Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici nezavisnih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Na dnevnom redu današnje sednice razmatranje je više izveštaja nezavisnih tela, Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS, Tri "P", u danu za glasanje, podržati ove izveštaje i glasati za.

Danas se viđamo poslednji put u ovoj kalendarskoj godini i dobro je što ćemo ipak uspeti da u ovoj godini da razmotrimo i izveštaje o radu za 2020. godinu, važnih organa koji se bave pitanjima ostvarivanja zaštiti i unapređenja Ustavom zagarantovanih ljudskih prava.

Istovremeno iako sa izvesnom zadrškom zbog obimnog posla koji smo obavljali u jesenjem redovnom zasedanju, time mi pokazujemo da nam je zaista stalo i do ovih institucija, i do rezultata njihovog rada, koji treba da nam ukaže na određen probleme u funkcionisanju pravnog sistema u društvu uopšte.

Agencija za borbu protiv korupcije, u svom izveštaju je navela da se u 2020. godini povećao broj zahteva za rešavanje o sukobima interesa funkcionera i to za čitavu trećinu u odnosu na 2019. godinu.

Da li je to zaista plod postepenog povećanja svesti nosilaca funkcije da moraju da traže tu saglasnost kao što je navedeno u zaključku ili je bilo prouzrokovano nečim drugim, ostaje da se vidi, ali ovaj trend treba pozdraviti i nadati se da će se nastaviti i u narednom periodu. Od zahteva po kojima je postupano u velikoj većini, slučajeva oko 85% ova saglasnost je bila data od strane agencije.

Ono što nije tako, dobro je da je agencija u prošloj godini morala da izrekne i 189 rešenja kojima je utvrdila povredu zakona, od čega su u 68 slučajeva bile izricane mere javnog upozorenja ili teže. Takođe iz ovog izveštaja se može videti da je od 248 političkih subjekata koji su imali obavezu da podnesu godišnji finansijski izveštaj, za 2019. godinu, to učinilo tek njih 111, a u okviru ovog broja od 113 političkih stranaka, to je učinilo njih 68.

Ako se za nekog pojedinca može uzeti kao eventualna opravdana okolnost da može zbog epidemije korone ili previda, nije podneo lični izveštaj o imovini i prihodima na vreme, mislim da to ne može biti slučaj kada su u pitanju organizovane političke stranke.

Sama činjenica da je ove izveštaje podnelo manje od pola subjekata koji su na to bili obavezni govori nam da bi u narednom periodu trebalo da razmotrimo efekte postojećeg zakona o političkim strankama, a da za odgovorna lica i same stranke propišemo više sankcija, pa i mogućnosti brisanja iz Registra za neispunjavanje ovih obaveza.

U 2020. godini Agencija je imala i dosta posla vezano za praćenje redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora i uložen je veliki napor svih funkcionera i zaposlenih da se sve aktivnosti u vezi sa izbornim postupcima završavaju u roku i na vreme.

S tim u vezi, ono što nam se stalno skreće pažnja u svim izveštajima je to da Agencija još uvek nije kadrovski popunjena do punog broja zaposlenih koji je predviđen sistematizacijom, odnosno da taj procenat iznosi tek oko 60%.

Mislim da bi ovo pitanje u saradnji sa ostalim nadležnim organima Vlade i ove Skupštine napokon trebalo rešiti, jer bi sa zapošljavanjem većeg broja kadrova bilo daleko više kontrole, a time bi se znatno uticalo na preventivu svih vidova nepropisnih radnji pojedinaca i političkih subjekata.

U svojim izveštajima i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana, između ostalog, konstatovali su da je u 2020. godini našim starijim sugrađanima bilo posebno teško zbog pandemije korone, usled čega su oni morali da ostanu kod svojih kuća, što se ipak višestruko negativno odrazilo i na njihovo psihičko i fizičko zdravlje i na ostale životne probleme - izostanak poseta rodbine i gerontodomaćica, posete zdravstvenim ustanovama i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom Izveštaju je naveo da se najveći broj upućenih pritužbi građana odnosi na postupanje pred organima javne vlasti u postupku zapošljavanja, a da je manje njih upućeno u oblastima zdravstvene zaštite i priliko pružanja javnih usluga.

Poštovana Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođo Janković, vi ste upoznati sa pritužbom iz Niša o diskriminaciji članova opštinskog veća u dve gradske opštine Niša kojima je uskraćeno pravo na nadoknadu za ostvareni rad kao ostalim članovima Veća.

Molim vas za informaciju – kako to da nadležne službe tih opština ne poštuju Zakon o radu i druge zakone koji regulišu tu tematike i upravo te starije sugrađane koji su na nekim funkcijama diskriminišu?

Slične izveštaje dao je i Zaštitnik građana dodajući još kao uočene probleme i zanemarivanje starijih unutar porodice, raspolaganje njihovom imovinom bez pristanka i teško ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć.

I jedna i druga institucija dali su niz predloga i sugestija kako da se ovo stanje prevaziđe, ali su oni pretežno deklarativnog i uopštenog karaktera. No, i takvi nas opominju da kao društvo i kao država treba da posvetimo veću pažnju položaju naše najstarije populacije i koliko je to moguće da im olakšamo svakodnevni život u trećem dobu.

Naposletku, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom Izveštaju iznosi možda i najtamnije ocene stanja u svojoj resornoj oblasti u odnosu na kolege. Iako je broj podnesaka ka ovom organu u izvesnom opadanju u odnosu na neke ranije godine, zabrinjavaju podaci da su navodi iz žalbi u kojima se podnosioci obraćaju Povereniku u vrlo velikom broju slučajeva osnovani i da se te žalbe u najvećem broju slučajeva podnose zato što se na primerno podnete zahteve ne dobijaju nikakvi odgovori od strane nadležnog za davanje tih informacija, ali da se najveći broj tih postupaka obustavi jer se informacije daju kada se sazna za obraćanje podnosioca Povereniku.

Posebno je loše to što ogroman broj državnih organa i ustanova, skoro dve trećine od ukupnog broja, i dalje ne dostavlja zakonom obavezne godišnje izveštaje Povereniku o broju zahteva i predmeta koji su tom organu upućeni iz ove oblasti, ali i ne objavljuje svoje zvanične informatore na svojim internet stranicama.

Iako nisu poimenično određeni, iz izveštaja se može videti da među onima koji ne izvršavaju ove obaveze ima, čak i pojedinih ministarstava i drugih državnih organa i organizacija na republičkom nivou.

Kako i kod Agencije za borbu protiv korupcije i ovde bi trebalo popuniti sva sistematizacijom predviđena radna mesta, što bi verovatno doprinelo da se upućeni zahtevi i molbe brže rešavaju, a i da organi budu savesniji u davanju traženih informacija, na šta su zakonom obavezni.

Na kraju bih još dodao da su sve četiri institucije u 2020. godini ostvarile pozitivne finansijske pokazatelje i da su na kraju potrošile manje novca od onoga što im je republičkim budžetom bilo dodeljeno, pa zato ih treba i posebno pohvaliti.

Njihove izveštaje će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati i o njima glasati.

Takođe, poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici nezavisnih tela, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice je razmatranje Predloga zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji je podnela Vlada, i još dva zakona, jedan o finansiranju jednog projekta i jedan zakon o potvrđivanju sporazuma.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za njih.

Mi danas raspravljamo o jednom zakonskom predlogu za koji mi u poslaničkoj grupi PUPS - "Tri P" smatramo da je trebao biti donet znatno ranije. Socijalna zaštita predstavlja jednu možda na prvi pogled ne tako vidljivu, ali svakako važnu oblast našeg svakodnevnog života.

Svi mi znamo šta smo sve prošli u proteklih 30 i više godina, od raspada jednog društveno-ekonomskog sistema, ratova, velikog broja izbeglica, propale privatizacije društvene svojine, sve manje i slabije uloge porodice, pada nataliteta i sve izraženijeg prosečnog starenja stanovništva. Sve su to faktori koji utiču na sve veću potrebu za uslugama iz sistema socijalne zaštite.

Iako je ova oblast vrlo složena i razuđena, ona se uglavnom reguliše putem najrazličitijih vrsta podzakonskih akata nakon donošenja zakona, mada se ova praksa može opravdati time da je tu reč o složenoj oblasti, koja se mora vrlo detaljno regulisati na jedan stručan način.

Mi smo, sa druge strane, u praksi imali sve veću ekspanziju potreba i zahteva za korišćenjem ovih usluga od svih struktura stanovništva. To je, sa druge strane, uticalo da se sa vremenom povećava i broj subjekata koji ih pružaju, ali ja ne bih rekao da se neka prosečna praksa i kvalitet tih usluga popravio.

Naprotiv, svedoci smo da su se ranije vrlo često u štampi pojavljivale vesti kako je neki od domova zatvoren jer je radio bez dozvole ili zato što su u njemu uočene nepravilnosti u radu ili odnosi prema štićenicima.

Ovde se mora odati priznanje resornom ministarstvu da je kontinuiranim naporima i zalaganjem inspekcijskih službi ipak uspelo da ovu oblast najvećim delom uvede pod striktno poštovanje zakona i propisa, odnosno da su sada ovi nemili slučajevi daleko ređi nego u nekim prethodnim periodima.

Ovaj zakon ima za cilj da se ti uslovi smeštaja nešto detaljnije zakonom definišu i time unaprede makar u jednom segmentu sistema socijalne zaštite kakav je privremeni smeštaj, da se međusobno preciznije regulišu prava i obaveze same ustanove i zaposlenih u njoj, ali i štićenika, odnosno korisnika tih usluga.

U tom smislu predviđa se da će se ovaj zakon primenjivati kada se dete, mlađa, odrasla ili starija osoba smešta u domski smeštaj ili prihvatilište u slučajevima kada nije moguće obezbediti ostanak u sopstvenom domu, porodici ili druga vrsta usluga podrške za samostalni život. Prilikom smeštaja u ove ustanove lice će se upoznati sa trajanjem smeštaja, programskim aktivnostima u smeštaju, pravilima ponašanja i organizaciji života u ustanovi, pravu na podnošenje prigovora i izbor osobe od poverenja. Za svaki smeštaj će se tražiti pismena, odnosno slobodna i lična izjava korisnika ih usluga. Smeštaj će odlukom nadležnog centra za socijalni rad biti obustavljen kada se obezbedi podrška za život u zajednici, smrću korisnika ili na njegov lični zahtev.

Predlog zakona detaljnije razrađuje brojna prava korisnika, kao što su zabrana zlostavljanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i obaveštavanje, pravo na privatnost, održavanje porodičnog života i informisanje, a kao jedinu značajnu obavezu u članu 31. postavlja elementarni zahtev da se poštuju propisana pravila ponašanja i organizacija života u ustanovi.

U slučaju da korisnik nije zadovoljan način vršenja usluge ili svojim položajem predviđena su procesna sredstva u vidu pritužbe ili prigovora odgovornom licu u ustanovi. Naposletku se predviđa obaveza Ministarstva da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona pripremi i donese podzakonska akta neophodna za primenu zakona u praksi.

Drugi predlog zakona odnosi se na zaduženje Republike Srbije kod Banca Intesa a.d. Beograd, a u vezi izgradnje projekta puta Ruma – Šabac – Loznica. Ovim zakonom je predviđeno da država uzme zajam kod ove banke u iznosu od 14,9 milijardi dinara koje će država vratiti u 16 šestomesečnih rata nakon trogodišnjeg početka, tako da bi krajnji rok za otplatu kredita bio avgust 2031. godine.

Za to vreme planirano je da se izgradi pun profil autoputa na deonici Ruma – Šabac i brza saobraćajnica sa odvojenim trakama u oba smera na delu od Šapca do Loznice.

Mislim da je ova investicija sasvim opravdana, imajući u vidu da dobar deo postojećih magistrala na ovom pravcu prolazi kroz naseljena mesta ili se nasleđeno ranijom trasom pruža u krivinama malog poluprečnika, što nužno iziskuje smanjenje brzine i povećanu opasnost rizika od raznih vrsta nezgoda, a da se istovremeno radi o ravničarskom kraju gde nema previše krupnih prepreka za izgradnju jedne ovakve saobraćajnice. Ostaje da se nadamo da će se ova investicija završiti u planiranim rokovima i na korist ovog kraja, ali i šire zajednice.

Treći zakon na današnjem dnevnom redu predstavlja jednu diplomatsko-pravnu formalnost i odnosi se na odobravanje članovima porodica diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Indije da imaju pravo da se bave plaćenim poslovima u Srbiji, što je ogledalo dobrih odnosa koje imamo sa ovom prijateljskom državom. Isti odnos reciprociteta uživaće i naši državljani ovih kategorija u Indiji.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa, PUPS – Tri P, smatra da je od velike važnosti za sve nas da se sistem socijalne zaštite što bolje uredi i bude što funkcionalniji. Ne možemo biti srećni kada vidimo koliko nemoćnog sveta traži i uživa ove vrste usluga, ali svi moramo raditi na tome da se njihov broj što je moguće više smanji, a da kvalitet usluga u tim ustanovama smeštaja bude što je moguće bolji.

Iako na prvi pogled današnje tačke dnevnog reda nemaju direktnih dodirnih tačaka, moram primetiti da tamo gde se grade putevi, sređuje infrastruktura i stižu investicije, gde se intenzivira privreda i svaki drugi vid aktivnosti tu ima i života, a istovremeno ima manje potreba za uslugama socijalne zaštite, smeštaja starih i nemoćnih.

Naša partija i naš predsednik Milan Krkobabić su to odavno shvatili i rade na ravnomernom razvoju infrastrukture u našim selima i u našim gradovima. Zato će poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo. Takođe, poslanička grupa PUPS – Tri P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice su četiri zakonska predloga koji u sebi sadrže istovetno rešenje i predstavljaju jednu celinu.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Sva četiri zakonska predloga na dnevnom redu današnje sednice, odnosno predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenim u javnim službama, Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave i Zakona o plata službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave, u sebi sadrže istovetna rešenja i predstavljaju jednu celinu.

To rešenje svodi se na to da se u sva ova četiri zakona početak primene sistemskog uređivanja oblasti zarada, naknada zarada i ostalih primanja zaposlenih u javnim sektorima, državnim, pokrajinskim i lokalnim organima vlasti i izrada precizne sistematizacije kadrovskih planova i platnih razreda odloži sa planiranog početka 2022. godine na 2025. godinu.

Oko samih izmena i dopuna zakona nema se puno toga šta reći. One se odnose samo na jedan ili dva člana u svakom zakonu. Jasno je da je ovo bio jedan iznuđen, ali sa druge strane jedini racionalni i mogući potez u ovom trenutku.

Prema poslednjim podacima, u javnom sektoru zaposleno je oko 602 hiljade naših građana, od čega 83 hiljade u javnim državnim preduzećima, 60 hiljada u javnim lokalnim preduzećima a 132 hiljade u državnoj i pokrajinskoj upravi, 27 hiljada u administraciji gradova i opština, 153 hiljade u zdravstvu i socijalnom radu i 145 hiljada u oblasti obrazovanja i kulture.

Ako se ovi brojevi sagledaju u kontekstu ukupne cifre od 2.287.000 zaposlenih, možemo zaključiti da je nešto više od četvrtine naših građana zaposleno u ovim institucijama, organima i ustanovama kojih, prema evidenciji korisnika javnih sredstava Uprave za trezor republičkog Ministarstva finansija, ima ukupno preko desetak hiljada.

Sami ovi podaci dovoljni su da oslikaju koliko je javni sektor sam po sebi složena oblast i da se bilo kakve promene teško mogu izvesti, čak i u nekim vremenskim intervalima koji se mere jednom ili dve godine, jer se svakom organu ili ustanovi mora naći svoje mesto u državnom i ekonomskom sistemu, a onda unutar svakog od njih napraviti sistematizaciju radnih mesta, pa unutar te sistematizacije postaviti svakog pojedinog zaposlenog, sa njegovim kvalifikacijama, znanjima i veštinama.

Koliko se na tome radilo u prethodnom periodu o svakom konkretnom korisniku budžetskih sredstava, mi teško da možemo objektivno da ocenimo, usled ovolike razuđenosti javnog sektora. Ali, ja bih hteo da naglasim da je prema zvaničnim statističkim podacima broj zaposlenih u javnom sektoru u proteklih nekoliko godina smanjen, ukupno za oko 20 hiljada ljudi, a da se taj trend postepenog smanjenja vidi poslednjih godina, iako je u međuvremenu ukinuta mera zabrane stalnog zapošljavanja.

Paralelnom sa opštim povećanjem ukupne zaposlenosti, to je doprinelo da se javni rashodi za ove namene postepeno procentualno smanjuju i u odnosu na budžet i u odnosu na ukupni BDP, pa čak da u tom smislu budemo i bolji od pojedinih država centralne i istočne Evrope koje su članice EU, a složićemo se da je to jedan od glavnih ciljeva svake reforme.

Naravno, bilo bi još bolje kada bi se ceo pokrenuti postupak reforme sistema zarada u javnom sektoru i uvođenje platnih razreda uspeo da u potpunosti privede kraju, da se ti planovi i registri radnih mesta javno objave, pa da onda svi mi kao obični građani imamo jasan uvid u strukturu svakog organa i ustanove i njihov broj zaposlenih, a sami zaposleni bolje definisanje radnog mesta kao skupa prava i obaveza i bolju zaštitu svog položaja i svoje zarade.

Svi smo svesni koliko je epidemija korone u poslednje dve godine promenila sve planove svih nas, a time i države kao celine. Nažalost, tekuća i urgentna pitanja zdravstvene zaštite postala su prioritet rada svugde. Praviti dugoročne planove u takvim okolnostima postalo je vrlo nezahvalno.

Podsetiću da smo u 2020. i 2021. godini ovde usvajali po dva rebalansa svakog prethodnog izglasanog budžeta i da smo, nažalost, morali da u prvi mah značajno povećamo budžetski deficit kako bi se finansirali svi ti nepredviđeni rashodi uz smanjene prihode. U takvom socio-ekonomskom okruženju, gde se još uvek ne može sa visokim stepenom pouzdanosti predvideti kako će se situacija dalje razvijati u pogledu epidemije, mislim da sve i kada bi se nekako ovi predviđeni kadrovski planovi i sistematizacije priveli kraju, oni bi možda vrlo brzo postali deplasirani i van neke nove životne realnosti koja bi nam se mogla dogoditi. Zato je opravdano da se intenzivira rad na ovim aktivnostima ostavi za neka, nadamo se, bolja i stabilnija vremena koja će uslediti.

S druge strane, mišljenja sam da se nikako ne sme ići u drugu krajnost, a to je da se zbog ovoga odustaje od reformi u javnom sektoru, da se po ovim pitanjima ne radi ništa, pa da onda kroz koju godinu ponovo dođemo u situaciju da u nedogled odlažemo punu primenu ovog paketa zakona.

To je naša obaveza na putu ka Evropskoj uniji, a odavno već znamo da i Međunarodni monetarni fond i ostale svetske finansijske institucije prilikom kreditnih aranžmana uvek insistiraju da se javni rashodi, što je moguće više smanjuju.

Tri godine nije tako mali vremenski period. Lično ja i ostali poslanički poslaničke grupe PUPS „Tri P“ se nadamo da će svi državni funkcioneri i rukovodioci organa i ustanova do tada dati svoj doprinos da se proces ipak privede kraju.

U tom smislu, naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati podršku za usvajanje ovog paketa izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostala pitanja i zakonska rešenja sa ovog zasedanja.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice je Predlog akta o promeni Ustava Republike Srbije, kao i dve tačke dnevnog reda koje predstavljaju neophodne prateće propise sa ustavnim amandmanima i sa njima čine jednu celinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati „za“.

Današnja rasprava vezana je za jedno pitanje koje se ne nalazi često na dnevnom redu sednica Narodne skupštine. Malo je narodnih poslanika koji u svojoj karijeri imaju tu čast, ali i obavezu da odlučuju o promeni Ustava, kao najvišeg pravnog akta jedne države.

Kada smo pre oko pola godine i formalno inicirali postupak promene Ustava, rekao sam da je period od 15 godina, koji je protekao od momenta kada je trenutno važeći Ustav bio izglasan i kasnije potvrđen na referendumu, dovoljan da se sagleda njegova praktična primena, da se sagledaju i njegovi nesporni kvaliteti, ali i da se ukaže na neke slabosti koje bi se mogle korigovati, kako bi imali još kvalitetnija i primerenija rešenja.

Formalni predlog koji se pred nama sada nalazi predstavlja rezultat intenzivne javne rasprave koja je vođena kako pred nosiocima pravosudnih funkcija, naučnim radnicima i predstavnicima pravne struke, tako i u širim krugovima domaće javnosti, ali u određenoj meri i pred inostranim forumima.

Rekao bih da su upravo ovi podaci o broju najrazličitijih vidova aktivnosti vezanih za sam postupak promene Ustava, od sastanaka, datih mišljenja, sugestija, do javnih slušanja koji su navedeni u obrazloženju ovih predloga ustavnih amandmana, najbolji dokaz ozbiljnosti sa kojom se pristupilo ovom značajnom poslu.

Treba se samo podsetiti da mi skoro ništa od ovoga nismo imali u postupku kada je originalni tekst našeg današnjeg Ustava bio usvajan 2006. godine. Da su, na primer, 2000. godine izmene tadašnjeg Ustava SR Jugoslavije pripremane i izglasane bukvalno za jedan dan, a da ne idemo dalje u prošlost, kada su se ustavi pisali na sastancima iza zatvorenih vrata, a javnost o njihovim detaljima nije znala sve dok nisu bili objavljeni u službenim glasilima.

Samim tim što to sada nije slučaj, mi smo napravili značajan korak i postavili visok demokratski standard za eventualna buduća postupanja u ovakvim slučajevima. Takođe, ozbiljnost sa kojom se pristupilo postupku može biti bitan i pouzdan indirektno u samom kvalitetu teksta amandmana koji se pred nama nalazi. Rekao bih da je sam kvalitet ovih rešenja dobar, da su nove predložene norme jasne i koncizne, da se u svojoj konačnoj redakciji jezički u potpunosti uklapaju u već postojeći tekst važećeg Ustava.

Podneto je ukupno 29 amandmana na isto toliko članova zakona. Želim na početku da kažem da nisu tačne neke zlonamerne kritike i napadi da se ovim amandmanima ide na brisanje Kosova i Metohije iz ustavnopravnog sistema ili na nešto drugo skriveno. Svako ko je makar i malo pratio ovaj proces mogao je da se lično uveri da se ovde radi isključivo o promenama onih delova Ustava koji se odnose na organizaciju sistema pravosuđa, kao jedne od tri grane vlasti.

U proteklih deceniju i po praksa je pokazala da je ovo bila ustavna oblast koja se najsporije sprovodila u delo, gde smo svojevremeno imali niz manjih ili većih afera, a sve je to doprinosilo konstantnom smanjivanju poverenja građana u kompletan pravosudni sistem. To nije moglo ostati neprimećeno ni u našim međunarodnim odnosima, gde je ovakav sistem pravosuđa postao jedan od glavnih prepreka ka našim nastojanjima za punopravnim članstvom ka Evropskoj uniji.

Ako se sve ovo ima u vidu, pravo je čudo da mi kao država i ranije nismo pristupili redefinisanju ustavnih odredbi koje se odnose na uređenje pravosudnog sistema. Suština predloženih amandmana uperena je na puno afirmisanje i praktično ostvarivanje ideje i ustavnog načela podele ravnoteže vlasti.

U tom smislu, izvršeno je nekoliko važnih promena ustavnog teksta. Najpre, u potpunosti je ukinut tzv. probni izbor sudija na period od tri godine koji je vršio ovaj parlament. Ovakvo rešenje je možda u teoriji imalo smisla, ako se prilikom donošenja ustavnih promena pre deceniju i po želelo da se izvrši još jedna provera kvaliteta rada potencijalnih nosilaca pravosudnih funkcija u momentu kada je Visoki savet sudstva još uvek bio novina kao državna institucija, bez izgrađene prakse i procedura. No, pošto to više nije slučaj, pošto se ovo telo vremenom uhodalo u svom radu, više nema nikakve potrebe da se ovaj parlament meša u postupak izbora sudija i da mi koji većinom nemamo dovoljno pravničkog i stručnog znanja iz ove materije odlučujemo ko zadovoljava neke naše kriterijume da bude sudija, a ko ne. Postupak izbora sudije će u potpunosti preći na Visoki savet sudstva, čiji su članovi daleko kompetentniji da o tome odlučuju.

Kada budu usvojeni novi amandmani, njima će znatno detaljnije biti regulisana načela stalnosti i nepremostivosti sudija, što će biti dodatni garant za njihovo nezavisno i nepristrasno postupanje. Mislim da je dobro to što se ovim amandmanima propisuje da je načelo porodičnog suđenja sada fakultativnog tipa, jer smo mi u oblasti građanskog i krivičnog prava još odavno u praksi zakonima stvorili stanje da u najvećem broju postupaka sude ili sudije pojedinci ili sudijska veća sastavljena samo od sudija, što je bilo suprotno dosadašnjem ustavnom načelu koje predviđa pravilo učešća građana pri donošenju sudskih odluka.

Visoki savet sudstva sada će u našem pravnom i političkom sistemu dobiti daleko veći značaj. On će sada u potpunosti dobiti onaj položaj unutar pravosudnog sistema analogan onome koje naš parlament ima u državi, odnosno biće glavni i vrhovni organ pravosuđa koji će u potpunosti biti odgovoran za sva pitanja u ovoj oblasti, od izbora sudija, sudija porotnika, predsednika sudova, prestanku sudijske funkcije, premeštanju sudija u drugim organizacionim pitanjima sudskog sistema kako bi se u potpunosti otklonili svi uticaji strane na ovo telo predviđaju se i promene u njegovom sastavu. Do sada je svih 11 članova tog tela na posredan ili neposredan način birala Narodna skupština. Sada je to u potpunosti promenjeno pa će Narodna skupština birati svega četiri člana ovog tela i to iz reda istaknutih pravnika.

U amandmanima je definisano da istaknuti pravnici moraju imati najmanje 10 godina iskustva u pravnoj struci i da ne mogu biti članovi političkih stranaka, čime je ovaj pojam dodatno preciziran, kako bi se izbeglo njegovo proizvoljno tumačenje u praksi.

Ova četiri člana Visokog saveta sudstva Narodna skupština će birati dvotrećinskom većinom glasova svih narodnih poslanika, što znači da će se za svako ime morati da se postigne znatno šira saglasnost parlamenta kako bi se izabrali zaista najbolji kandidati na ove odgovorne položaje. Amandmanima se kao novina uvodi i definisanje da se za odluke Visokog saveta sudstva žalba ulaže Ustavnom sudu.

Na kraju, valja napomenuti da sva ova nova rešenja koja su predviđena za sudstvo analogno će biti primenjena i u delu Ustava koji se odnosi na javna tužilaštva.

Druge dve tačke današnjeg dnevnog reda predstavljaju neophodno prateće propise sa ustavnim amandmanima i sa njima čine jednu celinu, tu je najpre ustavni zakon za sprovođenje promena Ustava. Njima se predviđa da će se nova rešenja u ovim amandmanima sprovesti tako što će se postojeći zakoni iz oblasti pravosuđa uskladiti sa novim rešenjima u amandmanima u roku od godinu dana. Ovaj rok, iako se ne čini tako kratak, mislim da će vrlo brzo proći, naročito ako se ima u vidu da nas vrlo brzo čekaju vanredni parlamentarni izbori.

U tom smislu, apelovao bih da se predlozi novih zakona pripreme što pre, kako posle ne bismo došli u situaciju da probijamo ovaj zacrtani rok i da moramo da menjamo Ustavni zakon.

Dalje se predviđa da će postojeći Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nastaviti sa radom dok se ti novi zakoni usvoje, da će postojeći izabrani članovi tih tela vršiti svoje mandate, a da će se nedostajući članovi izabrati u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu zakona koje treba uskladiti sa ustavnim amandmanima.

Dok se ne konstituišu novi sazivi ovih tela, Narodna skupština će i dalje birati sudije i zamenike javnih tužilaca u prvi izbor, ali sa tom izmenom da će novi sazivi saveta sudstva i tužilaštva konstatovati da su ti kandidati izabrani na stalne funkcije.

Takođe, svi postojeći predsednici sudova i javni tužioci će bez ikakvih prekida produžavati svoje sadašnje mandate do kraja redovnog mandatnog perioda, a one sudije i zamenici tužioca koji su izabrani na trogodišnje probne periode smatraće se izabranim na stalne funkcije.

Na kraju, sve ove promene, saglasno članu 203. stav 7. Ustava moraju se staviti na referendum gde će naši građani dati svoj vrhovni sud o njima 16. januara iduće godine. To će biti prva prilika da se dâ pravi odgovor da li su ove izmene zaista opravdane ili nisu.

Lično ja i poslanička grupa PUPS „Tri - P“ smatramo da su one zaista kvalitetno i dobro odrađene, da imaju za cilj da se dodatno ojačaju načela vladavine prava i institut nezavisnog pravosuđa, pa ćemo zato dati svoju podršku za njihovo usvajanje, pa pozivamo sve naše članove i simpatizere i sve građane Srbije da na predstojećem referendumu daju svoju podršku za njihovo usvajanje.

Zato će poslanička grupa PUPS-a Partija ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS „Tri - P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani gospodine ministre, pre svega, želeo bih da vam zahvalim na ovim informacijama koje ste nam dali upravo sa konferencije našeg predsednika Aleksandra Vučića. Mislim da su i jedna i druga informacija, ali pre svega odluke koje su donesene i koje će biti donete sutra na Vladi Republike Srbije, veoma značajne i u finansijskom smislu, ali pre svega, u poruci koju šaljemo i kao država i kao narod u prvom redu za mlade majke, mlade roditelje, uvećanjem nekih sredstava za novorođeno dete. Svakako je to poruka mladim ljudima da treba da ostanu ovde, da treba da rade u ovoj zemlji i da će svakim danom biti sve bolje i bolje.

Druga informacija koju će Vlada doneti na sutrašnjoj sednici, a tiče se novih davanja za sportske klubove, takođe je značajna, jer imajući u vidu da su naši sportisti i pravi i najveći ambasadori naše države u onom pozitivnom smislu, svakako takođe govori da je to dobra odluka i da to treba uraditi.

Činjenica da je predsednik Republike Aleksandar Vučić pre polaska naše reprezentacije na fudbalsku utakmicu protiv Portugala u Portugaliji uradio ono što je uradio takođe možda u finansijskom smislu nije mnogo bitna, koliko je bitnija u toj poruci koju je predsednik poslao i fudbalerima i reprezentaciji, ali i svima nama, koliko je značajno, a znamo da se upravo vratilo višestruko sa tom utakmicom, sa tom pobedom i u svetu i kod nas. Toliko o tom delu.

Pred nama je objedinjena rasprava više predloga zakona, jedan širok spektar predloga iz raznih oblasti.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U današnjoj raspravi najvećim delom nalazi se niz pratećih zakona koji se tradicionalno svake godine usvajaju uz budžet i sa njim čine neraskidivu celinu i ja ću se ukratko osvrnuti na neke, samo na neke od njih, koje smatram da su važniji i bitniji.

Tu su najpre izmena Zakona o budžetskom sistemu, koji najviše interesuje javnost, jer se njime reguliše povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru. Ovog puta za 2022. godinu je predviđeno povećanje zarada za 8% zaposlenima u Ministarstvu odbrane, zdravstvenim ustanovama, zaposlenim u ustanovama socijalne zaštite, u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, dok će ostalim zaposlenima u javnom sektoru plate će se povećati za 7%, što se mora priznati kao značajno povećanje u ovim uslovima pandemije.

U Zakonu o porezu na dohodak građana predviđa se povećanje neoporezivog dela zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara i što je još važnije, da se sa programom povraćaja dela poreza na zaradu za novozaposlena lica nastavi tokom 2022. godine.

Zakon o porezu na imovinu donosi izvesne dopune koje imaju za cilj da se postojeća rešenja dodatno preciziraju i usklade sa svakodnevnom praksom. Tu su pogotovo važne dopune u članu 16, gde se precizira osnovica poreza na poklon kada su u pitanju motorna vozila, jer se pokazalo da je značajan broj naših građana počeo da nesavesno koristi već davnu nedorečivost našeg pravnog sistema u ovom segmentu obligacionih odnosa i da pod maskom ugovora o poklonu vrši prenos svojine nad motornim vozilima skrivenom faktičkom kupoprodajom kako bi se izbeglo plaćanje poreza. Time se ne samo vrši izigravanje zakona, već se i sami skriveni kupci izlažu potencijalnom naknadnom riziku da ostanu bez motornog vozila i bez novca koji su za njega krišom dali, o čemu verovatno niko od njih ni ne razmišlja kada se upušta u ovakve aktivnosti.

Izmenama u Zakonu o porezu na dobit pravnih lica nastoji se da se postigne bolje angažovanje prava svojine kao kapitala koji se unosi u privredna društva time što se ustanovljava mogućnost da se oni poreski obveznici koji unose ova prava u društvo dobitak po tom osnovu ne moraju da uključuju u poresku osnovicu za oporezivanje dobiti ako ta prava privredno društvo ne otuđi najmanje dve godine.

Kod Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje izvršeno je smanjenje stope doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25% čime još više dobijaju na značaju podaci o stabilnosti finansiranja Fonda PIO koje smo naveli u raspravi o budžetu za 2022. godinu, ali su još značajnije dopune po kojima će se sa programima raznih olakšica u plaćanju po ovom osnovu nastaviti i u 2022. godini, a naročito da se za novozaposlena lica koja nisu radila od 2019. do februara 2022. godine neće plaćati doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje od strane poslodavaca do decembra 2024. godine, već će se ti doprinosi za njih uplaćivati iz republičkog budžeta.

Ovo je zaista ogroman podsticaj za zapošljavanje novih kadrova u privredi, a nadamo se da će on dati svoj puni efekat u predstojećem periodu, tim pre što su to ipak na drugoj strani delom direktno uskraćeni prihodi Fonda PIO sa kojima bi on na kraći rok mogao da ima još pozitivnije direktne finansijske pokazatelje svog rada.

Takođe, u sklopu današnjeg zajedničkog pretresa nalazi se i Zakon o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu. Mi smo pre izvesnog vremena uradili veliki posao tako što smo u ovom parlamentu usvojili sve zakone o završnim računima budžeta još od 2002. godine, čime je izvršena jedna ne samo zakonska, već i ustavna obaveza koja decenijama nije bila vršena.

Dobro je što smo mi i resorno Ministarstvo finansija i ostali organi sada nakon tog velikog posla uhvatili pravi ritam po ovom pitanju tako da se ovaj završni račun za prošlu godinu usvaja u narednoj, tj. ovoj kalendarskoj godini, što znači da nema kašnjenja i probijanja rokova po ovom pitanju, a nadamo se da će se sa ovakvom praksom nastaviti i u budućnosti.

Što se tiče konkretnih podataka koji se nalaze u zakonu, ja neću reći da su oni sami po sebi idealni. Deficit budžeta u 2020. godini iz poznatih razloga nije bio mali i već sam u prošloj raspravi o budžetu rekao zašto je to tako. No, i pored toga mogu da nas obraduju pozitivni pokazatelji u ovom završnom računu, a oni su takvi da se i pored teškoća uspelo u tome da ostvareni prihodi na kraju budu za preko 10 milijardi veći od onih koji su bili planirani drugim rebalansom budžeta za 2020. godinu, da sa druge rashodne strane izvršeni rashodi budu za skoro 20 milijardi dinara niži od planiranih, pa je na kraju i ukupni fiskalni deficit umesto planiranih 483 bio na 458 milijardi dinara. Ova ušteda možda se ne čini tako velikom u odnosu na samu veličinu deficita, ali takođe sam već u raspravi o budžetu napomenuo da se novim predlogom budžeta za 2022. godinu planira da se taj iznos budžetskog deficita prepolovi.

Kada se pogledaju detalji po korisnicima, vidi se da su gotovo svi državni organi i ustanove koje se finansiraju iz budžeta ostvarile niže troškove od onih koji su bili planirani.

Možemo se zapitati koliko je na to uticala pandemija korone, a koliko sama svest korisnika ovih sredstava, odnosno koliko je ta ušteda dalje uticala na kvalitetniji rad i pružanje usluge, ali ako se govori sa čisto fiskalnog aspekta treba se nadati da ćemo iste tendencije videti kada na dnevni red bude došao završni račun budžeta za ovu godinu.

Dva zakonska rešenja o kojima se danas raspravlja izvan direktne oblasti državnih finansija su izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave i Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Prvi predlog izmena i dopuna bavi se pre svega usklađivanjem ovog zakona sa rešavanjima koja su ranije već usvojena u Zakonu o državnim službenicima koji se odnose na republičke organe i dobro je što se ovim izmenama konačno vrši usklađivanje sistema radnih odnosa i prava i dužnosti zaposlenih na oba nivoa, lokalnom i državnom.

U ovom drugom zakonskom predlogu, Zakonu o poljoprivredi, ima više novina, njima su najpre kao poseban vid poljoprivrednih gazdinstava prepoznata i ona gazdinstva koja se primarno ne bave poljoprivredom, već im je akcenat delatnosti na ruralnom turizmu i očuvanju starih zanata, pa će se i ona moći koristiti programima podsticaja.

Novoosnovane zadruge koje su imale mogućnosti za podsticaje kod Ministarstva za brigu o selu, sada će imati nove mogućnosti podsticaja i od drugih ministarstava.

Dalje, ovim zakonom prepoznata je tzv. lider mera u okviru IPARD programa. Kako je ministar Nedimović u svom izlaganju objasnio da se do kraja godine potpiše novi IPARD program Tri kojim se obezbeđuju pozamašna sredstva iz evropskih fondova. Tom merom se omogućava jače i efikasnije umrežavanje fizičkih i pravnih lica, putem tzv. lokalnih akcionih grupa koje mogu da rade na različitim programima ruralnog razvoja koji su takođe definisani ovim izmenama i dopunama zakona, pa tako udruženi mogu da konkurišu i dobiju znatno više iznosa pomoći nego pojedinačno same osobe za sebe.

Sa druge strane, ovim izmenama i dopunama preciznije je propisan sam postupak dobijanja sredstava iz IPARD programa i fondova, naročito time što je detaljnije propisan postupak sa neurednim zahtevom i produžen rok za uređivanje sa osam na 20 dana, zatim uvođenje mogućnosti već odobrenih projekata u određenim slučajevima izmeni, da se uz podnetu bankarsku garanciju može tražiti i avansna isplata od 50% prethodno odobrenog iznosa.

Ono što mislim da je jedan ne tako dobar pokazatelj aktuelnog stanja stvari su predložene promene u članu 8g. gde su daleko opširnije morale biti propisane obaveze onih koji koriste sredstva iz IPARD programa, od obaveze biljne i stočarske proizvodnje, preko prerade, a uz poštovanje veterinarsko sanitarnih propisa u skladu sa programom za koji su dobijena sredstva i podsticaji.

Korisnici sredstava iz ovih programa, ali i svi mi kao društvo u celini moramo da se napokon oslobodimo tog nesrećnog načina rezonovanja, da ako je neko dobio izvesna sredstva pomoć od države da on više nema nikakvu konkretnu obavezu prema njoj, tj. prema davaocu.

Tim pre je bitnije, jer se ovde radi o međunarodnim fondovima a poznato je da se u EU mogu dobiti razni vidovi pomoći, ali se istovremeno veoma insistira na odgovornom trošenju tog novca, bukvalno do poslednjeg datog centa.

Ne samo da takvi pojedinci i privrednici time brukaju sebe i ubuduće se isključuju iz mogućnosti daljeg učešća u ovakvim projektima, već se i naša država u inostranstvu dodatno ocrnjuje kao mesto koje je nesigurno za poslovanje, pa od toga svi imamo štete.

Naposletku, imamo i potvrđivanje dva međunarodna sporazuma. Dok se prvi odnosi na regulisanje određenih obaveza našeg članstva u MMF, drugi se odnosi na uzimanje zajma naše države kod Nemačke razvojne banke u iznosu od 22 miliona evra za prvu fazu projekta integrisanog upravljanja čvrstim otpadom u gradovima Kruševcu i Vranju.

Mislim da nije neophodno detaljnije objašnjavati koliko je bitno da se što pre otpočne sa realizacijom ovih projekata u ova dva naša velika grada. I ova Vlada ovim još jednom pokazuje da se zaista posvetila rešavanju kompleksnog problema zaštite životne sredine, a građanima ovih mesta ostaje da svojom svešću o značaju mogućnosti da imaju kvalitetnije životno okruženje i sami pomognu da se do njega lakše dođe.

Poštovani narodni poslanici, pošto vidimo da se ovde u većem delu tačaka dnevnog reda radi o zakonima koji čine jednu komplementarnu celinu sa već razmotrenim Predlogom zakona o budžetu za 2022. godinu, bez kojih njegova primena ne bi ni bila moguća onako kako je planirano, a kako smo već ustanovili da se radi o jednom realnom i odmerenom budžetskom rešenju, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u Danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakona, kao i ostalih nekoliko zakona o kojima je bilo reči u današnjoj zajedničkoj raspravi.

Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u Danu za glasati podržati i ostale predloge i zakonska rešenja, razmatrana na ovoj sednici i glasati „za“.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Ima li tu neko iz Vlade? Ako ima, pozdravljam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge ovog zasedanja i glasati za.

Danas, kada govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja prognozu prihoda i rashoda države za narednu godinu, budžet za 2022. godinu planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva.

Dobra strana ovog budžeta je što je realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Takođe, dobra strana ovog budžeta je i to, kako je pri obrazloženju budžeta rečeno, da je s jedne strane budžet za 2022. godinu razvojni, kada se njime podstiče dalji razvoj privrede i označava nastavak razvoja, što u suštini znači nastavak realizacije novog investicionog plana „Srbija 2025“. S druge strane, Predlogom budžeta izdvojeno je više sredstava za plate i penzije, što znači podizanje standarda građana na jedan viši nivo.

Na samom početku, već u prvom članu ovog zakona možemo videti da su planirani prihodi našeg budžeta sada dostigli iznos od preko 1,5 miliona dinara. Oni nikada do sada nisu bili na toliko visokom nivou, što je svakako znak da smo i pored teškoća izazvanih pandemijom, uspeli da zadržimo jednu visoku stopu vitalnosti našeg finansijskog sistema u širem smislu reči. To je pogotovu važno ako se ima u vidu činjenica da smo pre dve godine, dakle pre izbijanja kovida pandemije, kada smo prvo u ovom parlamentu usvajali budžet za 2020. godinu bili predvideli da će se na prihodnoj strani ostvariti oko 1,3 miliona dinara. Ako bi se sagledala i planirana struktura ostvarivanje tih prihoda za narednu godini, mi možemo uvideti da je dobro što se pristupilo jednom opreznom planiranju i ostvarivanja, pa se tako planira da vanredni i neporeski prihodi, kao što su dobiti agencija i javnih preduzeća, budu za nekih 18 milijardi dinara niži u odnosu na drugi ovogodišnji rebalans, a isto važi i za prihod od dobiti pravnih lica koja su planirana u iznosu niži za 11 milijardi.

S druge strane, povećanja su predviđena kod poreza na dodatu vrednost, poreza na dohodak građana i akcize i tu se nadamo se da će planirane projekcije rasta privrede i domaćeg proizvoda u narednoj godini i ostvariti se, te da će ovaj porez zaista biti realno ostvariv.

Kada govorimo o rashodovnoj strani, naravno da se mora prihvatiti činjenica da se planira sniženje ukupnih rashoda za skoro 76 milijardi dinara, iako je on i dalje, u odnosu na prihode, dosta visok za preko 1,7 miliona.

Ako se sagleda da je rebalansom bilo planiran deficit od preko 300 milijardi i koji se sada smanjuje na 200 milijardi, vidimo da su i ovde učinjeni napori da se smanje troškovi i da se na taj način što je više moguće unapredi finansijska stabilnost zemlje.

Iako će u novom budžetu biti potrebno odvojiti dodatna ne tako mala sredstva za povećanje zarada zaposlenima, raduje podatak da su se predviđeni izdaci za subvencije i ostale tekuće rashode sada uspevaju smanjiti u zbiru od gotovo 120 milijardi dinara.

U suštini, nama je porast deficita usled pandemije u protekle dve godine najvećim svojim delom i nastao zato što se usled mera zatvaranja obarala privredna aktivnost, što je posledično rezultiralo nižom naplatom poreza i ostalih vidova prihoda, dok smo, s druge strane, bili prinuđeni da izdvajamo znatno više sredstava zarad davanja najrazličitijih vidova subvencija, pomoći, iznenadnih uvećanja troškova za razne vidove javnih nabavki.

Ovim budžetom se te rashodne stavke planiraju postepeno vratiti u one okvire u kojima smo bili pre 2020. godine. Iako se ti iznosi, nažalost, za sada još uvek ne mogu vratiti u one okvire pre dve godine, pozitivno je što se budžetom ide na njihovo smanjivanje.

Kada se radi o pojedinačnim ministarstvima, korisnicima budžeta, ja ću se, naravno, zadržati na Ministarstvu za brigu o selu na čijem se čelu nalazi predsednik PUPS-a Milan Krkobabić.

Po visini dodeljenih sredstava, to je jedno od ministarstava koje najmanje troši, ali dozvoliću sebi da kažem da u odnosu na uložena sredstva najviše i daje.

Revitalizacijom zadruga, projektima kupovine seoskih kuća i okućnica za mlade bračne parove, otpočet je jedan veliki posao, posao obnove i oživljavanja našeg sela o kome se retko kada vodilo računa u našoj istoriji.

Premijerka je na godišnjoj konferenciji za novinare pohvalila rad ministarstva i ministra Milana Krkobabića, naročito programe dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom mladima i radno sposobnom stanovništvu koje želi da nastavi život u seoskoj sredini.

Program dodele bezpovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom je prevazišlo sva očekivanja sa oko hiljadu prijavljenih građana. Zbog takvog interesovanja Vlada Republike Srbije rebalansom budžeta odobrila je dodatna sredstva kako bi se sve porodice koje ispunjavaju uslove konkursa u ovoj godini realizovali kupovinu kuća. Ovim je obuhvaćeno oko 3.000 ljudi sa preko 300 dece. Važno je naglasiti da je prosečna starost korisnika ovih sredstava ispod 30 godina starosti.

Ovi podaci potvrđuju da je ovim programom Vlade Srbije i Ministarstva brige o selu zaista otpočela revitalizacija našeg sela i to mladim ljudima koji žele da rade i žive na selu. Do sada je najaktuelniji projekat bio podrška novoosnovanim i starim zadrugama. Po prvi put ove godine sa težištem na novinama su pomognute i socijalne i turističke zadruge. Posebno raduje činjenica da su pomognute i dve zadruge sa Kosova i Metohije koje su ispunjavale uslove konkursa i dobili sredstva za nabavku mehanizacije u ratarstvu. Konkursom su podržane 18 starih zadruga i 39 novih zadruga, tako će svoje poslovanje unaprediti 15 ratarskih, 21 voćarska, šest stočarskih, četiri povrtarske, četiri vinogradarske, četiri pčelarske i jedna zadruga koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja.

Kroz program podrške jedinicama lokalne samouprave za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva gde nema organizovanog prevoza, očekuje se da dvadesetak opština razreši ovaj svoj veliki problem.

Programom „Miholjski susreti sela“ obuhvaćeno je 961 selo u 68 lokalnih samouprava. Programi ovih manifestacija bili su jednodnevni i višednevni. U njima su uključeni preko 100 hiljada učesnika i posetilaca.

Ministar Krkobabić i ministarstvo na čijem je čelu nastavlja u narednoj 2022. godini sa realizacijom ovih i dva nova programa koji se odnose na obnovu seoskih domova u multifunkcionalne objekte i podrška rešavanju egzistencijalnih pitanja, odnosno pokretanja poslovnih aktivnosti mladog i radno sposobnog stanovništva koje živi u selima Srbije.

Sve programe koje Ministarstvo za brigu o selu sprovodi su u interesu seoskog stanovništva i svih u cilju poboljšanja uslova života i rada u selima. Ako znamo za podatak da 41,5% stanovništva Srbije živi u seoskom području, onda nam ovo govori koliko je ova činjenica bitna.

Dobro je što su ove potrebe prepoznate kao prioritetne i dalje, pa je ovo Ministarstvo dobilo i određeno povećanje svog budžeta za 2020. godinu u iznosu od 8,5%, kao i to da će najveći deo svih ovih sredstava, uz planirano povećanje za oko dodatnih 100 miliona dinara, u odnosu na ovogodišnji rebalans, biti utrošen na raznovrsne projekte poboljšanja privređivanja kvaliteta života i infrastrukture u seoskim sredinama.

Ono što treba posebno pohvaliti je da su u ovom budžetu sada posebno izdvojeni iznosi davanja za pojedine programe, pa će tako 502 miliona biti izdvojeno za podršku razvoju zadrugarstva, 501 milion za kupovinu kuća sa okućnicom, 154 miliona za adaptaciju i sređivanje raznih građevinskih objekata po selima, odnosno nekadašnjih zadružnih seoskih domova koji su najčešće izloženi propadanju, 120 miliona za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza stanovnika sela do njihovih opštinskih sedišta, 120 miliona za podršku rešavanja egzistencijalnih pitanja stanovništva u seoskim sredinama, te još 44 miliona za podršku organizovanja kulturnih manifestacija po selima i međusobnim susretima sela u Srbiji.

Svedoci smo da doslovce svaki dan mediji izveštavaju o održavanju kulturnih manifestacija širom zemlje kroz program „Miholjski susreti sela“. Cilj ovog programa je obogaćivanje društvenog i sportskog života stanovništva u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno-istorijskog nasleđa.

Imajući u vidu zalaganja za ovaj projekat, lično sam bio prisutan na dve manifestacije u selu Malošište u jednoj nedovoljno razvijenoj opštini blizu Niša, odnosno opštini Doljevac, i u selu Donje Žapsko u gradu Vranju. Utisci su impresivni. Veliki broj sela ovih opština je bilo uključeno u program, ali i dosta izvođača susednih opština.

Ako se ovoj manifestaciji odazvao i naš poznati muzički stvaralac gospodin Dragoslav Mihajlović, poznat pod umetničkim imenom Kanarinac, onda nam to govori koliko je opravdan ovaj projekat „Susreti sela“. Verujem da će se i drugi naši poznati umetnici u raznim oblastima odazvati ovim manifestacijama. Publika je bila od beba u rukama mladih majki do baka i deka u pozamašnim godinama.

Svesni smo da su ovi iznosi u odnosu na potrebe skromni, štaviše da su potrebe, usudio bih se reći, i desetostruko veće, ponavljam, desetostruko veće. Ali, mora se priznati da je jedan sistem uspostavljen i u narednim godinama moramo raditi na tome da se ova sredstva značajno uvećaju, jer to u krajnjoj liniji neće biti gubici, već najočigledniji dobici ako se naša sela očuvaju i učine samoodrživim životnim prostorima u koje će ljudi postepeno dolaziti umesto da odlaze.

Druga važna oblast za našu poslaničku grupu na koju bih skrenuo pažnju je finansijski plan Fonda PIO. Ono na čemu stalno insistiramo, to je da se ovaj fond mora vratiti u stanje samoodrživosti i ovim predloženim finansijskim planom se nastoji ispunjavanje ovog cilja.

Iako je planirano povećanje sredstava koje će se dobiti putem dotacija od strane države, usled planiranog daljeg povećanja obima prihoda, njima će se dalje postići pokrivenost rashoda u visini od preko 82% planiranog budžeta fonda, što je slično odnosu koji smo imali i za ovogodišnji rebalans. To je značajan rezultat ako se ima u vidu činjenica da su do pre desetak godina u jednom momentu dotacije države iznosile preko 50% prihoda fonda, a da je taj procenat pre samo pet godina bio skoro 37, dakle, duplo veći nego što je danas.

Sa ovim se ne može biti potpuno zadovoljan, ali se možemo nadati da ako se nastavi ovim putem, da se kroz nekoliko godina ove dotacije spuste na jednocifreni procenat učešća u ukupnim prihodima fonda i time će se dragocena i značajna sredstva republičkog budžeta moći preusmeriti u druge svrhe.

Poštovani narodni poslanici, budžetski zakon predstavlja možda i najvažniji akt koji se u redovnim prilikama svake godine usvaja u parlamentu. Samo dela podataka koje sam ovde naveo, a koje su naveli i ostali poslanici i ministri u svom uvodnom izlaganju i predsednica Vlade, vidi se da je ovaj budžet realno zasnovan, da su u njemu na jedan odmeren način dati odgovori na krizu koja nas je pogodila, kako bi se onda prebrodila sa što je moguće manje negativnih posledica.

Zato će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ dati svoju podršku za usvajanje, a na svima nama će biti zadatak da u okviru naših mogućnosti pomognemo njegovo ostvarivanje u praksi tokom naredne godine.

Svakako, otežavajuća okolnost kod planiranja budžeta za 2022. godinu, kao i za tekuću godinu, je i situacija izazvana pandemijom koronavirusa i nemogućnost sagledavanja posledica ove pandemije, za šta je potrebno planirati određena sredstva.

Ja kao predstavnik partije Ujedinjenih penzionera Srbije i poslaničke grupe PUPS – „Tri P“, partije koja se svojim programskim načelima opredelila za zaštitu najstarije populacije stanovništva penzionera, starijih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, kao i radnika i proletera i poljoprivrednika proizvođača, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu koja će zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Vlada u celini i ministarstva pojedinačno treba da daleko veću pažnju posvete našim najstarijim sugrađanima kroz konkretne pozicije finansijskih sredstava kojima će se obezbediti sagledavanje problema i potreba starijih osoba.

Imajući u vidu da je Srbija država sa izrazito starijom strukturom stanovništva i spadamo u sam vrh evropske nacije i države koje imaju stariju populaciju stanovništva i važe za starije nacije u Evrope, onda svakako moramo i budžet i ostala zakonska rešenja da prilagođavamo ovoj strukturi stanovništva.

Srbija je potpisnik madridskog dokumenta pod nazivom Madridski međunarodni plan akcija o starenju, koji je usvojen još 2002. godine, koji označava prekretnicu u odnosima društva i države prema starijim osobama i predviđa izgradnju društva za sve uzraste.

Ovaj dokument traži od vlada potpisnica da se pristupi novom odnosu pitanjima starosti i starenja u 21. veku, a nosioci tih aktivnosti je Vlada u celosti, a pre svega Ministarstvo rada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinice lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

U skladu sa ovim dokumentom, Vlada Republike Srbije je još 2005. godine usvojila nacionalnu Strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike, koje će društvo, privredu Republike Srbije, pre svega zdravstvenu socijalnu, tržište rada, obrazovanja, sport uskladiti sa demografskim kretanjima, odnosno promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starijih ljudi.

Starije osobe imaju veliko znanje, nagomilano dugogodišnjim radom, veliko iskustvo ali i mudrost, što je karakteristika starijih osoba. Zbog toga je neophodno da se oni uključuju u sve segmente društvenog života jer i dalje mogu i hoće da pomognu društvenoj zajednici.

U ime 1.700.000 penzionera i još 300.000 starih osoba koje nemaju nikakva primanja, jer nisu ostvarili pravo na penziju a ne mogu da ostvare vidove socijalne pomoći zbog posedovanja neke imovine na koju ne mogu da ostvaruju prihode zbog raznoraznih razloga, što ukupno čini oko 2.000.000 stanovnika ove naše prelepe Srbije.

Pokušaću da uverim nosioce pre svega izvršne vlasti da kod planiranja budžeta, ne samo Republike, već i pokrajine i lokalnih samouprava, da na adekvatan način sagledaju naše najstarije sugrađane.

Kada govorimo o starijim osobama preko 65 godina, a njih ima blizu 300.000 nisu u statusu penzionera. Treba svi mi da se pitamo šta sa tim brojem naših roditelja, baka i deka kako bi im bar malo omogućili dostojanstveniji život.

Mi iz PUPS-a smatramo da postoji mogućnost da se na tome dosta uradi.

Inicijativa predsednika PUPS-a i ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića da se iznađe mogućnost da se tim našim najstarijim sugrađanima obezbedi neki vid kroz socijalnu ili garantovanu penziju u iznosu od preko 100 evra i na taj način pokažemo našu humanost i brigu upravo o toj kategoriji stanovništva.

Madridski međunarodni plan akcije o staranju na kome se zasniva Strategija o starenju Vlade Republike Srbije insistira da Vlada, ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Savez penzionera Srbije kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa preko 650.000 svojih članova, kao i pokret Trećeg doba Srbije koji je tako reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba su takođe nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u RS u delu socijalnih potreba, zdravstvenih potreba, kulturno-zabavnih, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivnosti.

Zbog toga Vlada, državni organi i sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije, pokret Trećeg doba Srbije doživljavaju kao partnere u realizaciji svojih programskih aktivnosti sa starijom populacijom.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Ako je moguće, poštovana predsedavajuća, da koristim vreme…

(Predsedavajuća: Nije moguće, gospodine.)

Nije moguće, evo još dve rečenice.

Zato će poslanička grupa Partija penzionera Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se dva predloga zakona i dve odluke koje su značajne za naše građane. To su, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, kao i dve odluke, Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partije ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

U nekim ranijim vremenima, pre skoro pola veka, kada je u ovoj sali tadašnje Savezne skupštine SFRJ bio usvojen Zakon o udruženom radu govoreno je da je to radnički ustav i temelj samoupravljanja. Iako taj zakon odavno više nije na snazi, a naše radništvo, nažalost ne uživa onaj socijalni i ekonomski status koje je imalo u ono doba, kada se govori o Zakonu o privrednim društvima mora se imati u vidu da ovaj zakon zaista i jeste svojevrstan vid ustava koji postavlja temelj za regulisanje pravnih odnosa prilikom osnivanja unutrašnje organizacije i odnosa organa privrednih subjekata, preduzetnika, ortačkih, komandantih, akcionarskih i društva sa ograničenom odgovornošću, a koje oni dalje dopunjuju svojim internim aktima i odlukama.

Ove godine navršava se puna decenija primene ovog zakona i činjenica je da je on u više navrata bio menjan najbolje oslikava svu složenost ove materije u praksi i potrebu da se na osnovu uočenih slabosti samo zakonsko rešenje konstantno popravlja kako bi se sa jedne strane omogućio što efikasniji rad privrednih subjekata, a sa druge strane sprečile mogućnosti za eventualnu zloupotrebu.

U tom smislu u prvom delu zakona koji se odnosi na opšte odredbe koje se primenjuju na sve preduzetnike i privredna društva je izvršena nekoliko dopuna. Na jedan kvalitetan način pojašnjeno je koji se podaci traže u postupku registracije, šta se smatra sedištem privrednog društva i što je još važnije, precizno je pojašnjen postupak kada se podnosi tužba za utvrđivanje stvarnog sedišta privrednog društva.

Definisano je da je taj postupak pred sudom hitan, a d je ne postupanje po pravosnažnoj presudi osnov za pokretanje likvidacije privrednog društva. Dobro je što je napokon regulisana procedura za ovakve situacije jer smo mi u praksi imali slučajeva fiktivnih registracija privrednih društava na raznim adresama gde nije bilo nikoga da primi poštu i sudska pisma, pa su se sudski i stečajni postupci u znatnoj meri usporavali zbog ovakvog nesavesnog postupanja koje je u suprotnosti sa načelima i Zakon o privrednim društvima i Zakona o obligacionim odnosima.

Nove odredbe o elektronskoj adresi i elektronskom dokumentu se u Zakonu o privrednim društvima ovim predloženim izmenama sada usklađuju sa odredbama Zakona o elektronskom dokumentu i elektronskom poslovanju koji smo već usvojili pre izvesnog vremena, pa se time vrši i unutrašnja harmonizacija pravnog sistema u jednom vrlo važnom segmentu.

U članovima 65. do 68. izvršena su značajna redefinisanja vezana za dužnosti sprečavanja uticaja ličnog interesa na poslovanje privrednog društva. Svi ovi članovi su sada znatno preciznije regulisali ovu osetljivu oblast kada se dešava da isto lice može imati različite lične, privatne interese u odnosu na interese samog privrednog društva u kome je član u rukovodećem organu.

Posebno je dodavanjem novih zakonskih članova predviđena obaveza društva da preko svojih internet prezentacija u buduće mora da pruži javnosti dostupnim izveštaje svojih organa o ovakvim situacijama i donese odluke u vezi sa njima.

Ovo su, čini mi se sasvim opravdana rešenja, jer je upravo potencijalna mogućnost da svi članovi privrednog društva i šira javnost brzo saznaju za ovakve poslove, najbolja je brana za njihovo sprečavanje u praksi.

Izmenama koje se odnose na preduzetnike predviđa se mogućnost da se u slučaju kada je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti ili je sudskom odlukom utvrđena stvarna adresa obavljanja delatnosti, a preduzetnik te odluke ne prijavi u Agenciji za privredne registre njemu će po sili zakona biti konstatovan prestanak obavljanja delatnosti. Ova mera treba da doprinese većoj pravnoj sigurnosti učesnika u poslovanju te stvaranju jasnije slike ko se zaista ozbiljno bavi preduzetništvom.

U delu koji se odnosi na posebne oblike privrednih društava, najviše pažnje posvećeno je akcionarskim privrednim društvima, što je i razumljivo, ako se ima u vidu njihov značaj u privrednom životu države.

Uvedena obaveza da se znatno preciznije identifikuju lica u akcionarskom društvu koja dobijaju tzv. sopstvene akcije samog društva, uz ograničenje da takvih akcija može biti najviše do 5% u svakoj klasi u toku poslovne godine.

Takođe, treba da doprinese većoj transparentnosti rada privrednih društava i da se još više smanji mogućnost za potkapitalizaciju, odnosno da društvo faktički samo vremenom pojede sopstveni uloženi kapital.

Nizom izmena predviđa se obaveza društva da njihove skupštine ubuduće donose strateški dokument pod nazivom – politika naknade za direktore i članove nadzornog odbora, gde će morati da se preciziraju kriterijumi i merila preko kojih će se izračunavati visina naknade koja će se isplaćivati za rad ovih organa.

Naposletku, nekoliko dopuna vezano je za usklađivanje ovog zakona sa Zakonom o centralnom registru stvarnih vlasnika i sprečavanju pranja novca, a njima se stvara mogućnost da se u privrednim društvima otkriju stvarni vlasnici, akcionari, pa da se onda na njih dalje primene odredbe pomenutih zakona, ako za time ima potrebe, a nadamo se da će takvih slučajeva biti što manje upravo ovim uređenjem ovog zakona.

Na kraju samog zakona predviđeno je da će određene izmene stupiti na snagu nešto kasnije od dana proglašenja zakona, usled potrebe da se privredni subjekti na njih dodatno prilagode.

Pored ovog zakona, na današnjem dnevnom redu je i Predlog izmene Zakona o potvrđivanju Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, kao i dve odluke.

Sporazum sa Norveškom o poljoprivrednim proizvodima odnosi se samo na manju promenu usled regulisanja međusobno pravne kategorije sporazuma, koji su potpisani kako sa Norveškom samostalno, tako i sa Evropskom zonom slobodne trgovine, čiji je Norveška član.

Što se tiče izbora dve nove članice Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, reč je o kandidatkinjama sa dobrim biografijama, koje već imaju višegodišnje iskustvo u radu u okviru Uprave za javne nabavke, pa se opravdano može očekivati da će i na novoj vrlo odgovornoj dužnosti koja zahteva posvećeniji rad pružiti dobre rezultate. Ono što je važno ovde naglasiti je da uvek treba nastojati da se ovakva kadrovska mesta na vreme popunjavaju predviđenom pravnom procedurom, kako ne bi dolazilo do zastoja u radu tih organa i gomilanja nerešenih predmeta.

Slično važi za drugu odluku za Predlog za izbor predsednika i četiri člana Komisije za hartije od vrednosti, gde se predsednik ponovo bira na istu dužnost i u novom mandatu, a svi predloženi kandidati takođe su prethodno već bili zaposleni u ovom regulatornom telu.

Ono što je važno i treba naglasiti, takođe, da uvek treba na vreme rešavati ova kadrovska pitanja, da se na vreme popunjavaju ta mesta, kako ne bi dolazilo do zastoja u radu.

Može se konstatovati da je u ova dva slučaja to u potpunosti ispoštovano, jer će reizbor biti obavljen pre formalnog datuma isticanja mandata izabranih članova prethodnih saziva.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa „PUPS- Tri P“ smatra da će se izmenama Zakona o privrednim društvima stvoriti još viši stepen pravne sigurnosti za sve, što će posebno uticati na bolje rezultate u ukupnom poslovanju u našoj zemlji.

Takođe, u celini smatramo da su ovi zakonski predlozi dobri, da će se njima privredni život u našoj zemlji dodatno urediti, odnosno da će se uspostaviti važna saradnja sa evropskim državama. Zato će poslanička grupa „PUPS- Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona i odluka.

Takođe, poslanička grupa „PUPS- Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Krkobabiću, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koristim priliku da u ima poslaničke grupe PUPS – „Tri P“ zbog smrti našeg kolege Muamera Zukorlića izrazim najdublje i najiskrenije saučešće njegovoj porodici i stranci. Neka mu je večna slava.

Na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se predlozi zakona koji su veoma značajni za naše građane u delu zaštite životne sredine, a to su Predlog zakona o biocidnim proizvodima, koji je podnela Vlada, kao i Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine, takođe koji je predložila Vlada.

Na samo početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone, kao i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Na početku rasprave, a u vezi sa današnjim tačkama dnevnog reda, najpre bih pohvalio rad Vlade Republike Srbije, koja je u poslednje vreme više puta u praksi dokazala svoju stvarnu nameru da se pozabavi vrlo kompleksnim problemom zaštite životne sredine kroz predlaganje novih zakonskih inovacija u različitim segmentima ove široke oblasti o kojima ćemo danas raspravljati.

Mislim da smo i mi kao Narodna skupština makar i na simboličnoj ravni, stavljajući upravo ove dve tačke kao prve po redu u toku Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja, takođe pokazali da smo svesni da ovakvi zakonski predlozi i sada, a i ubuduće moraju imati prioritet u postupcima razmatranja i usvajanja, a na opštu korist svih nas.

Prva tačka današnje diskusije – Predlog zakona o biocidnim proizvodima. Za naše građane, tu je reč o raznim vrstama herbicida, pesticida, insekticida i ostalih hemijskih proizvoda koje svako od nas, bez obzira da li se poljoprivredom bavi kao profesijom, pomoćnim izvorom prihoda ili iz neke vrste hobija i razonode, koristi u manjoj ili većoj meri u toj proizvodnji upravo te proizvode. Ovde svakako spadaju i drugi proizvodi koji se koriste u svakodnevnom životu - za dezinfekciju površina, opreme, nameštaja, vode i vazduha. Takođe, to su i proizvodi za suzbijanje glodara, za zaštitu gotovih proizvoda, dok su u originalnoj ambalaži i mnogi drugi.

Složićemo se da su biocidni proizvodi nezaobilazni u svakodnevnom životu svih nas. Običan čovek najčešće ne razmišlja puno kada rutinski kupi neko od ovih sredstava i primeni ga u svakodnevnom životu.

Međutim, malo nas je svesno da se u proizvodnji ovih sredstava po pravilu koriste razne neorganske materije, da se u njihovoj proizvodnji koriste složeni industrijski procesi, da za krajnje efekte tih proizvoda treba dosta vremena da se pokažu u svom punom svetlu i što je najvažnije da se takvim proizvodima mora pažljivo i brižljivo rukovati prilikom uskladištenja, trgovanja, neposredne primene i odlaganja.

Zbog svih svojih svojstava oni mogu predstavljati rizik po ljude, životinje i životnu sredinu u celini. Upravo zbog ovih razloga potrebno ih je proceniti i odobriti pre puštanja u promet.

Evropska unija već više decenija nastoji da sva ova pitanja što je više moguće pažljivije prati i detaljnije reguliše svojim propisima. Stalno osavremenjavanje, praćenje i približavanje domaćih propisa sa propisima EU predstavlja veliku obavezu prema svim građanima.

Ukratko, ono što predstavlja glavnu novinu u ovom zakonu je to da će se ubuduće iz pravnih tekovina EU automatski preuzimati liste odobrenih aktivnih supstanci i materija koje čine sastavni deo biocidnih proizvoda, odnosno da će se u našoj zemlji moći stavljati u promet samo oni proizvodi koji sadrže supstance sa ovih listi.

Sa druge strane, aktivne supstance koje ne mogu da se koriste u EU neće moći da se koriste ni u biocidnim proizvodima koje se stavljaju u promet u našoj zemlji. Time se može postići značajna ušteda i kod proizvođača koji neće morati da u našoj zemlji pribavljaju razne vrste dozvola i dokaza da je njihov proizvod ovde kod nas prošao neposredna ispitivanja i na čiji je postupak izdavanja trošio dragoceno vreme i novac, dok će neposredni krajnji korisnici ovih sredstava i dalje uživati visok stepen zaštite i pouzdanja u sredstva koja kupuje i koja će biti izjednačena sa onim standardima u EU.

Predviđa se da se pored ove pozitivne, u našem „Službenom glasniku“ javno objavljuju i ostale tzv. negativna lista, odnosno lista aktivnih supstanci za koje je na nivou EU dobijen upis jer imaju neprihvatljive efekte na zdravlje ljudi, zdravlje životinja ili životnu sredinu, odnosno aktivne supstance za koje nije dostavljena kompletna dokumentacija radi sprovođenja postupaka procene, kao i liste onih koji se još uvek nalaze na čekanju za upis u pozitivnu listu zbog toga što nisu u potpunosti završena sva bitna ispitivanja.

Te liste koje se objavljuju će u odnosu na sadašnje sadržati i veći broj podataka o svojstvima tih supstanci, što će omogućiti njihovu lakšu identifikaciju u prometu.

Sve ovo treba da olakša rad naših inspekcijskih organa koji će sada imati daleko jasniju sliku o tome koji su proizvodi dozvoljeni za stavljanje u promet, a koji nisu. Naposletku, mislim da je dobro što se ovim zakonom uspostavljaju i definisanije procedure saradnje sa nadležnim organima EU po pitanju razmene raznih vrsta podataka o neposrednoj praktičnoj primeni ovih proizvoda u praksi, jer to može biti od velike koristi domaćim proizvođačima, ali i onima u inostranstvu, imajući u vidu klimatske specifičnosti i raznovrsnosti naše poljoprivredne proizvodnje, gde razni biocidni proizvodi u praksi mogu se pokazati u različitim uslovima sa različitim neposrednim efektima.

U drugom zakonskom predlogu izmena i dopuna Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja, predviđa se da se za tri godine produži rok za izdavanje tzv. integrisanih dozvola za rad postojećih privrednim postrojenja ili obavljanje aktivnosti koje izdaje Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a kojima se jamči da su aktivnosti tih postrojenja u granicama propisa koji se odnose na životnu sredinu.

Napominjem da se to odnosi samo na subjekte za koje je procenjeno da su najveći zagađivači životne sredine.

Produženje ovog roka predviđeno je zbog prolongiranja konačnog datuma našeg pristupanja EU. Dakle, reč je o pravnom, a ne faktičkom prilagođavanju domaćeg zakonodavstva, jer je u obrazloženju zakona navedeno da se takve dozvole nakon sprovedenih posebnih provera i upravnih postupaka već uveliko i izdaju.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ je svesna da se na zaštiti životne sredine mora raditi kontinuirano, da je to proces koji se ne može završiti i dati rezultate preko noći. To je proces u kome svako od nas mora dati svoj pun doprinos.

Mi kao narodni poslanici to ćemo učiniti tako što ćemo u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakonskih predloga koji treba da stvore dalju osnovu za unapređenje stanja naše životne sredine.

Zato će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju punu podršku za usvajanje ovih predloga zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se ova tri predloga zakona, koja su veoma značajna za naše građane, a to su, pre svega, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, koje je podnela Vlada, drugi je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, koji je takođe podnela Vlada i pod tri, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za njihovo usvajanje.

Dva zakona o kojima danas raspravljamo odnose se na manje izmene i dopune zakonske regulative vezane za različite registre koji se vode pri Agenciji za privredne registre.

U prvom slučaju menja se krovni Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Glavna namera predloženih izmena je da se još više ubrza postupak registracije formiranja privrednih društava, ortačkih, društava za ograničenu odgovornost i akcionarskih društava i da se on od momenta pune primene ovih izmena kroz godinu i po dana vrši isključivo u elektronskom postupku preko organa Agencije, kako se predviđa u predloženoj dopuni u članu 4. postojećeg zakona.

Takva namera predstavlja jedan vrlo krupan i važan korak u dodatnom poboljšavanju poslovnog ambijenta digitalizacije i ubrzanju postupka pred državnim organima, a što u krajnjoj liniji treba da rezultira privlačenjem kapitala i novim investicijama i daljim pozitivnim rezultatima u ekonomskom razvoju naše države.

Promena koja se planira izvršila bi se tako što bi se uz pomoć, da bi se uz već regulisanu zakonsku mogućnost elektronske prijave, sada dodavanjem člana 11a, stvara zakonski osnov da se u postupku podnošenja prijave uz nju prilože i neophodna digitalizovana akta, a taj postupak bi u skladu sa propisima elektronskog poslovanja mogli da obave i advokati.

Pisani otpravak rešenja registratora bi se dostavljao i slanjem u elektronskom adresaru elektronske pošte ili na jedinstveni elektronski sandučić.

Pored ovih glavnih izmena, učinjene su još neke manje ispravke u postojećem zakonskom tekstu u cilju izbegavanja postojećih nejasnoća u nekim situacijama.

Drugi zakon odnosi se na centralni registar stvarnih vlasnika. I ovu evidenciju takođe vodi APR, s tim da je ona vezana za sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma. O tome je bilo dosta reči, ne bih da se ponavljamo.

Ove izmene su povezane sa onima koje su predložene oko postupka registracije u APR i predviđa se kada se registruju privredna društva elektronskim putem, istovremeno evidentiraju i stvarni vlasnici i da će se tačnost prijave odnositi i na njih. A ako se ta mogućnost ne iskoristi prilikom podnošenja elektronske prijave, onda će ostati važeća odredba po kojoj se stvarni vlasnici prijavljuju u roku od 15 dana od dana registracije u APR-u.

Pored ova dva zakona, u današnjoj objedinjenoj raspravi nalazi se potvrđivanje jednog međunarodnog sporazuma – Ugovora o garanciji za tzv. pametna brojila, kojim je naša država prihvatila obavezu da bude garant vraćanja zajma u vrednosti od 40 miliona evra, koji je Elektrodistribucija Beograd podigla kod Evropske banke za obnovu i razvoj, a u cilju zamene starih brojila za električnu energiju novim modelima na daljinsko očitavanje.

Ovo je jedna veoma značajna investicija, jer smo u skorašnjim izveštajima Agencije za energetiku, koje smo razmatrali, mogli da vidimo podatke da se jedan dobar deo energije preko svih normi gubi u prenosnoj mreži usled nesavesnih pojedinaca koji se nelegalno priključuju na mrežu ili na različite načine ilegalno oštećuju brojila starog mehaničkog tipa kako bi prikazali manji utrošak struje.

Verujem da će se ovim sistemom ovih pametnih brojila to onemogućiti ili svesti na mnogo manju meru.

Sa novim brojilima takve stvari će biti svedene na najmanju meru, a njime će biti moguće i daljinsko očitavanje vrednosti, pa će se i na tom polju postići ušteda u bržoj i efikasnijoj naplati, nižim troškovima i manjim čekanjima za naplatu krajnjim korisnicima.

Dobro je da se u Beogradu počelo sa ovim procesom tehnološke modernizacije sistema, gde se to može obaviti najbrže i sa najmanjim troškovima, a u perspektivi bi trebalo poraditi da se otpočne sa zamenom i u ostalim gradovima, pre svega, većim gradovima, ali i ostalim gradovima i opštinama širom Srbije.

Poštovani narodni poslanici, ovim zakonom vrši se dvostruka modernizacija. Sa jedne strane, njima se vrši pojednostavljenje administrativnih procedura u privredi, a sa druge, tehnička modernizacija u segmentima praktičnog života. Ali, i jedni i drugi imaju za krajnji cilj da se popravi život naših građana.

Stoga će naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalaze se dva predloga zakona, koji su veoma značajni za naše građane, a to su Predlog zakona o Zaštitniku građana i izmene i dopune postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Na samom početku bih istakao da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za.

Zakoni o kojima danas raspravljamo spadaju u red specifičnih, veoma važnih zakona iz razloga što oni detaljnije regulišu rad i postupanje pred državnim organima koje je propisao i sam Ustav i čije donošenje time predstavlja i ustavnu obavezu i dodatnu razradu ustavnih odredaba.

Na prvom mestu to je novi Predlog zakona o Zaštitniku građana. Svi znamo da se radi o izuzetno značajnom republičkom organu, čije je postojanje u ustavnoj praksi prethodnih 15 godina u punoj meri potvrdilo opravdanost njegovog uvođenja u naš pravni sistem. No, primena zakona i iskustva iz praktičnog rada Zaštitnika pokazala su da postoji određeni prostor za unapređenje pravnih odredbi zakona o pitanju regulisanja određenih segmenata njegovog rada, a na to su pažnju skretali i predstavnici međunarodnih organizacija i raniji zaštitnici građana u svojim redovnim izveštajima, što ukazuje da ove izmene znače i usklađivanje našeg zakonodavstva sa tekovinama EU. Mi sada donošenjem novog zakona nastojimo da se izvrše ta neophodna poboljšanja u cilju potencijalno još kvalitetnijeg rada ove institucije Zaštitnika građana.

U tom pravcu novim zakonom je najpre liberalizovan postupak izbora kandidata za Zaštitnika građana tako što je umesto dosadašnjeg rešenja da pravno predlaganje kandidata imaju isključivo samo poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, sada je predviđeno da se svako zainteresovano lice, koje ispunjava uslove, može prijaviti i na javni poziv za izbor koji će raspisivati predsednik Narodne skupštine određenim preciziranim rokovima, tako da se neće desiti da ovo značajno mesto u sistemu vlasti ostaje dugo upražnjeno u slučajevima isteka mandata, ostavki i drugih nepredviđenih slučajeva.

Predviđena je i novina u trajanju mandata što će on ubuduće trajati osam, umesto sadašnjih pet godina, ali bez prava na reizbor istog lica u drugi mandat, što mislim da je možda bolje rešenje nego sadašnje, jer će duži mandat svakako omogućiti veću nezavisnost u njegovom radu.

U članu koji se bavi zamenicima Zaštitnika građana sada su ispunjene međunarodne obaveze koje smo preuzeli, te će biti određeni zamenici koji će se baviti određenim pitanjima prava osoba sa invaliditetom i trgovine ljudima.

U članu 14. koji se bavi mogućnostima za razrešenje predviđa se i mogućnost da se Zaštitnik građana suspenduje i u slučaju da eventualno bude osuđen za krivično delo i na osnovu prvostepene presude, ali se naravno nadamo da primene ove odredbe nikada neće doći u praksi.

Nadležnosti rada Zaštitnika građana novim zakonom detaljnije su normirani. Tu bih istakao proširenje ovlašćenja Zaštitnika da ubuduće kontroliše bez najave pored ustanova za izvršenje krivičnih sankcija, još i ustanove socijalne zaštite i domove za smeštaj starih lica.

Odredba u članu 20. Predloga zakona gde je uvedena obaveza razmatranja predloga Zaštitnika građana u odborima Narodne skupštine i Vlade i obavezno povratno obaveštavanje Zaštitnika u određenom roku, odnosno u roku od 60 dana.

Sa druge strane, u odredbama o postupanju pred ovim organom sada se uvode i precizne obaveze Zaštitnika građana i njegovih službi da na svaku pritužbu koju prime moraju da postupe u roku od 15 dana, tako što će pritužbu odbaciti ili sprovesti ispitni postupak koji maksimum može trajati do 90 dana, a samo izuzetno i duže.

Novitet predstavlja i mogućnost da se vodi skraćeni postupak ako se činjenično stanje može utvrditi iz priloženih dokumenata.

U članu 37. detaljnije su regulisana pitanja vezana za okončanje ispitnog postupka i eventualne mere koje treba preduzeti, a to se pogotovo odnosi na proceduru za preporuku za razrešenje sa funkcije i nepostupanje po zadatim preporukama i merama.

Drugi zakon, kojim se danas bavimo, vezan za izmene i dopune postojećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, i ovaj institut i državni organ koji treba da štiti primenu ustavnog načela prava na slobodu pristupa informacijama su svakako od velikog značaja za puno ostvarivanje demokratskih načela pravne države, što svakako Srbija i jeste.

Mi smo svedoci da je u dužem vremenskom periodu unazad dolazili do neadekvatne realizacije ovog prava u praksi, odnosno da su se mnogi državni organi i ostali subjekti koji su bili u obavezi da daju podatke na zahtev zainteresovanog lica na te svoje obaveze u značajnom broju slučajeva jednostavno oglušili i pored svih zakonskih mehanizama, o čemu svedoče i egzaktni podaci koji su dati u obrazloženju ovog Predloga zakona.

Izmenama i dopunama postojećeg teksta najpre je precizirano šta se podrazumeva pod pojmom organa javne vlasti kako se ne bi dešavali nesporazumi oko toga ko ima, ko nema obavezu davanja informacija.

U članu 9. predviđeni su i novi osnovi za uskraćivanje prava na uvid informacije, a to su povreda prava intelektualne svojine i zaštiti prirodnih dobara, a postojeći osnovi su dodatno precizirani.

Ono što je najvažnije, brisan je postojeći član 13. izmenjen je član 16. zakonskog teksta gde se viši organi i vlasti neće moći pozivati na izgovor da se traži preveliki broj informacija, da zahtev odbiju, a samo postupanje organa kada primi zahtev je preciznije regulisano.

Takođe, dodavanjem čl. 27a. i 27b. sada je postupanje Poverenika u slučaju kada organ ne želi da izda informaciju u potpunosti usklađeno sa odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Tako da će se izbeći dosadašnja neusklađenost koja je stvarala mogućnost da se ovi postupci u nedogled blokiraju korišćenjem raznih vrsta zloupotreba pravnih sredstava.

Što se tiče samog Poverenika dopunom zakona stvara se mogućnost da on može otvoriti svoje kancelarije izvan Beograda kako bi se postupci lakše vodili, a izvršene su izmene i u načinu izbora u trajanju mandata koje su analogne sa izmenama koje se predlažu za Zaštitnika građana.

Na kraju, povećane su novčane kazne za prekršaje koji su propisani ovim zakonom pa se treba nadati da će to uticati na bolju i efikasniju primenu samog zakona.

Poštovani narodni poslanici, Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ je oduvek podržavala rad nezavisnih organa vlasti, a pogotovo onih koji imaju za cilj kontrolu rada i postupanja ostalih organa, pravilnu primenu zakonskih propisa i zaštitu onih građana kojima je potrebna pomoć u postupanju.

Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja svakako spadaju u te kategorije i zato će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga zakona. Takođe, Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje će podržati i ostale predloge i zakonska rešenje razmatra na ovoj sednici i glasati takođe za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici ministarstva, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se više međunarodnih sporazuma koji su značajni za naše građane.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove sporazume sa ovog zasedanja i glasati "za".

Na današnjoj sednici nalazi se nekoliko međunarodnih sporazuma od kojih se po svom neposrednom značaju za naše građane izdvajaju tri sporazuma, zaključena sa Bosnom i Hercegovinom, pre svega, bitna za pogranično stanovništvo jedne i druge države. To su sporazumi vezani za pitanje prelaska državne granice u različitim segmentima, od uspostavljanja zajedničke kontrole, preko određivanja mesta za granične prelaze do pitanja pograničnog saobraćaja. Njima se najpre predviđa da se postepeno uvodi zajednička granična kontrola na svim graničnim prelazima, način postupanja carinskih i inspekcijskih organa i službi, njihove nadležnosti, te prava službenosti organa jedne države ako se zajedničko mesto nalazi na teritoriji druge države i obrnuto.

Drugim sporazumom određeni su granični prelazi koji će se koristiti u pograničnom saobraćaju i njihove kvalifikacije i radno vreme. Tu se radi uglavnom o onim graničnim prelazima koji su kao takvi već bili određeni prethodnim sporazumom dve strane iz 2005. godine, s tim što su sada dodatno prepoznate specifičnosti graničnih prelaza, kao što su rečni granični prelaz Perućica-Višegrad, železnički Mokra Gora-Vardište i još četiri granična prelaza za pogranični saobraćaj, od kojih su dva skelska.

Ova su vrlo važne dopune u postojećoj mreži graničnih prelaza, jer će one s jedne strane omogućiti da se dodano valorizuju turističke vrednosti Drine, grada Višegrada i muzejske železnice uskog koloseka na Mokroj Gori. Ali još je važnije što će se običnim ljudima koji žive neposredno uz granicu omogućiti lakši svakodnevni život, odnosno dolazak do svojih imanja koja se nalaze u drugoj državi. Nažalost, sada u drugoj državi, a ranije iste države i istog naroda.

Na njih se pogotovo odnosi treći sporazum u ovom paketu, onaj o pograničnom saobraćaju u kome su takođe izvršene određene promene tako što je nekoliko povećan broj naseljenih mesta uz granicu čiji će žitelji imati privilegiju da dobiju pogranične propusnice i da tako olakšano prelaze državnu granicu i izvan graničnih prelaza, na tzv. prelaznim mestima koja predstavljaju novu kategoriju i dodatnu mogućnost za lakši i brži prelazak granice ovim kategorijama stanovništva, kao što sam već naglasio, stanovništva i jedne i druge države, pre svega u pograničnom regionu.

U sva tri sporazuma predviđa se i nastavak rada postojećih međudržavnih komisija koje će nadgledati njihovu primenu i rešavati eventualne nesporazume. Imajući u vidu sadržinu ovih sporazuma koji treba da zamene raniji sporazume iz 2005. godine njih svakako treba sa zadovoljstvom podržati. No, jasno je da u odnosima između dve države i dalje ostaje da se u perspektivi rešava pitanje preciznog određivanja i definisanja protezanja granične linije.

Mi smo do sada mogli da se uverimo da je ovo vrlo teška i složena problematika, da postoji više konkretnih tačaka gde su viđena rešenja dve strane o tome kud i kamo ne slažu i gde se granične linije drastično razlikuju, a da se sve to negativno održava pre svega na svakodnevni život ljudi, kao što su nelegalne eksploatacija šljunka i peska na Drini koju niko ne može da sankcioniše, a njome se menja rečni tok podlokavanjem obala i odnošenjem plodnog zemljišta, što u krajnjoj liniji ugrožava i same mostove i prelaze na reci. Rešavanje ovih otvorenih pograničnih pitanja neće biti lako, ali na njima se mora kontinuirano raditi u dogovoru sa drugom stranom.

Takođe bih se zapitao da li je moguće ako se već toliko čeka na međudržavni sporazum on da otpočne makar sa rešavanjem onog što se jednostrano može uraditi sa naše strane. Konkretno, ako već tri decenije imamo praksu da žitelji nekih sela u opštini Priboj ne mogu da dođu do svog opštinskog sedišta bez da ulaze na teritoriju BiH da li se u tom slučaju razmišlja da se istrasiraju i urade novi lokalni putevi koji bi to tih naseljenih mesta išli isključivo našim nespornim teritorijama? Ako se stalno pominje problem da desetak kilometara pruge Beograd – Bar ide teritorijom BiH, da smo mi zbog toga devedesetih imali slučaj u stanici Štrpci i da nam je NATO u vreme agresije 1999. godine na istom mestu razbojnički razrušio i presekao ovu važnu železničku vezu, da li je onda iko u našim železnicama i ministarstvima uopšte razmatrao mogućnost da se izgradi projekat nove pruge koja bi jednostavno zaobišla ovu osetljivu tačku?

Svestan sam da su za ovakve stvari neophodno velika novčana sredstva i građevinski resursi, ali deluje mi da je do sada više novca potrošeno u štetama zbog njihovog ne rešavanja nego što bi se utrošilo da se ove zaobilaznice i premošćavanja izgrade i time makar neka pitanja razgraničenja skinu sa dnevnog reda. Zato, mislim da bi predstavnici Vlade, lokalnih samouprava i javnih preduzeća trebali da zajednički makar otpočnu neku delatnosti na njihovom potencijalnom rešavanju.

Pored Sporazuma sa susednom BiH na dnevnom redu današnje sednice su i dva sporazuma sa Egiptom i Austrijom o saradnji u oblasti odbrane, odnosno zaštite od katastrofa. To su standardni međunarodni sporazumi iz ovih oblasti. Mislim da se tu nema oko čega polemisati, jer je važno da se ovakvi sporazumi sklapaju sa što je više moguće država u svetu.

Mi smo imali priliku da nedavno vidimo veliko interesovanja predstavnika država Pokreta nesvrstanih za proizvode naše namenske industrije, a mi preko saradnje u ovoj oblasti možemo da imamo velike koristi, pogotovo ako se zna da je Egipat jedna od najvećih i najznačajnijih afričkih država.

Sa druge strane, Austrija spada u jednu od najrazvijenijih evropskih zemalja i iako nam nije neposredni sused naše države povezane su Dunavom. Puno naših žitelja odavno živi i radu u noj, pa su time međusobne veze ipak izražene u značajnoj meri. Mogućnosti za međusobno ispomaganje, razmenu informacija i iskustva mogu stoga biti od značaja za obe države.

Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da se radi o kvalitetnim rešavanjima koja treba da unaprede pre svega odnose sa susednom državom BiH u kojoj živi naš narod, ali i da otvore nova polja saradnje sa Egiptom i Austrijom, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi predstavnici Agencije i Saveta, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice i objedinjenoj raspravi nalaze se četiri Izveštaja o radu raznih nezavisnih agencija i saveta za prošlu godinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u Danu za glasanje nakon ove rasprave odlučiti i doneti odluku da li će glasati za sve izveštaje ili će za neke biti uzdržana.

Na početku današnje rasprave, ja bih najpre pohvalio to što se danas na dnevnom redu nalaze ova četiri izveštaja o radu nezavisnih agencija za prošlu godinu, čime mi kao Narodna skupština ispunjavamo deo svojih obaveza u postupku kontrole njihovog rada, a iz ovih materijala mogu se saznati interesantne informacije o nekim aspektima našeg društvenog i privrednog života koji na prvi pogled nisu tako vidljivi široj javnosti.

U Izveštaju o radu Komisije za zaštitu konkurencije vidi se da je ona u 2020. godini uspela da smanji broj predmeta, a da se najveći broj postupaka u njoj odnosi na oblasti telekomunikacija, trgovine, IT sektora i hemijske industrije.

Koliko se može primetiti, radnici Komisije uspeli su da smanje broj prenetih predmeta u svim vrstama postupaka koji su pred njom vođeni, a da u svom radu ostvare i prihode u svom poslovanju u visini od 173 miliona dinara, koji će biti uplaćeni u budžet Republike Srbije.

Mislim da je daleko važnije to što je ova Komisija registrovanjem donela adekvatne mere u nekoliko desetina slučajeva, pokušaja stvaranja nezakonitih sporazuma kojima bi se nanela daleko veća šteta na domaćem tržištu stvaranjem kartela ili monopola.

Fiskalni savet nam je u svom izveštaju uputio i ponovio više svojih sugestija i viđenja makro-ekonomskih prilika i pojedinih njenih segmenata koje nam je ova institucija pojedinačno već bila upućivala u širem obimu tokom prethodne godine, a u zavisnosti od ličnih ili stranačkih stavova, sa tim analizama se možemo ili ne moramo složiti.

Tako mi u našoj poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ svakako pozdravljamo iskazan stav Fiskalnog saveta da je potrebno povećati iznos penzija, ali naravno da se ne bi složili sa kritikom jednokratne isplate novčane pomoći penzionerima, socijalno ugroženim i institucijama koje su zbog korona virusa bile u nemogućnosti da ostvare svoje rezultate.

Kada govorimo o stavu Fiskalnog saveta da je potrebno povećati penziju, vidimo sve nedostatke švajcarske formule o usklađivanju penzija koje stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zbog toga je formula PUPS – „Tri P“ penzije prate plate najbolje rešenje i neophodno je da se u dogledno vreme izmeni Zakon o PIO u skladu sa dogovorom predsednika Srbije, gospodina Vučića i predsednika PUPS, gospodina Milana Krkobabića.

Kada govorimo o obračunu penzija, onda moramo znati da je penzija izvedena iz radnog odnosa, te da je ista ekonomska kategorija i onda je jasno da je formula PUPS – „Tri P“ najrealnija.

Dragi prijatelji, drage kolege, sutra ćemo svi biti koji jesmo ili nismo u penziji i onda ćemo insistirati na tom stavu da penzije prate plate.

Stav PUPS da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji će se u slučaju pada penzija ispod određenog procenta, na primer 60%, vanredno usklađivati penzije ina taj način sprečiti drastičan pad kao što sada imamo, jer švajcarska formula konstantno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate, što svakako nije dobro ni za penzionere, ali i za nas koji o tome odlučujemo.

Još jednom želim da istaknem obećanje predsednika Vučića na sednici Glavnog odbora PUPS-a, da će sve učiniti da se poboljša švajcarska formula, koja će vremenom dostići predlog PUPS – „Tri P“, odnosno penzije prate plate.

Lično verujem da će i Fiskalni savet podržati tu formulu iz ekonomskih, ali pre svega iz onih socijalnih potreba za naše najstarije sugrađane. Bez obzira na sve to Fiskalni savet je ova svoja stanovišta argumentovano obrazložio i time je pored pravovremeno datih ocena predloga budžeta, njihovih rebalansa i završnih računa ranijih budžeta u potpunosti ispunio svoje zakonom propisane obaveze.

Agencija za energetiku je u okviru svojih nadležnosti izdala 68 raznovrsnih licenci za rad operatorima u oblasti proizvodnje, prenosa, snabdevanja različitih vidova energenata, od električne struje do bio-goriva. Verujem da su i njeni stavovi sada se pokazali kao dobri, obzirom da Srbija nije u nekoj velikoj krizi što se tiče tih energenata ili proizvodnje struje.

Iz podataka da je broj tužbi Upravnom sudu u ovim postupcima bio svega sedam u 2020. godini, a u odnosu na 14 u 2019. godine vidimo da je rad Agencije u protekloj godini bio kvalitetniji. Pored ovih podataka o neposrednom radu izveštaj Agencije pokazuje i neke pozitivne parametre energetske politike, gde bih istakao da je ukupna proizvodnja električne energije u Srbiji u 2020. godini povećana, te da je najveća u zadnje četiri godine.

Vrlo pozitivno je i to što se vidi da raste proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, kao što su vetro-elektrane, ali nije dobro to što i dalje imamo značajan procenat gubitaka energije u prenosnoj i distributivnoj mreži, mada je on ostao na nižem nivou nego u nekim ranijim godinama i decenijama.

Dužina gasovodne distributivne mreže je u prošloj godini je povećana za oko 600 kilometara, iz čega se vidi da sve veći broj građana i privrednih subjekata uviđa prednost gasa kao čistog i jeftinijeg energenta. Nama svakako ostaje da u budućem periodu poradimo da se ove delatnosti u energetici podstiču i dobiju sve veći značaj u kontekstu zaštite životne sredine.

Poslednji po redosledu tačaka današnjeg dnevnog reda je izveštaj DRI. Radi se o izuzetnoj važnoj nezavisnoj instituciji sa osnovnim ciljem kontrole trošenja javnih sredstava i računovodstvenih dokumenata raznovrsnih državnih organa i pravnih lica koji koriste ta sredstva. Pohvalno je to što možemo videti da se DRI potrudio da u prošloj godini sprovede sve planirane procese revizije, uprkos problemima sa koronom, kao i to da je rezultat tih procesa konstatovano da je ukupan obim uočenih grešaka u finansijskim izveštajima opao sa 441 na 376 milijardi dinara.

Ono što može da nas na drugoj strani zabrine iz ovih izveštaja je to da istovremeno konstatovano značajno povećanje u kategoriji zabeleženih nepravilnosti u poslovanju čiji je ukupan iznos skočio sa 10 milijardi iz prethodnog izveštaja na 130 milijardi u sadašnjem. Iz izveštaja vidi se da su gotovo sve te nepravilnosti u iznosu od 128,96 milijardi dinara bile konstatovane u različitim segmentima postupka javnih nabavki, te da to povećanje dolazi isključivo odatle, dok su iznosi nepravilnosti kod prihoda i primanja te rashode i izdatke čak i smanjili u odnosu na prethodne izveštaje.

Ovaj podatak svakako nije prijatan, ali od 1. jula 2020. godine na snazi je novi Zakon o javnim nabavkama koji bi trebalo da ubrza i pojednostavi procedure vezane za javne nabavke pa će naredni izveštaj DRI pokazati kakve on konkretne efekte je dao početkom svoje primene.

Ako se sagleda ukupan kvalitet datih ocena za izveštaje subjekata revizije vidimo da je on uglavnom nepromenjen, odnosno da su tada pozitivna mišljenja daleko pretežu nad negativnim, ovoga puta, u iznosu od 35 prema četiri i da uvek ima najviše onih mišljenja koja se daju sa rezervom, ovog puta, čak 98.

Moram da kažem da je dobro što se uočava da makar na nivou korisnika budžeta Republike i pokrajine već u dva navrata nije bilo datih negativnih mišljenja na rad tih organa. Moglo bi se razmisliti o tome da se u ovom slučajevima zauzme jedan principijalan stav da kada DRI izda negativno mišljenje o izveštajima rukovodioci tih organa, javnih preduzeća i ustanova moraju snositi političku odgovornost i biti smenjeni sa tih položaja, jer negativno mišljenje znači da su to već vrlo drastične i sistematske nepravilnosti u računovodstvu i poslovanju, a ne one koje su sporadične, od manjeg značaja i nastale uslede nenamernih grešaka i neznanja, a koje se otklanjaju izdavanjem preporuka i njihovim sprovođenjem.

U tom delu vidi se da se najveći broj izdatih preporuka uglavnom sprovodi u praksi, a da su u postupanjima po njima ostvarene značajne uštede javnih sredstava koje su u zbiru veće od milijardu dinara i svakako premašuju budžetska sredstva koja su odobrena za godišnji rad DRI i time pokazuju koliko je od značaja njena uloga i gledano u nekom čisto finansijskom smislu. Pored svoje osnovne delatnosti DRI je u ovom izveštaju naveo i niz preporuka i skrenuo pažnju na mnogobrojne praktične probleme i pravne praznine u sistemu javnih finansija i na njihovom rešavanju bi trebalo da obrate pažnju subjekti kojima su te preporuke upućene.

Poštovani narodni poslanici, na kraju se može i zaključiti da ovi izveštaji najvećim svojim delom verno oslikavaju rad nezavisnih državnih institucija, uostalom o tome su i naše kolege u resornim skupštinskim odborima već dali svoj pozitivnu ocenu dajući pozitivne zaključke na njih.

Posebno bih naglasio da su sva četiri slučaja u svim bilansnim stanjima i uspeha konstatovali pozitivne rezultate bez gubitaka, a planirani rashodi su ostvarivani u manjem obimu nego što je bilo planirano budžetom i njihovim finansijskim planovima, pa i tako domaćinsko i racionalno poslovanje u prethodnoj teškoj godini treba da pohvalimo i pozdravimo.

Poštovani narodni poslanici, naša Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje, kao što sam već najavio, odnosno kazao, dati svoju podršku ovim izveštajima, a o ovim institucijama i zaposlenima u njima dajemo punu podršku za budući rad uz želju da u budućnosti bude još struktivniji i kvalitetniji.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvažena ministarsko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na današnjem dnevnom redu sednice nalazi se predlog novog Zakona o zaštiti od buke.

Na samom početku istakao bih da će Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge sa ovog zasedanja i glasati za. Predlogom novog Zakona o zaštiti od buke koji se nalazi na dnevnom redu današnje sednice predstavlja i u praksi dokazuje proklamovane namere ove Vlade da u narednom periodu veću pažnju posveti rešavanju problema zaštite životne sredine kao bitnog faktora očuvanja prirode.

Većina nas koji živimo u velikim gradovima, pa sve više i u većim mestima može i lično da posvedoči da je buka kao povišeni i ometajući zvuk odavno sve više onaj faktor koji štetno utiče na čovekovo psihičko i fizičko zdravlje, te da je stoga potrebno da se sistematski poradi na njenom smanjenju normalno kroz određene zakonske okvire.

Iako je ovaj problematika na prvi pogled možda ne tako značajna i javnosti vidljiva kao drugi aspekti životne sredine ipak se u praksi može videti da su i na ovom planu učinjeni određeni koraci na zaštiti najugroženijih od buke, kao što su na primer postavljanje zvučnih barijera na pojedinim deonicama našeg glavnog autoputa koji prolazi kroz veća naseljena mesta gde su stambene zgrade bile u njegovoj neposrednoj blizini.

Međutim, moram da naglasim da nije svuda to urađeno. Na primer na autoputu na Koridoru 10 autoput prolazi kroz dobar deo naselja grada Niša, kroz naselje Ratko Jović i Branko Bjegović, tik uz same zgrade i kuće i da nisu postavljene barijere niti na jednom mestu i to već u dužem periodu. Zato je važno, poštovana ministarko, da imate ovu informaciju i da eventualno utičete na otklanjanje ovih nedostataka.

Sa druge strane, sa ponosom mogu da kažem da je naša gradska uprava u Nišu među prvima od većih gradova ispunila svoje zakonske obaveze i uz partnerstvo sa IPA fondovima uspela da izgradi strateške karte buke za urbano gradsko područje razvrstano prema njenim izvorima. Posebno je zadovoljstvo što smo danas isto čuli od kolega da je Niš jedini grad koji je to uradio.

U odnosu na važeći zakon predlog o kome danas raspravljamo donosi daleko razrađenija rešenja u tom pravcu. U novom Predlogu zakona je za razliku od starog precizirano na koje se slučajeve ovaj zakon ne primenjuje, a kao takvi su definisani i izvori buke koji nastaju u radnom mestu i okolini, u prevoznim sredstvima, odvojenih aktivnosti od zvučnog oglašavanja, u vršenju verskih obreda i slično.

Takođe, može se zaključiti da su u ovom zakonu na korektni način definisane nadležnosti subjekata zaštite životne sredine, a to su Republika preko ministarstva i Agencije za zaštitu životne sredine, Pokrajina, jedinice lokalne samouprave i naučne i stručne organizacije i pravna lica i preduzetnici.

U novom zakonu su sada prepoznate i neke konkretne situacije, a posebno važnom smatram onu iz člana 19. u kome se predviđaju mere zaštite od buke iz ugostiteljskih objekata po kojoj će vlasnici ugostiteljskih objekata u kojima se emituje muzika biti dužni da obezbede uslove i mere zvučne zaštite, a u članu 32. je definisano da će tu kontrolu moći da vrši komunalna milicija, uz pravo naplate kazni uz privremeno oduzimanje predmeta koji su izvor buke, uz mogućnost pokretanja postupka za zabranu obavljanja delatnosti, što u prethodnom zakonu nije bio slučaj.

Nadamo se da je ovim, napokon, stvoren jasan pravni osnov za razgraničenje nadležnosti i postupanja državnih organa u ovakvim slučajevima kada će se u buduće znatno oštrije i efikasnije postupiti po prijavama za galamu iz tih objekata u sitnim noćnim satima kad joj vreme nije.

Pored ove najvažnije odredbe novi zakonski predlog detaljnije definiše i obaveze i ostalih subjekata u ovoj oblasti. Tu će u perspektivi najveći posao biti na jedinicama lokalne samouprave koje će u narednom periodu morati da izvrše akustično zoniranje svojih teritorija i urbanih područja, te da u skladu sa dobijenim rezultatima odrede tzv. tihe zone, pre svega oko bolnica i škola, gde će nastojati da se sistematskim merama buka svede na najmanju moguću meru.

Na Republici i pokrajini će takođe biti veliki posao da izvrše dovršenje karata ugroženosti bukom duž svih važnih putnih i železničkih pravaca u državi i da se u skladu sa tim reaguje postavljanjem novih zvučnih barijera na najugroženijim mestima. Ta mesta su, pored ostalih i ova mesta koja sam naveo u prethodnom delu, u delu grada Niša.

Kod drugih pitanja životne sredine mislim da će najvažnije biti da sami kao građani podignemo svest o tome da nas buka sve ugrožava i da nastojimo da je što manje pravimo. Na žalost svedoci smo da to nije slučaj, jer je dovoljno samo izaći iz ove zgrade i slušati stepen buke na ovoj raskrsnici koja je jedna od najprometnijih u Beogradu, a tako je verovatno u svakom većem gradu.

Zato apelujem, iako je naša saobraćajna policija opterećena raznim drugim stvarima, ona bi definitivno trebala da deo pažnje posveti i ovom besomučnom nesavesnom korišćenju automobilskih sirena u našim gradovima, te da se za takve pojave sistematičnije i češće izdaju prekršajni nalozi, pa bi se onda i stepen te buke u gradskim aglomeracijama bar malo smanjio.

Poštovani narodni poslanici s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima koji treba da pruže našim građanima zaštitu od buke, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje, pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog zakona. Takođe poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovana ministarko, u potpunosti podržavam izražene ocene i stav potpredsednika Skupštine Stefana Krkobabića o radu vašeg ministarstva i vas lično i ja vam zahvaljujem na tome. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, gospodine Krkobabiću, uvaženi ministre, dame i gospodo narodi poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u objedinjenoj raspravi nalazi se četiri zakonska predloga iz oblasti finansija, finansijskog poslovanja.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove zakone i ova zakonska rešenja i ostale predloge koji su na ovom zasedanju i glasaće - za.

Od ova četiri zakonska predloga iz oblasti finansija i finansijskog poslovanja prve dve tačke su delimično povezane u svojoj materiji i odnose se na proces fiskalizacije, odnosno osavremenjivanja sistema praćenja i naplate poreza prilikom trgovine u maloprodaji.

Izmenama Zakona o fiskalizaciji vrše se određena preciziranja postojećeg zakonskog teksta, tako što se pojašnjava da dobavljači elektronskih fisklanih uređaja moraju da budu registrovana pravna lica, ili preduzetnici koji se nalaze u domaćem poreskom sistemu, odnosno imaju domaći poreski identifikacioni broj.

Predviđeno je da se na izdatom fiskalnom računu može prikazati i šifra za evidentirani promet dobra ili usluga, ako je kao takvu znači obaveznik fiskalizacije čime se može postići kvalitetnija zaštita prva i veća diskrecija podataka krajnjih korisnika, odnosno kupaca, naročito u pojedinim uslužnim delatnostima kako je npr. zdravstvo Republike Srbije.

U prelaznim odredbama izmenjeni su oni stavovi koji se odnose na početak primene ovog zakona, pa je predviđeno da već usvojeni zakon stupa na snagu za manje od mesec dana, odnosno 1. novembra za one subjekte koji su prethodno već izvršili neophodne pripreme i već su spremili da uđu novi sistem fiskalnog poslovanja, a da se za one koji nisu uspeli da nabave nove uređaje i da se prilagodi rok za definitivni prelazak na novi sistem je malo pomeren, odnosno sa 1. januara na 1. maj naredne godine. To je urađeno po zahtevu zainteresovanih subjekata.

Ovo je svakako jedan veliki posao koji nam predstoji da se obavi u relativno kratkom vremenu, ali država planira značajna finansijska sredstva za pomoć, za kupovinu novih savremenih uređaja, koji će i samim trgovcima značajno olakšati rad i smanjiti troškove, a da ne govorimo koliko će ubrzati rad poreskoj upravi i podići efikasnost stope naplate poreza, od čega ćemo svi imati koristi.

U vezi sa ovim nalaze se i izmene Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, gde se već postojeća korišćena terminologija usklađuje sa novom u Zakonu o fiskalizaciji.

Pored ovih međusobnih usklađivanja naglasio bih kao veoma važnu i dopunu ovog zakona u predloženom novom članu 41b, kojim se ovlašćuje poreska uprava da može po službenoj dužnosti umesto poreskog obaveznika da podnese poresku prijavu za doprinose za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednih društava.

Za nas u PUPS-u, kao partija koja se posebno stara o zaštiti interesa penzionerske populacije i starih ljudi ovo je vrlo značajna odredba koja će imati za cilj da poveća stopu naplate ovih doprinosa, a time i veću socijalnu sigurnost naše penzionerske populacije, odnosno najstarijih naših sugrađana.

U trećem Predlogu zakona, takođe se radi o manjim izmenama i dopunama postojećeg Zakona o registru građana kojima se uplaćuje novčana pomoć zbog pandemije virusa korona. Međutim, tim manjim izmenama ostvariće se značajna mogućnost da se svim našim punoletnim građanima jednokratno isplati još po 20 evra bespovratne novčane pomoći u decembru mesecu povrh svih do sada već isplaćenih tranši građanima koje će ovim dostići minimalni zbir od najmanje 180 evra po svakom stanovniku, a za većinu njih, odnosno za većinu naših sugrađana ti iznosi su bili, odnosno biće i viši.

Mora se biti pošten i priznati da je malo koja vlada u regionu pa i šire u Evropi uspela da pokaže toliki stepen socijalne solidarnosti sa svojim građanima, a naročito sa najranjivijim kategorijama poput penzionera i starih osoba i da omogući isplatu za naše uslove, relativno visoke iznose novčane pomoći, što je takođe posebno pokazatelj da nam je ekonomija dobro stoji i posle gotovo godinu i po dana od izbijanja korona krize i nadamo se da će se ove pozitivne tendencije nastaviti i u narednom periodu.

Naposletku, četvrta tačka današnjeg dnevnog reda odnosi se na Predlog zakona o zaduživanju Republike Srbije kod novosadske OTP banke u iznosu od 170.000.000 evra namenskog kredita u cilju generalne rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Subotica-Horgoš-Segedin.

Predviđa se da se ova sredstva utroše i da se ova pruga potpuno remontuje, kompletno zamene svi koloseci novim, da se uradi elektrifikacija, srede sve zapuštene železničke stanice i pružni prelazi, čime će ovaj put i pravac ponovo zaživeti u svojoj punoj zamisli.

Subotica, kao peti po veličini grad u državi postaće važno železničko tvorište. Naša železnica dobija nove mogućnosti za povećanje prihoda kroz mogućnosti da se preuzme i deo teretnog saobraćaja iz Mađarske i kroz ponovno uspostavljanje putničkog saobraćaja put omogući našim građanima udobno putovanje.

S toga, treba pozdraviti i podržati napore da se sredi ovaj putni pravac, iako se radi o pruzi koja je klasifikovana kao regionalna.

Takođe, ja ću podsetiti i još jednom iskoristiti priliku da apelujem da se što pre krene i u generalnu rekonstrukciju, sređivanje pruge Niš-Dimitrovgrad koja predstavlja deo glavne železničke magistrale u državi, a koja se nalazi u izuzetno lošem stanju, s obzirom na činjenicu da putničkom vozu po zvaničnom redu vožnje treba čak tri sata da prevali rastojanje od svega 90 kilometara od Niša do Dimitrovgrada, a da ne govorimo koliko se vremena gubi usled toga što pruga nije elektrifikovana, pa se u Nišu i Dimitrovgradu moraju menjati lokomotive.

Posebno za Niš i građane Niša, izmeštanje pruge iz centralnog jezgra grada je najznačajniji projekat koji treba realizovati.

Mi već unazad desetak i više godina u Nišu donosimo neke odluke koje upućujemo Vladi Republike Srbije, odnosno višim institucijama i ministarstvima da se taj projekta konačno uradi, jer je mnogo bitan za sve građane Niša.

Izmeštanje pruge, o čemu smo mi iz Niša stalno ukazivali, je obaveza države, odnosno Republike Srbije, tako da što se tiče grada, on je svoje obaveze u delu projekta izmeštanja pruge rešio. Očekujemo da će Vlada Republike Srbije na adekvatan način i u izvesnom vremenskom periodu pokrenuti i ovaj projekat.

Ovo zaista mora da postane prvi prioritet našim železnicama, kada se napokon dovrše radovi na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte. Ja se iskreno nadam da će se na tome krenuti da se radi što pre.

Poštovani gospodine ministre, iskoristiću priliku da vas pitam kada će na red doći rekonstrukcija pruge Niš – Dimitrovgrad, imajući u vidu da je na pravcu Koridora 10, koji je veoma bitan i kao drumski saobraćaj i kao železnički? Kada se planira konačno njena elektrifikacija i konačno kada će se izmestiti deo pruge koji se nalazi u centralnom jezgru grada?

Samo na tom delu pruge kroz grad postoje 14 pružnih prelaza koji ugrožavaju bezbednost saobraćaja, ali ugrožavaju i bezbednost svih ljudi koji koriste taj deo grada.

Poštovani narodni poslanici, s obzirom da se radi o značajnim zakonskim rešenjima, koji treba da olakšaju funkcionisanje našeg fiskalnog i poreskog sistema, ali i da finansijski pomognu našim građanima, lično ću u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.

Mi iz PUPS-a smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima. Poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih zakona.

Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja koja će se razmatrati na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji i uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.