Otvoreni Parlament | Zakon o ugostiteljstvu

Zakon o ugostiteljstvu

Sažetak

Predlagač Zakona kao osnovni cilj donošenja ovog zakona navodi potpuno usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije odnosno Direktivom o uslugama (Directive on Services 2006/123/EC) i smatra da će predložene izmene i dopune doprineti smanjenju sive ekonomije u oblasti ugostiteljstva.

Ovim zakonom uvodi se centralni informacioni sistem u oblasti ugostiteljstva i turizma (E- turista) kao jedinstven i centralizovan elektronski informacioni sistem, koji sadrži sve relevantne podatke o pružaocima usluge smeštaja i objektima za smeštaj, preko koga se vrši njihova evidencija i unose drugi podaci proistekli iz obavljanja ugostiteljske, nautičke i lovnoturističke, odnosno turističke delatnosti.
Važna novina koju zakon donosi ogleda se u tome što se davanje u zakup nepokretnosti od strane pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica u periodu kraćem od 30 dana smatra pružanjem ugostiteljske usluge smeštaja. Pored toga, fizičkim licima je po prvi put omogućeno da rade samostalno i direktno bez posrednika (turističkih agencija; lokalnih turističkih organizacija). Fizičkim licima pružaocima usluga smeštaja u domaćoj radinosti (apartman, kuća, soba) zabranjuje se služenje hrane i pića. Izuzetno, u seoskim turističkim domaćinstvima je dozvoljeno i to usluživanje proizvoda iz vlastite proizvodnje. Takođe, za istu kategoriju lica propisuje se mogućnost paušalnog plaćanja boravišne takse u utvrđenom godišnjem iznosu u skladu sa raspoloživim smeštajnim kapacitetima.


1. UGOSTITELJSKA DELATNOST

Ugostiteljska delatnost definisana je kao pružanje usluga smeštaja, pripremanje i usluživanje hrane, pića i napitaka, kao i pripremanje i dostavljanje hrane korisnicima za potrošnju na drugom mestu, koju ugostitelj obavlja u ugostiteljskom objektu, van ugostiteljskog objekta i pokretnom ugostiteljskom objektu

2. OSTALE USLUGE KOJE MOŽE PRUŽATI UGOSTITELJ

Ugostitelj koji pruža ugostiteljsku uslugu smeštaja može isključivo za potrebe korisnika usluge smeštaja, na njegov zahtev, da pruži, odnosno obezbedi i dodatnu uslugu kao što je transfer, kupovina karata ili ulaznica, rezervacija restorana i sl.
Pored toga, ugostitelj može da ponudi korisniku usluge smeštaja osiguranje od posledica nezgode za vreme boravka u ugostiteljskom objektu za smeštaj uz napomenu da isto nije obavezujuće.

3. OBAVEZE UGOSTITELJA

Zakonom su precizno utvrđene obaveze ugostitelja među kojima su obaveze u pogledu objavljivanja poslovnih podataka; obaveza evidentiranja u Registru turizma; obaveza unosa podatka o korisniku usluge smeštaja na dnevnom nivou; obaveza mogućavanja korisniku usluge podnošenja reklamacije; obaveze u pogledu isticanja cena i pridržavanja istaknutih cena i dr.

4. EVIDENTIRANJE UGOSTITELJA I UGOSTITELJSKIH OBJEKATA

Ugostitelj koji pruža usluge smeštaja u nekategorisanom ugostiteljskom objektu dužan je da pre otpočinjanja obavljanja delatnosti podnese prijavu jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se objekat nalazi kao i da o okolnosti prestanka obavljanja delatnosti obavesti istu jedinicu lokalne samouprave.
U zavisnosti od kategorizacije ugostiteljskog objekta, Ministarstvo nadležno za poslove turizma (Ministarstvo) odnosno jedinica lokalne samouprave kao poveren posao vode evidenciju ugostitelja i ugostiteljskih objekata koju su dužni da kvartalno dostavljaju Registru turizma. Svaku promenu podataka, ugostitelj je dužan da prijavi u roku od sedam dana organu koji vodi evidenciju. Organi deo evidencije mogu učiniti i javno dostupnim, objavljivanjem na sajtu.
Jedinica lokalne samouprave je dužna da kvartalno ili na zahtev Ministarstva u roku od 15 dana u elektronskoj formi dostavi Ministarstvu podatke iz evidencije ugostiteljskih objekata koju vodi.

5. CENTRALNI INFORMACIONI SISTEM U OBLASTI UGOSTITELJSTVA I TURIZMA

Značajna novina koju donosi Zakon je digitalizacija procesa vođenja turističke administracije, i to uspostavljanjem centralnog informacionog sistema (E-turista). Na ovaj način biće formirana jedinstvena baza podataka o gostima, uplaćenoj boravišnoj taksi i plaćenim porezima.

OBAVEZE MINISTARSTVA I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE
Ministarstvo i jedinica lokalne samouprave dužni su da u sistem E-turista unesu podatke o objektima iz svoje nedležnosti, kao i podatke o ugostitelju, odnosno pružaocu usluge smeštaja kojima su, istovremeno, dužni da obezbede pristup sistemu E- turista.
Ministar nadležan za poslove turizma uz saglasnost ministra unutrašnjih poslova propisuje način unošenja, rada, vođenja i korišćenja centralnog informacionog sistema kao i njegovu sadržinu i vrstu podataka.

OBAVEZE UGOSTITELJA
Ugostitelj koji pruža uslugu smeštaja je dužan da preko sistema E- turista unosi podatke o korisniku usluge smeštaja i to ime i prezime; dan, mesec i godinu rođenja i adresu stanovanja, a za strance i državljanstvo i podatke o putnoj ispravi. Takođe, dužni su da obezbede internet vezu za pristup centralnom informacionom sistemu. Podaci koji se unose u sistem E – turista moraju da budu istiniti.

6. VRSTE UGOSTITELJSKIH OBJEKATA

Prema vrsti ugostiteljskih usluga koje se u objektu pružaju, ugostiteljski objekti mogu biti: ugostiteljski objekat za smeštaj i ugostiteljski objekat za ishranu, piće i napitke.

UGOSTITELJSKI OBJEKTI ZA SMEŠTAJ
U ugostiteljskom objektu za smeštaj pružaju se usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka, druge usluge uobičajene u ugostiteljstvu ili samo usluge smeštaja. Ugostiteljski objekti za smeštaj su: hotel i podvrste hotela, motel, turističko naselje i podvrsta turističkog naselja, pansion, kamp, kampiralište, hostel, prenoćište, konačište, botel, kuća, apartman, soba, seosko turističko domaćinstvo, lovačka vila, lovački dom, lovačka kuća i lovačka koliba, kao i drugi objekti za pružanje usluga smeštaja.

UGOSTITELJSKI OBJEKTI ZA ISHRANU, PIĆE I NAPITKE
U ugostiteljskom objektu za ishranu, piće i napitke, pripremaju se i uslužuju topla i hladna jela i napici, toče i služe alkoholna i bezalkoholna pića. Vrste ugostiteljskog objekta za ishranu, piće i napitke su restoran, taverna, kafana, bar, picerija, gril, pečenjara, pivnica, konoba, čarda, krčma, gostionica, kafe-poslastičarnica, bife, bistro, palačinkarnica, objekat brze hrane, ketering objekat, pab, kafe i drugi objekti.
Ugostiteljska delatnost može se obavljati i u pokretnom ugostiteljskom objektu. Takođe, ugostiteljska delatnost može se obavljati povremeno na sajmovima, vašarima, prigodnim proslavama i na drugim javnim manifestacijama, a najduže 30 dana pod uslovima i na način propisan zakonom.

7. KATEGORIZACIJA UGOSTITELJSKIH OBJEKATA

Zakonom je precizno uređen način i procedura kategorizacije ugostiteljskih objekata, a određeno je i koje vrste ugostiteljskih objekata moraju imati rešenje o kategorizaciji pre nego što se u njima započne obavljanje ugostiteljske delatnosti. Pored toga, uređena je i procedura promene kategorije ugostiteljskog objekta kao i uslovi pod kojima prestaje da važi rešenje kojim se ugostiteljski objekat za smeštaj kategoriše.

8. POSEBNI USLOVI KOJE PROPISUJE JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE

Zakonom je omogućeno jedinicama lokalne samouprave da posebnim aktom bliže urede uslove za uređenje i opremanje ugostiteljskog objekta koji se odnose na uređenje i opremanje uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa, kao i drugih neprijatnih emisija kao i uslove za uređenje i opremanje onih objekta u kojima se emituje muzika ili izvodi zabavni program u cilju zaštite od buke.
Pored toga, jedinica lokalne samouprave može bliže urediti i uslove vezane za ugostiteljske objekte koji se nalazi u stambenoj zgradi.
Pre objavljivanja posebnog akta jedinica lokalne samouprave obavezna je da pribavi mišljenje Ministarstva.

9. USLUGE KOJE PRUŽAJU ZDRAVSTVENE USTANOVE

Zdravstvene ustanove koje pružaju usluge svojim korisnicima u objektima u kojima se organizuje boravak i pružaju usluge prevencije, lečenja i rehabilitacije, mogu pružati i usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka trećim licama. Ukoliko su budžetski korisnici, za pružanje usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka trećim licima dužni su da pribave odobrenje ministra.

10. UGOSTITELJSKE USLUGE U UGOSTITELJSKIM OBJEKTIMA DOMAĆE RADINOSTI I SEOSKOM TURISTIČKOM DOMAĆINSTVU

Zakonom je predviđeno da ugostitelj može da pruža ugostiteljske usluge smeštaja, pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva. Ukoliko je ugostitelj fizičko lice u objektu domaće radinosti, on može pružati isključivo usluge smeštaja. Sa druge strane, fizičko lice u ugostiteljskom objektu seoskog turističkog domaćinstva može pružati i uslugu pripremanja i usluživanja hrane, pića i napitaka ali isključivo korisniku usluge smeštaja (izuzetno, i organizovanoj turističkoj grupi do 50 putnika koja ne koristi usluge smeštaja) i to od namirnica, pića i napitaka zasnovane na proizvodima koje je pretežno sam proizveo.
U okviru seoskog turističkog domaćinstva ugostitelj može da pruža ugostiteljske usluge smeštaja na otvorenom u privremeno postavljenoj opremi za kampovanje.
Propisano je da fizičko lice može da pruža ugostiteljske usluge u objektima smeštajnih kapaciteta do 30 individualnih ležajeva, za najviše 30 korisnika usluga.
Važno je napomenuti i to da pre početka obavljanja delatnosti u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva ugostitelj mora pribaviti rešenje kojim se taj objekat kategoriše.

FIZIČKO LICE MORA BITI VLASNIK ILI SUVLASNIK OBJEKTA U KOME PRUŽA UGOSTITELJSKU USLUGU

Dodatno, fizičko lice koje pruža ugostiteljske usluge u ugostiteljskom objektu domaće radinosti i seoskog turističkog domaćinstva mora biti vlasnik, odnosno suvlasnik tog smeštajnog objekta, odnosno zemljišta ukoliko se radi o pružanju usluge smeštaja na otvorenom (npr. Kamp). Ukoliko je ugostitelj suvlasnik, neophodno je da prerthodno pribavi pisanu i overenu saglasnost ostalih suvlasnika.

FIZIČKO LICE MOŽE PRUŽATI UGOSTITELJSKU USLUGU BEZ POSREDNIKA

Važna novina koju donosi Zakon je i ukidanje dosadašnje obaveza pružanja usluga preko posrednika (turističkih agencija, lokalnih turističkih organizacija i sl.) za fizička lica - pružaoce usluga smeštaja do 30 ležajeva. Kada uslugu pruža bez posrednika, fizičko lice izdaje poseban račun i dužno je da na dnevnom nivou vodi evidenciju izdatih računa koju čuva dve godine. Na ovom računu ne iskazuje se iznos boravišne takse.

SVAKO DAVANJE U ZAKUP NEPOKRETNOSTI ILI DELA NEPOKRETNOSTI NA PERIOD KRAĆI OD 30 DANA SMATRAĆE SE PRUŽANJEM UGOSTITELJSKE USLUGE

Davanje u zakup kuće, stana, apartmana, sobe, ležaja ili drugog prostora koji je namenjen za smeštaj od strane pravnog lica, preduzetnika ili fizičkog lica u periodu do 30 dana smatra se pružanjem ugostiteljske usluge smeštaja i na njega se primenjuju odredbe ovog Zakona.

PLAĆANJE BORAVIŠNE TAKSE U PAUŠALNO UTVRĐENOM IZNOSU ZA UGOSTITELJE - FIZIČKA LICA
Zakon uvodi paušalno utvrđivanje visine boravišne takse za fizička lica koja pružaju usluge smeštaja. Iznos takse neće zavisiti od broja gostiju, već od broja raspoloživih ležaja, kao i od kategorije turističkog mesta u kom se privatni smeštaj nalazi.

Paušalno oporezivanje ugostitelja - fizičkih lica propisano je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana koji je usvojen 07.12.2018. godine.

11. NAUTIČKOTURISTIČKA I LOVNOTURISTIČKA DELATNOST

Zakon obavljanje nautičkoturističke i lovnoturističke delatnosti uređuje u delu koji se odnosi na pružanje usluga smeštaja. Novina je da lovnoturističku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, ako kao korisnik lovišta ispunjava uslove propisane zakonom kojim se uređuje oblast lovstva.

12. NADZOR NAD PRIMENOM ZAKONA

Zakonom je predviđeno da nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona vrši Ministarstvo preko turističkih inspektora. Međutim, izvršeno je preciziranje i preraspodela prava, obaveza i ovlašćenja inspekcijskih službi. U tom smislu, lokalnoj samoupravi, odnosno ovlašćenim inspekcijskim organima lokalne samouprave poveren je znatan deo nadzora nad primenom ovog zakona.
Zakonom su precizirana prava, dužnosti i ovlašćenja turističkog inspektora i prava i dužnosti inspektora jedinice lokalne samouprave. U vršenju inspekcijskog nadzora, ako se korišćenjem drugih dokaznih radnji ne mogu prikupiti ili obezbediti potrebni dokazi ili bi njihovo prikupljanje ili obezbeđenje bilo znatno otežano, inspektori imaju ovlašćenje da, u slučaju sumnje da lice obavlja delatnost neregistrovano ili da za pružanje usluge ne izdaje račun, radi prikupljanja ili obezbeđenja dokaza, obavi prikrivenu kupovinu usluge, odnosno nastupi kao anonimni korisnik, bez prethodnog obaveštavanja i predočavanja nadziranom subjektu službene legitimacije i naloga za inspekcijski nadzor.

MOGUĆNOST IZDAVANJA PREKRŠAJNOG NALOGA
Zakonom su uređene i novčane kazne za sve subjekte na koje se zakon odnosi u slučaju da krše odredbe zakona. Za pojedine prekršaje propisane su kazne u fiksnom iznosu, što omogućava izdavanje prekršajnog naloga. U vezi sa tim, turistički inspektor kao i inspektor jedinice lokalne samouprave ovlašćeni su da izdaju prekršajni nalog. Pored toga, inspektori su ovlašćeni i da podnesu prijavu nadležnom organu za krivično delo ili privredni prestup, odnosno da podnesu zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
15%
16%
0%
Poslednji put ažurirano: 16.05.2019, 10:10