Otvoreni Parlament | Zakon o turizmu

Zakon o turizmu

Sažetak

Zakon o turizmu donet je 2009. godine, od tada pretrpeo je nekoliko izmena i dopuna a poslednja je bila 2015. godine. Kako je stepen razvoja turizma u svetu i Evropskoj Uniji pretpeo različita unapređenja i promene neophodno je usaglašavanje legislative u pogledu ugostiteljstva i turističke privrede u Republici Srbiji, stoga se i donosi novi Zakon o turizmu. Usaglašavanje je takođe neophodno izvršiti i sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku ali i sa Zakonom o zaštiti potrošača. Kako je u međuvremenu doneta nova Strategija razvoja turizma Republike Srbije za period 2016-2025. godine ali i Direktiva (EU) 2015/2302 javila se potreba i za usaglašavanjem sa ovim dokumentima. Kao jedan od glavnih prioriteta za donošenjem novog Zakona o turizmu jeste i smanjivanje sive ekonomije. Osnovne odredbe koje ovaj Zakon uređuje se najpre odnose na uslove i način planiranja i razvoja turizma, na turističke organizacije i agencije, turističke usluge kao i registar turizma. Pošto je reč o novom zakonu, ovde će biti iznete ključne izmene i novine.

Zakonodavac je u poglavlju koje se odnosi na planiranje i razvoj propisao planska dokumenta koja obuhvataju strategije i programe koji pokrivaju sve aktivnosti vezane za turizam kao i proceduru donošenja ovih dokumenata.

Propisano je koje organizacije se bave promocijom turizma, a to su: Turistička organizacija Srbije (u daljem tekstu TOS), turistička organizacija autonomne pokrajine i turistička organizacija jedinice lokalne samouprave. Takođe, načini obezbeđivanja sredstava za rad ovih organizacija kao i taksativno nabrojani poslovi i organi TOS-a, sve navedeno se takođe propisuje i za organizacije autonomne pokrajine i lokalne samouprave.

Pored organizacija, postoje i turističke agencije koje obavljaju poslove organizovanja, ponude, prodaje i realizovanja turističkih putovanja. U ovom poglavlju precizirane su odredbe koje se odnose na vrste turističkih agencija, uslovi za obavljanje poslova kao i vrste poslova, način izdavanja licenci ali obaveze agencije i posrednika.

Zakonom su definisane usluge turističkih profesija kao i role pružalaca turističkih usluga, tu se navode turistički vodiči, turistički animatori, tursitički pratioci. Ovim poglavljem uređeni su uslovi za obavljanje datih poslova.

Kao jedna od novina javlja se registar turizma. Ova vrsta evidencije uvodi se najpre kako bi se smanjila siva ekonomija u svim delatnostima koje zakon uređuje, što je i njegov glavni cilj. Ovaj registar vodi Agencija za privredne registre, a tu se registruju turističke organizacije i agencije. Zakon precizira ko je sve u obavezi da se upiše u registar kao i prateće podatke o pravnim i fizičkim licima.

Pošto se u ovoj delatnosti često upotrebljava veliki broj ličnih podataka neophodno je bilo uspostaviti i njihov način korišćenja. Ovim odredbama propisani su načini i upotreba podataka o ličnosti gde se propisuje da Ministarstvo može da prikuplja i obrađuje te podatke ali pod određenim uslovima.

Kada je reč o nadzoru tu se određuju poslovi koji su u nadležnosti Ministarstva ali i inspektora koji vrše turistički nadzor. Takođe, određena su prava i dužnosti inspektora ali i njihova ovlašćenja i nadležnosti za postupanje po žalbi.

Zakonodavac je predvideo da je neophodno povećati kaznene odredbe za prekršaje , kako bi se smanjila siva ekonomija.
20%
18%
0%
Poslednji put ažurirano: 24.10.2019, 09:06