Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 1. avgusta, usvojeni su zaključci sa 15. sednice Odbora, održane 22. aprila 2019. godine i razgovaralo se o rešavanju pitanja nestalih lica, kao najsloženijem humanitarnom pitanju.
Odbor je usvojio sledeće zaključke sa 15. sednice Odbora:
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava ideju o formiranju Memorijalnog centra srpskih žrtva genocida u NDH;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava formiranje Memorijalnog centra žrtvama fašizma;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se na dostojan način obeleže i obezbede sva mesta zločina u NDH i da se čuva uspomena na mnogobrojne srpske žrtve;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se ekshumiraju srpske žrtve NDH gde je moguće i da se sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava stalni projekat Muzeja žrtava genocida „Žrtve rata 1941-1945“ i smatra da popis treba proširiti na popis svih stradalih Srba u XX veku i zalaže se za aktivnije angažovanje nadležnih državnih organa na utvrđivanju popisa stradalih;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava odluku Skupštine grada Beograda da se podigne spomenik Dijani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 15.000 srpske dece iz ustaških logora smrti;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da se kej ili deo obale reke Save nazove obalom Jasenovačkih žrtava, ili ulica ili trg sa istim nazivom u cilju negovanja kulture sećanja na žrtve genocida u NDH;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u cilju negovanja kulture sećanja treba podići spomenik srpskoj deci nastradaloj u Drugom svetskom ratu;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u školskim programima treba da se da mnogo veći značaj sećanju na srpske žrtve genocida u NDH;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu konstatuje da su Jevreji i Jermeni razvili snažnu kulturu sećanja na genocid koji je počinjen nad njima dok je kod Srba počinjeni genocid u NDH decenijama prećutkivan, a žrtve umanjivane, negirane i zaboravljene;
Odbor za dijasporu i Srbe u regionu upoznaće sa zaključcima: Predsednicu Narodne skupštine, Predsednika Republike Srbije, Predsednicu Vlade Republike Srbije, Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Skupštinu grada Beograda i Muzej žrtava genocida.
U nastavku rada predsednik Odbora Miodrag Linta govorio je o rešavanju pitanja nestalih lica srpske nacionalnosti, naglasivši da je rad na tom planu poslednjih godina u zastoju, jer kod zvaničnog Zagreba i Sarajeva ne postoji politička volja da sve žrtve, bez obzira na nacionalnost, budu tretirana na isti način. On je istakao da to proističe iz snažne podrške koju Hrvatska i Bosna i Hercegovina dobijaju od zapadnih centara moći, u nameri da se Srbi predstave kao agresori, tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina, a Bošnjaci, Hrvati i Albanci kao žrtve koje su tobože vodili oslobodilačke ratove.
Veljko Odalović predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, istakao je da Srbija ulaže maksimalne napore kako bi to humanitarno pitanje bilo rešeno u potpunosti i da je do sada mnogo urađeno. On je izneo podatak da se od ukupno 35.000 nestalih lica, koliko ih je evidentirano od strane Crvenog krsta, još 10.179 lica vode kao nestala, od kojih jednu trećinu čine Srbi. Odalović je naglasio da Republika Srbija poklanja veliki značaj unapređenju bilateralne saradnje, međutim i dalje postoje određene teškoće u saradnju sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. On istakao da je zbog toga neophodno da međunarodne organizacije ostanu uključena u proces rešavanja tog pitanja.
Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske naglasio je da je pitanje nestalih lica ne samo humanitarno pitanje već i procesno-pravno pitanje i da iz tog razloga bošnjačka strana opstruiše proces traženja nestalih Srba. On je istakao da Institut za nestala lica koji je osnovan 2008. godine ne radi profesionalno i nije mu cilj da se ekshumiraju i identifikuju sva nestala lica bez obzira na nacionalnu pripadnost već je naglasak na uvećavanju bošnjačkih žrtava u Srebrenici.
O rezultatima rada i problemima sa kojima se susreću tokom rešavanja pitanja nestalih lica govorili su direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić, predsednik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić i Dragan Pjevač, predsednik Upravnog odbora Koordinacije, predsednica Udruženja nestalih porodica "Suza" Dragana Đukić, sekretar Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila Republike Srpske Isidora Graorac Štrkić, Marko Grabovac, predsednik Odbora zarobljenih boraca i nestalih civila RS i član Savetodavnog odbora Instituta za nestala lica BiH, predsednica Udruženja roditelja i porodica uhapšenih zarobljenih i nestalih lica Mirjana Božin i Slobodanka Koldžić, član Udruženja, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih iz Zapadne Slavonije Ljuba Šućur i Jovica Prodanović, član Udruženja.
Predsednik Odbora Miodrag Linta je na kraju sednice naglasio da će Odbor pripremiti predlog zaključaka koji će biti usvojen na narednoj sednici Odbora.
Sednicom je predsedavao predsednik Obora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, Vladimir Đurić, prof. dr Miladin Ševarlić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Snežana Paunović, Goran Nikolić,prim.dr Vlado Babić, Aleksandar Čotrić i Branimir Jovanović.
