Hvala, profesore Bojiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite kolega Despotoviću.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnošenjem amandmana na član 1. Predloga zakona o turizmu, prevashodno ima za cilj da doprinesemo boljoj i efikasnijoj primeni predloženih zakona, a sve u cilju i interesu građana Republike Srbije.

Sva ova pitanja i primedbe koje iznosimo su problemi svih lokalnih turističkih organizacija. O ovim i sličnim problemima rekla je struka, a tiče se pronalaženja kvalitetnijeg modela za izdavanje privatnog smeštaja, odnosno za ubiranje poreza i taksi. Po tom osnovu činjenica je da je taj problem prisutan u skoro svim opštinama i gradovima gde postoji veliki broj jedinica za smeštaj koji su nekategorisani i koji se nalaze van svih zakonskih okvira.

Postoje i oni primeri gde se paušalnim oporezivanjem rešavaju mnogi problemi. Ukoliko bi se paušalno oporezivanje vršilo po kvartalima, tada bi sigurno veliki broj pružaoca usluga smeštaja ušao u legalne tokove, a ti prihodi bi značajno popunili opštinske i građanske budžeta.

Još jedan problem koji se tiče ove teme jeste institucija lokalnog vodiča koji je prilično obesmišljen. Da bi neko vršio funkciju lokalnog vodiča mora posedovati i nacionalnu licencu i to pre licence lokalnog vodiča do kojeg je prilično teško i komplikovano doći a koja, pre svega, zahteva i značajna finansijska sredstva.

Iz tog razloga zašto bi neko polagao za licencu lokalnog vodiča ako već poseduje nacionalnu sa kojom može biti vodič i raditi na teritoriji cele države. Na primer rendžeri nacionalni parkova Uvac i Tara najbolje poznaju ova područja, ali da bi mogli da obavljaju funkciju vodiča moraju da poseduju nacionalnu licencu. Hvala.

Hvala, gospodine Despotoviću.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović.

Izvolite, kolega Ljubenović.

Hvala predsedavajući.

Ovim amandmanom koji je poslanička grupa SRS podnela na član 1. Predloga zakona o turizmu, predloženo je da ispred značaja reči, doda se – neophodno. Povod za ovakvo amandmansko rešenje, potreba da se naglasi neophodnost značaja razvoja turizma. Inače, turizam je oblast koja ima šta da ponudi, ali nažalost nije dovoljno iskorišćena i čijem razvojem se situacija može i te kako popraviti, naročito u ovom trenutku kada većina stanovništva u Srbiji živi u jako lošim materijalnim uslovima.

Jugoistok Srbije raspolaže mnogobrojnim prirodnim lepotama, a kulturno-istorijsko naselje je značajno. Kao najveći u Jablaničkom upravnom okrugu, grad Leskovac ima značajnih mogućnosti za razvoj turizma koji nije dovoljno iskorišćen i čiji resursi nisu stavljeni u razvoj i dobrobit građana Vučja, Grdeličke klisure, Preljanske klisure.

Leskovac je grad koji trenutno ima dve značajne manifestacije – leskovačku roštiljijadu i leskovački karneval. Ove manifestacije iz godine u godinu okupljaju sve značajniji broj posetilaca. Leskovac je domaćin finskog festivala „Lajf“, kao i balkanske smotre mladih stripo autora, koji najstariji strip festival bivše Jugoslavije.

Inače, u oblasti prehrambene industrije izvršeno je blindiranje dva proizvoda koji u svom nazivu sadrže ime grada Leskovca, leskovački roštilj, meso i leskovački domaći ajvar.

Srpski narod na jugu i jugoistoku Srbije ima očuvane mnoge verske objekte. Pre dve godine je jedna od najvećih svetinja u leskovačkom kraju obeležila 500 godina postojanja čuveni Jašunjski manastir „Svetog Jovana preteče“.

S obzirom na to da se radi o području koje ima šta da ponudi, Srpska akademija nauka i umetnosti je pokazala interesovanje za Leskovac i Jablanički upravni okrug i za istraživanje o ulozi i utisci turizma na lokalni ekonomski razvoj.

Kada uzmemo u obzir sve ove turističke potencijale jasan je razlog za podnošenje ovog amandmana poslaničke grupe SRS i zašto bi ovaj amandman trebalo da bude i prihvaćen. Hvala.

Hvala, kolega Ljubenoviću.
Na naslov iznad člana 2. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, turizam ima višestruke efekte na privredni razvoj svih onih privrednih delatnosti koje učestvuju u ostvarivanju potreba turista i predstavlja veliki generator novih investicija kao i nove poslovne prilike u destinacijama u kojima se razvija.

Razvoj domaćeg turizma je veoma značajan, pre svega, da bi domaći turisti novac potrošili u Srbiji, odnosno kako ne bi višak svojih sredstava izneli u inostranstvo. Nažalost, u Srbiji ovo nije za sada slučaj jer potrošnja domaćih turista po Srbiji neuporedivo je manja u odnosu na ono što naši turisti potroše na putovanjima po ostalim zemljama.

Ovo bi se moglo nadomestiti većim brojem dolaska stranih turista, a zato je potrebno uvođenje podsticajnih mera i razvoj turizma u Srbiji. Ukoliko bi podsticajne mere bile veće i ukoliko bi nadležno ministarstvo bilo sa odgovornim i kvalitetnim kadrovima koji će omogućiti pojavu većeg broja preduzetnika u turizmu može se unaprediti turizam u Srbiji i možemo skrenuti pažnju stranim turistima na mnoge zanimljive destinacije u Srbiji.

Međutim, razvoju turizma se ne posvećuje dovoljna pažnja iako ova delatnost donosi i može da donese veliki devizni priliv novca. Zahvaljujem.

Hvala koleginice Nikolić.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Izvolite kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici i ovaj moj amandman koji sam u ime SRS podneo na član 2. Predloga ovoga zakona ima za cilj da se na bolji i precizniji način definišu pojmovi koji su predmet ovoga zakona.

Nije ni potrebno naglašavati da je turizam danas jedna od najvažnijih grana mnogih zemalja, pa čak u mnogim zemljama to je ne samo najvažnija grana i najprofitabilnija delatnost, koja najvećim delom puni budžet tih zemalja, kao recimo što je Španija, Grčka, Hrvatska itd.

I sada, ako zapostavimo činjenicu da Srbija nema more, u svim ostalim turističkim segmentima Srbija, ne samo da se može porediti sa ovim zemljama, nego je i ispred ovih zemalja. Ako, pogledamo geografiju i statističke podatke naše zemlje videćemo da je Srbija zemlja koja ima najveći broj banja u odnosu na svoju teritoriju i u odnosu na broj stanovnika.

Međutim, imamo situaciju da u tom segmentu po pitanju tog banjskog turizma situacija ni izbliza nije iskorišćena i tu postoji ogroman, ogroman prostor da se nešto dodatno uradi. Ovo pogotovo zbog činjenice što je banjski turizam tesno povezan sa zdravstvenim turizmom, tako da imamo priliku da praktično ono što bi se reklo dva u jedan, da ljudi imaju i turističku ponudu i ujedno da rešavaju svoje zdravstvene probleme.

I naravno ovde treba pomenuti, ajde da kažemo i verski turizam Srbije kao zemlje velike kulturno istorijske tradicije, i te kako ima šta da ponudi turistima. Međutim, mi ovde umesto da rešavamo ove probleme, mi zakone donosimo po evropskim standardima i gledamo da se prilagodimo njima umesto da zakon prilagodimo našim okolnostima. Hvala.

Hvala kolega Saviću.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite kolega Despotoviću.

Poštovani gospodine Marinkoviću, dame i gospodo narodni poslenici, ovaj set zakona ima za cilj, da poboljša stanje u turizmu, zaštita bilja, zaštita bezbednosti hrane, stanje u srpskom ugostiteljstvu i centralnom registru stanovništva.

Ovaj amandman, kao i svi amandmani SRS nisu samo predloženi da bi se to uradilo reda radi, već želimo da kroz obrazloženje i primedbe predloženih zakona učinimo i bolji i smislenijim od onih koji prepisuju iz EU.

Ako nije prisutan resorni ministar, tražim da mi se da odgovor na vrlo prosto pitanje o čemu je u javnosti govorio i državni sekretar Knežević, o paušalnom oporezivanju turističkih objekata.

U razgovoru sa ljudima iz ove oblasti, složili su se da je ovaj predlog dobar, ali na terenu je sasvim druga slika. Turistička inspekcija koja kadrovski oskudeva, mora da ima i šira ovlašćenja i da efikasnije deluje na terenu.

Evo zašto. Izlaskom na teren, inspektori kontrolišu samo one objekte koji imaju registrovanu turističku delatnost, dok oni koji posluju u zoni sive ekonomije, niti se kontrolišu, niti se protiv njih preduzimaju kaznene mere.

Ovakvim načinom rada i odnosu prema legalno prijavljenim turističkim objektima, sprovode se mere kažnjavanja. Ako su te kazne učestale za legalno prijavljene objekte, a drugi se ne kontrolišu i rade ilegalno, šta onda ostaje onim legalnim, osim da odjavi objekat i pređe u rad na crno.

Još jedan u nizu problema koji se javlja u turizmu je naplata poreza, gde bi trebalo uvesti elektronsku prijavu gostiju bez posrednika i bez komplikovanih procedura.

Na kraju, šta je sa boravišnim taksama i da li će se one paušalno naplaćivati? Hvala.