoj Gori postoji desetak policijskih stanica radi sigurne bezbednosti, imajući u vidu veliki protok ljudi vernika ovim prostorom, odnosno Svetom Gorom.

S druge strane, nad Svetom Gorom duhovno vođstvo ima Cdžarigradski patrijarh Vartolomej. Takođe, u monaškoj vladi, koja ima pet članova, Sveti manastir Hilandar uvek daje svog predstavnika. Često puta je naš predstavnik bio prot, tj. predsedavajući PROTAT-a, odnosno monaške vlade. Ovakvu specifičnost treba imati u vidu, pa bi trebalo da jedan član zakona izrazi želju za tesnom saradnjom naše komisije Vlade sa Svetim manastirom Hilandar kao državnog tela, sa PROTAT-om guvernerom Svete Gore i Carigradskom patrijaršijom, naravno, pre svega sa upravom Svetog manastira Hilandar.

Mi obični ljudi koji sada sedimo u ovim klupama ćemo neminovno jednog dana biti bivši, ali usvajanjem ovog zakona ćemo makar delić sebe ugraditi u budućnost Hilandara i pamćenje naših potomaka. Stoga ću ja lično kao iskreni pravoslavni vernik, a verujem i svi ostali poslanici, sa velikim zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog zakonskog predloga.

Poštovani narodni poslanici, raspravom o ovom Zakonu o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar sigurno smo dobili nove informacije, ne samo o fizičkom postojanju ove naše svetinje, već i njegov duhovni značaj za srpski narod i srpsku državu, što smo u prethodnim izlaganjima kolega poslanika i čuli.

Sve ovo se može višestruko upotpuniti ličnom posetom svetoj zemlji, autonomnoj monaškoj republici Sveta gora Atonska i Svetom manastiru Hilandar. Daću vam jednu informaciju, a za sve one koji su zainteresovani i žele da prodube svest o značaju ove naše svetinje. Profesor dr Hadži Jovan Živković, inače član gradskog veća grada Niša, zadužen za obnovu i oživljavanje sela Niša i Niškog okruga, uz blagoslov Niške eparhije, organizuje višednevnu posetu Svetoj gori i Svetom manastiru Hilandar. Inače, prof. dr Hadži Jovan Živković je svojevremeno izvesno vreme proveo na Hilandaru, radeći kao lekar u ambulanti na Hilandaru. Ako ima zainteresovanih poslanika, možemo se organizovati i posetiti ove, pre svega, duhovne svetinje i time promovisati i ovaj zakon. Nije uzalud Sveti Sava zapisao da ne podiže Hilandar zbog sebe, nego radi svog naroda i pozvao sve predstavnike srpskog naroda, sve muške glave srpskog naroda, da bar jednom u svom životu posete Sveti manastir Hilandar.

Poštovane kolege i poštovani prijatelji, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje dati sa zadovoljstvom svoju podršku za usvajanje ovog zakona i glasati za njegovo usvajanje.

Takođe, poslanička grupa PUPS Tri-P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu, današnje sednice, nalazi se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, kao i Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o usvajanju Kodeksa ponašanja narodnih poslanika.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri-P“, u danu za glasanje podržati ovaj zakon i odluku, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Dva akata o kojima danas raspravljamo su u čvrstoj međusobnoj vezi i pokazuju jednu, rekao bih, zaista iskrenu nameru ove Vlade i nas, u Narodnoj skupštini, da se svi zajedno izborimo sa takvom pošasti, kao što je korupcija.

Stalno popravljanje, preciziranje i usavršavanje zakona i nižih pravnih akata, u ovoj oblasti, ne treba posmatrati, kao nekakav nedostatak postojećih rešenja, već upravo suprotno, kao stalnu nameru da se prati stvarnost i blagovremeno reaguje na nove negativne praktične pojave u obliku korupcije. U tom smislu, predložene izmene i dopune Zakona o sprečavanju korupcije, u više članova postojećeg teksta, unose preciznije definisanje određenih pojmova i procedura.

Na početku, dobro je što se ovim zakonom postavljaju dodatni uslovi koji se zahtevaju za izbor direktora Agencije, u vidu posedovanja posebnih znanja, iz oblasti sprečavanja korupcije, što treba da doprinese u perspektivi još kvalitetnijem izboru, potencijalnog kadra i na ovaj položaj, ali i na radna mesta unutar same Agencije i njenog opšteg rada a da se sa druge strane svede na minimum mogućnosti da na takvo mesto eventualno može da dođe neki potencijalno neadekvatan direktor ili kandidat za direktora.

Sa druge strane, izmenama i dopunama u članovima 17. i 18. važećeg teksta, otklanjaju se određene postojeće nedoumice oko trajanja dužine mandata i preciziranja zamenjivanja direktora, kako ne bi došlo u situaciju da starom direktoru istekne mandat, a da se na izbor novog čeka duži vremenski period i na taj način se parališe rad same Agencije. Takve slučajeve, ne u Agenciji, ali svuda smo imali, tako da se ovom zakonskom regulativom to sprečava.

Najveću izmenu pretrpeo je član 53, gde su postavljena još strožija ograničenja u vezi davanja obaveštenja o javnim nabavkama, koja obavljaju pravna lica, u kojima funkcioner ima učešće, a tiču se drugih javnih subjekata.

Umesto dosadašnjeg rešenja, po kome su se ova obaveštenja davala samo u slučajevima kada su se ovi ugovori zaključivali sa onim pravnim licima kojima Republika Srbija, pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština imali preko 20% svog kapitala. Sada je taj prag brisan i ubuduće će se zahtevati da se prijavljuju apsolutno svi ovakvi slučajevi u kojima može doći do potencijalnog sukoba interesa.

Još je važnije to što će ovim zakonom Agencija biti ovlašćena da napravi javno dostupnu evidenciju i ovih funkcionera i takvih pravnih lica i svih poslova koje bi oni obavljali. Mislim da i sami shvatamo važnost ovih rešenja kako bi ovi potencijalni slučajevi koji su do sada ostajali ispod radara, takođe bili podvedeni pod postojeći zakon, odnosno zakonska rešenja.

Javno objavljivanje ovih podataka će podstaći širu javnost i medije da se oni uključe u praćenje svih postupaka u znatno većem broju nego do sada pa će i to biti dodatni mehanizam za kontrolu. U delu koji se odnosi na prijavljivanje imovine novinu predstavlja dopuna po kojoj je pojašnjeno da se pod pojmom drugih bitnih podataka koji se prijavljuju podrazumevaju pre svega gotov novac, digitalna imovina u vidu digitalnih valuta kao i sva druga pokretna imovina ili vrednost koja prelazi pet hiljada evra.

Podsećam vas da smo mi pre izvesnog vremena u ovoj Skupštini usvojili zakonska rešenja koja precizno regulišu sticanje i trgovinu digitalnim valutama, a imajući u vidu da se radi o delatnosti koja dobija sve širi zamah dobro je da je i u ovu oblast uvedena u pregled imovine javnih funkcionera.

Naposletku, završnim odredbama zakona predviđeno je pooštravanje donjeg praga iznosa novčanih kazni za prekršaj iz ovog zakona, što svakako treba pozdraviti samo što bih ovde stavio jednu malu napomenu. Naime, svako od nas zna da je bilo slučaja kolega koji nisu podnosili izveštaje o imovini i prihodima u zakonski propisanom roku, i neću kriti da se to ranije jednom ili dva puta desilo i u našoj poslaničkoj grupi, ali ja želim ovde da javnosti kažem da su tu u ogromnom broju slučajeva radilo i radi samo o pukom previdu i zaboravu, odnosno nehatnom prekoračenju zakonom propisanih rokova. Naravno, to ne može biti adekvatno opravdanje za ovakve slučajeve, a naročito se mora primetiti neki vid sankcije, da se mora primeniti neki vid sankcije, samo mislim da se mora voditi računa u ovakvim postupcima i da se odmah izriču najviše novčane kazne kako se to nekome desilo prvi put i samo jednom, a da takve funkcionere Agencija svakako treba vrlo detaljno da proveri kako bi se otklonio svaki vid sumnje.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može zaključiti da se ovde radi o kvalitetnim poboljšanjima postojećih rešenja vezanih za borbu protiv korupcije, samim tim naša poslanička grupa PUPS - „Tri - P“ će u danu za glasanje dati svoju punu podršku za njihovo usvajanje.

Na kraju bih samo želeo dodam da bi sama Agencija mogla da uputi nama i Vladi pored redovnih godišnjih izveštaja jedno svoje viđenje da li bi možda trebalo izvršiti i još neke izmene teksta zakona, pa da se o njima otvori javna rasprava i da ih razmotrimo, jer sam siguran da nema nikoga ko bi se protivio daljem usavršavanju i preciziranju ovih pravnih odredbi.

Drugi akt koji se nalazi na današnjoj raspravi su izmene i dopune Kodeksa ponašanja narodnih poslanika. One se pre svega odnose na detaljna pojašnjenja vezana za Komisiju za etiku, jer je postojećim tekstom ovog propisa bilo predviđeno da će se o njenom radu usvojiti poseban akt. Stoga se to pitanje reguliše ovim izmenama i dopunama tako što se dodavanjem desetak novih članova precizira sastav te Komisije i način njenog izbora.

Predviđa se da ova Komisija broji pet članova i to tri iz redova fakultetsko-nastavnog osoblja sa državnih fakulteta koje je angažovano u oblasti etike i morala i dva zaposlena u službi Narodne skupštine i da će ih birati Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora.

Način selekcije kandidata iz reda fakultetsko-nastavnog osoblja, kakav je predviđen u članu 23v. vrlo dobar i predstavlja jedan model kome bi generalno trebalo težiti i u drugim slučajevima izbora na funkcije pa i zapošljavanja tamo gde je to moguće, jer konačno mora da se ustanove kriterijumi za sve pozicije. Naime, tu je predviđeno da će jedini kriterijum za predlaganje i rangiranje kandidata biti, broj bodova vezan za objavljene naučne radove iz ovih naučnih oblasti.

Dakle, neće biti nikakvih mogućnosti za nečiji subjektivizam i diskreciono pravo ili diskrecione ocene, već će troje prvoplasiranih sa te list biti predloženi i za članove Komisije, što stvara osnovnu pretpostavku u objektivnosti u njihovom budućem radu.

Druge izmene odnose se na uređenje uvođenje mogućnosti i za novčano kažnjavanje poslanika koji bi se eventualno ogrešili o odredbe Kodeksa i to je takođe pozitivna novina, jer predviđa javno objavljivanje mera opomene, što realno znači da imaju uticaja na prekršioce.

Poštovani narodni poslanici, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanja ovog zakona i ove odluke.

Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice nalazi se Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS-au danu za glasanje sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon i glasati za.

Predlog zakona o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličnog pisma predstavlja svojevrsnu dopunu same ustavne materije. Naš Ustav u članu 10. stav 1. izričito propisuje da je u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo. Ta ustavna odredba je detaljnije razrađena Zakonom o službenoj upotrebu jezika i pisma, koji je na jedan vrlo detaljan način regulisao način upotrebe jezika i pisma u radu državnih organa i na saobraćajnim znacima, kao i upotrebu manjinskih jezika i pisma prema najvišim svetskim standardima u ovoj oblasti. Zato bojazan pojedinih predstavnika nacionalnih manjina su neosnovani da će biti njihova prava ugrožena u upotrebi jezika i pisma kojim se oni služe.

Ipak, materija i sam cilj zakona nije bio da se bavi upotrebom jezika i pisma u privatno-pravnoj oblasti, tj. onoj koja nije striktno vezana za samu državu. Svako od nas se može uveriti da je stanje u toj oblasti kod nas, najbliže rečeno, na jednom vrlo niskom nivou.

Kada prođete bilo kojim centralnim gradskim ulicama ili trgovima, upalite televizor ili kupite dnevnu ili periodičnu štampu na kiosku, u predominantnom broju slučajeva će vas sačekati latinično pismo, a sve više navala stranih reči i izraza uvedenih u srpski jezik, koji se sve više udaljava od svoje izvorne forme i suštine. Više je razloga za takvo aktuelno stanje srpskog jezika.

Mi smo još ulaskom u bivšu saveznu državu, odnosno federativnu, kao narod iskreno i prostodušno prihvatili principe jedinstvenog tadašnjeg srpsko-hrvatskog jezika sa dva načelno ravnopravna pisma.

No, činjenica da su drugi narodi imali daleko viši stepen nacionalne osvešćenosti, pa tako i po pitanju upotrebe i zaštite svojih jezičkih standarda i pisama, da je ubrzana industrijalizacija, razvoj tehnike i telekomunikacije i sve veće otvaranje prema svetu sve više pogodovalo ekspanziji latinice i postepenom potiskivanju ćirilice, a da neka naša generacija, naša deca kasnije naprosto o tome nisu razmišljali i to videli kao problem.

Mi smo se ovde, nažalost, sopstvenom krivicom poslednji odrekli principa ranijeg jugoslovenstva, a masovna upotreba latinice u svim segmentima javnog života je tu ostala po nekoj inerciji iz tog perioda.

Naravno, ne želim da kažem da sada treba ići u neku iracionalnu, drugu krajnost, da se ide na potpunu zabranu latinične transkripcije srpskog jezika u javnosti. Kao što su se po ovom pitanju promenom menjale ustavne odredbe i zakonski popisi o službenoj upotrebi jezika i pisma, tako je odavno sazrelo vreme da se srpski jezik i ćirilično pismo zaštite i promovišu i u ostalim sferama javnog života, a ne da budu zapostavljeni u državi koja je dala jednog Vuka Karadžića koji je reformom ćiriličnog pisma uticao, ne samo na razvoj srpskog jezika, već i na okolne srodne slovenske jezike, poput bugarskog i makedonskog, gde je paradoksalno ćirilica daleko bolje zaštićena, nego u samoj Srbiji. Ministarka je napomenula i primer da se u Bugarskoj ćirilicom ispisuju i natpisi na firmama stranih investicija.

Slavni irski pisac Džordž Bernard Šo, jedina osoba u istoriji koja je dobila Nobelovu nagradu i nagradu Oskar, smatrao je srpsku ćirilicu najsavršenijim pismom na svetu. U svom testamentu Bernard Šo je ostavio novčani iznos od 367 hiljada funti Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu: jedno slovo - jedan glas. Do danas niko nije uzeo tu nagradu, jer se još uvek nije pojavio neki britanski Vuk Karadžić, jer Vukovo pravilo – „Piši kako je izgovoreno, čitaj kako je natpisano“ višestruko bi uprostio svetske jezike. Ova dva Vukova principa svakako su veoma bitni i oni bi u mnogome uprostili učenje stranih jezika.

Imajući sve ovo u vidu, mislim da bi u našem glavnom gradu trebalo slično drugim piscima i Bernardu Šou podariti jednu ulicu, čiji bi naziv bio ispisan njegovom omiljenom ćirilicom.

Radi zaštite ćirilice ovim zakonom se predviđaju neka, rekao bih, najuža moguća rešenja koja imaju za cilj da povećaju udeo ćirilice u javnim oblastima. U članu 3. definisano je u kojim će oblastima ćirilica od sada morati da se upotrebljava, a to su privredna društva sa većinskim delom javnog kapitala, naučno-istraživačke ustanove, profesionalna i strukovna udruženja na nacionalnom nivou, kao i RTS i RTV. Precizno je definisano i u kojim konkretnim oblastima rada ovih preduzeća i ustanova će morati da se upotrebljava ćirilica.

Mislim da je to jedno korektno rešenje kojim će se obavezna upotreba ćirilice nametati, pre svega, onima koji se finansiraju iz javnih sredstava koja se prikupljaju putem poreza i naknada od samih građana, pa je stoga i logično da se u ovim slučajevima insistira na višem stepenu korišćenja matičnog nacionalnog pisma.

Druga bitna odredba u ovom zakonu je sadržana u članu 5. gde se jednom opštom normom stvara mogućnost da se ustanove poreske i druge vrste olakšica za sve one privredne subjekte i medije koji su se odlučili da u svom radu koriste ćirilicu. Ovo je jedna sasvim solidna odredba koja stvara mogućnost da se na jedan osmišljen način dodatno pomognu ono koji žele da rade na zaštiti i promociji matičnog pisma srpskog jezika, umesto da se ide na nekakve sisteme restrikcija ili kažnjavanja.

Iskoristio bih priliku da u tom smislu predložim da se poradi na tome da se proizvođačima omogući da svoje zaštićene znakove, žigove, modele i dizajne proizvoda široke potrošnje besplatno, bez naknada u određenom roku zaštite kod Zavoda za intelektualnu svojinu i u ćiriličnim verzijama naziva i oznaka. U medijskoj sferi može se, recimo, smanjiti stopa poreza na dodatnu vrednost za one dnevne novine i časopise koji izlaze na ćirilici. Mislim da bi samo ove dve mere drastično povećale vidljivost ćirilice u našem svakodnevnom okruženju.

Naposletku, u nekoliko članova zakona reguliše se zaštita srpskog jezika na jednom širem i sistematskom nivou, kroz formiranje Saveta za srpski jezik i načela za društvenu brigu o zaštiti i očuvanju srpskog jezika i ćirilice.

Poštovani narodni poslanici, naša partija, PUPS, još pre 10-ak godina samoinicijativno je pokrenula jednu kampanju o podizanju svesti o značaju korišćenja ćirilice. Nažalost, u to vreme, ona je ostala bez većeg odjeka u javnosti. Stoga nam je veoma drago što smo dočekali da vidimo da su mnoge od naših tadašnjih ideja sada pretočene u zakonske okvire, odnosno zakonske tekstove.

Stoga ćemo mi iz PUPS-a sa zadovoljstvom glasati za usvajanje ovog zakona. No, zakon sam po sebi može da doprinese da se situacija u praksi delimično popravi, ali ovde će ključno biti da mi sami usvojimo svest da je ćirilica primarno pismo srpskog jezika i da se prema tome ravnamo, te da negujemo i čuvamo svoj jezik, bez da su nam za tako nešto potrebne zakonske odredbe.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim rešenjima, poslanička grupa PUPS- „Tri P“ će u Danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona i želim da zahvalim Ministarstvu kulture, pre svega ministarki Gojković što je ova inicijativa konačno došla u jednu zakonsku regulativu i koja će biti, verujem, jednoglasno usvojena u Danu za glasanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice, nakon letnje pauze, nalazi se više predloga zakona o potvrđivanju sporazuma Vlade Republike Srbije i vlada nekih zemalja.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove sporazume, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U današnjoj raspravi o potvrđivanju međunarodnih sporazuma iz više oblasti, ja ću se najpre osvrnuti na četvrtu tačku dnevnog reda, odnosno zakona koji se odnosi na potvrđivanje Međunarodnog sporazuma o zajmu kod Banke za razvoj Saveta Evrope, a za potrebe studenskog stanovanja.

Ovim sporazumom predviđa se zaduženje Republike Srbije kod pomenute institucije u vrednosti od 32 miliona evra, a za izgradnju, odnosno dovršetak izgradnje novih studenskih domova, pre svega u Nišu i Beogradu.

Mislim da ne moram da objašnjavam koliko je bitna i važna izgradnja ovakvih objekata, kako za same studente koji dolaze na naše univerzitetske centre iz provincije, tako i za njihove porodice, i to ne samo zbog finansijske olakšice, već i svih drugih pogodnosti koje pruža smeštaj u studenskim domovima.

Ovaj segment studenskog standarda u ovim gradovima bio je u praksi skoro potpuno zapostavljen, ne godinama i decenijama, već nažalost, gotovo pola veka, ako se zna da su poslednji potpuno novi studenski domovi u oba grada izgrađeni još polovinom 70-ih godina, dakle, u vreme kada su se rađali očevi i majke današnjih studenata.

Istina, izgradnja novog objekta u Nišu počela je još negde 2008, 2009. godine, ali je do sada nekoliko puta prekidana, nastavljena, pa zatim ponovo prekidana, usled nedovoljnog dotoka finansija i nepouzdanih angažovanih izvođača radova. Na tom objektu su do sada izvedeni samo najosnovniji građevinski radovi i on tako nezavršen stoji već godinama, na sramotu svih nas, a pre svega nas Nišlija.

U prethodne dve godine bilo je dobre volje da se konačno taj posao u Nišu završi do kraja, ali nas je ova opaka bolest Korona u tome sprečila, pa su planirana sredstva za taj objekat prenamenjena za izgradnju bolnica i zdravstvenih objekata širom Srbije, što je delimično i razumljivo i opravdano.

Ovim zakonom bi trebalo da se napokon stvori čvrsta finansijska konstrukcija. Vidimo da će i republika dati značajna budžetska sredstva od oko 16 miliona evra, pa se osnovano može očekivati da će se ovaj objekat u bližoj perspektivi napokon završiti i privesti građevinskoj nameni.

Od kolikog je to značaja za Niš i niški Univerzitet, najbolje svedoči činjenica da je u akademskoj 2019. – 2020. godini, na Univerzitetu u Nišu studiralo ukupno preko 23 hiljade studenata. Istovremeno, prema aktuelnom konkursu za prijem u studenske domove, Studenski centar u Nišu, u svoja četiri postojeća objekta, od kojih je, da podsetim, najmlađa zgrada sazidana 1977. godine, može da primi tek 948 stanara, odnosno nešto manje od hiljadu. To je izuzetno nizak procenat, ako se zna da se tu radi o najmarljivijim studentima, koji se školuju na teret budžeta. Po prvi put upisuju određenu godinu studija i imaju visoke proseke ocena, kao i to da se na te konkurse nekoliko godina unazad prijavljuje po dve i po do tri hiljade zainteresovanih studenata koji bi želeli da koriste smeštaj u studenskim domovima.

Kada bude završen novi dom, sa 400 kreveta, situacija će se značajno popraviti i za isto toliko studenata možemo očekivati da će postizati još bolje rezultate u svom školovanju, a njihove porodice će biti rasterećene značajnog dela materijalnih troškova i briga, sve ono što donosi studensko vreme.

Pošto na ovom primeru vidimo da čak ni završetak ove investicije neće do kraja rešiti problem studenskog smeštaja u Nišu, mislim da bi u skladu sa materijalnim mogućnostima već trebalo polako razmišljati o izgradnji daljih, novih objekata, kako u Nišu, tako i u drugim univerzitetskim centrima, u državi, kako bi u nekoj daljoj budućnosti mogli da postignemo da svi vredni studenti koji se školuju na budžetu mogu da istovremeno imaju i ostvare pravo na domski smeštaj.

Izneću i neke podatke koji ukazuju na veliki nedostatak studenskog prostora za stanovanje. U Beogradu ima nešto manje od 10 hiljada mesta, što je svakako nedovoljno za jednu prestonicu kao što je Beograd. Niš, kao što sam već naglasio, 958, a studira oko 23 hiljade studenata. Za mesto u studentskom domu konkuriše, na godišnjem nivou, dve i po do tri hiljade studenata. Onda se iz ovoga može videti koliko studenata i mladih ljudi želi da bude u domskom smeštaju, zbog uslova koje domski smeštaj i pruža.

Ništa bolje ni drugi naši univerzitetski ili fakultetski centri nisu u boljem položaju. Primera radi, Kragujevac ima jedva 771 mesto, Čačak 325, Bor 255, Užice 274, Novi Sad 2.663, Zrenjanin 208, Sombor 143, Subotica 802, Kosovska Mitrovica 1.135, Zvečan 46, Blace 112, Leposavić 384, ukupno 17.634 mesta u čitavoj Srbiji. Ako imamo podatak da je na studijama u Srbiji upisano preko 240.000 studenata, onda se vidi koliko nam ovog prostora nedostaje.

Zbog svega iznetog, smatram da je ovaj sporazum od veoma važnog značaja za širu populaciju naših sugrađana i verujem da ćemo u danu za glasanje bez problema i izglasati, odnosno verifikovati ovaj sporazum.

Pored ovog sporazuma, na dnevnom redu današnje sednice se nalaze i još nekoliko sporazuma. Sporazum o saradnji u oblasti odbrane sa Saveznom Republikom Nemačkom i Kraljevinom Maroko na najbolji način pokazuje i oslikava politiku ove Vlade, da sarađuje i gradi mostove prijateljstva svugde gde je to moguće, i u Evropi, ali i na svim ostalim kontinentima, kako među velesilama članicama NATO pakta, tako i sa manjim zemljama sa kojima nas vežu tradicionalno dobri odnosi u prethodnom vremenu.

Sporazumom sa Ukrajinom se predviđa izmena dosadašnjeg sporazuma o ukidanju viza, tako da će umesto sadašnjeg maksimalnog boravka bez vize do 30 dana u periodu od 60 dana, to biti podignuto na uobičajeni međunarodni standard od 90 dana u periodu od 180 dana.

Mi tradicionalno imamo dobre odnose sa Ukrajinom i svakako ovaj sporazum treba podržati i omogućiti taj bezvizni režim po predloženom sporazumu.

Sporazum sa Rusijom o osnivanju i uslovima delatnosti kulturno-informativnih centara stvara se mogućnost da se otvori kulturni centar Srbije u Moskvi, gde takođe ne moram posebno da obrazlažem zašto je to bitno, jer država Srbija sa državom Rusijom ima duge uspešne međudržavne odnose i imamo priliku da ovim sporazumom omogućimo još bolju saradnju u još jednom segmentu, pre svega u kulturnom i informativnom.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih sporazuma o kojima sam govorio i ostalih o kojima nisam govorio. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije na dnevnom redu naše prve sednice nakon letnje pauze nalazi se Predlog zakona o zaštiti potrošača.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati – za.

Ova materija svakako spada u temeljne oblasti trgovinskog prava, ali se istovremeno neposredno tiče svakodnevnog života svakog od nas građanina, jer smo svi mi u izvesnom smislu i potrošači. Mislim da nema nikoga ko se makar jednom u svom životu nije susreo sa problemima kupovine neispravne robe, nesavesnih trgovaca, odbijanja reklamacije i sličnih, svakako, neprijatnih iskustava.

Svakako da uređena država nastoji da takve pojave, ako već ne može da sasvim iskoreni, ono da ih svede na minimum, pa nije ni čudo da se uz razvoj novih oblika elektronskog trgovanja i usluga istovremeno u Evropskoj uniji velika pažnja posvećuje i u ovoj problematici.

Predlogom novog zakona mi pokušavamo da na najbolji način ispratimo te tendencije i tako istovremeno učinimo novi korak na ispunjavanju zahteva za usaglašavanje našeg zakonodavstva sa evropskim pravnim sistemom i normama.

Ono što predstavlja suštinu novog zakonskog rešenja ne ogleda se toliko u odredbama koje definišu samu zaštitu potrošača. Te odredbe su suštinski i do sada bile na jednom korektnom i visokom nivou standarda, mada će one ovim zakonom biti i dodatno poboljšane.

Tu pre svega mislim na zaštitu prava potrošača u oblasti turizma i turističkih usluga, koje su za sada znatno opširnije i detaljnije regulisane ovim zakonom. Naročito one koje se odnose na izmene cene i drugih uslova ugovora, na saobraznosti, odustajanju od putovanja, na učenička i studentska putovanja, kao i neke druge situacije. Ova nova regulisanja bi trebala da umanje potencijalne zloupotrebe i prevare u ovoj oblasti, kojih prema izveštaju u medijima, nažalost, nije bilo toliko malo u poslednje vreme.

No, od samih zakonskih odredbi daleko je važnije njihovo ostvarivanje i primena u praksi. Opšte je poznato da su zakonska rešenja uglavnom dobro uređena, samo se javlja problem kod primene istih i zbog toga je na Ministarstvu realno bitno da sve to u narednom periodu proprati i ustanovi kako se sprovode ove zakonske odredbe.

Kako je u obrazloženju zakona rečeno, primetno je da se kod nas, iako postoji veliki broj građani koji traće savet od službi za besplatnu pravnu pomoć iz oblasti zaštite potrošača, vrlo malo broj takvih slučajeva dolazi do suda ili vansudske arbitraže. Stoga je vrlo značajno da se novim zakonom u članovima 149. do 169. sada precizno reguliše vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Njih će rešavati posrednici pravnici sa liste koju će odobriti Ministarstvo trgovine, turizma i usluga, a oni će biti diplomirani pravnici sa najmanje dve godine radnog iskustva iz oblasti građanskog prava.

Predviđeno je da se postupak rešavanja pokreće predlogom potrošača ministarstvu koje će ga proslediti posredniku u mestu prebivališta potrošača, što na neki način je veoma dobro, jer će Ministarstvo imati mogućnosti da ceni i ocenjuje svoje predstavnike u lokalnim samoupravama. Posrednici će moći da donesu preporuku o načinu rešavanja spora i da posreduju u zaključivanju pismenog sporazuma u rešavanju spora. Ako se ne može doći do obostrano prihvatljivog rešenja, nezadovoljne strane će uvek biti u mogućnosti da se koriste odredbama o potrošačkim sporovima iz Zakona o parničnom postupku.

Pored poslova posredovanja, posrednici će biti dužni da vode i precizne evidencije podataka o vrsti sporova i učesnicima, što bi trebalo da doprinese stvaranju jedne prave slike o tome na šta se i na koga se potrošači najviše žale. U tom cilju, novim zakonom daju se veća ovlašćenja inspektorima iz ove oblasti. Ali, moram da primetim da ako se želi pojačana disciplinska odgovornost trebalo se ići na više iznose novčanih kazni, pa možda i da se razmisli o mogućnosti da se uvede i trajna zabrana obavljanja delatnosti kao poslednja mera za one koji u kontinuitetu tendenciozno i drastično vrše razne zloupotrebe u ovoj oblasti.

U prelaznim odredbama zakona ostavljen je rok od mesec za pripremu za početak rada posrednika za vansudsko rešavanje potrošačkih sporova. Sada će na Ministarstvu biti zadatak da valjano ovo pripremi, uvođenje ovog instituta u pravni sistem, ali bi bilo korisno da se u isto vreme poradi na javnom promovisanju ovih novih zakonskih rešenja, kako bi se građani bolje upoznali sa zaštitom svojih prava i mogli da koriste ovaj institut za ostvarivanje tih prava.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona.

Takođe, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući i poštovani predsedniče Skupštine.

Uvažena predsednice Vlade i ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, u ovoj Narodnoj skupštini pitali smo vas pre mesec dana oko programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Tada smo podržali vas i Vladu Srbije u realizaciji koncepta podrške selu i seoskom stanovništvu smatrajući da celoj Republici znači ova promena, da se o problematici sela govori i deluje na pozitivan način i sticanje problema s kojim se susreću žitelji sela, ali i prednosti života na selu. Svedoci smo pozitivnog odjeka kako ovaj program ima u svim krajevima zemlje.

Koristim ovu priliku da vas pitam o praktičnom iskustvima i problemima koje naši građani imaju, oni koji su zainteresovani za kupovinu seoske kuće sa okućnicom. U medijima je propraćeno da ste u Palati Srbije pre dvadesetak dana organizovali sastanak sa svim predstavnicima opština i gradova Srbije i da je sastanak bio u izuzetno radan i uspešan.

S toga vas pitam kako operativno deluju predstavnici lokalnih samouprava, jer smatramo da je u potpunosti opravdano vaše opredeljenje da se sve aktivnosti koje su u interesu sela Srbije odvijaju uz paralelu i sinhronizovanu aktivnost vašeg ministarstva i lokalnih samouprava?

Samo suštinsko uključivanje lokalnih samouprava doneće dobre rezultate, poboljšanju uslova za život na selu. Imajući u vidu da PUPS već tri meseca sprovodi svoje aktivnosti širom Srbije pod nazivom „Karavan PUPS-a“ sagledavajući kadrovsku i operativnu osposobljenost lokalnih rukovodstava PUPS-a na sprovođenju programskih zadataka i ciljeva PUPS-a pod sloganom „Srbijo, i ovo je Srbija“ kako bi iskazali brigu o svakom mestu u Srbiji bio to grad, opština ili selo.

U komunikaciji sa građanima širom Srbije, građani su se posebno interesovali za konkretne aktivnosti Ministarstva za brigu o selu, pre svega po pitanju obnove i oživljavanje sela Srbije.

Tokom obilaska uočili smo da je dobar deo lokalnih samouprava veoma zainteresovan za projekte koje pokreće Ministarstvo za brigu o selu, s toga bih vas zamolio da nama i građanima pojasnite detalje tih aktivnosti vašeg ministarstva kako bi građani imali mnogo više informacija i mogli da iskoriste priliku da iskoriste te benefite i ministarstva i Vlade Srbije. To je prvo pitanje.

Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na ovim iscrpnim informacijama koje su veoma bitne pre svega za sve one mlade ljude koji svoju budućnost vide u stvaranju svog sopstvenog poljoprivrednog gazdinstva ili se opredeljuju da žive i rade na selu kao stručni kadrovi koji su neophodni selu, odnosno koji imaju mogućnost rada od kuće, a uz pomoć ministarstva i države Srbije.

Pozivam sve zainteresovane građane da iskoriste priliku i konkurišu po javnim pozivima Ministarstva za brigu o selu.

Gospodine ministre, na prošloj sednici, kada je bio institut poslanička pitanja Vladi, najavili ste pokretanje drugih programa koje će Ministarstvo za brigu o selu realizovati. Problematika života u selu je veoma složena i svesni smo da je po mnogim pitanjima potrebno da se poboljšaju elementi svakodnevnih životnih potreba koje opterećuje stanovnike sela.

Selo nije samo poljoprivreda, nije samo pitanje privređivanja, selo ima kompletne potrebe, kao i sva veća mesta i gradovi u Srbiji, čak i više zbog slabijeg razvoja prethodnih decenija i zbog razuđenosti i udaljenosti sela, pre svega u pograničnim i brdsko planinskim područjima.

Zbog toga podržavamo praktične aktivnosti Ministarstva za brigu o selu koje daje doprinos u sprečavanju nekih stvarnih problema stanovnika sela.

Problem pristupa uslugama javnih službi značajno opterećuje sva sela koja su udaljenija od opštinskih centara, pristup lekaru, pristup zubaru, opštinskim uslužnim centrima, pošti, bankama, republičkim i opštinskim ustanovama predstavlja stvarni problem stanovništva u daljim selima.

Opredeljenje Ministarstva za brigu o selu za pokretanje programa za nabavku minibuseva za prevoz seoskog stanovništva na relaciji selo – selo, odnosno selo – opštinsko sedište, omogućuje stanovnicima sela da svoja pravna, finansijska, zdravstvena i druga pitanja lakše realizuju.

Ovaj program zaista poboljšava uslove života stanovnicima pre svega udaljenih sela i brdsko-planinskim područjima.

Kao što rekoh, selo i stanovnici sela imaju sve potrebe, kao i stanovnici opštinskih centara i gradova Srbije. To se odnosi na pitanje društveno-kulturnog života, na stvarni događaj koji se odigrava u realnom vremenu.

Ne može televizija da zameni stvarni život. Nekada su tradicije druženja stanovnika sela i susednih sela bili sastavni deo života u Srbiji.

Program podrške seoskom stanovništvu da ono lično uzme aktivno učešće u kulturno-umetničkim aktivnostima, bilo da je reč o ličnim kulturnim afinitetima i veštinama, bilo da je reč o negovanju kulturne baštine i negovanje tradicija, pružiće priliku i izvođačima i publici da oplemene svoje svakodnevne živote.

Gospodine ministre, zamolio bih vas da nam date detaljne informacije o programima koji su danas pokrenuti na Vladi Srbije i nadam se da su i usvojeni.

Poštovani gospodine ministre, još jednom se zahvaljujem na ovim iscrpnim informacijama, naročito u ova dva nova projekta koja je ministarstvo definisalo i koji će pružiti mogućnost mladim ljudima da svoju budućnost vide u životu na selu, jer selo daje takođe velike pogodnosti za život, naročito sada u ovim uslovima.

Ako realizujemo program koji je najavio predsednik Republike Aleksandar Vučić – izdvajanje sredstava za rešavanje najbitnijih životnih pitanja u ruralnim područjima, u selima i u delu kanalizacije i vodovoda i putne mreže i ostale infrastrukture, onda svakako imaće mogućnost da mladi ljudi jednostavno se opredele da žive, da stvaraju svoju budućnost, da stvaraju svoje porodice samostalno uz pomoć Ministarstva za brigu o selu i drugih ministarstava, normalno uz punu podršku i Vlade i predsednika Republike.

Informacije koje ste izneli su od izuzetnog značaja, pre svega za građane koji su zainteresovani za ove pogodnosti koje nudi Ministarstvo za brigu o selu i Vlada Republike Srbije.

Lokalna samouprava, ja sam malo u prethodnom periodu pozvao građane koji su zainteresovani, da potraže informacije i da konkurišu na ovim javnim pozivima, ali pozivam i lokalne samouprave da one pruže mogućnost da građani dobiju prave informacije, da dobiju prava uputstva kako bi mogli da realizuju svoje potrebe preko ministarstva, odnosno Vlade Republike Srbije.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Sve vas puno pozdravljam i želim puno zdravlja.

Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo veoma bitan Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini.

Na samom početku bih naglasio da će naša poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini, kao i ostale tačke dnevnog reda ovog zasedanja, odnosno ove sednice.

Predlog zakona o popisu poljoprivrede u 2023. godini tretira jednu specifičnu, ali veoma važnu oblast statistike kao osnove svakog uspešnog planiranja. Za našu zemlju u kojoj poljoprivredna proizvodnja i dalje čini značajan deo BDP i gde preko 40% stanovništva i dalje živi na selu prikupljanje i obrada takvih podataka mora biti posao od najvećeg državnog prioriteta i moraju se stvoriti uslovi da se obavi pouzdano i efikasno. To se čini ovim zakonom o kome danas raspravljamo i dobro je što je danas ovaj zakon u raspravi.

U zakonu se predviđa da će se ovaj popis načelno obaviti u periodu od 1. juna do 31. decembra 2023. godine i da će direktor Republičkog zavoda za statistiku odlučiti o tačnom danu početka popisa. On će se i ovog puta obaviti na tradicionalni način – metodom neposrednog prikupljanja podataka putem intervjua, a od strane popisivača. Dobro je i to što je otvorena mogućnost da se podaci prikupe i putem interneta, slanjem popunjenog upitnika, jer mi i na selu imamo ne zanemarljiv broj ljudi koji odavno koriste internet.

Ovim zakonom u članu 5. je definisano da se popisom obuhvataju, pod jedan, porodična poljoprivredna gazdinstva, pod dva, privredna društva, zemljoradničke zadruge, ustanove ili druga pravna lica, kao i preduzetnici koji su registrovani da pretežno obavljaju delatnost poljoprivredne proizvodnje. Članom 6. ovog predloga je definisano da se popisom ne obuhvataju domaćinstava sa sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom, a koja nije namenjena tržištu i ne prelazi fizički prag određen u skladu sa metodologijom popisa Republičkog zavoda za statistiku, kao i domaćinstva, privredna društva i preduzetnici koji ne obavljaju poljoprivrednu proizvodnju.

Interesuje me čime se predlagač rukovodio kada je iz popisa izuzeo ova domaćinstva. Ja lično smatram da ova domaćinstva treba da budu predmet popisa, ako znamo da u metodološkim uputstvima Republički zavoda za statistiku navodi da i ova mala domaćinstva proizvode za tržište, ali ih je ipak izuzeo iz obrade prikupljanja podataka.

Samim tim, postavlja se pitanje kako je određen fizički prag proizvodnje, a to treba sa aspekta proizvođača u brdsko-planinskim i pograničnim oblastima, a znamo kakvi su uslovi za proizvodnju široke potrošnje u tim uslovima. Potrebno je razmotriti mogućnost smanjenja zacrtanog fizičkog praga proizvodnje, kako bi po toj osnovi i ova domaćinstva ušla u popis 2023. godine.

U članu 8. je definisano koji će se podaci prikupljati. Tu su nabrojani neki standardni podaci koji se tiču poljoprivredne proizvodnje - obrađene površine, zasadi, broj grla stoke i sl. Zatim su definisani organi koji će sprovoditi popis, počev od ministarstva preko lokalnih, opštinskih i gradskih uprava, pa do samih popisnih komisija i popisivača.

Radi veće efikasnosti, u članu 16. stav 2. predviđa se da će se oni podaci koji postoje i raspoloživi izvori podataka u evidencijama koje vode državni organi prikupiti iz tih podataka i da se neće prikupljati na terenu. Zavod za statistiku podrazumeva da su uneti podaci tačni, ali možda je ovaj popis prilika da se izvrši provera tih podataka. Kao rokovi za obavljanje podataka predviđeni su 31. januar 2024. godine za preliminarne i 31. decembar 2025. godine za konačne rezultate.

Naravno, predviđene su i standardne odredbe koje garantuju zabranu zloupotrebe podataka kao i mogućnost da se preko njih utvrđuju obaveze građanima od strane državnih organa. Zbog toga je neophodno da pre početka popisa krenemo sa promocijom ovih propisanih radnji, kako bi se ljudi oslobodili straha da će to država raditi u cilju daljeg oporezivanja i nametanja raznih dažbina.

U prethodnom periodu popisivači su se sretali sa izbegavanjem da se daju osnovni i tačni podaci, odnosno da se umanjuje broj grla stoke ili stvarnih obradivih površina, što u ovom popisu ne bi trebalo da bude slučaj, ako pravovremeno ukažemo da se radi o veoma dobroj nameri i pomoći ovoj vrsti delatnosti.

Ako sve ovo znamo, možemo zaključiti da ovakav Predlog zakona sadrži sve potrebne odredbe kako bi se na vreme počelo sa organizacijom i pripremom za sprovođenje samog popisa, u cilju njegovog valjanog sprovođenja.

U vezi ovog Predloga zakona, ja bih ipak uputio i dve sugestije za ovlašćenog predstavnika Vlade. Najpre mislim da je u delu teksta zakona koji se odnosi na organe i njihova zaduženja u postupku popisa bilo neophodno uključiti i Ministarstvo za brigu o selu, iako u njegovoj ingerenciji nisu pitanja vezana za neposrednu poljoprivrednu proizvodnju koja je predmet popisa. Prema važećim zakonskim odredbama, ovo ministarstvo se, između ostalog, bavi i strateškim sagledavanjem položaja sela i seoskog stanovništva, kao i predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu.

Samim tim, mislim da se podaci koji će biti prikupljeni i obrađivani i te kako tiču domena nadležnosti ovog ministarstva, odnosno Ministarstva za brigu o selu. Njegovi predstavnici, od ministra Krkobabića, preko državnih sekretara i pomoćnika ministara su gotovo svakodnevno na terenu i upoznati su sa praktičnim problemima rada i života na selu. Mislim da takvo iskustvo i saveti mogu koristiti da posluže u postupku davanja mišljenja na metodologiju popisa i sadržine popisnih upitnika, promociji samog popisa, što je kao nadležnost Predlogom zakona već dato Ministarstvu poljoprivrede.

Pokretanjem programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije, Ministarstvo za brigu o selu otvara mogućnost mlađima od 45 godina da aktiviraju umrtvljenu nekretninu na selu, da i njoj i samo na selu podare novi život i nove aktivnosti.

Procena je Ministarstva i ministra Krkobabića da ima skoro oko 200 hiljada kuća koje se ne koriste u selima Srbije. Samim tim, ovi novi stanari sela poboljšaće i prosečnu starost nosioca poljoprivrednih gazdinstava. Samo radi podsećanja, prosečna starost nosioca poljoprivrednog gazdinstva je 2012. godine bila 59 godina života, a da je ta granica, odnosno prosečne godine života nosioca poljoprivrednog gazdinstva u 2018. godini bila 61 godina, što znači da su nam nosioci porodičnih gazdinstava u proseku sve stariji svakim narednim periodom. Sam broj gazdinstava se smanjio u toku ovog perioda. Bilo je 631.552 gazdinstva u 2012. godini, a 2018. godine 569.310 gazdinstava, što znači da nam se i tu smanjio broj poljoprivrednih gazdinstava.

Druga stvar koju bih hteo da predložim možda pomalo izlazi iz materije samog zakona, ali mislim da je povezana sa njim. Naime, u članu 5. Predloga zakona predviđeno je da se popisom obuhvataju porodična poljoprivredna gazdinstva, privredna društva i zemljoradničke zadruge koje se pretežno bave poljoprivredom i druga pravna lica koja imaju svoje ogranke, koji su vezani za poljoprivredu. To je svakako prirodna materija kojom ovaj popis treba da se bavi, ali ako se taj posao već obavlja, možda bi trebalo razmisliti o tome da se izvrši i popis raznih napuštenih stambenih objekata po selima, kao i objekata koji su namenski pravljeni za potrebe poljoprivrede.

Mi smo krajem 70-ih i početkom 80-ih godina prošlog veka imali intenzivno promovisan tzv. zeleni plan, u sklopu koga je gotovo u svakom selu bio urađen po neki objekat od značaja za poljoprivrednu proizvodnju, od otkupnih stanica za mleko, malih skladišta i silosa, farmi za stoku i živinu, do pumpi za dizel gorivo, kao i niz drugih objekata koji su služili za poljoprivrednu proizvodnju. Ti objekti su bili u društvenoj svojini i njima su najčešće gazdovale poljoprivredne zadruge, organizacije kooperanata ili mesne zajednice, ali je dobar deo njih trenutno zapušten, jer su ta pravna lica vremenom nestala ili izgubila interes da te objekte održavaju.

Nisam siguran da li mi kao država negde imamo popis tih objekata, a pošto pretpostavljam da ga nema, mislim da bi uz ovaj popis poljoprivrede bilo pravo vreme da se pristupi i tom delu posla, odnosno popisu takvih objekata.

Ne bih oduzeo puno vremena popisivačima i popisnim komisijama, ali bi za državu bilo višestruko korisno da znamo koliko ima takvih objekata, u kakvom su stanju, ko im je titular svojine, pa da se gde je to objektivno moguće pokuša sa njihovom restauracijom i ponovnim stavljanjem u funkciju, što mislim da bi bilo višestruko isplativo i za državu i za lokalne samouprave.

Na današnjem dnevnom redu nalaze se i dva međusobno povezana zakona koja se tiču pomoći privredi usled epidemije kovida. Njima se stvara mogućnost da se udovolji i zahtevima onih preduzetnika privrednih društava i zadruga koje su podnele zahtev za kredit kod Fonda za razvoj, po ranijoj Vladinoj uredbi za finansijsku podršku, iz aprila meseca prošle godine, a do sada o njihovim zahtevima još nije odlučivano. Zakon predviđa da će oni moći da dobiju kredit na period od četiri godine, sa grejs periodom od 18 meseci. Određeni su maksimalni iznosi kredita od milion do sto miliona dinara, u zavisnosti od veličine subjekta, dok će uslovi za delatnost turizma i saobraćaja biti još povoljniji.

Svakako mislim da su ovo veoma pozitivna rešenja, koja će u ovom segmentu prihodnih delatnosti omogućiti određenim strukturama da bolje i uspešnije rade. Ukupan iznos ovih kredita biće 12 milijardi dinara i obezbeđuje se od Evropske investicione banke. Ovo će svakako predstavljati još jedan dodatni vid pomoći našoj privredi, koja se zavidnom brzinom oporavlja od epidemije kovida, a te informacije i podatke smo dobili od ministra u njegovom uvodnom izlaganju.

Poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS "Tri P" će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati "za".

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko gospođo Vujović sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo dva veoma bitna zakona koji se tiču zaštite prirode i zaštite voda.

Kada govorim o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, koji je podnela Vlada, treba da imamo u vidu da zaštita prirode obuhvata jednu od najznačajnijih pitanja savremenog sveta, a naročito spada u jednu od najvažnijih oblasti vođenja politike na nivou EU.

Na samom početku bih naglasio da će naša poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode, kao i drugi zakon u ovoj objedinjenoj raspravi, to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o vodama.

U ovoj oblasti se donosi sve više nadnacionalnih propisa i izdvajaju se sve veća zajednička sredstva za ove namene, pa se stoga postavljaju i sve veći zahtevi nacionalnim državama u pravcu insistiranja na sve višem stepenu zaštite prirode i održivog korišćenja resursa.

Ovi uticaji ne mogu da mimoiđu ni našu državu i zbog toga se naša država ovim izmenama i dopunama usaglašava sa evropskim zakonskim merilima.

Upravo zbog toga se donose ove izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, koji pre svega imaju za cilj da razjasne neka konkretna pitanja dosadašnje praktične primene ovog zakona i njegovih efekata u praksi.

Na prvom mestu tu je pitanje tzv. mini hidroelektrana. Ovo pitanje u proteklih par godina usled brojnih kontradiktornosti, nemilih scena koje smo mogli da vidimo u pojedinim mestima, došlo u fokus šire javnosti i od jedne, u principu tehničke stvari, dobili smo dnevnopolitičku temu kojoj se zbog toga nije moglo prići na jedan objektivan način. Ova pitanja su posebno interesantna u nekim predizbornim kampanjama gde se neki zaštitnici pojavljuju i na jedan nekorektan način služe ovom temom.

Činjenica da građani imaju Ustavom garantovano pravo na zaštitu životne sredine i da je država dužna da ga obezbedi, činjenica je i to da iako većina običnih ljudi ne raspolaže nekim stručnim znanjem iz ove oblasti, ipak smo logički mogli da zaključimo da se u pojedinim slučajevima izgradnje tih elektrana i pratećih objekata nisu poštovala čak ni elementarna pravila građevinske struke, niti poštovanja mera za očuvanje prirodne ekosfere u tim sredinama.

U tom smislu revolt građana u mestima koja se nalaze neposredno uz takve tokove, odnosno potoke i rečice, iako u pojedinim elementima izgleda neprimeren, je svakako u znatnoj meri opravdan i realan, jer njima svakodnevni život zavisi od takvih intervencija koje su za širu zajednicu zanemarljivi i neinteresantni problemi.

No, na drugoj strani mora se biti realan i takođe prihvatiti činjenica da smo mi kao država dobrim delom već iskoristili hidro potencijal Dunava i ostalih većih reka, da smo se istovremeno obavezali da moramo da drastično smanjimo emisiju ugljendioksida iz termoelektrana za koje se takođe troše ograničeni resursi uglja koji nisu beskonačni. To nas dovodi do zaključka da ćemo onda u nekoj daljoj ili ne tako daljoj perspektivi biti prinuđeni da ili uvozimo električnu energiju iz inostranstva po tržišnim cenama, ili da smanjimo potrošnju, ili da se u krajnjem slučaju krenemo izgradnju nuklearne elektrane.

Pošto mislim da nijedna od ovih alternativa neće naići na odobrenje građana, onda nam jedino opet preostaje da se okrenemo ka razvoju alternativnih izvora za proizvodnju energije, što nas u krajnjoj liniji dovodi do toga da se izgradnja mini elektrana apriori ne može i ne sme odbaciti kao mogućnost, svakako uz određene predradnje koje podrazumevaju struku. Naročito ako se zna podatak naveden u obrazloženju ovog zakona, da je taj potencijal za proizvodnju električne energije procenjen na 449 megavata snage, što je polovina od instalirane snage u hidroelektrani Đerdap 1. Stoga, Vlada je zauzela upravo takvu nameru šaljući nam u proceduru ovakve predložene izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode.

Svakako je najvažnija izmena postojećeg člana 9. osnovnog teksta zakona, gde su uslovi zaštite prirode na osnovu kojih se prave stručni dokumenti za zaštitu pojedinih prirodnih celina sada znatno opširniji i preciznije definisani, gde će se za svaku intervenciju u prirodnu baštinu morati dati daleko veće obrazloženje, izdati mere koje se nameravaju sprovesti u minimiziranju uticaja izmene prirodne sredine.

U članu 35. vrši se, takođe, veoma značajna izmena koja se tiče zabrane izgradnje hidroelektrana, vodozahvata na hidroelektrane i regulacije odbrane od poplava u zonama drugog i trećeg stepena zaštite u zaštićenim područjima, sem izuzetno po odobrenju Ministarstva za zaštitu životne sredine.

U skladu sa tim odredbama, u članu 38. ovog zakona predviđeno je da se upravna rešavanja o izdavanju dozvola za izgradnju hidroelektrana u ovim područjima obustavljaju po službenoj dužnosti, dok se za rekonstrukciju postojećih mora tražiti specijalne dozvole. Mislim da je to za sada jedno korektno rešenje kojim se neće odjednom potpuno odustati i zanemariti ovaj vid proizvodnje energije, a sa druge strane rešiti deo problema koji se odnose na ove objekte u zaštićenim prirodnim zonama.

Ono što nam ostaje za nauk u budućem periodu je to da Ministarstvo i njegove inspekcije treba da posvete veću pažnju u ovim postupcima i da pažljivije prate njihovu realizaciju na terenu, kako se više ne bi našli u ovim situacijama.

Dodavanjem člana 68. u zakonu se uvodi jedna pozitivna novina, a to je formiranje saveta korisnika zaštićenog područja, u koje bi ulazili predstavnici lokalnih samouprava, turističkih organizacija, nevladinog sektora, udruženja lovaca i ribolovaca, te korisnika šuma i poljoprivrednog zemljišta. Smatram da je ovakve savete odavno bilo neophodno formirati kao kariku između pravljenja zaštićenih dobara i samih građana koji su životno vezani za zaštićeni prostor. Treba se nadati da će njihovo formiranje, pre svega, doprineti boljoj promociji vrednosti našeg prirodnog nasleđa, ali i njegovog boljeg očuvanja, jer se mora primetiti to da se u našoj prirodi neprekidno nailazi na divlje deponije, nelegalnu gradnju i prekomernu eksploataciju šuma, sa čime se moramo izboriti.

Kako je ministarka naglasila u uvodnom izlaganju da se i u vreme Cara Dušana vodilo računa o zaštiti prirode i da je Dušanovim zakonikom iz 1349. godine definisana prekomerna seča šuma. Još tada su definisali da se za jedno posečeno drvo mora zasaditi novo.

Na posletku želeo bih da uputim jedno pitanje predstavnicima Ministarstva. Poštovana ministarko, prema zvaničnim podacima, naša država ima prilično nizak procenat površina pod različitim vidovima i stepenima zaštite. To se naročito odnosi na nacionalne parkove, kojih imamo tek pet u celoj državi, što je osetno manje nego neke susedne države. Primera radi, Mađarska ima 10, Rumunija 14, Hrvatska osam, Crna Gora pet. S vremena na vreme pominjalo se da bi još neki predeli trebali da dobiju status nacionalnog parka. Pre svega, govorilo se o Južnom Kučaju, Beljanice, Staroj planini, Deliblatskoj peščari i Goliji, ali za sada nismo videli da se nešto od toga realizovalo. Vi ste u obrazloženju ovog zakonskog predloga naveli da mi moramo da povećamo broj zaštićenih površina, pa me zato zanima da li se planira da se neko od ovih ili drugih područja u perspektivi proglasi za nacionalni park?

Druga tačka današnjeg dnevnog reda, o kojoj danas vodimo načelni pretres, jeste Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ova materija se prirodno nastavlja na zaštitu prirode, jer su vode, reke i jezera sastavni deo našeg prirodnog okruženja i njegov su izvor.

Zakonske izmene u ovom predlogu vezuju se pre svega za upravne postupke za izdavanje dozvola, za eksploataciju resursa i za vodne površine, gde se predviđa da će se u primeni ovog zakona u buduće uvek supstidijarno primenjivati odredbe Zakona o opštem upravnom postupku i time se izbeći da se u praksi desi da određeni upravni postupci iz Zakona o vodama budu sporni usled nejasnog pozivanja na pravni osnov. Izvršeno je i dodatno definisanje priobalnog pojasa uz kanale za koje se predviđa da iznose pet metara od ivice kanala.

Ono za šta postoji najveće interesovanje javnosti, to je pitanje splavova u Beogradu, mislim da je rešeno na jedan korektan način. Tu je data mogućnost dosadašnjim zakupcima mesta da zakup sklapaju putem neposredne pogodbe, ali je takođe u zakonu predviđeno da najniži iznosi zakupnine ne mogu biti niži od onih koje propisuje Vlada svojim odlukama. Na taj način tu se za one koji su već zakupoprimci suštinski neće promeniti ništa, ispoštovaće se njihova stečena prava, a uštedeće se na vremenu koje je bilo potrebno kada bi se oni stalno pozivali na obavljanje zakupa na javnim nadmetanjima.

Na posletku sa nekoliko samostalnih članova ovog zakona biće naloženo Republičkom geodetskom zavodu, Službi za katastar nepokretnosti da na svim preostalim vodotokovima, gde to već nije urađeno, po službenoj dužnosti upišu pravo javne svojine Republike Srbije, odnosno AP Vojvodine za neplovne kanale na njenoj teritoriji, čime će se napokon stanje u registrima uskladiti sa odredbama Zakona o javnoj svojini, koji predviđa da se vodotokovi i vodene površine nalaze u javnoj svojini.

Poštovani narodni poslanici i narodne poslanice, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja koja su planirana za razmatranje na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi mi ćemo razmatrati nekoliko međunarodnih sporazuma o zajmovima koji bi podigli finansijsku efikasnost Republike Srbije.

Na samom početku bih kazao da će poslanička grupa PUPS- 3P u danu za glasanje podržati ove sporazume i glasati za njihovo usvajanje.

Ovi se sporazumi mogu podeliti u dve grupe. U prvu grupu spadaju sporazumi koji se tiču zaključenja onih zajmova koji će biti upotrebljeni u svrhu izgradnje i obnove infrastrukture.

Ja sam pre nekog vremena, kada smo razmatrali predloge zakona o sporazumima koji se odnose na finansiranje projekata dalje gasifikacije u pojedinim delovima Srbije, rekao da je od velike važnosti da što pre otpočnu radovi na pravcu magistralnog gasovoda Niš-Pirot-granica sa Bugarskom. Upravo jedna od današnjih tačaka dnevnog reda odnosi se na taj veoma značajan infrastrukturni objekat, velikog kapaciteta i protoka kojim će naša država dobiti još jednu prekograničnu vezu na evropsku mrežu gasovoda, a čime će se dodatno obezbediti ovaj energent od eventualnih nestašica i poremećaja na tržištu.

Vrednost ovog projekta biće oko 85 miliona evra, a od čega će se putem ovog zajma prikupiti 25 miliona evra, 50 miliona će se dobiti iz sredstava EU, a ostatak troškova bi bio iz budžetskih sredstava i prihoda Javnog preduzeća Srbijagas.

To su svakako važni projekti, ali koristim priliku … planirano da se ceo sistem završi i pusti u punu operativnu snagu do kraja 2023. godine čime ćemo dati novi zamah razvoja, pre svega, grada Niša kao centra jugoistočne Srbije koji postaje i gasno čvorište, Pirota koji će dobiti mogućnost priključenja na gas, te ostalih mesta na ovom veoma važnom pravcu.

Još veći razvojni projekat predstavlja početak radova na izgradnji Moravskog koridora, autoput od Pojata do Preljine, dužine od oko 110 kilometara koji će predstavljati bočnu vezu autoputeva Beograd-Niš i Beograd-južni Jadran, odnosno koridora 10 i 11, kroz dolinu Zapadne Morave i značajno podići bezbednost saobraćaja na ovom putnom pravcu, ali svakako će značiti i u ekonomskom smislu za sve gradove na ovoj relaciji, odnosno na ovom delu autoputa.

Ovim zajmom obezbediće se polovina sredstava, odnosno 400 miliona evra koja će biti otplaćena u periodu od 13 godina u polugodišnjim ratama sa grejs periodom od tri godine.

Četvrta i sedma tačka dnevnog reda su dva kredita u vrednosti od 51 miliona evra koji se uzimaju od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj. Namenjena su za više projekata u oblasti popravljanja stanja železničke mreže u Srbiji, a pre svega unapređenje pružnih prelaza. To je velika važnost, jer smo svedoci da se konstantno, s vremena na vreme, dešavaju stravične nesreće na tim neobezbeđenim prelazima ili na onima gde je signalizacija neispravna ili čak ne radi.

Napomenuo bih da smo mi u Nišu imali pre par godina jednu takvu katastrofu, a kada je zbog neispravnosti ili nekih drugih razloga, neodgovornosti, na pruzi Niš-Leskovac, kod sela Međurova, voz naleteo na autobus i bilo je 10-ak ljudi koji su stradali, uglavnom radnici i deca koja su pošla u škole u Nišu.

Pored toga, ova sredstva će se koristiti i za završetak određene železničke infrastrukture u Beogradu, kao što su druga faza železničke stanice Prokop i sanacija tunela ispod grada.

To su svakako važni projekti, ali ja koristim priliku da skrenem pažnju da i u drugim gradovima postoje potrebe da se poradi na železničkoj infrastrukturi, a pogotovo Niš za tim ima velike potrebe, s obzirom da magistralna pruga Niš-Pirot prolazi kroz samo centralno gradsko jezgro. To stvara brojne probleme u funkcionisanju grada, pa bi na rešavanju ovog ozbiljnog komunalnog problema moralo da se poradi na državnom nivou, jer sam grad za takve infrastrukturne projekte nema ovlašćenja, niti dovoljno sredstava.

Već 20-ak, odnosno 30-ak godina, grad Niš, kao kapitalne projekte predlaže Republici upravo izmeštanje ove pruge Pirot-Niš iz gradskog jezgra i nadam se, gospodine ministre, da će u nekom periodu, s obzirom da su odrađene predradnje oko izuzimanja zemljišta i ostalo, Republika pomoći gradu Nišu da konačno ovu prugu izmesti iz centralnog gradskog jezgra i na neki način obezbedi i sigurnost saobraćaja i sigurnost građana, jer veliki broj pružnih prelaza je upravo u samom tom gradskom jezgru.

Zaduženje u visini od 78 miliona evra kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj i projekte razvoja koridora Save i Drine biće iskorišćeni za obnovu nasipa na Savi kod Dobrinovca i sa novobeogradske strane koji će na kritičnim deonicama biti dignut tako da mogu da odbrane od rekordnih protoka vode.

Značaj ovakvih preventivnih ulaganja svi smo mogli da vidimo 2014. godine, i zato je bolje sada ulagati u dogradnju i popravku nasipa, nego da se posle eventualne poplave daju desetostruko veća sredstva i gubi vreme i resursi za otklanjanje posledica poplava. Malim delom ovaj zajam biće iskorišćen za revitalizaciju lučke infrastrukture u Sremskoj Mitrovici.

U drugoj, ali ništa manje važnoj grupi međunarodnih sporazuma koje danas ratifikujemo spadaju i treća i peta radna tačka dnevnog reda. One se tiču zajmova koji se takođe podižu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Francuske agencije za razvoj, s tim da će se oni koristiti pre svega za projekte vezane za zaštitu životne sredine i konkretnu realizaciju odredbi paketa zakona koje smo u ovoj Skupštini usvajali u proteklih nekoliko meseci iz ove oblasti.

To se pre svega odnosi na smanjenje misije ugljen-dioksida i drugih ugljeničnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. U tom smislu dobro je videti da postoji i da se primenjuje strategija i planovi za ovu oblast, odnosno da zakonske odredbe koje smo nedavno izglasali nisu donete reda radi, kako bi ostalo mrtvo slovo na papiru, već se na njihovoj prezentaciji zaista i radi, pa i po cenu određenog određenih zaduženja. Kao što znamo, mi smo u prethodnom periodu, odnosno na rebalansu budžeta usvojili predlog povećanja određenih sredstava za Ministarstvo za ekologiju, odnosno zaštitu životne sredine i sada verujem da će ta sredstva biti pravilno upotrebljena kako bi se zaštita životne sredine, pre svega u gradovima, odnosno širom Srbije upotrebila na adekvatne načine.

Na posletku, druga tačka dnevnog reda odnosi se na Sporazum sa Vladom Velike Britanije i on se odnosi na rešavanje tehničkih pitanja vezanih za trgovinu usled istupanja ove države iz EU, tako da se zbog toga ništa neće promeniti u međusobnim ekonomskim odnosima koji su veoma bitni za Republiku Srbiju.

Na kraju izlaganja, želeo bih da nešto napomenem zbog gledalaca koji su manje upućeni kada se sa strane čuje da smo sklopili ovoliki broj međunarodnih sporazuma. Nekome bi se moglo učiniti da je to zaduživanje u postupku stabilnosti državnih finansija, međutim, ja želim da kažem da su ovi sporazumi i novčana sredstva koja se njima povlače već predviđeni i ukalkulisani u Zakonu o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu i da to zaduženje ne može izazvati nikakav debalans državnih finansija, tim pre što vidimo da je najveći deo sredstava planiran za izgradnju realne saobraćajne infrastrukture koja će se po izgradnji višestruko isplatiti. Verujem da će poslanici redom glasati za usvajanje ovih predloga.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje. Takođe, Poslanička grupe PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici vanrednog zasedanja i glasati za. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući, uz izvinjenje da sam narušio malo redosled liste obzirom da sam imao sastanak sa delegatima u srpsko-ženskog preduzetništva Privredne komore Srbije.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Na današnjoj raspravi imamo Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je podnela Vlada kao jedan veoma bitan zakon za širu populaciju naših građana.

Na samom početku, hteo bih da istaknem da će poslanička grupa PUPS, Tri „P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona.

Poljoprivreda u Republici Srbiji je specifičan sektor, koji ujedinjuje odnosno uvezuje sve od proizvođača do kupca i potrošača. Važnost poljoprivrede ogleda se u proizvodnji hrane i upravo zato, poljoprivreda treba da bude prepoznata kao jedan od strateških pravaca razvoja i na republičkom nivou, ali svakako i na nivoima lokalnih samouprava.

Potreba za ovom vrstom zakona proizilazi i zato da bi se uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda, i stvorili uslovi za aktiviranje zahteva i mera uređenja tržišta sa ciljem da u trenutku pristupa EU, postoje zakonodavni i institucionalni okvir za organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Donošenje zakona o uređenju tržišta poljoprivrednoj prodaji je jedna od naših glavnih obaveza, kada je reč o procesu pridruživanja EU u oblasti poljoprivrede i njime bi trebalo da se sprovede više mera za kvalitetnije praćenje stanja i tendencija na tržištu poljoprivrednih proizvoda.

Ovim zakonskim okvirom biće mogućnosti trgovine, da se između proizvođača i otkupljivača reguliše ugovorom i da se na taj način izbegnu zloupotrebe i štete za same proizvođače. U dosadašnjoj praksi proizvođači, neposredni proizvođači imali su razne neprijatnosti, upravo sa raznim nakupcima, prekupcima i ostalim koji su bili zainteresovani za njihovu robu.

Tu su najpre propisane obaveze otkupljivača nekih karakterističnih poljoprivrednih sirovina, kao što su mleko, šećer, duvan, hmelj i drugo, da dostavljaju podatke o ugovorenoj proizvodnji, prodaji o zalihama ovih proizvoda kako bi se dobili pravi pokazatelji u ovim proizvodnjama i njihovom tržišnom kretanju.

Želim da naglasim da mi u praksi već imamo jedan sistem prikupljanja tržišnih informacija iz oblasti poljoprivrede koji se obavlja pri nadležno ministarstvo, ali sada će se postaviti i određene zakonske osnove za njegovo funkcionisanje, pošto on trenutno funkcioniše, pre svega na osnovu podzakonskih akata.

Novim zakonom, posebno se stavlja akcenat na povećanje sposobnosti poljoprivrednih gazdinstava, zaključivanje u velike tržišne lance, putem međusobnog povezivanja i uspostavljanja tržišnih standarda. Jačanje motivacije proizvođača za razne oblike udruživanja, kao i povećanje vidljivosti i prepoznatljivosti domaćih proizvoda na tržištu.

Sad se vidi puni značaj, pokretanje projekta u 500 zadruga, 500 sela, koje je prevazišao sva očekivanja umesto 500 mi sada imamo blizu 1000 novoosnovanih zadruga plus raspoložive zadruge koje će omogućiti bolju povezanost poljoprivrednog proizvođača sa tržištem.

Na drugoj strani, ovim zakonom se u članu 25. uvodi mogućnost javne intervencije na tržištu određenih proizvoda od žita, mesa, mleka, na način da će se ovi proizvodi otkupljivati i skladištiti od proizvođača, u slučajevima kada se dogodi na tržištu cena bude pala ispod referentne cene za te proizvode, koje će određivati Vlada.

Njihova kasnija prodaja ne sme se vršiti na način koji bi eventualno pravio poremećaje na tržištu i prouzrokovao do novog pada cena.

Takođe, pored javnog, sada je kao posebna kategorija, prepoznato i privatno uskladištenje ovih proizvoda, pa će i potencijalni privatni skladištari ući u sistem skladištenja poljoprivrednih proizvoda i moći da koriste programe podrške od strane države, a to treba da podstakne i druge preduzetnike da se i sami uključuju u ovu oblast poslovanja.

Mi smo imali neke slučajeve da u pojedinim krajevima ponekad dolazi da protesta poljoprivrednih proizvođača, između ostalog upravo iz tog razloga što se desi da nemaju odgovarajući prostore za skladištenje svojih proizvoda u nekim, pre svega u rodnim godinama.

Skoro svake godine smo imali i imamo protest malinara, odgajivača višnje, kupusa, krompira, proizvođača mleka, ali i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Smatram da je veoma pozitivno i to što je u ovom zakonu u članu 29. prvi put prepoznata potreba promocija zdrave ishrane naše dece i unučadi, pa se ovim zakonom nalaže Vladi da propiše posebne programe u ove svrhe i u okviru njih konkretne mere poboljšanja ishrane u predškolskim i školskim ustanovama.

S obzirom da se u čitavom zakonu jasno naglašava da se on odnosi na domaće poljoprivredne proizvode, mislim da ovde leži jedan dobar potencijal, da se domaći proizvođači povežu sa ovim ustanovama i time stvori višestruko korisna saradnja za sve strane, a naročito za organizovan i siguran otkup domaćeg voća i povrća.

Ono što je ipak najvažnija novina u ovom zakonu to je da su prepoznate i proizvodne organizacije kao novi oblik povezivanja poljoprivrednih proizvođača u okviru njihovih poslova, prerade, distribucije, pakovanja, kontrole i organizovanja skladištenja poljoprivrednih proizvoda.

Mi danas imamo specijalizovane zadruge koje se mogu prepoznati kao proizvodne organizacije, ali svakako složene zadruge koje mogu biti u punom kapacitetu i kao proizvodne i kao subjekti za tržišno poslovanje.

Posebno je značajno to što u članu 18. predloženog zakona predviđeno da će one u obavljanju svojih delatnosti moći da dobiju i finansijsku podršku od strane države u trajanju od pet godina gde će u prvoj godini ona iznositi, čak 100% pokrivanja troškova, sa postepenim smanjivanjem do 80% naknade u petoj godini, dok će se korisnicima takve vrste pomoći postavljati elementarni zahtev za racionalno trošenje sredstava i informacije o proizvodnji.

Ove organizacije će imati pravo na udruživanje koje će se registrovati pri ministarstvu, pa će tako moći da sa viši stepenom sigurnosti imati ozbiljnije nastupe ka državi, bankarskom sektoru i drugim učesnicima na tržištu.

Ako imamo u vidu ove mere, one bi trebalo da daju značajne rezultate na stvaranju znatno povoljnijeg poslovnog ambijenta u poljoprivredi na stabilniji položaj naših poljoprivrednika na tržištu, a time u krajnjoj liniji na očuvanju života u našim selima.

Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo je niz projekata kojima se ostvaruju uslovi za bolji i poželjniji život na selu, a samim tim i obnova i oživljavanje sela Srbije.

Ovim zakonom se dodatno ostvaruju bolji uslovi za život i rad na selu, i time ostanak mladih ljudi na selu, na svojim imanjima i na svome.

Mi smo svedoci da je najveći problem poljoprivrednih proizvođača nesigurne cene za njihove proizvode koji se mogu rešiti samo kroz garanciju države za sigurne cene strateških poljoprivrednih proizvoda. Da se svake godine unapred utvrdi cena za određene proizvode i ukoliko tržišna cena za određene proizvode, iz bilo kog razloga bude niža od utvrđene da poljoprivredniku bude isplaćena razlika.

To se može rešavati ako se obezbede određena finansijska sredstva u skladu sa predlogom akademskog odbora za selo Srpska akademije nauka i umetnosti i Ministarstva za brigu o selu, a to je osnivanjem Nacionalnog garantnog fonda, koji bi proizvođačima obezbeđivao garantnu cenu za određene strateški važne poljoprivredne proizvode.

Na Vladi će po usvajanju ovog zakona biti vrlo odgovoran zadatak da ove odredbe kroz odgovarajuće podzakonske akte sprovedu u praksi na pravi način, što će nadamo se, biti vrlo brzo urađeno.

Imajući u vidu da je ovaj zakon, sa ovim benefitima prema poljoprivrednim proizvođačima, smatramo da se radi o veoma dobrim zakonskim predlozima, i zbog toga će poslanička grupa PUPS - „Tri P“, u danu za glasanje dati svoju podršku za njegovo usvajanje.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“, će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas kad govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodica sa decom koji je podnela Vlada, treba da se podsetimo da je pre otprilike desetak godina, tačnije 2012. godine, kada smo usvajali Predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti, posle dugog prethodnog perioda, ova Skupština je počela da vodi računa o porodici sa decom.

Skupštinski sastav tadašnjeg saziva je bio sličan sastavu kao i danas. Tada je PUPS na Predlog izmena i dopuna Zakona o zdravstvenoj zaštiti podneo amandman na član zakona koji reguliše dečiji dodatak, a koji je glasio da se svim porodiljama za vreme porodiljskog bolovanja isplaćuje pun iznos plata, što do tada nije bio slučaj. Velikom većinom je taj amandman prihvaćen, čime su porodilje tretirane na kudikamo bolji način.

Kada danas govorimo o ovom zakonu, naglasio bih da će poslanička grupa PUPS "Tri P" u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog Predloga zakona, kao i drugog zakona koji je u ovoj raspravi.

Kada je pre nekoliko godina bio donet Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom, označio je važan iskorak u ovom vidu pomoći društva roditeljima da se lakše izbore sa uobičajenim problemima sa kojim se većina nas susretala pri dolasku novog člana porodice na svet. Normalno, velika većina nas je imala i ima to iskustvo.

Ne verujem da je neko osporio samu suštinu ovog zakona, odnosno dobru volju, ali i obavezu države da srazmerno svojim mogućnostima pomogne. Sa druge strane, činjenica da je sprovođenje pojedinih zakonskih odredbi pokazalo da oni u praksi stvaraju određene propuste i dovode do efekata koji su u suštoj suprotnosti sa duhom ovog zakona.

Može se razumeti opravdano nezadovoljstvo pojedinih kategorija roditelja koji su primenom nekih odredbi ovog zakona faktički ostali nepravedno uskraćeni za određene prinadležnosti koje su realno trebale da im pripadaju. Sa druge strane, mora se znati i to da se jednim zakonom ne mogu unapred predvideti i regulisati apsolutno sve potencijalne situacije na koje se on primenjuje, kao i to da ne postoji ni jedno društvo na svetu u kome je ekonomski trošak roditeljstva i podizanja dece u potpunosti prevaljen na državni budžet i socijalna davanja, već da je to ipak pre svega ne isključujuća obaveza i pravo roditelja pre svakog drugog.

S obzirom da je Ustavni sud prethodno reagovao i svojim odlukama stavio na snagu pojedine odredbe ovog zakona, mislim da je dobro što se ovo nalazi pred nama i što imamo priliku da ga doradimo kako se ovakvi propusti više ne bi dešavali.

U tom smislu najvažnija je izmena u članu 14. postojećeg zakonskog teksta kojem je sprovedena odluka Ustavnog suda, pa je novo redakcijom teksta u ovom članu predviđeno da mesečni iznos naknade zarade više ni u kom slučaju, ni pod kakvim okolnostima neće biti manji od minimalne zarade koja je utvrđena na dan početka ostvarivanja prava.

Pored toga, u članu 17. takođe je ispoštovana odluka ovog tela, pa je predviđeno da će prava iz ovog zakona moći da ostvaruju i žene koje su poljoprivredni osiguranici, a ukinuta su i ograničenja koja su postojala za pojedine kategorije potencijalnih korisnika koji su već ostvarivali neke druge vidove naknade iz oblasti socijalnih davanja, odnosno socijalnog osiguranja.

Mi u poslednje vreme često govorimo o obnovi i oživljavanju sela Srbije, ali bez povoljnosti koje treba da usmerimo prema ženama sela, koje su osnovni nosioci tog procesa, teško da ćemo daleko stići. Zbog toga je i mnogo važno da se žene koje rade i žive na selu ravnopravno sagledavaju u odnosu na one koje žive i rade u gradovima. Nažalost, taj slučaj do sad nije bio, ali ako želimo stvarno da ženama damo punu pažnju, onda moraju biti sve žene isto tretirane, bez obzira na mesto življenja ili rada koji obavljaju.

Drugu grupu izmena i dopuna ovog zakona čine ona poboljšanja kojima se dodatno poboljšava položaj potencijalnih korisnika. Počev od 1. januara 2022. godine biće povećan maksimalni gornji iznos naknade sa tri na pet prosečnih zarada u Srbiji. U članu 22. izvršene su određene korekcije koje treba da omoguće da se isplata prinadležnosti ostvari i za peto dete u pojedinim specifičnim situacijama smrti ranijih novorođenčadi. I ovde bi možda trebalo razmisliti da se u perspektivi daje neki vid pomoći za svako peto dete, koje ne mora biti u visokom iznosu kao za treće i četvrto, ali će značiti određeno priznanje države i za ove majke i očeve. Za ove potrebe biće potrebno izdvajati nešto veća sredstva u republičkom budžetu, ali mislim da takvi izdaci ni u kom slučaju nisu uzalud potrošeni.

Malopre, na konstataciju prethodne koleginice o vršenju ankete u njenom okruženju, mi dobijamo slične odgovore i kod žena i kod muškaraca. Mlade žene, mlade devojke ne mogu da nađu odgovarajućeg partnera, ali to kažu isto i mladi momci i mladići. Jednostavno, mislim da nije to razlog i da su razlozi sasvim drugi. Ako smo mi u našim vremenima ili u nekom prethodnom periodu otprilike preko 90% uspevali da nađemo svoje partnere, mislim da sada ne postoji nikakav razlog da u sadašnjem savremenom društvu ne mogu da se nađu određeni partneri. Zato najčešće u kafićima, u restoranima vidimo grupu mladića ili vidimo grupu žena koji ne obraćaju pažnju jedni na druge, već se bave sobom.

Drugi zakon u današnjoj raspravi je Ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije sa Republikom Singapurom. Tu se nema puno toga reći. Svakako je dobro da se ovakvi sporazumi sklapaju sa što više država u svetu, jer se time stvaraju povoljniji poslovni ambijenti za investitore i ulaganja, a to je naročito bitno kada se radi o državi poput Singapura, koja je ekonomski prilično uticajna.

Posebno bih istakao član 4. ovog sporazuma, koji veoma detaljno reguliše obaveze i prava rezidenta države ugovornice.

Takođe bih istakao i član 18. koji se tiče penzija, a on glasi: „Zavisno od odredaba člana 19. stav 2. ovog ugovora, penzija i druga slična primanja koja se isplaćuju rezidentu države ugovornice po osnovu ranijeg radnog odnosa oporezuju se samo u toj državi“. Ovim je upravo regulisano da ne postoji duplo oporezivanje, što je svakako novina i što je svakako povoljno za ljude.

Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, i po 1. i po 2. tački, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju punu podršku za njihovo usvajanje. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrane na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani gospodine ministre, smatram da smo danas čuli dosta dobrih stvari, dosta novih predloga koji bi mogli u narednom periodu biti inovirani u neke nove predloge, izmene i dopune zakona. Svakako, i vama i vašem timu će biti od koristi što ste sve to čuli i da, kao što ste već najavili, u narednoj godini postoji mogućnost ponovnih izmena i dopuna, da sve to na neki način ugradite i da na jedan adekvatan način učinimo da žene, trudnice, porodilje, mlade devojke nemaju argument da kažu – nemamo partnera ili nemamo mogućnosti da nađemo partnera.

Svakako bi trebalo razmišljati pre svega o ženama koje žive na selu, koje žele da ostanu u okviru svoje porodice na selu, da stvaraju porodicu na selu, da se posebni uslovi iznađu za žene, odnosno mlade devojke na selu, jer su u osnovi one nosioci nemigracije iz sela, odnosno neodlaska iz sela.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Neću biti ništa duži nego prethodne moje kolege.

Poštovani predsedavajući, uvažena predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za brigu o selu, gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, Narodna skupština Republike Srbije u prethodnom zasedanju je razmatrala više predloga zakona za šire slojeve našeg građanstva. Jedan od tih predloga zakona je bio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Poslanička grupa PUPS „Tri P“ je podržala izmene i dopune ovog zakona u celini.

Ono što je još važnije, a želim da istaknem, a to je da vi kao ministar za brigu o selu u svojim nastupima stalno ističite i govorite - potrebni su nam stambeni objekti za mlade bračne parove i na selu ako hoćemo da ono oživi, a pre svega kako bi na jedan adekvatan način podigli bezbednost države, a pre svega u pograničnim delovima Srbije.

Ovo govorim upravo u kontekstu bezbednosti države, jer stanovnici upravo tih pograničnih područja su velika garancija bezbednosti države. Naveo bih primer oblasti Poljanica koja se prostire između Vranja i Leskovca, koja je svojevremeno imala više stanovnika nego grad Vranje, a sada ima samo nekoliko hiljada. Upravo se ta oblast prostire uz Kosovsko Metohijske opštine, Kamenicu, Novo Brdo. Takođe, ceo pogranični prostor opštine Kuršumlija je ispražnjen i pitanje moje će ići u tom pravcu.

Gospodine ministre imam saznanje da je danas na sednici Vlade usvojena Uredba o utvrđivanju programa dodele besplatnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji cele Srbije. Moje pitanje – može li država Srbija i šta treba da preduzme kako bi se kroz ostanak ili povratak mladih u tim područjima obezbedila veća bezbednost države i neke pojedinosti od danas donetoj Uredbi. To je moje prvo pitanje. Izvolite.

Mogućnost da dajete drugima po šest minuta od tri, onda realno je da i ja dobijem neko vreme.

Hvala vam gospodine ministre.

Moje drugo pitanje tiče se Kosova i Metohije…