Hvala koleginice Nikolić.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvinjavam se, ministre, vi ste se javili?
(Branislav Nedimović: Posle ću.)
U redu.
Izvolite, Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj moj amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke ima za cilj da se na bolji i precizniji način definišu pojmovi koji su predmet ovog zakona.

Već sam u prethodnim amandmanima govorio o tome da ova privredna grana pruža velike mogućnosti i velike perspektive. Dakle, svima nama je jasno da u ovoj oblasti vladaju neki novi trendovi i to treba iskoristiti.

Zato apelujem na Ministarstvo i Vladu da se ne gubi vreme, nego da se gleda da se iz ove oblasti, znači iz ove privredne grane izvuče maksimum.

Svima nama je poznata činjenica da Srbija ima dva izrazito velika prijatelja među dve velike države, dve velike svetske sile, a to su Rusija i Kina. Ne činimo dovoljno da bi unapredili turističku saradnju sa tim zemljama, a da bi to bilo moguće pre svega treba otvoriti veći broj avio linija između gradova tih zemalja, niškog aerodroma i naravno beogradskog aerodroma „Nikola Tesla“ i ukoliko bi došlo do tako nečega, a imamo neke naznake da se o tome govori, onda verujte da bi broj turista i te kako se povećao u odnosu na postojeće stanje.

Ako znamo da je Kina zemlja sa preko milijardu stanovnika, Rusija je ogromna zemlja, a iako sa 150 miliona, i ako uračunamo tu i post-sovjetski prostor, to je negde preko 200 miliona stanovnika. Evo, recimo, ja apelujem na ministra i predlažem Ministarstvu i Vladi da se otvori za početak linija Niš-Sankt Petersburg i, verujte mi, sve neke analize govore da bi ta avio linija i te kako bila profitabilna da bi se tražila karta više.

Hvala kolega Saviću.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite prof. Bojiću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, Srbija je zemlja možda sa najvećim brojem mineralnih i termalnih voda u Evropi, u čemu prednjači centralna i južna Srbija, ali bukvalno cela zemlja leži na ovom bogatstvu. Teško je nabrojati sve naše resurse u ovoj oblasti, ali je i mnogo onih koji nisu dovedeni do željenog nivoa prepoznatljivosti, pa bih u tom kontekstu pomenuo Sijarinsku Banju na jugu Srbije, iza Medveđe, uz samu administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom.

To je pravi dar, nagrada od Boga, a kazna od ljudi. Ovaj lokalitet je u sferi geološke, hidrološke, meteorološke i svake druge fenomenologije, gde se na nekoliko stotina metara, smeštena su dva gejzira, od kojih je jedan, do duše, prigušen zbog neuspešne eksploatacije oniksa i na desetine izvora mineralne vode, od kojih je svaki priča za sebe. Razlikuju se i po boji i po temperaturi i po ukusu.

Ova voda, nažalost, i ovo bogatstvo nije prepoznato od strane države i odliva se rekom Banjskom u dalje, a ostaje neiskorišćeno, a mogli bi se zagrevati svi plastenici od Banje preko Lebana do Leskovca.

Ovde bih ponovio reči našeg predsednika, profesora Vojislava Šešelja, da ove banje treba pre svega preurediti, osposobiti, pa tek onda razmišljati o njihovom statusu.

Nisam promoter ove banje i nije ona jedini primer prepuštenosti same sebe, ima takvih primera, nažalost, mnogo. Hvala.

Hvala profesore Bojiću.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 4. posle reči „turizam“ predložili smo amandman koji glasi „sa posebnim osvrtom na ruralni turizam“.

Srbija ima čime da se pohvali kada su u pitanju područja netaknute prirode, a takve destinacije država mora maksimalno da vodi računa kroz svaki vid pomoći.

Da bi sačuvali te sredine koje polako odumiru, a razlog odumiranja je jasan i evidentan, u takva područja siromašne opštine nemaju ni snage ni mogućnosti da ulože sredstva bez pomoći države. Lokalno stanovništvo sve više napušta takve sredine, tražeći bolji život van granica Srbije.

Strategija, vizija i misija ostaju samo na papiru i dok nam se ne planski grade Zlatibor, Kopaonik i slične urbane turističke destinacije, u senci velikih ostaju mala i predivna mesta sa netaknutom prirodom i značajnim turističkim potencijalom koji nažalost ostaje neiskorišćen.

Takva mesta su sa izuzetnim odlikama, čekaju neko novo vreme ili neku novu vlast da bi se razvijali i dobili svoje mesto na turističkoj mapi Srbije, Evrope i sveta.

Kada bi ministri posetili sve delove Srbije, videli bi da još uvek ima potencijala da pored, kako sam napomenuo, Kopaonika i Zlatibora, ima destinacija za razvoj turizma, prevashodno ruralnog.

Nemojte, gospodo, da zaboravite da jugozapadna granica Srbije nije samo do Zlatibora, već ide i malo dalje. Zašto to kažem? Sedamdesetih godina prošlog veka rađena je pruga Beograd-Bar i to Limskom dolinom i tada to područje nije bilo zapostavljeno. Zašto je to slučaj danas?

Smatram da celokupni razvoj ne samo turizma treba da prati i trasa autoputa, recimo preko Peštera, protiv koje nemam ništa, ali trasa autoputa Limskom dolinom mnogo je isplativija i lakše održiva, jer bi opštine pograničnih delova Srbije, Crne Gore i BiH imale brži i bolji razvoj po svim ekonomskim parametrima. Hvala.

Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Da li neko želi reč?

Izvolite.

Hvala.

Član 4. odnosi se na planiranje i razvoj turizma. Mi smo predložili da se posle reči „turizam“ dodaju reči „sa posebnim osvrtom na razvoj u nedovoljno razvijenim područjima u Republici Srbiji“. Time bi bila stvorena obaveza da sprovođenjem podsticajnih mera za razvoj turizma sagledaju nedovoljno razvijena područja, jer ih u Srbiji ima mnogo i ta područja poseduju turističke potencijale koje bi trebalo razvijati.

Jug i jugoistok već godinama zaostaju za ostalim delovima Srbije i neopravdano su zapostavljeni od strane srpske vlasti, a naročito kada je reč o turizmu, jer u ovoj oblasti zaista imaju šta da ponude.

Najznačajnije turističke centre u ovom delu Srbije – Leskovac, Pirot, Vranje i Prokuplje karakteriše bogato kulturno nasleđe, dobra komunikacijska povezanost sa svim većim gradovima u zemlji i inostranstvu, ali i tradicionalnim kulinarskim specijalitetima.

Spomenik prirode Đavolja varoš nalazi se na jugu Srbije. To je retki prirodni fenomen koji se nalazi na Radan planini, u blizini Kuršumlije, u Topličkom upravnom okrugu. Vranje je grad u Pčinjskom okrugu koji danas ima dosta sačuvanih spomenika iz turske epohe. Među značajnijima su Stari hram, Pašini konaci, koji su među najlepšim primerima arhitekture balkanskog stila južne Srbije. Pirot je poznat po pirotskim ćilimima, siru, kačkavalju i starim zanatima. Nalazi se na krajnjem jugoistoku Srbije i karakterističan je po arhitekturi sa vidljivim znacima turskog perioda i prirodnoj lepoti. Posebno je poznat Momčilov grad, tvrđava sagrađena početkom 14. veka.

Na jugu i jugoistoku Srbije postoji veliki broj banja koje karakterišu velikom lekovitošću i čijim bi razvojem na ogromnom dobitku bio i ovaj kraj, ali i čitava Srbija – Vranjska banja, Bujanovačka banja, Niška banja, Protom banja, Lukovska banja, Sijarinska banja i Vlasinsko jezero, jedno od najlepših destinacija u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o turizmu. Smatram da se mojim amandmanom vrši jasnije i preciznije definisanje predmeta ovog zakona, ovog pogotovo što je u pitanju zakon koji se na najdirektniji način dotiče svakog građanina Republike Srbije.

Zato bi trebalo da imate malo više sluha za sve krajeve naše zemlje, pogotovo nerazvijene i slabo naseljene krajeve kakva je opština Kuršumlija. Na teritoriji opštine Kuršumlija postoje tri prelepe banje, ali je turizam tamo potpuno uništen. U Kuršumlijskoj banji radili su najkvalitetniji ugostiteljski radnici poznati decenijama po svom gostoprimstvu i ljubaznosti. Svi oni su danas bez posla, mnogi mladi iz ovog prelepog kraja koji su se spremali da rade, ali niko im to ne omogućava. Najlepša i najstarija od te tri banje, Kuršumlijska banja je danas skroz propala. Prosto je neverovatno da država može sebi da dozvoli luksuz da ovako prirodno blago propada. I lokalni i državni čelnici su puno puta obećavali da će se nešto preduzeti na oživljavanju ove banje, ali stvari se nisu pomerile sa mrtve tačke.

Da stvari budu još gore, u neka ne tako davna vremena država je mnogo uložila u razvoj ove banje. I taman kada je sve došlo na svoje mesto, kao da je to nekome zasmetalo i krenulo je obrnutim procesom. Kuršumlijska banja je za kratko vreme totalno devastirana i danas izgleda sablasno.

Pitam nadležnog ministra – šta će Vlada učiniti za oživljavanje ove stare i prelepe banje? Zahvaljujem.