Gospodine ministre, ovaj zakon nije zaista na adekvatan način uredio ključne oblasti iz domena ugostiteljstva i kao i prethodni ostavio je mogućnost da se podzakonskim aktima definiše kategorizacija seoskih domaćinstava. Mislim da bi vas to trebalo posebno da interesuje, kao ministra za poljoprivredu, zato što pored toga što se bavite ovim segmentom vezanim za poljoprivrednu proizvodnju, i te kako morate da obratite pažnju na podsticaje za ruralni turizam.
To što postoji nije dovoljno, a naročito zbog, evo jednog primera kako će to da izgleda, da vam ilustrujem. Ovde imamo kolege iz raznih krajeva Srbije. Svi smo, naravno, ponosni na to što je Srbija prelepa zemlja, što je seoski turizam koji je imao svoj povoj u Ivanjici, u Arilju, dakle u tim golijskim selima sada proširen na Zlatar, na Priboj, Novu Varoš, Pirot, Kosmaj, Vojvodinu, Šumadiju, Ljuboviju, Loznicu, na sve te gradove, jer bi mi zaista trebalo mnogo vremena da nabrojim koja su to kvalitetna seoska domaćinstva u Srbiji. Ali, sad postoji jedan problem.
Problem se javlja u trenutku kada jedno seosko domaćinstvo treba da izvrši tu kategorizaciju. Da li znate, gospodine ministre, kako izgleda pravilnik za kategorizaciju seoskog domaćinstva? Poljoprivrednicima valjevskog kraja, a na kraju i Kosjerića i Mionice i svih tih prelepih sela gde je izuzetno razvijen etno-turizam, kod onih koji su hteli da krenu taj posao da rade, kada su videli pravilnik, digla im se kosa na glavi. Na 12 gusto kucanih strana, gospodine ministre, od njih se traži da u svakom trenutku garantuju da će imati obezbeđen toliki napon struje, što od njih ne zavisi jer u mnogim selima su trafoi iz 40 i neke godine.
Prema tome, recite nam šta ćete vi kao ministar da uradite da pomognete tim ljudima da započnu taj posao, ako oni žele, a naravno da žele, jer ruralni turizam je budućnost turizma i ugostiteljstva, spojeno kroz etno restorane i pružanje tih usluga?