Uvaženi predsedavajući, poštovana predsednice Vlade sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za Ministarstvo za brigu o selu gospodina Milana Krkobabića.

Poštovani gospodine ministre, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, po prvi put je formirano Ministarstvo za brigu o selu kao nasušna potreba da se selo Srbije sagledava na jedan celovitiji način.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za ostanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Kao što je u prethodnoj diskusiji ministar neki reče da je jaka vojska jaka Srbija, jako selo je takođe jaka Srbija.

Imajući u vidu vaš prethodni rad po pitanjima obnove i oživljavanja sela Srbije, kao i vaša uspešna saradnja sa Odborom za selo SANU na raznim projektima o selu, pre svega mislim na projekat „52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije“, gde smo pružili mogućnost žiteljima sela da ispunjavaju svoje zahteve i da svoje potrebe realizuju na jedan civilizovan način.

Projekat „500 zadruga u 500 sela“ koji je planiran za tri godine i formirano je po tom projektu preko 700, čini mi se da je 750, zadruga koje su dobile određene benefite ove države i uspešno danas funkcionišu. Država Srbija u selima Srbije gde smo po tom projektu omogućili žiteljima da imaju lekara, da imaju državnog službenika i da imaju poštara i da svoje potrebe direktno rešavaju u mestu življenja, odnosno u selu.

Molim vas da nam bliže pojasnite šta ovo ministarstvo planira da čini u narednom periodu? Pre svega, mislim na nastavak programa koji se odnosi na osnivanje zadruga, izgradnja infrastrukture, obnove domova kulture, otkup seoskih domaćinstava i drugih vidova pomoći kako bi omogućili žiteljima sela Srbije da žive na jedan dostojanstven način, odnosno da svoje potrebe realizuju kroz sve ono što mogu i stanovnici gradova. To je prvo pitanje u okviru ovoga.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovim iscrpnim odgovorima i posebno me raduje predlog zakona o teritorijalnoj organizaciji. Naše selo ne postoji u Ustavu Republike Srbije. Mi govorimo o raznim zakonima. Primera radi, Zakon o stanovanju koji reguliše i stambenu zgradu koja ima tri stana i, da kažemo, tri puta četiri, dvanaest stanovnika. Mi nemamo zakon o selu koji bi trebao da reguliše zajednicu seosku u kojima danas imamo oko 10.000 stanovnika. Velika sela u Pomoravlju, Vojvodini itd.

Mene posebno raduju ove inicijative od teritorijalne organizacije eventualno o Zakonu o selu koji bi definisao sve potrebe sela i načine funkcionisanja tih potreba i kroz finansiranje i kroz ostvarivanje svih njihovih prava.

Može se reći da je slika sela danas sumorna i postoji puno opravdanje za formiranje ovog Ministarstva za brigu o selu, imajući u vidu, kao što reče ministar, da u selu živi preko 40%, odnosno tačno 40,5% stanovnika Srbije. Da li, gospodine ministre, znači da mogu biti spokojniji sada kada imaju, da tako kažem, svoje ministarstvo i da će određene potrebe da budu zakonski regulisane i da imaju sigurnost i spokojnost u boljem životu?

Šta će to značiti, pre svega, za mlade ljude, mlade današnje koji žive na selu ili mlade koje žele da se vrate da žive na selu? Da li postoje realne osnove da ovo ministarstvo sada kao prvi put u Vladi kroz Vladu Republike Srbije pokrene neke programe koji će biti ne u ovom mandatu, nego programe koji će biti adekvatni u narednom periodu? Da li postoje realne osnove za žitelje sela da mogu imati približno iste uslove života i rada kao stanovnici grada? Bez tih uslova mi ne možemo ni vratiti mlade ni zadržati mlade na selu, a osnov svake zajednice su mladi.

Ovo što reče gospodin Palma, problem je venčanja i okupljanja na svadbama, a seoska domaćinstva, odnosno seosko stanovništvo je željno da im unuci ostanu na selu, da im ostanu sinovi i deca i da na neki način žive uspešno na svojim imanjima, na svojim gazdinstvima. Eto, to je drugi set pitanja.

Zahvaljujem se,, gospodine ministre, što ste nam pojasnili ulogu ovog Ministarstva i što će se selu konačno pružiti mogućnosti da se stvore uslovi da bude poželjna lokacija za život, pre svega mladih ljudi.

Ne možete da garantujete da će biti spokojniji život, ali sam ovaj vaš program i ovaj projekat i sve ovo što radite na obnovi i oživljavanju srpskog sela ipak daju neku nadu spokojnijeg života na selu, jer će kroz to ministarstvo koje ga već doživljavaju kao svoje ministarstvo moći da i oni učestvuju u davanju raznih predloga, pokretanju raznih projekata.

Ja pozivam naše domaćine, pozivam tih 40,5% žitelja naše prelepe Srbije da uzmu puno učešće u realizaciji, odnosno u stvaranju uslova za svoj život. Hvala vam još jednom.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu.

Danas govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja prognozu prihoda i rashoda države za narednu godinu.

Budžet za 2021. godinu, planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva.

Dobra strana ovog budžeta, jeste ta što je on realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Takođe, dobra strana ovog budžeta i to kako je u izlaganju o budžetu rečeno, da je sa jedne strane budžet za 2021. godinu razvojni, te se njime podstiče dalji razvoj privrede i označava nastavak razvoja, što u suštini znači nastavak realizacije nacionalnog investicionog plana.

Sa druge strane, Predlogom budžeta izdvojeno je više sredstava za plate i penzije, što znači podizanje standarda građana na viši nivo.

Svakako, otežavajuća okolnost kod planiranja budžeta za 2021. godinu je situacija izazvana pandemijom korona virusom i nemogućnost sagledavanja posledica ove pandemije, za šta je potrebno planirati određena sredstva.

Radi podsećanja, prema podacima RZS, rast BDP-a u prvom kvartalu 2020. godine iznosio je 5,1% i bio je praćen pozitivnim kretanjem u svim privrednim sektorima, iako je rast ekonomske aktivnosti bio solidan tokom prvog kvartala, početak blagog usporavanja privredne aktivnosti, primećen je tokom marta kao posledica dramatičnih promena u međunarodnom okruženju, a sve izazvano pandemijom korona virusom.

Svakako postoje neki nedostaci u Predlogu ovog dokumenta i mi iz PUPS-a verujemo da će se amandmanima ovaj zakon popraviti. Poslanička grupa PUPS – Tri P će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon i za njega glasati.

Ja kao predstavnik PUPS-a i poslaničke grupe PUPS – Tri P, partija koja se svojim programskim načelima opredelila za zaštitu najstarije populacije stanovništva, penzionera, starijih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu kojim će se zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Vlada u celini, ali i ministarstva pojedinačno, treba daleko veću pažnju da posvete našim najstarijim sugrađanima, kroz konkretne pozicije finansijskih sredstava kojim će se obezbediti sagledavanje problema i potreba starih osoba.

Imajući u vidu da je država Srbija, država sa izuzetno starijom strukturom stanovništva i spadamo u sam vrh Evropskih nacija i država koje imaju stariju populaciju stanovništva i važe za starije nacije u Evropi, onda svakako moramo i budžet i ostala zakonska rešenja da prilagođavamo i ovoj strukturi stanovništva.

Srbija je potpisnik madridskog dokumenta, pod nazivom „Madridski međunarodni plan akcije o starenju“, koji je usvojen još 2002. godine, koji označava prekretnicu u odnosima društva i države prema starijim osobama i predviđa izgradnju društva za sve uzraste. Ovaj dokument traži od vlada potpisnica da se pristupi novom odnosu pitanja starosti i starenja u 21. veku, a nosioci tih aktivnosti je Vlada u celosti i pre svega, Ministarstvo rada, zdravlja, Ministarstvo prosvete, omladine i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i jedinice lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

U skladu sa ovim dokumentom, Vlada Republike Srbije je 2005. godine, usvojila Nacionalnu strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike koje će društvo i privredu i pre svega, zdravstvo i socijalnu, tržište rada, obrazovanje i kulturu, sport, uskladiti sa demografskim promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životno doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.

Strategija se zasniva na sledećim osnovnim principima, doživotnog razvoja pojedinca, unapređenje i zaštita svih ljudskih prava i osnovnih sloboda, obezbeđivanje ekonomske i socijalne sigurnosti i kvaliteta života u starosti, omogućavanja pune integracije i participacije starih u zajednicu, eliminacija svih oblika društvenog zanemarivanja, usled opadanja funkcionalnih sposobnosti u starosti i invalidnost. Angažovanje na ostvarivanju rodne ravnopravnosti, poštovanje različitosti i posledično drugačijih potreba među populacijom starih. Promovisanje međugeneracijske tolerancije, solidarnosti, dijaloga, uspostavljanje partnerstva na svim nivoima, Vlade, nevladinog sektora, privatnog sektora između samih starih ljudi.

Stare osobe imaju veliko znanje nagomilano dugogodišnjim radom, velio iskustvo i mudrost, što je karakteristika starih osoba. Zbog toga je neophodno da se oni uključe u sve segmente društvenog života, jer i dalje mogu i hoće da pomognu društvenoj zajednici.

U ime 1,7 miliona penzionera i još 300 hiljada starih osoba, koji nemaju nikakva primanja, jer nisu ostvarili pravo na penziju, a ne mogu da ostvare vidove socijalne pomoći zbog posedovanja neke imovine na kojoj ne mogu da ostvaruju prihode, zbog raznoraznih razloga, što ukupno čini oko dva miliona stanovnika ove naše prelepe Srbije, pokušaću da uverim nosioce, pre svega izvršne vlasti, da kod planiranja budžeta, ne samo republike, već i pokrajine i lokalnih samouprava, da na adekvatan način sagledavaju naše najstarije sugrađane.

Madridski međunarodni plan akcije o starenju, na kome se zasniva Strategija o starenju Vlade Republike Srbije insistira da Vlada i ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa preko 650 hiljada svojih članova, kao i „Pokret trećeg doba Srbije“, koji je takođe reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba su takođe nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u Republici Srbiji, u delu socijalnih potreba, zdravstvene potrebe, kulturno-zabavnih aktivnosti, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivnosti.

Zbog toga Vlada, državni organi, sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije i „Pokret treće doba Srbije“, doživljavaju kao partnere u realizaciji svih programskih aktivnosti sa starijom populacijom stanovništva.

Vlada Republike Srbije u skladu sa Madridskim sporazumom donela je odluku o obrazovanju Saveta za pitanja starenja i starosti 2017. je potvrdila 2019. godine, kao stručno savetodavno telo koje razmatra pitanja starosti, starenja, društvenog i ekonomskog položaja starih lica, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i učešće u razvoju društva, privrednom i javnom životu.

Nažalost, većina lokalnih samouprava se nije rukovodila ovom odlukom Vlade, i nisu obrazovali ovo telo. Koliko je meni poznato, jedino grad Niš, gradska opština Crveni krst Niš i još par gradova i opština u Srbiji su obrazovali ovo telo, a ostali kao da nemaju stariju populaciju stanovništva u svom sastavu.

Ako gradimo društvo za sva životna doba, onda je neophodno da na nivou lokalnih samouprava treba da se obrazuju saveti za stare, kancelarije za stare, kako bi stare osobe imale mogućnosti da preko njih iskažu svoje potrebe i probleme i daju određene inicijative i predloge.

Civilizacijski nivo jednog društva meri se odnosom prema najmlađima i prema najstarijima. Ako nam je taj odnos valjan onda smo postigli nešto veoma vredno. Penzioner nije samo stanje duha. Dostojanstvo, pre svega, jer su to kreativni i vredni ljudi. Korisnici penzija su ljudi koji su i dalje profesori, lekari, radnici, trgovci, umetnici, ljudi koji i dalje rade i stvaraju. Svoditi te ljude samo na običajnu frazu: „to su samo penzioneri“ ili pogrdno „penzosi“ je nedopustivo.

Poslanička grupa PUPS – Tri P, je pokrenula društveni dijalog o reformi penzijsko-invalidskog sistema prošlogodišnjim usvajanjem izmena i dopuna Zakona o penzijsko i invalidskom osiguranju predstavlja nastavak započete reforme sistema penzijsko-invalidskog osiguranja kojim se definitivno isključuje mogućnost arbitrarnosti, grupe pojedinca ili organizacije o usklađivanju penzija, već se novim zakonskim rešenjem definišu pravila u ovoj oblasti.

Mi iz PUPS smo stava da je penzija ekonomska kategorija i ona se mora isplaćivati redovno i da država bude garant isplate. S druge strane, moraju se naći novi načini pomoći penzionerima sa niskim penzijama kao vid socijalnih davanja.

Postoje veoma pozitivni primeri brige o penzionerima i mi iz PUPS pozdravljamo inicijativu predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića, o isplati 5.000,00 dinara, svim penzionerima kao vid pomoći, ali i priznanje da su penzioneri podneli najveći teret u vremenu konsolidacije i stabilizacije državnih finansija.

U skladu sa inicijativom predsednika Srbije, PUPS pokreće inicijativu da i lokalne samouprave u okviru svojih mogućnosti iz svojih budžeta planiraju sredstva za te namene kao što je jednokratna ili višekratna novčana pomoć, pomoć u paketima hrane, nabavka lekova i drugih vidova pomoći.

Budžetom za 2001. godinu je od 1. januara, predviđeno usklađivanje penzija po švajcarskoj formuli od 5,9%, čime se pokazuje opravdanost prošlogodišnjeg donošenja novog Zakona o penzijskog i invalidskog osiguranja.

Smatramo da je predloženi švajcarski model usklađivanja penzija dobar kao prelazno rešenje, ali isti, nažalost, na duže staze stalno umanjuje prosečnu penziju od prosečne plate. Zato PUPS predlaže model usklađivanja penzija Tri P – penzije prate plate, jer je daleko najpravedniji i najpravičniji.

Kada govorim o ovo modelu Tri P, to znači koliko profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku u radnom odnosu, toliko i profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku koji je u penziju.

Nas iz PUPS posebno raduje stav predsednika Aleksandra Vučića koji je uvideo nedostatke francuske formule i u dogovoru sa predsednikom PUPS, Milanom Krkobabićem najavio poboljšanje švajcarske formule po predlozima PUPS iz 2019. godine.

To znači da usklađivanje treba vezivati za rast plata u javnom sektoru i da penzije u proseku ne padnu ispod 50% prosečne plate.

Ako se obistine predviđanja predsednika Vučića, da će prosečna plata 2025. godine, biti 900 evra, što za naše najstarije sugrađane znači prosečna penzija 2025. godine, biće 450 evra. Nažalost, danas smo čuli da će ona biti 430 evra. Ministre, molim vas da promenite svoj stav i da to bude najmanje 50% proseka plate.

Ovom prilikom bih posebno apostrofirao da ministarstvo rada iznađe mogućnost povećanja najnižih penzija svih kategorija penzionera od poljoprivrednih, starosnih, invalidskih i drugih. Žao mi je što ministarka za rad nije tu, ali bi trebalo razmišljati, pre svega o tim najnižim penzijama, odnosno minimalnim penzijama.

Druga tema o kojoj bi govorio je sledeća. Oktobra meseca ove godine usvojili smo Zakon o ministarstvima, kojim je izvršena delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu. Osnivanje tri nova ministarstva doprineće jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima i poboljšanje stanje u tim oblastima.

Reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje Ministarstava za brigu o selu od suštinskog je značaja za opstanak sela, a samim tim i opstanak Srbije.

Budžetom su izdvojena sredstva za rad ovog ministarstva. Ona su i mala i velika. Mala, jer su potrebe velike, a sredstva su nedovoljna, ali su velika jer se po prvi put država na ovaj način brine o selu.

Selu nedostaje društvena nadogradnja u svim oblastima, kulturi, zdravstvu, obrazovanju, infrastrukturi i dr. Očekujem da će ministar Ministarstva za brigu o selu izaći sa konkretnim predlozima za celokupnu društvenu nadogradnju sela i naredna godina će biti osnovni pokazatelj za buduće vlade i buduće ministre Ministarstva za brige o selu.

Milan Krkobabić, dosadašnji ministar u Vladi Republike Srbije zadužen za ravnomerni regionalni razvoj, pokazao je da hoće i može da pokreće i realizuje projekte bitne za naše selo. Podsetimo se – 52 nedelje u godini, 52 pošte u selima Srbije; Država Srbije u selima Srbije dovođenjem lekara, poštara, državnog službenika u selima Srbije; projekat – 500 zadruga u 500 sela, prevazišao je sva očekivanja i za nepune tri godine osnovano je preko 760 zadruga. Na predlog ministra Krkobabića formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao odgovor daljem propadanju sela. Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje akademski odbor za selo Srpske akademije nauke i umetnosti.

Dalje, urađen je Nacionalni program za preporod sela Srbije, koji tretira sve aspekte života na selu, od egzistencijalnih preko infrastrukturnih segmenata kulture, očuvanja kulturne baštine u seoski sredinama, sporta, obrazovanja, zdravstva, pa sve do starih zanata u seoskom turizmu.

Od 4.700 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela ima manje od 100 žitelja, dok manje od 500 stanovnika ima u 2.832 sela. Ako se sadašnji proces nastavi, za deceniju i po u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz doskorašnjeg života.

To su poražavajući podaci koji ukazuju da je potrebna nova agrarna i socijalna reforma, koja bi omogućila razvoj poljoprivrede u vangradskim sredinama u kojima živi preko 40% građana Srbije.

Kada ministar Krkobabić govori o selu, sa pravom mislite da je selu neophodna škola, ambulanta, pošta, dom kulture, zadruga, crkva, ali i sva infrastruktura koja podrazumeva dostojan život – putevi, vodovod, kanalizacija, atarski putevi, pristup internetu i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu. Zato je obaveza svih ministarstava da u delu svojih nadležnosti planiraju sredstva za te namene.

Kad govorimo da su sredstva opredeljena za selo mala ali i velika, sa pravom se može reći da će koncept Ministarstva za brigu o selu i Nacionalnog programa za preporod sela Srbije biti naslonjen na plan „Srbija do 2025. godine“, kojim se predviđaju sredstva u iznosu od pet milijardi evra za pet hiljada kilometara lokalnih puteva, tri milijarde evra za kanalizaciju i vodovod u 80 lokalnih samouprava južno od Save i Dunava, dodatnih 300 miliona evra za poljoprivredu, 86 miliona EU za

navodnjavanje, 50 miliona za nabavku traktora i druga sredstva koja će Ministarstvo za brigu o selu ugraditi u svoje programe za obnovu i oživljavanje srpskog sela, kroz programe strateškog sagledavanja položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje i promociju tradicija i kulturnog nasleđa u seoskim sredinama, projekti u saradnji sa EU.

Delovanje Ministarstva biće usmereno i na otkup praznih kuća u seoskim sredinama, radi dodele bračnim parovima koji odluče da žive na selu. Dalje, besplatna dodela poljoprivrednog zemljišta na korišćenje do 50 hektara mladim bračnim parovima, bez nadoknade. Zatim, adaptiranje postojećih domova kulture ili zadružnih domova u gravitacionim selima u multifunkcionalne objekte sa neophodnim sadržajem i uslugama za mlađe i starije stanovništvo; program ekonomsko-finansijskog podsticaja za zemljoradničke poljoprivredne, zanatske, turističke, socijalne i druge zadruge, u cilju unapređenja poslovanja starih i novoosnovanih zadruga; informaciono-tehnološku podršku u seoskim sredinama, opremanje računarskih učionica u seoskim školama sa internetom i priključkom, pojačavanje signala u ruralnim predelima; podrška najznačajnijim kulturnim manifestacijama u ruralnim područjima, kao i pokretanje novih manifestacija koje neguju tradiciju i oživljavaju društveni život na selu; dodatne aktivnosti u cilju poboljšanja društvenog standarda seoskog stanovništva, nabavka mini-buseva i kombi vozila u cilju razrešavanja osnovnih potreba za kretanje seoskog stanovništva; podrška razvoju sportskih aktivnosti na selu i drugo.

Za sve projekte predviđene su adekvatne edukativno-promotivne aktivnosti, koje imaju za cilj da najširem auditorijumu približe vrednosti i mogućnosti života i rada na selu.

Pozivam sve narodne poslanike da u svojim lokalnim samoupravama utiču na lokalnu vlast da u saradnji sa Ministarstvom za brigu o selu pomognu obnovi i oživljavanju sela Srbije i na taj način stvori adekvatne uslove za preko 40% stanovništva koje živi na selu.

U danu za glasanje Poslanička grupa PUPS će podržati ovaj zakon i druge zakone i glasati za. Zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku želeo bih da uputim čestitke novoizabranom rukovodstvu Narodne skupštine Republike Srbije, pre svega predsedniku Ivici Dačiću, potpredsednicima, kojih ima šest, i generalnom sekretaru Narodne skupštine. Želim im uspešno vođenje sednica Skupštine i svih skupštinskih poslova koji su u nadležnosti predsednika i potpredsednika.

Danas kad govorimo o Zakonu o ministarstvima. Ovim zakonom vrši se delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu i potrebe da se uvedu neka nova ministarstva.

Osnivanje tri nova ministarstva će doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u tim oblastima i poboljšati stanje takođe u tim oblastima. Ja ću se težišno zadržati danas na ova tri ministarstva, ukazujući na neke dobre predloge koji su uokvireni u ovim ministarstvima.

Članom 12. Predloga zakona predviđa se ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Pre svega, u stavu 2. ovog člana biće detaljno uređena opšta pitanja položaja pripadnika nacionalnih manjina, mada i do sada Republika Srbije je pružala najviše standarde u oblasti položaja nacionalnih manjina.

Stavom 3. predviđa se detaljnija uređenost ravnopravnosti polova, antidiskriminaciona politika, kao i pitanja u vezi unapređenja rodne ravnopravnosti. Ovo ministarstvo bi trebalo da posebnu pažnju poklanja antidiskrecionoj politici, jer postoje veoma osetljive grupe stanovništva, koje trpe diskriminaciju, prvenstveno deca, starije osobe i marginalne grupe stanovništva.

Stavom 4. definišu se oblasti pripremnog popisa kojim se uređuje položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva. Kada govorimo o propisima koji uređuju položaj udruženja i drugih organizacija civilnog društva smatram da je jedan od prioritetnih zadataka ovog ministarstva priprema predloga o izmenama i dopunama Zakona o udruženjima, a posebno izmena člana 10. u kojem je definisano da udruženja mogu osnovati najmanje tri osnivača, što ne doprinosi reprezentativnosti udruženja.

Savez penzionera Srbije, kao reprezentativna organizacija koja ima oko 650.000 članova, je pokrenuo inicijativu o izmenama Zakona o udruženjima i ovo ministarstvo bi trebalo upravo sa reprezentativnim udruženjima, odnosno Savezom penzionera Srbije, usaglašavati izmene i dopune novog Zakona o udruženjima.

Članom 20. Predloga zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o porodici, demografiji, koje bi obavljalo poslove državne uprave i odnosi se na sistem porodično-pravne zaštite, brak, populacionu politiku, planiranje porodice, podršku i decu, unapređenje i razvoj demografske politike i druga pitanje. Osnivanjem ovog ministarstva pokrećemo strateška pitanja od interesa za državu Srbiju.

Ako znamo da Srbija sve godine gubi jedan osrednji grad sa oko 30.000 stanovnika, onda je ovo prava stvar da konačno posvetimo pažnju ovom problemu. Mi smo u dosadašnjem periodu stalno govorili o ovom problemu i bila su nam puna usta, ali u praksi nije to bilo sasvim onako kako smo promovisali.

Navešću samo grad Niš iz koga dolazim. Odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša svake godine podnosi predloge za izradu budžeta grada Niša, imajući u vidu da su to sve realni predlozi, ekonomski opravdani, i ostvarljivi, delimično se ugrađuju u budžet grada Niša.

Nažalost, jedan predlog koji je iz domena ovog ministarstva, odnosno biće iz domena ovog ministarstva godina se ne prihvata u Nišu, a to je predlog podrške rađanja i roditeljstva.

Naime, PUPS insistira da grad Niš ima isti tretman prema svim trudnicama i porodiljama na teritoriji grada Niša, odnosno da svim porodiljama koje nisu u radnom odnosu grad isplaćuje mesečnu nadoknadu u iznosu od 10.000 dinara na mesečnom nivou, a u trajanju od jedne godine. Po statističkim podacima takvih slučajeva ima oko 600, što bi na godišnjem nivou iznosilo oko 72 miliona dinara, što nije veliki izdatak za grad Niš. Nažalost, prethodnih godina nije bilo sluha za taj predlog.

Sada grad Niš, po prvi put u svojoj istoriji, na čelu ima ženu, odnosno za gradonačelnicu je izabrana gospođa Dragana Sotirovski i nadamo se da će konačno ovaj predlog PUPS-a ući u budžet grada, imajući u vidu da je Dragana porodična žena.

Godine 2016. gospodin Aleksandar Vučić u ulozi premijera, odnosno predsednika Vlade Republike Srbije donosi odluke da sednice Vlade izmesti iz Beograda i iste drži u Nišu, odnosno, kako bi mi rekli, u Niš. Tada su, kao zaduženje ministra za regionalni razvoj, pokrenuta neka pitanja koja su težišno bila usmerena prema jugoistočnoj Srbiji i u saradnji sa kabinetom ministra za regionalni razvoj, u saradnji sa SANU, pokreće i realizuje projekte na obnovi i oživljavanju srpskog sela.

Konačno, Predlogom zakona o ministarstvima osniva se i ministarstvo za brigu o selu. Članom 23. predlogom zakona predviđa se da ministarstvo za brigu o selu obavlja poslove koji se odnose na strateško sagledavanje položaja sela i seoskog stanovništva, predlaganjem mera i aktivnosti za unapređenje uslova života i rada na selu, negovanje tradicije i tradicionalnog načina života na selu a radi očuvanja kulturno-istorijskih sadržaja seoskih sredina. Reorganizacija postojeće strukture ministarstva i osnivanje ovog ministarstva od suštinskog je značaja za opstanak srpskog sela, a samim tim i opstanak Srbije, jer znamo da je srpsko selo uvek u najtežim slučajevima hranilo Srbiju.

Izneću samo deo podataka koji ukazuju na sumornu sliku sela i puno opravdanje za osnivanje ovakvog jednog ministarstva. Podatke je obradio naš poznati publicista Milan Gulan. Iz ovih podataka videćete da i uloga i poslovi koje će obavljati ministarstvo za brigu o selu biće veoma veliki.

Procenjeni broj stanovništva u Srbiji u 2019. godini je oko 6.945.235 osoba koji žive u 2.487.886 domaćinstava. Polna struktura 51,3% čine žene i 48,7% čine muškarci. Van gradskih sredina živi 2.914.990 stanovnika, što iznosi 40,5% stanovništva. Ovo je potvrda da je ovo ministarstvo veoma bitno, jer mora da vodi brigu o 40% stanovništva Republike Srbije.

U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi, između 30 i 40.000 stanovnika. Ako se tako nastavi Srbija će u nekom narednom periodu ostati bez svojih žitelja.

Stanje u selima. Ja bih vas molio da propratite ove podatke koji su frapantni. Od 4.709 naselja, odnosno sela, 1.200 je u fazi izumiranja. U 86% naselja opada broj žitelja. U 1.034 sela je manje od po 100 žitelja. U 550 ima manje od 50 stanovnika. U Srbiji, čak 73% sela nema dom kulture, što znači da ovo ministarstvo sa Ministarstvom za kulturu i informisanje mora biti u neposrednoj komunikaciji radi obezbeđivanja. Starije generacije sećaju se da je ranije, maltene, u svakom selu bio dom kulture.

U Srbiji oko 50 praznih naselja, dok još njih 85 ima manje od po deset stanovnika. U velikoj broju naselja postoji veliki broj praznih kuća i veliki broj kuća koje se prazne. U 230 sela nema osnovne škole. Čak u 173 osnovne škole u 2015. godini imali smo samo po jednog đaka. U 500 sela nedostaju asfaltni putevi i veza sa svetom. U 400 sela u Srbiji nema prodavnice. U 2.760 sela nema vrtića. Srpsko selo karakteriše i nešto starije stanovništvo sa 43,6 godina života u zavisnosti od grada gde je 41,3 godine. U dve trećine sela 2.140 nema ambulante. Onda možemo videti kakva je uloga Ministarstva zdravlja da se ovaj problem sa ovim ministarstvom rešava.

Republika Srbija raspolaže sa 5.097.000 ha poljoprivrednog zemljišta površine, od toga je obradivo nešto oko četiri, dok je preko 840.000 ha neobrađeno i zaparložene zemlje. Prosečna veličina poseda iznosi 4,5 ha, a učešće stočarstva u ukupnoj proizvodnji je oko 35% za razliku od svetskih podataka da je to preko 60%. U Srbiji se uzgaja mali broj stoke. Što se tiče mehanizacije, mehanizacija koju poseduju srpska domaćinstva ili gazdinstva je u proseku stara 20 do 25 godina.

Bez obzira što je vodni režim veoma povoljan u Srbiji, samo 3% se koristi u navodnjavanju, otprilike 100.000 ha zemljišta, dok je taj prosek u svetu 17%. Osigurava se samo 10% površina i imanja. Penzioni fond uplaćuje samo 155 hiljada i 720 poljoprivrednika. Na početku 2000. godine u Fond je novac uplaćivalo preko 500.000 poljoprivrednika, a prosečna penzija poljoprivrednih penzionera je nešto iznad 10.000, što govori da je to veoma malo i da je nemoguće živeti sa tom cifrom. Postavlja se pitanje šta nas očekuje u budućnosti. Ako se nastavi ovako i ako se ne preduzmu konkretne mere i preko ministarstva novog za selo i preko ostalih ministarstava, biće još katastrofalnije.

Iskoristiću neke podatke koje je obradio prof. dr Subić, višegodišnja saradnja odnosa u prethodne četiri godine Vlade Republike Srbije i SANU, prve te vrste u novoj istoriji Srbije, već je dala dva veoma značajna i konkretna učinka.

Prvo, misija obnove zadrugarstva koju su 2017. godine pokrenuli kabinet Ministarstva za regionalni razvoj u Vladi Srbije i zadužen je akademik Vladan Škorić, predsednik akademskog odbora za selo, premašili su sva očekivanja.

Za nepune tri prateće godine vraćen je duh i vera u udruživanje, pri čemu snažno svedoči podatak da je u tom periodu na teritoriji Srbije osnovano čak 750 zadruga. To je podatak za istoriju i za ponos cele Srbije. Uspeh akcije „500 zadruga u 500 sela“ je doprinelo i što je u zadrugama dodeljeno podsticajnih sredstava u iznosu od milijardu i 700 miliona dinara, a to je bio novac za osnovna stada, višegodišnje zasade, opreme, mehanizaciju, a dobilo je ukupno 152 novoosnovane ili već postojeće zadruge.

Drugo, posle višegodišnjih upozorenja akademskog odbora za selo SANU da više decenija propadaju sela u Srbiji, koje gotovo niko nije uvažio na pravi način, kabinet ministra za regionalni razvoj je predložio, a akademik Škorić oberučke prihvatio osnivanje nacionalnog tima za preporod Srbije.

Ideja je naišla na ogromno interesovanje, tako da taj tim danas broji 78 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agronomije, infrastrukture, zdravstva, prosvete, kulture, sporta. Među njima je 37 univerzitetskih profesora, više šefova katedri, direktora instituta, kao i slavnih reditelja, glumaca, pesnika, muzičara čiji su koreni na selu. Svojim prisustvom i otvorenom podrškom na konstitutivnoj sednici održanoj 13. juna 2019. godine, izradu programa za spas i preporod sela Srbije, snažno je podstakao i podržao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

Podrška je stigla i od njegove svetosti Patrijarha srpskog Irineja, od Matice srpske, Zadružnog saveza Srbije, Zadružnog saveza Vojvodine i skoro svih bitnih institucija koje se bave selom.

U danu za glasanje poslanička grupa PUPS-a će svakako podržati ovaj zakon i naročito glasati za, uz potrebu da se zahvalim onim ljudima koji su pripremali sadržaj ministarstava na ovakvoj odluci. Nacionalni tim za preporod sela Srbije sačinio je program za preporod sela Srbije. promovisan je u Palati Srbije 9. oktobra 2020. godine. Program je poziv na akciju da se zaustavi propadanje srpskog sela i zaštite strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdskom planinskim područjima, da nas ne zadesi usud puste zemlje.

Program za preporod sela Srbije, kao nadstranački dokument od nacionalnog značaja predlaže konkretna rešenja, od kojih neka ako se primete mogu imati istorijski značaj i mogu temeljito na bolje da promene odnos države prema selu, a time i stanje na selu.

Između ostalog, prelaže se formiranje državnog fonda za razvoj seoske infrastrukture, posebno finansijske podsticaje za mlade bračne parove, žene i dece koje žive na selu, ustupanje zemljišta u državnom vlasništvu do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, dodela kuća onima koji žele da žive na selu i obrađuju zemlju po najpovoljnijim uslovima, smanjenje stope poreza na dodatu vrednost za poljoprivredne zadruge i potpuno oslobađanje većine poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Predlaže se i osnivanje nacionalnog garantnog fonda radi osiguranja minimalnih proizvodnih cena za osnovne poljoprivredne proizvode, osnivanje državne agrarne razvojne banke i poljoprivredne komore Srbije. Nacionalni program za preporod sela Srbije je sveobuhvatan dokument u kome su razrađene sve oblasti od ratarstva, stočarstva, voćarstva, vinogradarstva i drugih segmenata poljoprivredne proizvodnje. U okviru društvenog standarda program obrađuje zdravstvenu, kulturnu na selu seoske škole, kulturu i sport. Novu nadu ljudima na selu uliva činjenica da je na investicionom petogodišnjem planom za budućnost preporoda naše zemlje Srbije 2025. godine, vrednog 14 milijardi evra, ogromna sredstva planirana su za rekonstrukciju regionalnih, lokalnih puteva, kao i da mnoga sela u Srbiji dobiju kanalizacionu mrežu i čistu pijaću vodu. To je zalaganje i obećanje predsednika države, a sve seoske i ljudi koji žive na selu su oduševljeni sa takom jednom podrškom.

Još optimizma donela je izjava premijerke i mandatarke za formiranje buduće Vlade Srbije Ane Brnabić, koja je na svečanoj promociji izjavila da će nacionalni program za preporod sela Srbije imati pred sobom pri pisanju svog ekonomskog ekspozea, na predstavljanju programa nove Vlade Republike Srbije. Program je poziv za akciju - sela Srbije čekaju sa punom verom.

Kao što sam već kazao, u danu za glasanje, PUPS će podržati ovaj zakon i glasati za.

Još jednom zahvaljujem na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvaženi oficiri i gospodo generali, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije, zakonu kojim se regulišu uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno profesionalnih vojnika, kao i podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme. Samim tim, obezbeđuje se i sigurnost kako za pojedinca pripadnika vojske, tako i za porodicu istog pripadnika vojske, što u dosadašnjem periodu nije bilo baš tako.

U objedinjenoj raspravi govoriću o Predlogu strategije odbrane Republike Srbije, jer odbrana je funkcija države kojom se obezbeđuje zaštita i ostvarivanje odbrambenih interesa koji se stavljaju iza najviših vrednosti i opštih potreba građana. Takođe, govorićemo i o Predlogu strategije nacionalne bezbednosti Srbije, kao najvišeg strateškog dokumenta, čijim sprovođenjem se štite nacionalne vrednosti i interesi Republike Srbije od izazova, rizika i pretnji u svim oblastima društvenog života, kao i briga o srpskom narodu van granica Republike Srbije. Svedoci smo da su sada veoma ugrožena prava tog dela našeg naroda u državama van Republike Srbije.

Skupština će raspravljati i o Predlogu odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. O svim ovim predlozima i zakona i strategije dosta je govoreno, a ja ću ukratko ponoviti neke stvari i ukazati na neke konkretne stvari koje poboljšavaju prethodna dokumenta i zakone i strategije.

Ova odluka je u skladu sa Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Vojske Srbije. Upotrebom Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama Republika Srbija se svrstava u red država koje aktivno učestvuju u uspostavljanju i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Time se takođe značajno doprinosi izgradnji ravnopravnog partnerskog odnosa sa državama članicama UN i EU.

Gospodine ministre, malopre ste pitali da li će poslanici podržati ove zakone i ove strategije, mislim bez imalo sumnje da će velika većina narodnih poslanika podržati i zakone i strategije i odluke, a poslanička grupa PUPS u danu za glasanje glasaće za ove izmene zakona, strategija i odluka.

Razlozi za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vojsci Republike Srbije proizilaze iz potrebe daljeg uređivanja sistema bezbednosti, kao i potrebe usklađivanja važećih rešenja sa iskustvima u praktičnoj primeni zakona koji je donet 2018. godine, otklanjanje uočenih pravnih praznina i nepreciznosti u pojedinim rešenjima koja stvaraju nedoumice prilikom primedbe odredaba ovog zakona.

Predloženim izmenama i dopunama stvaraju se uslovi za obezbeđenje povoljnijeg položaja profesionalnih pripadnika Vojske Srbije, posebno podoficira i oficira koji su u službi na određeno vreme, kao i za uvođenje nekih činova koji su postojali u ranijem periodu i sve to radi efikasnijeg rukovođenja i obezbeđivanja efikasnog funkcionisanja Vojske Srbije sa mogućnošću predvidivog karijernog vođenja profesionalnih vojnih lica.

Članom 1. Predloga zakona predlaže se dopuna člana 22. uvođenjem činova vodnika prve klase i kapetana prve klase, odnosno poručnika bojnog broda, a u cilju kvalitetnog vođenja kadra kroz službu Vojske Srbije, čime bi se izbeglo da pojedine starešine provedu veoma dugi vremenski period u jednom činu, što je ujedno i bio negativan motivacioni faktor za oficire, odnosno podoficire kada se duži period nalaze u jednom činu.

Takođe, obezbeđuje se povoljniji položaj profesionalnih vojnika, podoficira i oficira na službi u Vojsci Srbije na određeno vreme podizanjem starosne granice za prijem u profesionalnu vojnu službu, a cilj izmena i dopuna je da se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika, već da isti ostanu u službi i da im se omogući pravna i egzistencijalna sigurnost. I sami ste u prethodnom javljanju govorili upravo o ovoj izmeni ovog dela zakona i omogućavanju da se 350 podoficira može proizvesti u čin oficira.

Članom 2. Predloga zakona predlažu se izmene u članu 39. stav 1. tačke 7) i 9). Tačkom 7) povećava se starosna granica za prijem u profesionalnu vojnu službu, čime se proširuje krug lica koja mogu biti primljena u profesionalnu vojnu službu. Dosadašnja granica je veoma nepovoljno uticala na sigurnost i pojedinca pripadnika Vojske i na familiju o daljem statusu njegovom i obezbeđivanju najosnovnijih uslova života porodice.

Dosadašnjim zakonskim rešenjima zakona član 39. i 41. bili su neusaglašeni. Članom 39. stav 1. tačka 7) kojim je regulisan prijem lica u svojstvu oficira do navršene 45 godine, a sa druge strane proizvodnja podoficira u čin oficira bila je ograničena na 43 godina. Sadašnjom odlukom i sadašnjim rešenjem ta se granica izjednačava na 45 godina i omogućuje isti tretman podoficirima koji su završili visoko obrazovanje da mogu konkurisati i postati oficiri u skladu sa postojanjem oficira iz civilnih sektora. I sama činjenica će omogućiti veći broj podoficira koji će preći u činove oficira, a samim tim i velikim svojim iskustvom dotadašnjim radom preneti u dalji rad službe.

Takođe članom 5. i 6. poboljšani su članovi 42. i 43. Data su bolja rešenja u delu prijema u profesionalnu vojnu službu čime se Vojska Srbije ne odriče profesionalnih vojnika već je ideja da ostanu i da im se omogući pravna i egzistencionalna sigurnost, odnosno da se kod unapređenja u viši čin u profesionalnu vojnu službu na neodređeno vreme računa i vreme provedeno u činu i statusu profesionalnog vojnog lica na određeno vreme. Dosadašnja rešenja su negativno uticala na status i položaj pripadnika Vojske Srbije dok se ovim rešenjem stvaraju uslovi sigurnosti, kako za pojedinca tako i za njegovu porodicu.

Ovim zakonom se pored pogodnosti za pojedinca pripadnika Vojske Srbije definišu i obaveze pripadnika Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama, tako što je propisana obaveza ostanka u Vojsci Srbije najmanje trostruko vreme provedeno u multinacionalnoj operaciji u koju je upućen. Takođe, predviđeno je da u slučaju neizvršenja obaveza pripadnik Vojske Srbije dužan je da plati ugovornu kaznu predviđenu ugovorom o učešću u multinacionalnim operacijama.

Za jedinice Vojske Srbije je bitno i neophodno da učesnici u multinacionalnim operacijama budu zadržani u profesionalnoj vojnoj službi kako bi preneli iskustva i stečena znanja na profesionalna vojna lica koja će biti upućivana u multinacionalne operacije u nekom narednom periodu. Ta iskustva su veoma bitna za ljude koji nastavljaju tu proceduru slanja u mirovne misije.

Postavlja se pitanje da li će predloženo materijalno rešenje koje se odnosi na obavezu trostrukog ostanka nakon povratka iz multinacionalnih operacija uticati na smanjenje broja lica koja su spremna da prođu odgovarajuću obuku za multinacionalne operacije. Odgovor je svakako, neće biti smanjena zainteresovanost za angažovanje, jer je prethodnih godina vladalo veliko interesovanje za angažovanje po ovom pitanju, ali i pored tog materijalnog stanja ovakva angažovanja predstavljaju veliki izazov za svakog pripadnika Vojske Srbije.

Svakako veoma je pozitivno što se pripadnici Vojske Srbije izjednačavaju sa državnim službenicima u pravima korišćenja godišnjih odmora. Ovo je urađeno dopunom člana 104. postojećeg zakona tačkom 4. kojim je propisano da profesionalno vojno lice ima pravo na godišnji odmor u trajanju od 35 dana ako ima službu preko 30 godina, što je u skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima.

Ovim predlogom dopuna i izmena Zakona o Vojsci Srbije na bolji način je uređen prestanak profesionalne vojne službe za vreme ratnog ili vanrednog stanja iz razloga što ne bi bilo primereno da profesionalno vojno lice zahtev za prestanak profesionalne vojne službe podnosi za vreme ratnog ili vanrednog stanja, što smo u nekom periodu takođe imali slučajeve. Nemoralno je u tim uslovima omogućiti nekome da izađe iz službe zbog bilo kojih razloga.

Sva nova zakonska rešenja svakako će jačati Vojsku Srbije, ali od posebnog značaja je jačanje Vojske Srbije i odbrambene moći Republike Srbije, odluka predsednika Srbije Aleksandra Vučića kojom se reguliše povratak najboljih i najhrabrijih vojnika. Vraćanjem elitne 63. padobranske brigade i 72. specijalne brigade u sastav Vojske Srbije.

Danas na sreću imamo u ovoj sali i jednog od komandanata 63. padobranske brigade koji bi mnogo šta mogao da nam kaže o tome, ali svakako ova odluka predsednika države je na najvišem patriotskom nivou.

Da se podsetimo da je 2000. godine stalno rađeno na slabljenju Vojske Srbije raznim zakonskim rešenjima, a 2006. godine po nalogu NATO pakta ukinute su dve slavne brigade 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstva. Dve najslavnije brigade Vojske Srbije koje su tokom ratova 90-tih i NATO agresije 1999. godine podnele najveći teret borbe.

Imam zadovoljstvo da ovde pozdravim i mog kolegu, gospodina Drecuna koji je pratio sve vreme agresije NATO snaga na Srbiju, koliki su doprinos dale i 63. i 72. brigada za specijalna dejstva. Elitne 63. i 72. brigada jesu najmobilnije, najbrže, najobučenije formacije za brzo reagovanje koje se posebno ističe u borbi protiv terorizma i drugih oblika spoljnih pretnji po bezbednost države. Srbija će sada sa ponovo formiranim specijalnim jedinicama značajno podići borbenu gotovost Vojske Srbije radi odbrane Republike Srbije.

Padobranska 63. brigada formirana je u decembru mesecu 1967. godine u Nišu i Nišlije su sve vreme bile ponosno na ovakvu jednu jedinicu vojske koja je bila stacionirana u njihovom gradu. Od samog formiranja moto 63. padobranske brigade glasi – za otadžbinu, za druga, za pušku, za vojničku i ratničku čast. Padobranci 63. brigade stalno na tome rade. Brigada 72. za specijalna dejstva formirana je juna meseca 1992. godine u Pančevu, legendarne 63. 72. brigada uvek su imale veliki ugled u narodu i davale veliku moralnu podršku stanovništvu.

Nekadašnji komandant, legendarnog Prištinskog korpusa, general potpukovnik, Vladimir Lazarević izjavio je da je ukidanje 63. i 72. brigade bio koncept slabljenja Vojske Srbije i njene organizacijske strukture i ukupne borbene spremnosti. Ukinuti te dve brigade i svesti ih na nivo bataljona bilo je potpuno neodgovorno i nestručno, ne samo prema jedinicama i vojsci nego i prema čitavom našem narodu.

Ovom odlukom predsednika Srbije da se ponovo formiraju 63. padobranska brigada i 72. brigada za specijalna dejstava konačno je ispravljena velika nepravda i prema samim jedinicama i prema pripadnicima tih jedinica ali i prema Vojsci Srbije u celini. Kao što sam već napomenuo u danu za glasanje PUPS će podržati ove zakone, strategije i odluke i glasati za. Još jednom zahvaljujem na ovim suštinskim izmenama ovih dokumenata.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u današnjoj raspravi imamo set zakona o poreskim obavezama i pred nama je jedan veoma bitan zakon, a to je zakon o izmenama i dopunama Zakona o penziono-invalidskom osiguranju.

Danas govorimo o zakonu kojim se regulišu neka pitanja koja se tiču preko milion i 700 hiljada naših sugrađana i to onih najstarijih, velikog broja naših sugrađana prema kojima će ovaj zakon u narednom periodu, odnosno po odlasku u penziju imati i određene prinadležnosti za njih. Zato je neophodno da se nekim dodatnim predlozima ovaj zakon poboljša i bude u funkciji zaštite naših najstarijih sugrađana.

Svakako razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze i potrebe daljeg uređivanja sistema PIO i stvaranja uslova za dugoročnu ekonomsku održivost ekonomskog sistema sa jedne strane i stvaranja uslova kojim će se obezbediti pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih penzionera.

Reformu PIO o penziono-invalidskom osiguranju vršimo već duži niz godina i kao što je i ministar napomenuo juče – od 2002, 2003, 2005, 2010, 2014. i 2012. godine i mere koje su sprovedene su uglavnom bile restriktivnog karaktera, što ovaj zakon delimično i poboljšava. Neki će reći da su te mere bile prilagođene ekonomskim uslovima države i društva, demografskim kretanjem, negativnim odnosom broja zaposlenih i broja penzionera i drugo.

Međutim, mi iz PUPS-a smatramo da je pored navedenih razloga i možda nedovoljna briga za naše najstarije sugrađane, odnosno za sadašnje i buduće penzionere.

Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu i kao takav neposredno ili posredno je izuzetno značajan za skoro sve stanovnike države. Ovim sistemom pre svega obezbeđuju se primanja našim najstarijim sugrađanima, sadašnjim penzionerima i onima koji će postati u budućnosti.

Zbog toga, kao što je poznato PUPS i gospodin Milan Krokobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzijsko-invalidskog sistema i Zakona o PIO. Partija ujedinjenih penzionera Srbije je pokrenula dijalog i svi su bili pozvani. Mi smo ponudili neke predloge, ali ne i konačna rešenja. Verujemo da će se kroz rešenja u konstruktivnoj saradnji i atmosferi doneti najbolja rešenja i što se tiče penzionog sistema i što se tiče Zakona o PIO.

To su razgovori koje ne bi trebalo da zaobiđu udruženja penzionera pre svega kao predstavnika najveće populacije u državi, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike rada i relevantne političke partije. Jasno je da će o konačnim rešenjima ipak rešiti i odlučiti narodni poslanici u ovom parlamentu, a sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da je preko 60 godina ukupno 70 narodnih poslanika koji će imati malo veći obzir prema ovom zakonu jer ih to očekuje u veoma bliskoj budućnosti primenom ovog zakona na njih lično.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvorila je prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma treba da bude etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku i mi danas, upravo, imamo jedan zakon koji će pokušati na neki način da pravno-formalno reguliše sve što se tiče penzija i penzionog osiguranja.

Danas govorimo o izmenama i dopunama Zakona o PIO, zakona koji treba da osigura bezbrižniji život naših najstarijih sugrađana. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, treba potpuno da isključe bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da je penzija povećana ili ne i koliko će biti povećana. Zato je bitno da se zakonom regulišu sva ta pitanja da nema dileme i nema razmišljanja o tome.

Kada govorimo o penzionerima, mi smo svedoci da su svima puna usta brige o penzionerima, ali mogu da konstatujem da se malo ko prijavio, odnosno malo ko je učestvovao u diskusijama i o dijalogu o izmenama i dopunama iz penzijskog invalidskog sistema i Zakona o PIO.

Kada govorimo o Zakonu o PIO, u opticaju je bilo više predloga izmene i dopune i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada manje su se pitali oni kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i stabilizaciji budžeta Republike Srbije.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije se godinama zalaže za usklađivanje penzija po formuli 3P - penzije prate plate, i smatramo da je to najpravednija formula kojom se obezbeđuje rast penzija sa rastom plata. Ovom formulom obezbeđuje se da penzioneri ne budu građani drugog reda, kao neko prelazno rešenje PUPS bi takođe bio za predloge Fiskalnog saveta koja u obzir uzimaju inflaciju, odnosno rast zarada, a to je da se penzije usklađuju 40% sa troškovima i 60% sa rastom zarada, kao što je slučaj sa Slovenijom našom bivšom Republikom Jugoslavije, ali je predloženi i model 30% na osnovu uvećanja troškova života i 70% na osnovu uvećanja zarada, kao što je tu slučaj sa Maltom i sa još nekim evropskim zemljama. Svakako, kada bi se švajcarska formula zamenila sa ovim predlozima Fiskalnog saveta, dala bi puno veću sigurnost penzionerima.

Ovim zakonom o izmenama i dopunama Zakona o PIO predlažu se rešenja švajcarskog modela, usklađivanje penzija 50% sa rastom zarada i 50'% sa rastom potrošačkih cena. Ovaj švajcarski model usklađivanja penzija mi smo imali 2003. do 2005. godine, koji je tada prosečnu penziju spustio na 42% prosečne plate sa tendencijom daljeg pada prosečne penzije.

Kada govorimo o zakonskim formulacijama, nameće se pitanje u predlogu zakona, šta se podrazumeva pod rastom potrošačkih cena, odnosno koji se indeksi koriste, koji će se indeksi koristiti za merenje tog rasta? To bi voleo da dobijemo danas odgovor od predlagača ovog zakona.

Takođe, nameće se pitanje kod drugih 50% usklađivanja sa rastom zarada, da li se misli na ukupne zarade, zarade u realnom sektoru ili na zarade u javnom sektoru? Neophodno je da se to precizno definiše ovim zakonom. Usvajanjem zakona u predloženom tekstu bez poboljšanja ili začetnih rešenje takođe će stalno umanjivati prosečnu penziju naspram prosečne plate.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će svakako amandmanima nastojati da poboljša ovaj zakon i time obezbedi da on bude prihvatljiv, pre svega u delu formule usklađivanja, odnosno člana 23. kojim se članom 80. menja. Predlažemo da se u stavu 1. ugrade predlozi Fiskalnog saveta i da usklađivanje penzija bude 40% sa rastom potrošačkih cena i 60% sa rastom zarada, odnosno bolja varijanta bi bilo 70% sa rastom zarada i 30% sa rastom potrošačkih cena. Na ovaj način delimično bi zaštitili penzionere kako bi se manjom dinamikom stvarala razlika između prosečne penzije i prosečne plata do sticanja uslova za prelazak na formulu 3P, odnosno penzije prate plate.

Takođe, neophodno da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji bi zaštitio umanjenje prosečne penzije ispod nekog, odnosno prosečne plate, na primer da se novim amandmanom reguliše da u slučaju pada prosečne penzije od prosečne plate ispod nekog procenta, da li je to 60%, 55% ili 50%, da se penzije vanredno usklađuju.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije je takođe podneo amandman radi regulisanja ovog pitanja na taj način da zaštiti penzionere, da prosečna penzija ne pada ispod 50% od prosečne plate. Mislim da su ta rešenja prihvatljiva, imajući u vidu da su finansije stabilizovane i budžet stabilizovan i da trebamo izaći u susret našim najstarijim sugrađanima.

Ovim zakonom bi trebalo regulisati, pored visine prosečne penzije i najniže penzije, mi iz PUPS-a smatramo da najniže penzije ne omogućavaju dostojanstven život u starosti i da je potrebno popraviti ovo stanje.

Jedan od načina određivanja najniže penzije trebalo bi da se veže ili da se reguliše ili da bude sličan kao određivanje najniže cene rada prema radno sposobnom stanovništvu.

Drugi način je definisati novu socijalnu politiku, koja bi jasno i precizno sagledavala materijalnu situaciju građana sa malim penzijama, kao što je bio slučaj sa beogradskim penzionerima koji su u jednom periodu primali kvartalnu pomoć, svi oni koji su imali niže penzije, a bilo ih je oko 65 hiljada, kao što je bio slučaj i 2012. do 2014. godine kada je zakonom bilo uređena kvartalna pomoć za sve penzionere sa nižim primanjima i tada je obuhvatalo oko 400 hiljada penzionera koji su dobijali kvartalnu pomoć u iznosu od četiri hiljade, što je iznosilo na godišnjem nivou 16 hiljada, i tada popularno nazvanom kao trinaestom penzijom.

Partija ujedinjenih penzionera Srbija da je penzija ekonomska kategorija i ona je opredeljena prethodnim doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zato je neophodna nova socijalna politika koja treba da izradi socijalne karte za penzionere i obezbedi potrebna sredstva za socijalna davanja mimo Fonda PIO.

Gospodine ministre, vi ste najavljivali izradu socijalnih karata i to je bila veoma dobra inicijativa. Ne znam dokle se stiglo sa tom inicijativom, ali ima mogućnosti i načina da se urade socijalne karte za sve penzionere.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će podržati izmene i dopune ovog zakona nakon poboljšanja amandmanima kao prelazno rešenje, ali i dalje predlaže i insistira na pravilu, odnosno 3P - penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom i Švedskom, a mi upravo težimo kao država tim standardima. Partija ujedinjenih penzionera Srbije se ne bez razloga zalaže za formulu 3P - penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom položaju sa zaposlenim i neće biti građani drugog reda.

Kada govorim o modelu 3P, to znači koliki procenat profesorima, doktorima, oficirima, policajcima i drugim javnim službenicima procenat rasta penzija treba da prati taj rast i procentualno bude sličan ili isti kao i za profesore, doktore, oficire, policajce i druge državne službenije koji su penzioneri.

Ako smo imali slučaj 2014. godine kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odučila da umanji plate i penzije i tada su penzije umanjene u istom procentu kao i plate. Onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija. PUPS je tada podržao mere koje je predložio predsednik Vlade tadašnji, gospodin Vučić, radi stabilizacije javnih finansija. Zahvaljujući tim merama sprečio je bankrot države i javne finansije i budžet su stabilizovani. Upravo je to jedan od razloga stabilizacije finansija i budžeta, da se neka rešenja u PIO drugačije reše. Tada je važila formula 3P - penzije prate plate, koliko je bilo umanjenih plata toliko je bilo umanjenje i penzija. Penzioneri su prihvatili da budu tretirani kao i njihova deca i unuci koji su bili u radnom odnosu.

Odluka o prestanku umanjenja penzija prestankom važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija iz 2014. godine dobila je veoma široku podršku i kod penzionera i uopšte u društvu. Međutim, ostala su pitanja velikog broja penzionera i Udruženja penzionera o povraćaju umanjenih iznosa penzija.

Razmatrajući ova pitanja, 170 opštinskih i gradskih udruženja penzionera i Savez penzionera Srbije u celini, zauzeo je jedinstven stav o potrebi da se izvrši povraćaj umanjenih iznosa penzija.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije prihvatajući stavove Saveza penzionera, smatra da se ovom pitanju mora pristupiti veoma ozbiljno i odgovorno, da se prvo utvrdi ukupna visina sredstava koja su penzioneri dali, te da se na osnovu utvrđenih podataka Vlada Srbije pripremi modele povraćaja ovih sredstava i definiše dinamika povraćaja u skladu sa finansijama, odnosno sa konsolidacijom i finansija i budžeta.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije će u danu za glasanje, nakon poboljšanja ovog zakona amandmanima, glasati za ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Kada smo govorili o izradi socijalne karte za penzionere, gospodine ministre vi možete koristiti usluge Saveza penzionera Srbije kao reprezentativnog predstavnika penzionera i njihovih 170 članica širom i to uglavnom volonterskim radom. Ja verujem da će Savez penzionera Srbije odazvati vašem pozivu na saradnju i pomoći u izradi socijalnih karti za penzionere.

Napomenuću jedan podatak koji ide u tom pravcu, a to je da je pre par godina gradska organizacija penzionera Niš i Pokret trećeg doba Niša u saradnji sa Centrom za socijalni rad „Sveti Sava“ Niš i Ministarstvo rada sproveo projekat popis samačkih, staračkih domaćinstava u Nišu i tom prilikom anketirao blizu 18.000 ispitanika.

Ta baza podataka je ustupljena Centru za socijalni rad „Sveti Sava“ u Nišu, a na osnovu koga je Centar za socijalni rad uveo nove usluge socijalne zaštite. Zbog takvog odnosa penzionera i penzionerskih organizacija, Vlada i Ministarstvo treba da Savezu penzionera poklone posebnu pažnju i da u celini Savezu penzionera i udruženjima gradova penzionera i Niša da ih tretira kao partnere koji mogu svojim doprinosom da daju mnogo i predloga, a da i mnoge konkretne stvari urade na nivou lokalnih samouprava.

Pored Zakona o PIO, govorio bih još ukratko o nekim pitanjima dnevnog reda, pre svega o Predlogu odluke o davanju saglasnosti na izmene finansijskog plana Fonda SOVO kojim se predviđa da se poveća obim sredstava Fonu SOVO za 400 miliona i najveći deo tih sredstava bi se koristio u obezbeđivanju zdravstvene zaštite što je veoma pozitivno.

U Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalo osiguranje, to je veoma bitno da se produžavaju sve olakšice za novozaposlene u 2020. godini što je isto takođe bitno pitanje za narednu godinu.

Kad se tiče Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona na poreskoj administraciji izvršena su pojednostavljenja određenih faza u poreskom postupku, što svakako omogućava lakšu proceduru.

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, to je i u obrazlaganju ministra finansija i ministra rada kao najvažnija izmena, a odnosi se na povećanje neoporezivog iznosa zarada sa 15.300 na 16.300 dinara mesečno, kao i olakšice za kvalifikovane novozaposlene u inovacionim delatnostima.

Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o republičkim administrativnim taksama izvršena su brojna usaglašavanja sa u međuvremenom usvojenim zakonima i definisani su iznosi iz taksi koje se plaćaju na pojedine radnje i usluge. Kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, suština izmene je ukidanje obaveze prijave poreza za slučaj nasledstva i poklona, kada je te postupke sprovodio javni beležnik.

Takođe ima još par zakoni koji su u ovoj jedinstvenoj raspravi i smatram da su uglavnom pozitivna rešenja koja su predložena tim zakonima i PUPS će u danu za glasanje glasati ne samo za Zakon o PIO, već za sve predloge zakona i odluke koje su predložene na ovoj sednici. Hvala i ako mogu da dobijem odgovore na ova pitanja koja sam postavio.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, budžet za 2019. godinu je planiran u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva. Dobra strana ovog što je realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Kao predstavnik PUPS veću pažnju ću pokloniti programskim načelima i aktivnostima kroz koje se sagledavaju sve strukture stanovništva, pre svega naši najstariji sugrađani. Srbija je potpisnica Madridskog dokumenta pod nazivom „Madridski međunarodni plan akcije o starenju“ koji je usvojen još 2002. godine, a u skladu sa ovim dokumentom Vlada Republike Srbije je od 2005. godine usvojila Nacionalnu strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike koje će društvo privredu Republike Srbije, pre svega zdravstvenu. socijalnu zaštitu, tržište rada, obrazovanje i kulturu i sport uskladiti sa demografskim promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba, koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.

Starije osobe imaju veliko znanje nagomilano dugogodišnjim radom, veliko iskustvo, ali i mudrost, što je karakteristika starih osoba, zbog toga je neophodno da se oni uključuju u sve segmente društvenog života, jer i dalje mogu i hoću da pomognu društvenoj zajednici.

Madridski dokument kao i strategija o starenju insistira da Vlada i Ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim, humanitarnim organizacijama i udruženjima građana. Savez penzionera Srbije, kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa oko 700.000 svojih članova, kao i Pokret trećeg doba Srbije, koji je, takođe, reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba, su nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u Republici Srbiji u delu socijalnih, zdravstvenih potreba, kulturno-zabavnih, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivni.

Zbog toga Vlada, državni organi i sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije i Pokret trećeg doba Srbije doživljavaju kao partnere u realizaciji svih programskih aktivnosti sa najstarijom populacijom stanovništva.

Malo bih se osvrnuo na finansijski plan Republičkog fonda za PIO. Upravni odbor ovog fonda propisuje pravilnik o društvenom standardu korisnika penzija. Sredstva koja se opredeljuju ovim pravilnikom iznose 0,10% od doprinosa za PIO i na godišnjem nivou iznosi svega 465 miliona, što ne zadovoljava ni minimum potreba za poboljšanje društvenog standarda korisnika penzija. Godinama Savez penzionera Srbije i Pokret trećeg doba Srbije insistiraju na uvećanju procenta izdvajanja za ove potreba na bar 0,20%, čime bi se društveni standard primaoca penzija donekle poboljša.

Sledeća tema o kojoj bi govorio, a to je, nama predstoji Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, koje je Vlada usvojila i dostavila ga je Skupštini. To je dokument koji rešava pitanje za 1.700.000 sadašnjih penzionera, ali i svih budućih penzionera.

Stav PUPS-a je da je penzija ekonomska kategorija i ona se mora isplaćivati redovno i da država bude garant isplate.

S druge strane, moraju se naći novi načini pomoći penzionerima sa niskim penzijama kao vid socijalnih davanja, kao što je bio slučaj 2012. do 2014. godine, kada je za sve penzionere sa penzijom ispod 15.000 isplaćivana kvartalna pomoć, četiri puta u toku godine po 4.000 dinara.

Takođe, smatramo da je predloženi švajcarski model usklađivanja penzija dobar kao prelazno rešenje, ali je daleko najpravedniji i najpravičniji model usklađivanja penzija, predlog PUPS-a 3P, odnosno, penzije prate plate. Kada govorimo o ovom modelu 3P, to znači da koliko procenta profesoru, doktoru, oficiru, državnom službeniku u radnom odnosu, toliko i za tu strukturu penzionera. Ako smo imali slučaj 2014. godine, kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odlučila da umanji plate i penzije i tada su penzije umanjene u istom procentu kao i plate. Onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija.

Nešto bih govorio o ravnomernom regionalnom razvoju, kao bitnom elementu razvoja Srbije. Odluka predsednika države, Aleksandra Vučića, da se 2016. godine održi sednica Vlade u Nišu i da se da neka vrsta prioriteta jugoistočnom delu Srbije kao nerazvijenom delu Srbije, je bila prava odluka. Poveravanje tih poslova ministru Krkobabiću dalo je veoma dobre rezultate.

Posle uspešne akcije, "500 zadruga u 500 sela", koja je za dve i po godine realizovana, ministar Krkobabić je najavio novu akciju preporoda 100 srpskih sela u pet južnih upravnih okruga. U periodu od tri godine 100 sela mogu da računaju na nove infrastrukturne projekte, na nove zadruge i multifunkcionalne objekte, kako bi svako selo imalo zdravstvenu, obrazovnu, kulturne sadržaje, koje bi mlade ljude opredelili da ostanu i da žive na selu. Ovaj projekat zahteva mnogo veća ulaganja od onog što je planirano za kabinet ministra Krkobabića.

Na intervenciju PUPS-a, Vlada je svojim amandmanom uvećala ova sredstva za 50%, što je donekle poboljšalo tu poziciju, ali ne i dovoljno za suštinski ravnomerni regionalni razvoj.

Napomenuo bih par bitnih podataka, a to je da od 4.709 sela u Srbiji nestaje svako četvrto. U 1.034 sela ima manje od 100 žitelja. Ako se sadašnji proces nastavi, za par decenija u četvrtini sela ostaće samo spomenici kao dokaz doskorašnjeg života.

Kada ministar Krkobabić govori o selu, sa pravom ističe da je selu neophodna škola, ambulanta, pošta, dom kulture, zadruga, crkva, ali i sva infrastruktura koja podrazumeva dostojan život, a to su putevi, vodovod, kanalizacija, atarski putevi, pristup internetu i sve ono što bi mlade ljude zadržalo na selu. Zato je obaveza svih ministara i ministarstava da u delu svojih nadležnosti planiraju sredstva za te namene.

Nedavno je na predlog ministra Krkobabića formiran Nacionalni tim za preporod sela Srbije, kao odgovor daljem propadanju sela. Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake i autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje akademski odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

Posebno raduje što uz struku i nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje, na čelu sa predsednikom Republike Srbije, Aleksandrom Vučićem, Srpsku akademiju nauka i umetnosti i poglavara svih verskih zajednica, ali i svih drugih subjekata u Srbiji.

Strateški cilj formiranja Nacionalnog tima jeste smanjenje regionalne neravnomernosti, stvaranje sistemskih preduslova za ekonomsku održivost porodičnih gazdinstava, kreiranje zdravstvenog tržišnog ambijenta, poboljšanje, modernizacija infrastrukture i stvaranje svih socio-kulturnih i drugih preduslova za demografsko oživljavanje sela u Srbiji.

Opšti zaključak je da u ovom delu ne postoji pozicija i opozicija. Svi smo uvereni da je ovo jedan od najboljih načina rada da bi se selo pomoglo i opstalo.

U danu za glasanje PUPS će podržati budžet Republike Srbije za 2020. godinu i glasaće za.

Moja molba prema svim ministarstvima i ministrima je da se ovaj državni projekat podrži i spasi srpsko selo. Ja verujem da ćemo na tome istrajati i da ćemo u narednom periodu učiniti sve da selo dobije onaj status koji zaslužuje.

Zdravstvena zaštita kao segment koji se tiče velikim delom za najstariju populaciju - mislim da se ne daje dovoljno pažnje toj strukturi, a to bih upravo prezentovao jednim primerom grada Niša.

Na osnovu člana 46. i člana 48. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, Gradsko veće grada Niša je pokrenulo inicijativu za formiranje zavoda za gerontološko zbrinjavanje. Skupština grada Niša je usvojila taj zahtev i dala je predlog za osnivanje tog zavoda. Na osnovu Uredbe o planu mreža zdravstvenih ustanova u Nišu, osnovani su Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika, Zavod za hitnu medicinsku pomoć, Zavod za stomatologiju, Zavod za plućne bolesti, tuberkulozu, Zavod za kožne i venerične bolesti. Jedino nije osnovan zavod za gerontologiju i palijativno zbrinjavanje, a tiče se oko 65 hiljada penzionera koji žive u Nišu i oko 80 hiljada starih ljudi. Zato bih iskoristio priliku i prema Ministarstvu zdravlja i prema Ministarstvu finansija i državi uopšte, da se u nekom narednom kratkom periodu formira zavod za zdravstvenu zaštitu starih osoba u Nišu.

Ako postoji mogućnost, da iskoristim priliku da govorim za neutrošeno vreme poslaničke grupe, ja bih imao još dosta toga da kažem.

Zahvaljujem se još jednom i hvala na tom objašnjenju.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani penzioneri Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Zorana Đorđevića, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi reforme penzijsko invalidskog sistema i izmena i dopuna Zakona o penzijsko invalidskom osiguranju. Kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da dijalog bude prihvaćen. PUPS je pokrenu dijalog i svi su pozvani. Nudimo predlog, ne i rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj i zdravoj atmosferi. To su razgovori koji ne mogu da zaobiđu udruženja penzionera, reprezentativne sindikate, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije. Jasno je da će konačnu reč imati poslanici Skupštine Republike Srbije.

Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra. Ova odluka na kojoj je PUPS insistirao otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema i ta reforma mora biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi da li je penzija povećana ili nije i koliko.

Moje pitanje je – da li će ministarstvo i Vlada prihvatiti dijalog koji je ponudio PUPS i da li će organizovati otvoreni dijalog, društveni dijalog sa relevantnim predstavnicima?

Svima su puna usta brige za penzionere, ali malo ko se odazvao pozivu PUPS o dijalogu reforme PIO sistema i Zakona o PIO.

Moje drugo pitanje biće u vezi izmene i dopune Zakona o PIO. Gospodine ministre, već duže vremena kroz štampu se provlače pitanja o izmenama i dopunama Zakona o PIO. U opciji je više predloga izmena i dopuna i razne preporuke određenih struktura, pre svega Fiskalnog saveta, kao i predloga i preporuka pojedinih stručnjaka za ovu oblast. Za sada najmanje se tu pitaju onih kojih se taj zakon tiče, a to su penzioneri koji su u prethodnom periodu dali veliki doprinos u stabilizaciji državnih finansija i budžeta Republike Srbije.

Fiskalni savet je predložio pet rešenja, odnosno pet modela koji uzimaju u obzir inflaciju, rast zarada, kao i povećanje BDP. Prvi model koji je predložio Fiskalni savet je da se penzije usklađuju sa inflacijom i delom rasta budžeta domaćeg proizvoda preko 2%. Drugi predlog je usklađivanje 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Treći predlog je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom prosečnih zarada, tzv. švajcarski model, koji smo imali do 2006. godine.

Alternativa Fiskalnog saveta je da se penzije usklađuju 40% sa inflacijom i 60% sa rastom zarada, kao i 30% sa inflacijom i 70% sa rastom zarada. Najava ministra finansija da je najbliže rešenje, odnosno švajcarski model indeksiranja penzija, a to je 50% sa inflacijom i 50% sa rastom zarada. Svakako, bolji modeli su 40% prema 60%, odnosno 30% prema 70% odnos inflacije i zarade.

Patrija ujedinjenih penzionera Srbije predlaže i insistira na pravilu, odnosno formuli 3P-penzije prate plate, kao što je slučaj sa Nemačkom, Švedskom, što mi kao narod i država priznajemo da su standardi ovih država najbolji i tome kao država težimo. PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu 3P-penzije prate plate, jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnopravnom odnosu sa zaposlenima i neće biti građani drugog reda.

Koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajaca ili drugih državnih službenika koji rade, toliki procenat profesora, oficira, policajca i drugih službenika koji su u penziji. Taj model bi bio pravičan zbog odnosa penzionera kod odluke da se određenom delu zaposlenih i delu penzionera umanji plata, odnosno penzija radi stabilizacije finansija i budžeta. Tada je važila formula 3P-penzije prate plate, koliko je bilo umanjeno zaposlenima, toliko i penzionerima.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Moje pitanje ministru Đorđeviću je – da li će se uzeti u obzir nemački i švedski model da se 100% prate zarade i plate, jer je neophodno izvršiti duboke reforme i sistema i Zakona o PIO? Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničko pitanje biće u vezi obnove i oživljavanja sela Srbije kao bitnog elementa u celom tom preporodu Republike Srbije. Gospodine ministre Krkobabiću, vi ste jedan od retkih ljudi se suštinski zalaže za obnovu i oživljavanje sela Srbije i to ljudi znaju. Vaše inicijative, akcije i projekti koje ste realizovali u prethodnom periodu ukazuju na vašu opredeljenost za bolji život na selu.

Radi podsećanja, kao direktor „Pošte Srbije“ pokrenuli ste i realizovali projekat „52. nedelje u godini, 52. poštanska šaltera u selima Srbije“ i na taj način omogućili stanovnicima sela da dobiju adekvatnu poštansku uslugu.

Kao ministar u Vladi Republike Srbije pokrenuli ste i realizovali projekat „Država Srbija u selima Srbije“. Ovim projektom ste u saradnji sa lokalnim samoupravama doveli u više desetina sela lekara, poštanskog službenika i državnog službenika. Na taj način ste omogućili završavanje nekih bitnih poslova u mestu življenja tih naših stanovnika sela.

Projekat „500 zadruga, 500 sela“ pokrenut pre dve godine kako bi sela Srbije oživela vraćanjem mladih na selo kroz različite podsticaje i subvencije za obavljanje poljoprivrede, da ima mladih koji su voljni da uđu u poljoprivredu i na taj način pomognu sebi i razvoju sela i poljoprivredi u Srbiji, potvrđuje veliko interesovanje za udruživanje i subvencije koje je omogućio ovaj projekat još na samom početku.

Potrebno je stvoriti uslove za pristojan život na selu, mladim ljudima obezbediti adekvatnu infrastrukturu, puteve, vodovod, kanalizaciju, zdravstvene, kulturne, socijalne i druge uslove.

Gospodine ministre, pre nepunih mesec dana formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije. Tom prilikom ste rekli – sela Srbije nisu usputna nostalgija, to je imperativ vremena, populacioni, bezbednosni, ekonomski i svaki drugi. Raduje nas što uz struku, nauku imamo punu podršku najbitnijih autoriteta ove zemlje na čelu sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem, SANU i poglavarima verskih zajednica.

Ovaj tim okuplja mnogobrojne stručnjake, autoritete iz oblasti poljoprivrede, infrastrukture, zdravstvene zaštite, obrazovanja, kulture, sporta i ostalih društvenih oblasti života, kao i predstavnike koje određuje Akademijski odbor za selo SANU.

Zadatak Nacionalnog tima je formiranje stručnih i naučno utemeljenih predloga kao osnove za kreiranje i definisanje politike ravnomernog regionalnog razvoja koji će doprineti stvaranju povoljnih uslova za život na selu.

Gospodine ministre, u toku je izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištu i on treba da pretrpi suštinske promene i omogući mladim ljudima bolje uslove za opstanak na selu, ali i povratak na selo. Zato su vaši predlozi o besplatnom ustupanju državnog zemljišta od 20 do 50 hektara mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u gazdinstvima i umanjenje PDV-a, oslobađanje od nekih davanja od izuzetnog značaja za mlade ljude.

Ovih dana u poslaničkoj kancelariji PUPS-a u Nišu se javljaju mladi ljudi tražeći odgovore kada će se vaši predlozi ugraditi u zakonske okvire. To su pitanja i za vas gospodine ministre. Kako selo nije samo poljoprivreda i da ljudima koji žive na selu treba da budu obezbeđeni svi uslovi koje imaju oni koji žive u gradu, potrebna je odgovarajuća zdravstvena zaštita, da imaju škole, kulturne ustanove, uslove da se bave sportom, da mlade žene imaju uslova da žele da žive u selima, da imaju potomstvo i da će nastaviti da žive na svojim gazdinstvima.

Pitam predsednicu Vlade – da li su Ministarstvo i Vlada u celini posvećeni jednom ovakvom stavu da se u svim segmentima života stvaraju bolji uslovi za život na selu? Šta će konkretno Ministarstvo preduzimati radi stvaranja boljih uslova za život na selu?

Slika sela je sumorna, od 4.700 naseljenih mesta u Srbiji, 1.200 je u nestajanju. U 1.000 sela ima manje od 100 stanovnika, u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina. U selima danas ima oko 260.000 momaka između 40 i 50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi koje nisu zasnovale svoje porodice.

Gospodine ministre, zahtevam od vas da istrajete u svim ovima nastojanjima da se uslovi na selu poboljšaju i d mladi na selu ostanu i da na taj način spasimo srpsko selo, a samim tim i državu Srbiju. Zahvaljujem na pažnji.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, poslanička grupa PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pitanju KiM. Pitanju koje na dnevnom redu generacijama pre nas i koja opterećuje sada sve dobronamerne ljude, ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se od nekih da je ova sednica nepotrebna i da je bila nepotrebna. Mi smatramo da je ona bila neophodna i da smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što zanima celi srpski narod. Jutrošnji događaji ukazuju koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče o svemu onome o čemu ste govorili. Žao mi je što danas nisu sa nama predstavnici Srba sa KiM, ali sa druge strane im čestitam što su se nakon ove jutrošnje akcije prištinske policije odmah vratili među svoj narod i u to ime ih i pozdravljam.

Kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o KiM, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija, ili naroda u celini, u rešavanju pitanja KiM, na jedan demokratski način, čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome, zaštita našeg naroda, koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru, bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nam pokazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga PUPS u celini, a i poslanička grupa PUPS u Skupštini Republike Srbije, daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM. PUPS je na svojim organima doneo odluku da se odazove pozivu predsednika Republike Srbije i da učestvuje sa svojim viđenjem u rešavanju problema KiM.

PUPS ima veoma razumne i legitimne stavove i predloge kojima se treba rukovoditi prilikom rešavanja ovog veoma kompleksnog pitanja i veoma bitnog za srpski narod.

Za PUPS crvena linija na KiM je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve i građana Srbije. Reč je o imovini koja vredi stotine milijardi evra samo u mineralima nalazišta na Kosovu.

Prema procenama eksperata svetske banke iznos je taman onoliko koliko… PUPS apeluje da se u drugoj fazi unutrašnjeg dijaloga o KiM postigne opšta saglasnost da je trenutno tema svih tema u i oko Kosova, očuvanje imovine građana Srbije, ali i države Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnje saglasje, u vezi s tim da je to početak svih daljih ozbiljnih pregovora o budućnosti KiM, crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći, onda će i budući status KiM biti izvestan, jer je najmanje 60% zemljišta na KiM u srpskoj svojini po katastru.

Prema katastarskim knjigama iz 1999. godine, od ukupno 1,90 miliona hektara, zemljišta na KiM društvena, privatna i crkvena imovina iznosi 641.077,00 hektara ili 58,79% od vrednosti i procenjuje se na više milijardi evra.

Albanci su uzurpirali oko 80% te imovine, npr. samo u četiri opštine Metohije, Peć, Klina, Istok i Orahovac, nelegalno je zauzeto 76 hiljada parcela, čiji su vlasnici Srbi, a na kompletnoj teritoriji Kosova uzurpirali oko milion parcela obradivog zemljišta, livada, šuma, u privatnom vlasništvu procenjenog na preko 50 milijardi evra.

Kada govorimo o imovini, ili bogatstvu KiM mi moramo znati da su tu velika rudna, mineralna i druga bogatstva, rezerve lignita na KiM ima 14,7 milijardi tona, što je dovoljno za eksploataciju u naredna dva veka, i već taj podatak je dovoljan razlog da zaštita imovine je veoma bitna.

Još 2008. godine je procenjeno da rezerve cinka u Trepči iznose 415 hiljada tona, a poznato je da je ruda cinka na četvrtom mestu u svetu po proizvodnji i potrošnji, neposredno iza gvožđa, aluminijuma i bakra.

Najznačajniji evropski rudnik u doba Nemanjića, bio je Novo Brdo u kome se dobijalo olovo i srebro pomešano sa zlatom. Još sa početka 15 veka datira jedan od najstarijih rudarskih zakona u Evropi, rudarski zakon Despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, a za vreme Đurađa Brankovića odavde je zadovoljavana petina evropskih potreba za srebrom.

Krajem 19. veka inostrani kapital je počeo da ulazi u oblasti rudarstva na prostoru KiM. U vreme Kraljevine Jugoslavije Englezi su ulagali u eksploataciju ruda u Starom trgu.

Sada kroz basen Trepča svakodnevno špartaju mnogi istraživači, investitori, uporno zaobilazeći jedinu adresu sa kojom, ako se poštuje sveto pravilo svojine, mogu da razgovaraju, a to je Vlada Republike Srbije.

PUPS smatra da je Vlada Republike Srbije jedina adresa za potencijalne investitore na KiM.

PUPS je uveren da Vlada Srbije smatra KiM neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova KiM i vraćaće ih sve do 2041. godine. PUPS smatra da treba uključiti i druge subjekte u dijalogu Beograda i Prištine.

Srbija mora da koristi sve međunarodne okolnosti koje joj trenutno idu na ruku, a posebno stav EU da ne priznaje izglasanu nezavisnost Katalonije, jer nije u skladu sa Ustavom Kraljevine Španije. Jedini jezik koji Evropa razume a na koji je i Španija upozorila jeste sveto pravilo svojine.

PUPS predlaže da se Španija u okviru tima evropskih posrednika, uključi u Briselski dijalog Beograda i Prištine. Takođe PUPS predlaže vrhu da istovremeno isti diplomatski poziv pošalje i prijateljskim zemljama koje nisu priznale nezavisnost KiM, a odnosi se na Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku.

Problemi pravoslavaca i katolika na KiM su isti, s obzirom na to da su i jedni i drugi bili primorani da u ogromnom broju napuste teritoriju i svoju imovinu, i zato PUPS daje punu podršku nadbiskupa Hočevara, ali i predlogu Milana Krkobabića, da se i Sveta stolica koja inače nije priznala nezavisnost tzv. države KiM, Kosovo preuzme aktivniju ulogu rešavanju ovog lokalnog za Srbiju, ali regionalnog pitanja od čijeg rešavanja zavisi dugoročni mir i napredak celokupne regije.

Gospodine predsedniče, u javnosti se stiče utisak da se mi borimo za sever Kosova, odnosno za četiri opštine severno od Ibra, i čak se povlači teza o zameni teritorija severa Kosova za Preševsku dolinu, Bujanovac i Medveđu. Mi verujemo da to nije niti vaš stav niti odgovornih ljudi, ali nijedna država u svetu ne menja svoje za svoje, a ova priča bi upravo išla u tom smeru, ako se nastavi sa takvom propagandom.

Molim vas, da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija, gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici, i tu je blizu 40 hiljada žitelja, na prostoru koji obuhvata deo od Prištine, Kosova polja, Lipljana, Slatine, na jugu i sve do Janjeva, Kišnice, Badovca na istoku. Jedan veliki prostor koji je vekovima bio srpski.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde takođe živi veliki broj stanovnika srpske nacionalnosti po brojnosti skoro kao sever Kosova.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku župlju sa opštinom Štrpce, gde je stanovništvo kompaktno, a posebno interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna pre svega, po podnožju Mokre Gore, koji je naseljen srpskim življem, a naslanja se na Zubin potok. Prostor Gore koji je naseljen Gorancima, i koji su lojalni građani Srbije, trebalo bi da se insistira i da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja u zajednicu srpskih opština.

Kao što ste juče govorili o Prilužju i Plemetini, to je prostor koji je između Vučitrna i Obilića, sa dosta velikim brojem stanovništva, prostor koji ispunjava sve uslove i kriterijume po onom Ahtisarijevom planu. I tu bi velika stvar bila, ako bi se moglo urediti da i ta opština se formira i da bude srpska opština u sklopu zajednice srpskih opština.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM, i za interese srpskog naroda i srpske države, i zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanja, pitanja KiM.

Gospodine predsedniče, govorili ste o postupcima albanske strane da promeni nacionalni imovinski sastav na Centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju.

Evidentno je da otkupljuju srpsku imovinu upravo u ovim područjima. Uspeli su da opštinu Gračanicu, fizički odvoje od opštine Novo Brdo, priključivanjem srpskih sela, pre svega, Slivova i Dragovca u opštinu Priština i time se ukline između Gračanice i Novog Brda.

Sada, otkupom zemljišta menjaju imovinsku strukturu tog područja, i taj spoj fizički između Novobrdskog, odnosno Pomoravlja i centralnog Kosova, svakako je u problemu.

Govorili ste o Kosovskom Pomoravlju, i o nastojanjima Srbije da stvori uslove za život na tom prostoru. Porodilište u Pasjanu, koje je Srbija izgradila, a vi ste otvorili i uveliko stvarate uslove. Tom događaju sam lično prisustvovao ali i drugim događajima koje ste realizovali i doprinosili za bolji, statusni i materijalni život Srba na Kosovu i Metohiji. Na primer, borba za skijališta Srbije na Brezovici, poseta Gračanici, Mitrovici i drugim mestima na Kosovu i Metohiji. Kako bi bolje razumeli situaciju na Kosovu i Metohiji, neophodno je da češće i u većem broju budemo sa našim narodom na Kosovu i Metohiji.

Hteo bih da istaknem jedan primer kada sam u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja, koji vodi ministar Krkobabić, obilazio zadruge na Kosovu i Metohiji i opštini Zubin Potok, opština Klina u selu Vidanje, zadruge u Kosovskom Pomoravlju, istakao bih posebno prihvatanje svakog srpskog zvaničnika od strane žitelja tih naših delova. Tu bih posebno istakao gospođu, jednu veoma hrabru i divnu ženu, načelnicu Pećkog okruga Vinku Radosavljević, koja je sve vreme bila naš domaćin i vodila nas širom Kosova i Metohije.

Gospodine predsedniče, sa uvažavanjem ste govorili juče o vojnim veteranima koji su učestvovali na paradi. Pod ešalon vojnih veterana koji su odmah iza ratnih zastava marširali, ponosni su što su bili u tom struju i uvek će se odazvati pozivu Srbije.

Imao sam poziv za svečanu tribinu, ali kada sam dobio poziv da budem u stroju vojnih veterana, ni jednog trenutka se nisam dvoumio gde ću biti i odlučio sam sam se da budu stroju veterana. U stroju je bio jedan broj vojnih invalida, što pokazuje da se Srbija uvek može osloniti na svoje najbolje kadrove. Hvala vam na tome. Zahvaljujem na pažnji i još jednom ponavljam da vas PUPS u potpunosti podržava. Hvala vam.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, kao i za predsednicu Vlade gospođu Anu Brnabić.

Moje poslaničke pitanje biće u vezi reforme penzijskog i invalidskog sistema. Partija ujedinjenih penzionera Srbije ocenila je da je nužna hitna reforma penzijskog sistema, jer je sve nepovoljniji odnos između broja penzionera i broja zaposlenih. Negativan prirodni priraštaj, odlazak mladih u inostranstvo su samo neki od faktora koji negativno utiču na mogućnost redovne isplate penzija. Dodatan problem je sve veća automatizacija i robotizacija proizvodnog procesa.

Obavezno penzijsko osiguranje, kako danas funkcioniše u Srbiji, osmišljeno je kao međugeneracijska solidarnost, tj. kao proces u kome trenutno zaposleni plaćaju sredstva u penzioni fond, kako bi se mogle isplaćivati penzije. Da bi ovaj sistem funkcionisao, neophodno je da odnos između broja zaposlenih i broja penzionera bude najmanje tri prema jedan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, trenutno ima 2.576.138 zaposlenih lica, a prema podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje ima 1.716.274 penzionera, što predstavlja odnos jedan i po prema jedan.

Zbog toga je PUPS pokrenuo društveni dijalog o nužnosti reforme penzionog sistema i očekujemo da bude prihvaćen. Nudimo predloge, ne i konačna rešenja. Verujemo da ćemo do rešenja doći u konstruktivnoj, zdravoj atmosferi, to je razgovor koji ne može da zaobiđe reprezentativne sindikate, udruženja penzionera, nevladin sektor, stručnu javnost, predstavnike Vlade i relevantne političke partije.

Sadašnja generacija penzionera je uvek bila uz svoju državu i uvek su bili tu da pomognu kada to treba, što je slučaj i 2014. godine. Fiskalna konsolidacija deluje ohrabrujuće. Odluka o prestanku umanjenja penzija je veoma dobra i ona otvara prostor da uđemo u nešto što se zove ozbiljna reforma penzionog sistema. Ta reforma, normalno mora da biti etapna. Prvi korak su održiva zakonska rešenja koja će regulisati tu problematiku. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, potpuno će isključiti bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu ljudi koji će i pod kojim uslovima otići u penziju. Takođe, Fiskalni savet i Međunarodni monetarni fond se slažu da je neophodna reforma penzionog sistema i uspostavljanje zakonskih rešenja kako u nalaženju finansiranja Fonda PIO, tako i u delu usklađivanja penzija.

Posebno je zanimljivo i razmišljanje profesora Vladimira Goatija, koji je u intervjuu za „Telegraf“ govorio o ovim pitanjima i kaže – bilo bi veoma korisno da se šira javnost uključi u raspravu o reformama penzijskog i invalidskog sistema. On navodi da javnost mora da učestvuje u raspravi koliko zbog sadašnjih, toliko i zbog budućih penzionera. Goati dalje konstatuje – PUPS se već duže vreme, pre Monetarnog fonda i Fiskalnog saveta gotovo jedini na političkoj sceni Srbije zalaže za uspostavljanje reda u oblasti penzijskog i invalidskog osiguranja i za dogovor o pravilima koja regulišu visinu iznosa penzija. Tu verovatno treba tražili razloge što ta partija insistira na pokretanju široke javne rasprave o reformi PIO sistema, sa svoje strane PUPS predlaže formulu 3P, odnosno penzije prate plate. Možda će u predstojećoj raspravi biti predložene i bolje solucije, ali iznete formula je, po mom uverenju, jednostavna i prihvatljiva. Tako se izbegavaju razmišljanja da li je ispravna metodologija izračunavanja cene potrošačke korpe, koliki je stvarni rast cena na malo, da li je rast BDP-a preko 4% ili nije i drugo. U PUPS-u smatraju da je predložena formula prihvatljiva za najveći broj penzionera, koja može biti dopunjena ili promenjena, naglašava Goati.

Predlozi PUPS-a, PUPS ima svoju koncepciju reforme i predloge kako bi sistem bio održiv. Jedan od predloga je da kompanije sa tehnološkim intenzivnim procesom rada pokrenu inicijativu za formiranje tzv. fonda tehničko-tehnološke solidarnosti za isplatu penzija.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poštovani građani Srbije, danas, između ostalog, govorim i o predlozima zakona, odnosno o Zakonu o ratnim memorijalima i o predlozima zakona koji na jedan novi način rešavaju pitanja prava boraca i njihovih porodica, i to o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca i o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca vojnih invalida i članova i njihovih porodica.

Malo ću opširnije govoriti o Predlogu zakona o ratnim memorijalima, obzirom da sam se u nekom prethodnom vremenu bavio tom problematikom i mogu reći da ovaj zakon donosi neka nova rešenja koja podrazumevaju mnogo bolji odnos prema ratnim memorijalima nego što je bilo do današnjeg dana, odnosno do današnjeg vremena.

Predsedavajući, molim vas.

(Predsedavajući: Molim vas da dozvolimo kolegi Hadži Stošiću da nastavi sa govorom. Izvolite.)

Ovim Zakonom o ratnim memorijalima uređuje se pitanje od značaja za zaštitu, održavanje, uređenje i finansiranje održavanja i uređenje određenih ratnih memorijala u Republici Srbiji i u inostranstvu. Ova oblast zaštite ratnih memorijala do sada je bila regulisana nekim zakonima koji su donošeni pre 30 godina, a odnosili su se na SFRJ i SRS i u podeli nekih odgovornosti ili nadležnosti u zadnje vreme je dolazilo do velikog raskoraka i disharmonije.

Ovim Predlogom zakona ova oblast je uređena na jedan celovitiji način. Jasno se razgraničavaju nadležnosti jedinice lokalne samouprave i ministarstva nadležnog za poslove za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova. Upravo je lokalna samouprava u nekom prethodnom periodu, na osnovu prethodnih zakona, starijih od 30, 40, godina, ova nadležnost je u nekim obavezama bila nedefinisana.

Kasnije ću pojasniti sve prepreke koje su uticale na nemogućnost rešavanja bitnih pitanja iz ove oblasti, koja se sada, ovim zakonom regulišu. Napomenuo bih samo, da svi znamo, zakonom u članu 2. definisan je pojam šta se podrazumeva pod ratnim memorijalima. Ratni memorijal jeste vojno groblje, pojedinačni grob, nadgrobni spomenik, spomenik kosturnica, spomen kapela, spomen crkva, spomenik, javno spomen obeležje, obeležje spomen ploča, mesta stradanja, znamenito mesto i drugi pijeteti simbola od značaja za negovanje oslobodilačkih ratova.

Sada, što je veoma bitno, ovim zakonom u Glavi II čl. 3. i 5. obrazuje se savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije. Obrazovanjem ovog tela, odnosno ovog saveta za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova kao stručnog tela, koje u svom sastavu ima sedam članova iz redova profesora istorije, istaknutih ličnosti iz oblasti nauke i umetnosti Srpske akademije nauka i umetnosti, članove iz državne uprave, Ministarstva rada, Ministarstva za spoljne poslove i Ministarstva odbrane, kao i člana Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture. Savet će imati zadatak da daje stručna mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala ili za uređenje novog ratnog memorijala.

Obrazovanje saveta u ovom sastavu doneće mnoge nesuglasice, pre svega u stručnom pogledu, ali mnoge nesuglasice na relaciji ministarstvo i lokalna samouprava, koje su ovim zakonom takođe definisane.

U ovom delu zakona precizirane su mere sprovođenja zaštite ratnih memorijala kao obaveza Republike. Takođe, preciziraju se i dužnosti jedinice lokalne samouprave vezane za redovno održavanje ratnih memorijala, kao i njihovo uređenje, odnosno jasno se definišu nadležnosti Republike i jedinice lokalne samouprave, što sada nije slučaj, kao i način prevazilaženja problema, kada jedinice lokalne samouprave, a najčešće to je i slučaj, nemaju dovoljno sredstava za redovno, tekuće ili investiciono održavanje.

Verujem da će se ovim zakonom rešiti dugogodišnji problem u Nišu, kada je reč o vojnom groblju na Delijskom visu. Verujem da državni sekretar Negovan Stanković zna o čemu govorim. Naime, ja sam kao član Gradskog veća grada Niša 2008. godine pokrenuo mnogo pitanja u rešavanju ratnog memorijala vojničkog groblja Delijski vis, na kome je sahranjeno oko 6.000 srpskih ratnika i balkanskih ratova i iz Prvog i Drugog svetskog rata. Vojno groblje na Delijskom visu je specifičan ratni memorijal, koji se sastoji od tri grobljanske celine. Zapravo, postoji prostor na kome su sahranjeni, upravo što sam govorio, ovih 6.000 srpskih boraca i u delu tog vojničkog groblja postoji prostor gde je sahranjen jedan broj nemačkih vojnika i jedan broj britanskih vojnika. Mogu reći da je to jedinstven slučaj u Evropi, gde se protivnici, neprijatelji u ratu zajedno u smrti nalaze na istom prostoru.

Grad Niš je mnogo učinio za ratne memorijale i to u saradnji sa ambasadama Engleske i Nemačke, ali nažalost nije uspeo da uradi nadgrobno obeležje na prostoru sahranjenih srpskih vojnika, dok nadgrobno obeležje na britanskom i nemačkom postoji. Urađen je idejni projekat, sačinjen je dogovor sa ambasade Britanije i Nemačke o zajedničkom ulaganju, ali nažalost Ministarstvo rada i Ministarstvo odbrane nisu dali saglasnost, iz nama nepoznatih razloga, da se uradi to nadgrobno obeležje na prostoru gde su sahranjeni srpski vojnici. Inače je Ministarstvo odbrane korisnik tog zemljišta, sada, verujem, i preko ovog saveta i preko određenih nadležnosti koje će imati Ministarstvo odbrane da ćemo to konačno rešiti.

Verujem da će se ovim zakonom otkloniti nedostaci i nesuglasice i Srbi, odnosno grad Niš će izgraditi nadgrobno obeležje i kapelu za bogosluženje i opelo sahranjenih ratnika. Zato apelujem i na ministra rada i na državnog sekretara da nam pomognu da konačno prema tim našim stradalnicima učinimo nešto što bi trebalo da bude kao njihov nadležni spomenik.

Kao potpuno nov zakonom je definisan, članom 19, predlog za izgradnju ili postojanje novog ratnog memorijala. Ovo je potpuna novina, jer važeći propisi u oblasti negovanja tradicija i zaštite ratnih memorijala ne predviđaju postupak i izgradnju novih ratnih memorijala, niti je u nadležnosti ministarstva donošenja rešenja o podizanju ratnih memorijala. Znači, dosadašnjim propisima to nije bilo definisano, sada ovim zakonom se to definiše, što smatram da je jedna veoma dobra stvar.

Takođe bih naveo samo dva primera već izgrađenih postavljenih postavki koje treba da dobiju status ratnih memorijala, a to su spomen sobe u Vranju i Nišu, koje predstavljaju jedinstven slučaj poštovanja stradalih predaka.

Autor svih tih postavki veliki čovek i patriota, komandant kopnene vojske Republike Srbije general Milosav Simović. Pozivam sve narodne poslanike, a i građane da obiđu ova dva primera spomen soba i mogu se uveriti na koji je način i koliko je urađeno da se prema tim ljudima koji su stradali za slobodu ove države, da se na neki način odužimo.

U Glavi V - evidencija članom 25. propisuje obaveze vođenja evidencije o ratnim memorijalima u zemlji i inostranstvu, koji određuje nadležni organ za vođenje evidencije. Članom 24. propisuju se vođenje evidencije o poginulim licima, koje do sada nije uspostavljeno u našoj državi, odnosno do sada nije bilo zakonskog osnova za vođenje takvih evidencija na jednom mestu. Navedena odredba predstavlja veliku novinu koja podrazumeva obavezu svih organa koji su u posedu bilo kakvih evidencija da na zahtev nadležnih ministarstava iste dostave i čuvaju se trajno.

Kao primer ću ponovo navesti u ova dva elementa, odnosno navešću vojno groblje na Delijskom visu u Nišu. Govorio sam da postoje tri grobljanske celine. Na Britanskom groblju postoji zajedničko nadgrobno obeležje i nadgrobna obeležja pojedinačno za svakog sahranjenog. Na nemačkom groblju takođe postoji nadgrobno obeležje sa nadgrobnom pločom na kojoj stoje imena sahranjenih. Nažalost, na srpskom groblju postoje samo nadgrobne ploče bez ikakvog imena i prezimena, a sahranjeno je oko 6.000 stradalih srpskih ratnika. To je samo pokazatelj našeg odnosa prema našim precima i prema onim koji su nam darivali slobodu dugi niz godina.

Ništa bolja situacija nije ni na našim ratnim memorijalima u inostranstvu. Pre par godina posetio koncentracioni logor Mathauzen u Austriji. Između ostalog posetili smo i vojničko groblje, odnosno vojno groblje u selu Mathauzen na kom je sahranjeno oko 12.000 stradalih, umrlih boraca. Od toga mogu vam reći da je 2.000 boraca Italijana, Rusa, Čeha, Slovaka i drugih nacija, a da je 10.000 sahranjenih Srba.

Takođe, nažalost i na vojničkom groblju u Nišu postoji nadgrobno obeležje za srpske vojnike, ali ne postoje nikakvi podaci ko je tu sahranjen i u kom vremenu. Dok, što se tiče ostalih nacija i Poljaka i Rusa i Francuza i Italije, postoje uređena pojedinačna nadgrobna obeležja za svakog sahranjenog na tom groblju.

Međutim, nije sve crno, imamo mi i pozitivne primere, imamo određene ratne memorijale, odnosno vojnička groblja širom nekih država i širom Evrope da je to na sasvim jedan drugi način urađeno. Navešću primer samo na ostrvu Vidu, Plava grobnica, i sami znate koliko je tamo naših ljudi stradalo posle proboja preko Albanije i mogu vam reći da sam bio ushićen kada sam tamo na ploči ili na tabli, gde su popisana imena stradalih koji su sahranjeni u Plavoj grobnici, našao nekog mog pretka, odnosno strica od mog pradede. Zbog toga ova zakonska regulativa kojom se definiše evidencija delimično ispravlja nepravdu koju smo činili svi mi zasad prema našim precima.

Postoje domaće i inostrane arhive na osnovu kojih se mogu utvrditi podaci o poginulim licima, samo ako se sada definišu prave nadležnosti i ministarstva i lokalnih samouprava i Ministarstva spoljnih poslova, možemo učiniti nešto da jednostavno znamo gde su naši ljudi poginuli, gde su sahranjeni.

Ponovo ću nastaviti primer sporne sobe u Vranju u kojoj je evidentirano, opet zahvaljujući tom našem patriotu generalu Simoviću, evidentirano je 5.648 poginulih vojnika iz Vranja i okoline, dok je u spornoj sobi u Nišu evidentirano 16.186 poginulih iz Niša i okoline u prethodnim ratovima sa najosnovnijim podacima, što znači da možemo maltene na svakom groblju ustanoviti bar delimično i broj i ljude koji su tamo sahranjeni.

Jedan kuriozitet u Niškoj spomen sobi, postoji spisak od 52 britanska vojnika koja su stradala u Srbiji za vreme Prvog svetskog rata. Prošle godine, Niš su posetili potomci škotskih medicinskih sestara, koje su na čelu sa doktorkom Elis Inglis 1915. godine, osnovale 14 vojnih bolnica širom Evrope, od toga 10 u Srbiji. Delegacija je bila od 20 ljudi. između ostalog, posetili su i Niš i znamenitosti Niša, ali i neke ratne memorijale.

Mi se možemo ponositi sa ratnim memorijalima u Nišu, koji služe kao turističke destinacije, pre svega spomenik na Čegru, Ćele kula i mnogi drugi koji su uređeni, ali i mnogi drugi koji nisu uređeni.

Dok je general Simović govorio u humanosti škotskih medicinskih sestara koje su dale svoj život u pomoći srpskim ratnicima i u pojavi zaraznih bolesti, par njih je našlo svoje pretke upravo na onim spiskovima od 52 lica koja se nalaze u spomen sobi u Nišu.

Verujem da će se kaznene odredbe koje su definisane ovim zakonom, da će uticati jer najčešće mi reagujemo samo na neke kazne, daleko smo od neke svesti i savesti da uradimo posao, bez obzira kako je definisano i precizirano. Svakako, PUPS će podržati predlog o ratnim memorijalima i glasaće za ovaj zakon.

Sada bih ukratko par reči rekao o izmenama i dopunama Zakona o osnovnim pravima boraca, vojnih invalida i porodica palih boraca. Kao što u obrazloženju stoji, vrši se usaglašavanje sa realnim stanjem. Mi smo takođe imali i prethodne zakone koji su definisali i SRJ i Srbiju i Crnu Goru. Nismo imali definitivan, konačan zakon koji bi definisao Republiku Srbiju.

Ovim predloženim rešenjima se obezbeđuje stabilnost i redovnost primanja svih lica na koje se zakon odnosi i zbog toga se donosi po hitnom postupku. Kao korisnici prava po ovim zakonima, …. prolongiranja, objavljivanja statističkih podataka i obustave akontativne isplate da ne bi ostali bez neophodne materijalne zaštite. Ministar Zoran Đorđević je najavio izradu novog zakona koji će u potpunosti regulisati ovu problematiku i očekujemo predlog zakona u ovoj godini. Verujem da ćemo konačno doneti zakon o borcima i o boračkoj zaštiti i imati zakonsku regulativu kojom ćemo regulisati pomoć svima onima koji su učestvovali u raznim borbenim dejstvima.

Očekujemo predlog kvalitetnog i kompletnog zakona i rešenja, te nije presudno da se ovim izmenama i dopunama vrše tehničke isprave sada već starog saveznog zakona. Ipak, predlažem da se u članu 103. umesto termina – savezni ministar nadležan za pitanja boraca i vojnih invalida, obzirom da takav sada ne postoji, ubaci termin – republički ministar ili nadležno ministarstvo. Takođe, u članu 106. umesto termina – nadležni savezni organ, da se koristi termin – nadležno ministarstvo ili nadležni organ.

Još jednom poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima uz poboljšanje kvaliteta ovih zakona, kroz usvajanje određenih amandmana u danu za glasanje podržati sva ova tri zakona o kojima sam govorio, ali i sve zakone koji su u današnjoj raspravi. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra u Vladi Republike Srbije, zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća, gospodina Milana Krkobabića, a istovremeno i za predsednicu Vlade Republike Srbije, gospođu Anu Brnabić.

Poštovani ministre, imajući u vidu da se kao direktor Pošte Srbije, sada kao ministar u Vladi Republike Srbije, pokretali i realizovali više inicijativa i projekata u cilju obnove i oživljavanja srpskog sela.

Sada sa posebnom pažnjom se prati projekat oživljavanja zadrugarstva u selima Srbije, a vaš program da se u naredne tri godine osnuje 500 zadruga u 500 srpskih sela, kroz uključivanje mlađih, mladih proizvođača u zadrugu uz svu pomoć lokalne samouprave i Vlade Republike Srbije.

Gradu Nišu su se u više navrata obratili predstavnici zadruga i zadrugari, zahtevom da im grad kao nosilac pravne javne svojine omogući bez obaveze plaćanje zakupnine, korišćenje poslovnog prostora kojim raspolaže grad za obavljanje delatnosti zadruga, jer iste ne raspolažu sopstvenom imovinom ili ona kojom raspolažu nedovoljno ili neadekvatno za obavljanje njihovih delatnosti. Ukazali su da je Zadružni savez Srbije u prethodnom periodu ostao bez znatnog dela svoje imovine, koje je kao društvena svojina u postupku privatizacije prodata preko onih firmi u kojima se ta imovina zatekla.

Uredbom o uslovima i pribavljanju i otuđenju nepokretnosti neposrednom pogodbom, davanjem u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja, članom 10. regulisani su slučajevi kada se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzeti od člana 6. ove uredbe.

Polazeći od navedenih potreba zadruga i zadrugara, smatram da bi se unapređenjem propisa postigla bolja zaštita prava građana. Zato sam Vladi Republike Srbije uputio inicijativu za dopunu Uredbe o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti neposrednom pogodbom, tako što bi se posle člana 10. dodao novi član 10a, kojim bi bilo regulisano da se nepokretnosti u javnoj svojini mogu izuzetno od člana 6. ove Uredbe dati u zakup i van postupka javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja pisanih ponuda u slučaju kada zakup traže zadruge za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Regulisanje pozitivnim zakonskim propisima ovakvog načina korišćenja poslovnog prostora u javnoj svojini predstavljalo bi direktno učešće i pomoć jedinicama lokalnih samouprava, odnosno države u ravnomernom regionalnom razvoju Srbije i podsticaj za osnivanje novih zadruga i stvaranje uslova za lakše obavljanje delatnosti postojećih zadruga.

Takođe, u članu 12. Uredbe, posle stava 9. treba dodati novi stav 10. koji glasi – zadrugama i složenim zadrugama može se dati u zakup poslovni prostor za obavljanje poslova iz njihovog delokruga rada bez obaveze plaćanja zakupnine.

Sami smo svedoci da veliki deo poslovnog prostora u vlasništvu lokalnih samouprava stoji neiskorišćen i propada. Izmenom postojeće Uredbe, taj prostor bi dobio svoju namenu.

Pitam ministra i predsednicu Vlade Republike Srbije - da li se nešto radilo po mojoj inicijativi i da li će Vlada da usvoji novu uredbu i time omogući korišćenje poslovnog prostora građanima Srbije i spreči propadanje istog? Ovim bi se stimulisao opstanak mladih na selu i time suštinski krenulo u obnovu oživljavanja srpskog sela, nažalost, o kome samo pričamo, ali se konkretno ništa ne radi, osim što se na tom polju ministar Krkobavić angažuje u punom smislu.

Ovim bi svakako stimulisali da mladi ostanu i da se eventualno vrate i omogućili bi da kroz sistem zadrugarstva dobiju određeni posao i da se kroz razne subvencije stimulišu da rade i da obezbeđuju prihode za svoju porodicu. Zahvaljujem na pažnji.