Replika.

Kada je Emir Kusturica na jednom brdu na obronjcima Tare, sada poznato kao Drvengrad, Mokroj Gori, počeo da pravi svoje etno selo i taj grad kome se divi čitav svet, tu nije bilo ničega, ni struje, ni nikakvih prilaznih puteva, apsolutno ničega. Jedan svetski umetnik, proslavljen srpski režiser je želeo na taj način da i taj deo Srbije ulepša izgradnjom od svog novca, a kasnije i uz pomoć kredita koje je morao da uzima, Drvengrad, ali to je mogao jedan Kusturica. Imamo takvih primera, i gospodina Čekovića u njegovim rodnim Koštunićima, kao i gospodina u vama obližnjem Vrdniku koji je povratnik iz inostranstva pa je to mogao da uradi.

Šta će jedan seljak u Mionici? Ove Martinovićeve podsticajne mere na nacionalnom nivou, i vi kažete, ja ne govorim o tom zakonu, ja govorim o kategorizaciji, tu je gospodin kod vas iz ministarstva, član 2. u seoskom domaćinstvu. Ta kategorizacija je nemoguća misija za nekog od koga se traži da ima asfalt do tog objekta, pa nije on kriv što ta lokalna samouprava nije napravila i mesna zajednica apsolutno ništa. Taj čovek nije kriv što EPS ima trafoe koji su stari, kao što rekoh, 50 godina ili što mobilna telefonija bilo koje mreže nema dobar signal. Sve to se kod njega traži da bi on ispunio uslove da se izvrši kategorizacija.

Zato, gospodine ministre, najpre infrastruktura, saobraćaj, a ne da nam Zorana ovde šuplje i prazne priče stalno prosipa, nego neka krene gospođa od legendarnih Kušića, nadomak Ivanjice, pa prema Sjenici da vidi kakav je put. Neka krene ovaj odbegli Rasim Ljajić na vidikovac Molitva na Pešteru koji je jedan od najlepših predela. Nemate gde da priđete. To su kolski putevi. Da li shvatate da je rizik? Prošle godine sam za vreme tzv. prvomajskih praznika sa grupom svojih saradnika išla tamo to da obiđem i sa svojim suprugom. Mi nismo mogli kolima da priđemo do vidikovca, nego da idemo pešice par kilometara. Ljudi pitaju – šta je ovo, zašto je ovakav put.

Sjenica, Uvac, čitavo područje Uvačkog jezera, ti meandri, pa to je nešto najlepše što vidite, gospođo Gojković, i na RTS reklami i na drugim reklamama. Mi se time ponosimo na slikama, a uživo, izvolite, idite vi svi pa vidite kako ćete do vidikovca.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao prioritetan cilj definisana je potreba za smanjenjem sive ekonomije u svim delatnostima koje Zakon o u ugostiteljstvu uređuje, međutim mi nismo sigurni da će se išta na tom polju pozitivno uraditi, da će ovaj zakon kada da se usvoji poboljšati i unaprediti način obavljanja ugostiteljske delatnosti u Srbiji, sve dok se na čelu ovog ministarstva nalazi osoba koja je umešana u kriminalne afere. Sve dok je na čelu ovog ministarstva Rasim Ljajić, mi sumnjamo da će se uvesti red u oblast turizma i ugostiteljstva.

Član 2. Predloga zakona definiše pojmove koji su upotrebljeni i mi amandmanom tražimo brisanje ovog člana, jer pojmovi i definicije ne predstavljaju zakonsku normu, oni samo opterećuju zakonski tekst i ovaj zakon prvenstveno treba da se bavi suštinom obavljanja ugostiteljske delatnosti u Srbiji, jer ona uslovljava razvoj onih privrednih delatnosti koje učestvuju u ostvarivanju potreba domaćih i stranih turista i koje treba da doprinesu i da stvore uslove za povećanje broja radnih mesta i zapošljavanje u ugostiteljstvu, a ne da se bavite ovim pojmovima i da samo opterećujete zakonski tekst. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo zakona.
Da li želite reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ovaj član zakona definiše pojam ugostiteljske delatnosti. Mi smo vam već ukazali da zakon treba da se bavi suštinom obavljanja te delatnosti, a ne samim pojmovima i definicijom pojmova.

Takođe smo vam ukazali i na više nedostataka i nelogičnosti u ovom Predlogu zakona i u skladu sa tim bih vas, ministre, pitala – šta predstavlja veći prekršaj, da li ako se za pruženu uslugu ne izda propisan račun ili ako se u objektu ne održava prostor, odnosno prostorije i oprema i ne pružaju usluge prema propisanim minimalno – tehničkim i sanitarno – higijenskim uslovima?

Složićemo se da je neophodno i da je prioritetna borba protiv sive ekonomije i da je to jedan od osnovnih ciljeva ovog Predloga zakona, ali i na zdravlje ljudi, svakako, moramo misliti i to mora da bude, takođe, jedan od prioriteta, a zdravlje može biti ugroženo upravo zbog loših sanitarno – higijenskih uslova.

Ovo sam vas pitala jer su novčane kazne za prekršaj neizdavanja računa veće, mnogo veće od prekršaja za ne pružanje usluga prema propisanim minimalno sanitarno – higijenskim uslovima. Smatramo da ste tome trebali da posvetite više pažnje, a ne da se bavite definisanjem pojmova. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li želite reč?

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman na član 3. ovoga zakona kojim sam tražio da se neke stvari bolje i na precizniji način definišu.

Znate, ugostiteljstvo je ipak jedna specifična oblast, ali država danas ugostiteljstvo shvata, pošalje inspekciju, bilo tržišnu, finansijsku, komunalnu, sanitarnu, itd, uteraj strah u kosti vlasnicima ugostiteljskih objekata i oni će morati da ćute.

Znači, to nije pristup kakav treba da bude prema toj delatnosti. Država kroz svoj zakon, pre svega, treba da bude garant i servis u ovoj delatnosti, kao i u svim delatnostima, pogotovo što znamo svi da u ovoj oblasti država ništa nije učinila i sve ono što postoji u ovoj oblasti, to su isključivo uradili sami vlasnici ugostiteljskih objekata. I ne samo da su sami uradili, nego prilikom investiranja u te svoje objekte nailazili su na niz prepreka, niz administrativnih problema. Imamo puno puta situaciju da i ona infrastruktura koju je trebala da uradi lokalna samouprava, ni to nije urađeno, nego su jednostavno ljudi morali sami ili da traže veze, ili da podmićuju, ili sami da investiraju da bi se, recimo, deo ulice asfaltirao do njih, da bi se pojačao napon u trafou, itd.

Dakle, nije cilj ovog zakona da se kažnjavaju ljudi, da se spreči siva ekonomija, što se slažemo da se spreči, međutim treba naći neku razumnu meru da ipak ova delatnost funkcioniše na adekvatan način. Hvala.

Hvala.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li želi reč? (Ne)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Dubravko Bojić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da konstatujem da odavno u ovom Domu predlagač nije bio skromnije zastupljen, čak ministar Nedimović je juče bio usamljen u odbrani ovih zakonskih predloga, što najbolje govori o odnosu Vlade i prema Narodnoj skupštini i prema narodnim poslanicima.

Predlog zakona o ugostiteljstvu treba da reguliše odnose na ugostiteljskom tržištu. Ranije je to bio jedan zakon, Zakon o turizmu koji je regulisao oblast i turizma i ugostiteljstva. Sada je to nova zakonodavna moda po uzoru na regulativu EU i drugih razvijenih turističkih zemalja u okruženju. Ove dve oblasti su neodvojive. Ne mogu jedna bez druge, idu zajedno. Nažalost, ovde je prednost data zakonodavnoj tehnici, tako da su ove dve srodne oblasti neprirodno razdvojene.

Razlozi za donošenje ovih zakona, kao i analiza efekta prethodnog zakona su gotovo u reč identični. Šta to znači? Pa, upravo to da i predlagač nije bio siguran u opravdanost ovakvog rešenja.

U Predlogu zakona o ugostiteljstvu jasno se vidi kolika je simbioza ove dve oblasti, jer se u osnovnim odredbama u objašnjenju pojedinih pojmova koji su upotrebljeni u zakonu, pominju izrazi: lovno-turistička delatnost, naučno-turistička delatnost, seosko turističko domaćinstvo. Objekat lovno-turističkog i seoskog su turizma ne može biti sam sebi cilj i svrha, već je cilj poseta, specifična vrsta turizma, a ne objekat u funkciji korišćenja ugostiteljske usluge.