Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman odnosi se na odgovarajući registar kao statusni registar u kome će se naći sva pravna lica koja se bave ovom oblašću i ovom delatnošću.

Ako želimo bolje uslove u turizmu svakako i za goste i za pravna lica koja se bave tom delatnošću mora postojati odgovarajući registar tih pravnih lica, ali i gostiju. Na osnovu ovakvih informacija mi ćemo imati pravu sliku zapravo o turizmu u Srbiji.

Meni je drago da su ovde neke moje kolega pomenule grad Niš. Ja uvek želim da dam kao primer ono što se radi u toj lokalnoj samoupravi i samo kratko, upravo zbog raspolaganja informacijama, ja ću izneti neke podatke.

Dakle, prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u gradu Nišu u 2018. godini došlo je do povećanja ukupnog broja turista za 15%, pri čemu je broj domaćih gostiju povećan za 7,3%, a broj inostranih za 20% u odnosu na 2017. godinu.

Podaci u kategoriji noćenja beleže povećanje za 12,3% više ostvarenih noćenja nego u periodu od januara do decembra 2017. godine, pri čemu se broj noćenja domaćih turista u 2018. godini povećao za 6,7%, a broj inostranih je veći za 18%.

Ovakav rast turističkog prometa je najbolji pokazatelj rezultata intenzivnog rada na promociji grada Niša, na ključnim tržištima, dakle, u Bugarskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji, Slovačkoj, Rusiji i Turskoj, odakle nam, prema zvaničnim statistikama, dolazi najveći broj turista.

Ono što je posebno važno za razvoj turističke privrede Niša je da broj turista raste ne samo tokom letnje sezone, kada grad praktično ima najviše stvari da ponudi, već raste i pre i u toku postsezone, zbog čega Turistička organizacija Niša planira nove digitalne kampanje i promocije kulturnog turizma, avanturističkog turizma, kao i lokalne gastronomije na novim tržištima i potpunog integrisanja kvalitetnog turističkog proizvoda kako bi im turistička ponuda grada Niša bila u skladu sa savremenom potražnjom i savremenim potrebama turista.

Ja sam želela da, praktično, ministru ukažem na to da u Nišu uvek mogu da imaju stabilnog partnera u oblasti turizma. S druge strane, podrška Vlade nam naravno znači i ja se na tome zahvaljujem. Hvala.

Hvala, koleginice.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Izvolite, kolega Despotoviću.

Hvala, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom želim da skrenem pažnju javnosti, kolega poslanika i gospode ministara, ali nema ih, tu je samo gospodin Nedimović, da duboko izražavam sumnju u nameri Vlade Republike Srbije da svoje regione ne tretira podjednako, odnosno ne razvija ih kako bi to trebalo po principu ravnomernog regionalnog razvoja

Evo činjenica koje sigurno ne možete demantovati. Pitam nekog od ministara, i to više i ne znam kojeg i ko čiji zakon brani, ali ako su nam poljoprivreda i turizam najvažnije grane privrede, zašto nam hoteli u pojedinim opštinama u Srbiji, a u većini zvrje prazni. Navešću, recimo, primer hotela „Mileševe“ u Prijepolju, koji je više od deceniju pod stečajem. Ista sudbina zadesila je i hotel „Jabuka“ u blizini Memorijalnog kompleksa „Boško Buha“, kao i sam pomenuti kompleks koji polako i sigurno propada i postoje ruina, što se odnosi na paviljone oko hotela „Jabuka“, koji su građeni početkom 70-ih godina za brigadire zadužene za izgradnju pruge Beograd-Bar.

Da bi opština promovisala svoje predivne destinacije netaknute prirode, da bi privukla turiste da se što duže zadrže na tim destinacijama, a opština ostvarila neki profit, nažalost, to u ovom slučaju nije moguće zbog nedostatka smeštajnih kapaciteta u takvim, takav turista samo dođe, vidi i prođe.

Ne želim samo da pomenem sredinu iz koje dolazim. Ista sudbina hotela „Jabuke“, „Mileševa“, desila je i hotel „Jezero“ u Bajinoj Bašti, čiji je vlasnik EPS i koji se nalazi na vrlo atraktivnoj lokaciji na plaži jezera Perućac. Hotel je u jako dobrom stanju, ali, nažalost, ni on ne radi. Hvala.

Hvala, kolega Despotoviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima prof. Bojić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, želim da u ovom Predlogu zakona o turizmu u okviru predviđenog mi vremena kažem nešto ne samo kao narodni poslanik, već i kao putnik, korisnik turističkih usluga.

Nismo mi ni Grčka, ni Turska u pogledu turizma. Mi smo Srbija. Mi nemamo more, ali imamo mnogo toga drugog koje možda nismo doveli do potrebnog nivoa prepoznatljivosti. Nalazimo se na neslavnom 95. mestu od 136 zemalja. To su, nažalost, činjenice.

Pored poljoprivrede, naša šansa nije proizvodnja svemirskih brodova, već turizam. Moramo da se prikažemo i pokažemo na turističkoj mapi sveta i da opravdamo zašto bi baš neko iz belog sveta trebao da se uputi baš kod nas.

Čini mi se da ni mi sami nismo još dovoljno prepoznali našu turističku ponudu, ono po čemu bi nas neko u svetu prepoznao, pa da i mi, ako već nemamo, da izmislimo neku gospu iz međugorja koja plače, a kolone turista se tiskaju oko izmišljotine.

Nije turizam mesto za odmor. Nije to samo izlet, nije samo boravak, zabava, usluge vodiča, transfer. Nisu to ni turističke organizacije, ni turističke agencije, ni turističke usluge. To su samo sredstva, oruđa ove delatnosti. Cilj putovanja je da čovek doživi nezaboravne trenutke, da se razvedri i razveseli, da doživi nešto što će njegovom životu dodati malo začina od čega će se on lepše osećati u životu. Kada se vrati sa putovanja turista treba da priča priču svih nas. Zato to putovanje mora da bude protkano emocijom, bilo da se radi o prirodi ili ljudima.

Hvala, prof. Bojiću.

Na naslov iznad člana 4. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima koleginica Jovanović. Izvolite.

I ovo je prilika sada, na kraju rasprave, da zaokružimo celinu što se tiče neophodnih investicija i projekata za razvoj turizma u Srbiji i na ono što decenijama propada.

Postavlja se pitanje, gospodine Nedimoviću, zašto Vlada Republike Srbije nije izašla sa konkretnim, nazovite ga kako hoćete, mi to ovde predlažemo, srpski radikali, da to bude poseban program, master plan za uništene banje Srbije. Sa preko 1000 lekovitih izvora sa tradicijom dugom nekoliko vekova razvojna šansa za zdravstveni turizam Srbije je ogromna, a neiskorišćena. Tek Soko banja samo ima zaista urađen poseban master plan i čak su otišli korak dalje ne samo za zdravstveni, već i za rekreativni turizam. A šta ćemo sa pomenutom Koršumlijskom banjom o kojoj je govorio kolega Stojanović?

Znate, ne može ministar koji još uvek vodi ovaj resor, Rasim Ljajić da kaže – ko da kupi tu ruinu za 2,5 miliona evra. Ne radi se tu o ruini, tu su radi o nacionalnom bogatstvu. Pa, ko je taj ko se usuđuje da procenjuje koliko vredi jedan nacionalni resurs? Objekat je jedna stvar, a drugo su potencijali.

Zašto Vlada Republike Srbije nije uložila novac? Evo, govorio je i kolega Despotović o Prijepolju. Stvarno ne može da se stigne sve to da se pobroji.

Šta ćemo sa Vranjskom Banjom? Šta ćemo sa banjom Voljavča kod Kragujevca, u Stragarima? Šta ćemo sa još drugim, ko zna koliko neiskorišćenim banjama u koje bi i te kako došli turisti iz celog sveta, jer oni to hoće – da imaju jednu prirodnu ambijentalnu celinu, da imaju dobru ponudu smeštaja, da imaju kvalitetnu etno hranu, što mi imamo zaista.

Mi možemo, to je radila projekat Turistička organizacija Srbije, mislim „52 ukusa Srbije“ da se tako zvala, dakle, mi možemo to da proširimo još ko zna na koliko toga i sad dok traje ova kampanja „Vidi Srbiju“, znate, ne možemo samo da forsiramo ove oblasti koje su razvijene, moramo da gledamo i tamo gde i te kako ima potencijala, da se razvija turizam, da se Vlada Republike Srbije opredeli i da kaže, pa vi se hvalite gospdine Nedimoviću, i premijer i predsednik države, da ima novca u budžetu. Hajde, izvolite, znači, jedan uloženi dinar, evro u koju god hoćete valutu to da konvertujete, tri puta će da se vrati. Zaposliće se ljudi, razvićemo te krajeve Srbije, a najvažnija je putna infrastruktura. Bez toga nema ni razvoja turizma.

Hvala koleginice Jovanović.
Koliko sam mogao izlazio sam vam u susret. Hvala vam na razumevanju.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, na član 4. podneli smo amandman koji glasi – u članu 4. iza reči „turizma“ dodaju se reči: „u Republici Srbiji“, jer zakon mora da precizira da se turizam, razvoj turizma odnosi na čitavu teritoriju države.

Međutim, vaše obrazloženje je da se amandman ne prihvata iz razloga što je odredba iz predloga dovoljno precizna i predlagač smatra da je ne treba menjati. Za nas je to potpuno neprihvatljivo.

Ovaj predloženi zakon o turizmu svakako neće rešiti osnovne probleme u turizmu, a to je prvenstveno kako se zaštiti od prevara pri uplati letovanja, po kojim kriterijumima odabrati turističku agenciju i zašto država nije efikasnija u sprečavanju mahinacija sa aranžmanima jer ne postoji 100% uspešan mehanizam za zaštitu od prevara.

Mi smo vam ukazali i na rad Turističke inspekcije i da rad Turističke inspekcije treba svakako unaprediti i da ona treba da reaguje i da odgovori na konstantne pritužbe građana o prevarama u turizmu, kao i da ispita i dokaže eventualnu krivičnu odgovornost. Tome ste trebali svakako da posvetite više pažnje u okviru ovog predloga zakona. Zahvaljujem.