Na sednici održanoj 6. juna, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su aktuelnu situaciju u vezi sa poplavom koja je zahvatila Srbiju.
Informacije o događajima koji su uslovili poplave i podatke o funkcionisanju sistema zaštite od poplava na teritoriji zemlje predstavili su predstavnici JP „Srbijavode“, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javno privrednog preduzeća „Vojvodina Vode“.
Zvonimir Kocić iz JP „Srbijavode“ rekao je da je sistem za zaštitu od poplava na delu centralne Srbije, južno od Save i Dunava, u nadležnosti ovog preduzeća, kao i bujični vodotokovi. On je odgovorno potvrdio da je preduzeće bilo spremno za reakciju i sprovođenje odbrane od poplava. Reagovalo se na osnovu informacija i upozorenja RHMZ-a i prvih najava na mogućnost pojave poplavnih talasa još u aprilu ove godine, istakao je Kocić. On je ocenio da je glavni uzrok plavljenja velika količina padavina koje su fenomen od koga nema odbrane, a ne sistem zaštite koji je u potpunosti bio spreman. Kocić je detaljno informisao o aktivnostima preduzeća pre samog poplavnog talasa, kao i sa 99 kritičnih poplavnih područja u Srbiji i 18 najkritičnijih mesta, kao što su Krupanj i Obrenovac.
Podatke o padavinama i samoj šteti od poplave predstavio je Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je rekao da je samo u prvom poplavnom talasu palo između 80 i 120 litara kiše po metru kvadratnom, neke lokalne samouprave su uvele vanrednu situaciju na svojim teritorijama, a šteta je prijavljena u Novom Pazaru, Tutinu, Kniću, Arilju, Kraljevu, Lučanima, Požegi, Ivanjici, Čačku, Koceljevi, Krupnju, Sremskoj Mitrovici i Vrnjačkoj Banji. Ministarstvo ima za sada preliminarne podatke koje su o šteti na poljoprivrednim kulturama i površinama dostavile lokalne samouprave, a površine poplavljenog poljoprivrednog zemljišta iznose i po nekoliko stotina hektara za svaku opštinu, naveo je Stanojević. Takođe, on je rekao da je šteta zabeležena i na infrastrukturnim objektima, na atarskim i nekategorisanim putevima, ali i na putevima prvog i drugog reda. On je rekao i da je za prethodnih pet godina realizovano 500 projekata i uloženo 100 miliona evra u programe zaštite od poplava, ne računajući aktivnosti JP „Srbijavode“ i Javno privrednog preduzeća „Vojvodina Vode“. Takođe, Stanojević se osvrnuo i na zaštitu od grada i funkcionisanje protivgradnih stanica ove godine.
Aleksandar Nikolić iz Javno privrednog preduzeća „Vojvodina Vode“ upoznao je članove Odbora sa stanjem na području Vojvodine, iznevši podatke o količinama padavina i istakavši da su najviše bili pogođeni centralni Banat, Srem i južni deo Bačke.
Nakon duge rasprave, članovi Odbora usvojili su Zaključak kojim se preporučuje Vladi Republike Srbije, lokalnim samoupravama, nadležnim organima i javnim državnim preduzećima da posvete maksimalnu pažnju otklanjanju posledica poplava i nadoknadi štete, kao i da preduzmu preventivne mere da se preduprede posledice od mogućih elementarnih nepogoda.
U nastavku sednice, članovi Odbora razgovarali su i o izvozu proizvoda životinjskog porekla iz Srbije.
Predsednik Odbora Marijan Rističević naveo je da je upoznat sa izveštajem Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije, koji se odnosi na izvoz mesa i na nepravilnosti zbog kojih je zabranjen izvoz na 60 dana iz klaničnih kapaciteta u Srbiji.
Informacije o tome članovima Odbora dali su predstavnici Uprave za veterinu Direkcije za nacionalne referentne laboratorije.
Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.
Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, prof. dr Miladin Ševarlić, Radovan Jančić, Veroljub Matić, Marjana Maraš, Nada Lazić, Jasmina Obradović, Milija Miletić, Aleksandra Jevtić i dr Boban Birmančević.
