Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 4. juna 2021. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 15 - „Energetika“. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora za evropske integracije Dušica Stojković.

Odbor za evropske integracije je na sednici, održanoj 27. maja 2021. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 16 - „Oporezivanje“. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a bili su prisutni sledeći članovi i zamenici članova: Samira Ćosović, Ljiljana Malušić, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Vesna Ranković, Dijana Radović, Ilija Matejić, Predrag Rajić, Milan Radin, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici, održanoj 24. maja 2021. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, koji je podnela Vlada, u načelu. Narodnim poslanicima Predlog zakona obrazložila je Slavica Slavičić, državni sekretar Ministarstva finansija. Donošenjem ovog zakona postiže se, kada se radi o oporezivanju akcizom alkoholnih pića, dalja harmonizacija akcizne politike sa standardima Evropske unije. Naime, prema propisima Evropske unije akciza na jaka alkoholna pića utvrđuje se po hektolitru čistog alkohola na 20°S i izračunava se na osnovu broja koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu, bez obzira na vrstu jakog alkoholnog pića i nezavisno od sirovina od kojih se proizvode, dok se akciza u Republici Srbiji na jaka alkoholna pića, prema važećem zakonskom rešenju, obračunava i plaća u zavisnosti od vrste jakog alkoholnog pića. Prema Zakonu o akcizama, sva jaka alkoholna pića, koja su uređena propisima kojima se uređuje oblast jakih alkoholnih pića – Zakon o jakim alkoholnim pićima, podeljena su u tri akcizne kategorije u zavisnosti od sirovina od kojih se proizvode i sadržaja etanola, i to na: rakije od voća, grožđa, vina i druge voćne rakije sa dodatkom ekstrakta bilja, delova bilja ili poljoprivrednih proizvoda, potom rakije od žitarica i ostalih poljoprivrednih sirovina i na ostala jaka alkoholna pića. Sve tri kategorije alkoholnih pića spadaju u različitu akciznu grupu, i na navedena alkoholna pića plaća se različiti iznos akcize. S obzirom da postoji odstupanje domaćeg zakonodavstva u odnosu na direktive Evropske unije, ovim zakonom predlažu se izmene u pogledu načina obračunavanja i plaćanja akcize na jaka alkoholna pića. Predlogom zakona o izmeni Zakona o akcizama predlaže se da se akciza na jaka alkoholna pića plaća u iznosu od 46.250,00 dinara na jedan hektolitar čistog alkohola meren na temperaturi od 20°S, a da se akciza obračunava tako što se osnovica množi brojem koji označava zapreminu alkohola izraženu u hektolitrima u gotovom proizvodu. S obzirom na to da sistem oporezivanja akcizom alkoholnih pića u Republici Srbiji nije usaglašen sa direktivama EU i da ovakav način oporezivanja akcizom alkoholnih pića nije u saglasnosti sa članom 37. SSP (Zabrana fiskalne diskriminacije), u cilju stvaranja uslova za otvaranje pregovora o Pregovaračkom poglavlju 16 – Porezi, potrebno je da Republika Srbija uskladi svoje zakonodavstvo, koje se odnosi na oporezivanje akcizom alkoholnih pića, kako bi se osigurala potpuna usklađenost sa članom 37. SSP. Nakon obrazloženja, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Predlog zakona o izmeni Zakona o akcizama, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 21. maja, članovi Odbora razmotrili su u načelu, Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložio je predstavnik Ministarstva privrede, pomoćnik ministra Dušan Vučković, istakavši da je Zakon o zaštiti poslovne tajne na snazi još od 2011. godine. Ovim Predlogom zakona o zaštiti poslovne tajne vrši se usklađivanje sistema zaštite poslovne tajne sa relevantnim propisima Evropske unije - Direktivom 2016/943 EU Evropskog parlamenta i Saveta od 8. juna 2016. godine o zaštiti neotkrivenih znanja i iskustava i poslovnih informacija od nezakonitog pribavljanja i korišćenja. Vučković je naveo da se zaštitom poslovne tajne štite investicije privrednih subjekata u sticanje, razvoj i primenu znanja, koje im obezbeđuju prednost nad konkurencijom. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti poslovne tajne, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Samira Ćosović, Ljiljana Malušić, Enis Imamović, Goran Milić, Viktor Jevtović, Miroslav Kondić, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Dijana Radović i Ana Pešić.

Predloge zakona obrazložile su predstavnice Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, državna sekretarka Mina Rolović Jočić i pomoćnik ministra Nina Mitić istakavši da su oba predloga zakona usaglašena sa evropskim direktivama i da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Suština izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije odnosi se na razbijanje predrasuda i sprečavanje neopravdano pravljenje razlike u odnosu na lica ili grupe na otvoren ili prekriven način, a koji se zasniva na rasi, boji kože, nacionalnoj pripadnosti, jeziku, verskom poreklu, polu, seksualnoj orijentaciji i invaliditetu, navela je pomoćnik ministra. Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društvenog života, jednake mogućnosti za ostvarivanje prava i sloboda, korišćenje ličnih znanja i sposobnosti za lični razvoj i razvoj društva, kao i ostvarivanje jednake koristi od rezultata rada, uz uvažavanje različitih interesa, potreba i prioriteta žena i muškaraca prilikom donošenja javnih i drugih politika i odlučivanja o pravima, obavezama i na zakonu zasnovanim odredbama, kao i ustavnim odredbama, navela je predstavnica ministarstva. Članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Samira Ćosović, Milan Ilić, Ljiljana Malušić, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Dijana Radović, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Odbor za evropske integracije je na sednici održanoj 10. maja 2021. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za poglavlje 10 - „Informaciono društvo i mediji“ i na Predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 19 - „Socijalna politika i zapošljavanje“

Na sednici, održanoj 7. maja, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, koji je podnela Vlada, u načelu. Predstavnici Ministarstva privrede istakli su da je Predlog zakona tehničke prirode i da se odnosi na tehničke propise, što uključuje propisivanje osnova za donošenje tehničkih propisa i ocenjivanje usaglašenosti proizvoda, pripremu i donošenje tehničkih propisa, imenovanje tela za ocenjivanje usaglašenosti, prijavljivanje tehničkih propisa i tela za ocenjivanje usaglašenosti, priznavanje inostranih isprava o usaglašenosti i sprovođenje drugih aktivnosti koje su u funkciji podrške navedenim poslovima. Odbor je nakon obrazloženja usvojio Predlog zakona o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti, u načelu. U nastavku sednice, Odbor je razmotrio i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, koji je podnela Vlada, u načelu, koji su narodnim poslanicima obrazložili predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Predlogom zakona sprovodi se dalji postupak usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije, odnosno Uredbom (EZ) Evropskog parlamenta i Saveta od 23. oktobra 2007. godine o pravima i obavezama putnika u železničkom saobraćaju i to u oblasti prava putnika. Ovo usklađivanje se pre svega odnosi na uslove i pravila u pogledu odgovornosti prevoznika kod kašnjenja vozova, uslove delimičnog ili potpunog povraćaja tj. naknade cene karte u slučaju kašnjenja voza, kao i prava osoba sa invaliditetom i osoba sa smanjenom pokretljivošću koje koriste uslugu železničkog prevoza. Pored toga, Predlogom zakona vrši se usklađivanje terminologije korišćene u Zakonu o železnici, dalje usklađivanje sa terminologijom iz Uredbe EZ, kao i da se otklanjanje tehničkih nedostatka teksta Zakona. Članovi Odbora su nakon diskusije usvojili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju, koji je podnela Vlada, u načelu. Na sednici je određena i delegacija Odbora koja će učestvovati na 65. plenarnom sastanku Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji se u okviru Parlamentarne dimenzije portugalskog predsedavanja Savetu EU, održava 31. maja i 1. juna 2021. godine, u formatu videokonferencije. Delegaciju će činiti predsednica Odbora Elvira Kovač i članovi Predrag Rajić i dr Muamer Bačevac. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ljiljana Malušić, Goran Milić, Enis Imamović, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Stanislava Janošević, dr Muamer Bačevac, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković i Ana Pešić.

Na sednici Odbora za evropske integracije održanoj 28. aprila 2021. godine, članovi Odbora razmatrali su Izveštaje o Srbiji za 2019. i 2020. godinu - Rezolucija Evropskog parlamenta od 25. marta 2021. godine o izveštajima Komisije iz 2019. i 2020. godine o Srbiji. Na početku sednice, obratio se predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji je podsetio da je u decembru prošle godine u plenumu razmotren godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju, što je bilo prvi put da Narodna skupština razmatra jedan dokument institucija Evropske unije posvećen Srbiji. „Današnjom sednicom već utiremo put jednoj dobroj i korisnoj demokratskoj praksi da o svim bitnim stavovima institucija Evropske unije govorimo u našem parlamentu, kroz otvorenu debatu. Siguran sam da će ovakav način rada pozitivno da utiče na naš ukupan proces pristupanja Evropskoj uniji, jer pokazuje da se prema stavovima i preporukama najviših institucija EU postavljamo najodgovornije moguće, tako što njima posvećujemo važno mesto u radu našeg parlamenta“, rekao je Dačić. Predsednik Narodne skupštine smatra da je dobro što je Evropski parlament u značajnom delu Rezolucije konstatovao napredak reformi u Srbiji, posebno u pogledu ekonomskog razvoja, regionalne saradnje, dijaloga sa Prištinom, položaja nacionalnih manjina i manjinskih društvenih grupa. Ipak on je ukazao i na one kritičke, pa i negativne ocene iznete u Rezoluciji, jer smatra da je najveći deo njih bez osnova. „Nije problem da neko iznosi kritičko mišljenje, to je sastavni deo našeg odnosa, ovde je samo bitno da razdvojimo šta predstavlja kritičko mišljenje, a šta su materijalne neistine koje se izriču o pojedinim temama, tako da mislim da je bitno da, kada se govori o nekim tekstovima različitih rezolucija koje poslanici usvajaju u Briselu, važno da one prate realno stanje u Srbiji i mislim da današnjom debatom treba da skrenemo kolegama pažnju na te nedostatke koji postoje u ovoj Rezoluciji i koje nanose štetu Srbiji ali i Evropskom parlamentu“, rekao je Dačić. Zato je naglasio da je Srbija otvorena za svaki razgovor i davanje adekvatnih informacija kako bi svako u Briselu imao priliku da sazna činjenično stanje o pitanjima koja su za našu zemlju od vitalnog značaja. Dačić je ukazao na to da se u Rezoluciji konstatuje, da treba prestati sa praksom donošenja zakona po hitnom postupku, što je ranijih godina bila česta zamerka evropskih institucija. Nakon obraćanja predsednika Narodne skupštine Ivice Dačića, putem video linka, obratio se šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici pozdravljajući ovaj vid parlamentarne debate i ističući dobar rad i značajnu aktivnost Odbora za evropske integracije. On je naveo da Delegacija EU u Srbiji podržava rad Parlamenta, koji predstavlja snažan glas i ubrzava proces evropskih integracija Srbije. Fabrici je pohvalio i inicijativu Evropskog parlamenta n Narodne skupštine, da budu posrednici u međustranačkom dijalogu. U nastavku sednice, predstavljena je Rezolucija Evropskog parlamenta o izveštajima Komisije iz 2019. i 2020. godine o Srbiji, od strane izvestioca Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimira Bilčika, u formatu video-konferencije. Bilčik je istakao da Republika Srbija šalje signal Evropskoj uniji o ozbiljnosti i posvećenosti kojom pristupa evropskim integracijama. Pomenuo je skorašnju posetu Aleksandra Vučića Briselu, kao još jedan od pokazatelja rada na tom procesu. Istakao je da u okviru Evropske unije je na snazi restrikcija kretanja, te izrazio nadu, da čim se steknu uslovi za putovanje van Evropske unije, biće prilike da poslanici uzajamno razmene posete. Bilčik je čestitao Srbiji na odličnim rezultatima koje je postigla u procesu vakcinisanja građana. Dodao je i da fokus mora biti na dostizanju kolektivnog imuniteta, odnosno motivaciji da se dovoljan broj građana vakciniše, kako bi se dobila šansa da se pandemija konačno pobedi. Ključ ovog izazova leži u pozitivnoj kampanji i porukama koje se šalju građanima, naveo je Bilčik. On je dodao da je Evropska unija pored pitanja pandemije, fokusirana na pitanje proširenja i pozvao narodne poslanike, da kad se situacija izazvana korona virusom stabilizuje, posete Evropski parlament, gde će biti prilike da razmene stavove i iskustva. Bilčik je naveo da je njegova uloga između ostalog da predstavi glas Srbije u EP, i da Rezoluciju niko ne bi trebalo da shvati lično, da ona ima svoje pozitivne i negativne kritike koje zaslužuju konstruktivan pristup. Naglasio je da je u sačinjavanju same Rezolucije pokušao da što više odbrani svoj početni stav, što dalje govori da je uloga EP da podrži Srbiju u aspektima u kojima je pokazala dobre rezultate, a da da konstruktivnu kritiku tamo gde je to potrebno. Istakao je da EP podržava dijalog Beograda i Prištine, koji je ponovo pokrenut, i da Srbija ovom pitanju pristupa otvoreno i posvećeno, kao i da je 539 članova Evropskog parlamenta podržalo ovu Rezoluciju, sa porukom da Evropski parlament podržava evropski put Srbije. Tokom sednice, Bilčik je govorio, između ostalog o poboljšanju izbornog procesu u Srbiji, međustranačkom dijalogu, položaju nacionalnih manjina, reformi pravosudnog sistema i o slobodi medija. U diskusiji, koja je usledila, učestvovali su narodni poslanici Đorđe Milićević, Nemanja Joksimović, Predrag Rajić, dr Muamer Bačevac, Dubravka Filipovski i Milan Radin. Zajednički su ocenili da je strateški cilj Srbije punopravno članstvo u EU i dodali da administracija Srbije ulaže velike napore u proces reforme u oblasti vladavine prava. Podsetili su na uspešnu posetu predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu, kada je dogovoreno da će EU raditi na realizaciji kapitalnog infrastrukturnog projekta izgradnje brze pruge od Beograda do Severne Makedonije. Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, dijalogu sa Prištinom, položaju nacionalnih manjina i manjinskih društvenih grupa, zaključili su članovi Odbora. Istaknuta je saradnja sa Nacionalnim konventom o Evropskoj uniji i sa civilnim društvom. Članovi Odbora ukazali su na činjenicu da Narodna skupština redovno održava odborske sednice, javna slušanja i da poslednjeg četvrtka u mesecu narodni poslanici imaju mogućnost da postavljaju pitanja članovima Vlade Republike Srbije. Takođe, naveli su da se rukovodstvo Srbije odlično ponelo u borbi protiv pandemije i ukazali su na uspešno sprovođenje vakcinacije u Srbiji. S tim u vezi, naveli su da su u Srbiji građanima na raspolaganju četiri vrste vakcina i izgrađene su dve kovid bolnice. Srbija je pokazala svoju solidarnost omogućivši građanima iz regiona vakcinisanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milan Radin, Ana Miljanić, Vesna Ranković, Predrag Rajić, Nemanja Joksimović, Ilija Matejić, Viktor Jevtović, Dubravka Filipovski, Ana Pešić, Milan Urošević, Ljiljana Malušić, Dušica Stojković, Stanislava Janošević, Dušan Radojević, Đorđe Milićević, dr Muamer Bačevac i Samira Ćosović.

Članovi Odbora za evropske integracije, održali su 26. aprila sednicu na kojoj je razmotren u načelu Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akreditaciji, koji je podnela Vlada. Državni sekretar u Ministarstvu privrede Dragan Stevanović obrazložio je ključne novine, navodeći i da je izvršeno potpuno usaglašavanje sa evropskom regulativom i standardima, u delu koji se odnosi na oblast akreditacije. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, dr Muamer Bačevac, Milan Radin, Milan Ilić, Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Nemanja Joksimović, Viktor Jevtović, Ana Pešić, Stanislava Janošević i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 19. aprila, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, koji je podnela Vlada. Predlog zakona obrazložila je Slavica Savičić, državni sekretar u Ministarstvu finansija. Ovim zakonom uređuju se izdavanje, slanje, prijem, obrada, čuvanje sadržina i elementi elektronskih faktura, u transakcijama između subjekata javnog sektora, između subjekata privatnog sektora, odnosno između subjekata privatnog i subjekata javnog sektora i druga pitanja koja su od značaja za elektronsko fakturisanje. Uspostavljanje vidljivosti biće postignuto faznim uvođenjem obaveznog, a u pojedinim slučajevima fakultativnog režima izdavanja elektronskih faktura, kao i uvođenjem obaveznog režima elektronskog evidentiranja obračuna poreza na dodatu vrednost u sistemu elektronskog fakturisanja. Kroz propisivanje obaveze elektronskog evidentiranja u sistemu elektronskih faktura postaće vidljiva svaka obaveza obračunavanja poreza na dodatu vrednost, što omogućava kontrolu i uvid u one transakcije u pogledu kojih ne postoji obaveza elektronskog fakturisanja. Na taj način, značajno će se doprineti umanjenju jaza kod poreza na dodatu vrednost i umanjenju rizika od poreske evazije, kao i povećanju uspešnosti naplate poreza. Uvođenje elektronskih faktura u zakonodavni okvir, kao izabrana opcija, neophodno je radi harmonizacije propisa Republike Srbije sa pravnim tekovinama Evropske unije, što predstavlja obavezu Republike Srbije prema SSP. Takođe, uvođenjem elektronskih faktura doprinosi se borbi protiv sive ekonomije, smanjenju poreskog jaza, olakšava se rad Poreske uprave, unapređuje se zaštita životne sredine kroz smanjenje korišćenja papirnih faktura, doprinosi se ubrzanju poslovnih procesa, kao i većoj transparentnosti i operativnosti korisnika. Predmetnom promenom postići će se veća ušteda troškova i vremena tokom obrade elektronskih faktura, pravna sigurnost kroz borbu protiv sive ekonomije, ali i veća zaštita životne sredine kroz manje korišćenje papirnih faktura. Članovi Odbora su jednoglasno prihvatili Predlog zakona o elektronskom fakturisanju, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milan Ilić, Ljiljana Malušić, Goran Milić, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Dijana Radović, Predrag Rajić, dr Muamer Bačevac, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković i Ana Pešić.

Članovi Odbora za evropske integracije održali su 12. aprila 2021. godine sednicu, na kojoj su, u načelu, razmotrili četiri predloga zakona iz oblasti energetike i rudarstva, koje je podnela Vlada i koji su predloženi za dnevni red Osme sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, o korišćenju obnovljivih izvora energije, o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima i o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, članovima Odbora obrazložila su državni sekretari u Ministarstvu rudarstva i energetike Jovanka Atanacković i Zoran Ilić i pomoćnik ministarke Dejan Milijanović. U obrazloženju su istakli da su predloženi zakoni usklađeni sa evropskim direktivama, kao i da su usko povezani sa pitanjem zaštite životne sredine. Predstavili su i konkretna rešenja i novine koje se uvode. Odbor je jednoglasno usvojio navedene predloge zakone. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dijana Radović, Milan Radin, Samira Ćosović, Ljiljana Malušić, Goran Milić, Nemanja Joksimović, Dubravka Filipovski, Vesna Marković, Viktor Jevtović, Ana Miljanić i Stanislava Janošević.

Članovi Odbora za evropske integracije su na sednici, održanoj 1. aprila 2021. godine, razmotrili Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Savezne Republike Nemačke (jul – decembar 2020. godine), koji je obrazložila ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ona je navela da je Srbija pridavala veliki značaj nemačkom predsedavanju, imajući u vidu poznati stav Nemačke prema politici proširenja, ali da su zbog vanrednih okolnosti, izazvanih pandemijom korona virusom, promenjeni prioriteti, kako EU, tako i njenih država članica. Tokom nemačkog predsedavanja nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, navela je Joksimović, i dodala da to nije posledica zastoja Srbije u reformskim procesima, već da su uzroci brojni i višeslojni. Joksimović je istakla i da je u navedenom periodu došlo do kreiranja nove metodologije pregovora, da su sada svih 36 pregovaračkih poglavlja grupisani u šest klastera. Kroz klastere se definišu i zajedničke politike EU i meri koliko zemlje kandidati učestvuju u njima, navela je ona. Novom metodologijom je unapređen i format Međuvladine konferencije, ukazala je ministarka Joksimović. Ona je istakla i da su Odbor za evropske integracije i Narodna skupština dobili pojačanu odgovornost u novoj metodologiji pregovora. Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Savezne Republike Nemačke i predložili Narodnoj skupštini da ga razmotri i prihvati. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Samira Ćosović, Dubravka Filipovski, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Vesna Ranković, Zagorka Aleksić, Dijana Radović, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici, održane 12. marta članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o klimatskim promenama, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona Odboru je obrazložila pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine Sandra Dokić. Kako je navela cilj ovog zakona je uspostavljanje sistema kako bi se smanjile emisije gasova (GHG) sa efektom staklene bašte na isplativ i ekonomski efikasan način, čime se doprinosi dostizanju naučno neophodnih nivoa emisija kako bi se izbegle opasne promene klime na globalnom nivou i nepovoljni uticaji promene klime. Smanjenje gasova i uticaja na klimatske promene blagotvorno će delovati na oblasti zdravlja, privrede, vodoprivrede i zaštite životne sredine uopšte. Stvaranje pravnog osnova za uspostavljanje sistema monitoringa i izveštavanja o emisiji GHG u cilju smanjenja emisija ovih gasova i prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove u skladu sa potrebama i mogućnostima Republike Srbije, ali i zahtevima Okvirne konvencije UN o promeni klime. Uspostavljanje sistema monitoringa emisije GHG je preduslov za trgovinu emisijama po ulasku u EU, odnosno predložena rešenja neophodna su i od posebnog značaja za formulisanje pregovaračke pozicije u procesu pristupanja Evropskoj uniji, u kontekstu trgovine emisionim jedinicama. Tokom primene zakona preduzeće se zakonodavne, upravne i upravno-nadzorne, institucionalno-organizacione, tehničko-operativne, ekonomske mere, kao i mere jačanja javne svesti. Nakon obrazloženja i diskusije članovi Odbora usvojili su Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Andrijana Avramov, Milan Ilić, Samira Ćosović, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Zagorka Aleksić, Ilija Matejić, Milan Radin, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 23. decembra, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Hrvatske za period od januara do juna 2020. godine. Izveštaj je predstavio Jugoslav Milačić, savetnik ministra za evropske integracije i član pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Milačić je istakao je da je ovaj izveštajni period obeležila pandemija izazvana virusom Kovid 19, vanredno stanje i parlamentarni izbori, što se odrazilo na funkcionisanje administracije i pripreme pregovaračkih dokumenata. I pored svih ovih okolnosti, Ministarstvo za evropske integracije i pregovarački tim uložili su znatan napor da se pregovarački proces u ovom periodu održi na što višem nivou, naglasio je Milačić. Naglasio je da se u pomenutom izveštajnom periodu, u februaru mesecu, pojavila zvanično nova metodologija pregovora u pristupanju, koja je uvela klasterski pristup pregovorima, i dodao da resorno ministarstvo priprema sveobuhvatnu reorganizaciju pregovaračke strukture, u skladu sa novom metodologijom. Nakon detaljnog izlaganja, članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da prihvati Izveštaj o pregovorima o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji tokom predsedavanja Republike Hrvatske za period od januara do juna 2020. godine U nastavku rada, članovi Odbora odredili su Dušicu Stojković i Elviru Kovač kao članove delegacije Odbora, koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica Evropske unije (KOSAK), koji se u okviru Parlamentarne dimenzije portugalskog predsedavanja Savetu EU, održava 11. januara 2021. godine (u formatu videokonferencije). Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ljiljana Malušić, Dubravka Filipovski, Ana Miljanić, Viktor Jevtović, Stanislava Janošević, Vesna Ranković, Dijana Radović, dr Muamer Bačevac, Predrag Rajić, Milan Radin, Nemanja Joksimović, Vesna Marković, Ana Pešić i Dušica Stojković.

Na sednici, održanoj 18. decembra 2020. godine, članovi Odbora za evropske integracije razmotrili su Izveštaj Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu, koji je obrazložio šef delegacije Evropske unije Nj.E. Sem Fabrici. Pre prelaska na dnevni red sednice, Odboru se obratio predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić koji je istakao da se nikada do sada nije desilo da se u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije raspravlja o Izveštaju EK o napretku Srbije. Dačić je u svom uvodom obraćanju, izrazio zadovoljstvo što je postignut dogovor na državnom nivou, u razgovoru sa predsednikom Srbije, predsednicom Vlade i ministrima nadležnim iz ove oblasti, da javne rasprave budu praksa u narednom periodu, a da će predlagači odgovarajućih zaključaka biti Odbor za evropske integracije, tačnije, narodni poslanici koji su članovi pomenutog odbora. Tom prilikom najavio je i posebnu sednicu Narodne skupštine na kojoj će se raspravljati o Izveštaju Evropske komisije. U nastavku sednice, predsednica Odbora pozvala je šefa delegacije Evropske unije da članovima Odbora predstavi godišnji Izveštaj Evropski komisije. Sem Fabrici je na početku obraćanja istakao da Evropska unija podržava napore Srbije da istraje na svom evropskom putu i da evropske integracije imaju široku podršku među građanima Srbije. Fabrici je predstavio dosadašnja dostignuća Republike Srbije u pregovorima za pristupanje EU, kao i preporuke koje su date od strane Unije za poglavlja 23. i 24, te za političke, ekonomske i pravosudne kriterijume. U delu Izveštaja koji obrađuje političke kriterijume, napravljen je osvrt na izbore koji su održani u junu 2020. godine i formiranje Narodne skupštine. Navodi se da su preduzeti određeni koraci u cilju rešavanja nedostataka u radu Skupštine smanjenjem broja hitnih postupaka i ranije prakse opstrukcije rada parlamenta. U oblasti pravosudnog sistema, prepoznato je da Srbija ulaže napore kako bi smanjila broj zaostalih predmeta i uskladila sudsku praksu. U borbi protiv korupcije preduzeti su operativni koraci za jačanje mandata i obezbeđivanje nezavisnosti Agencije za borbu protiv korupcije, kao i jačanje njenih kapaciteta za sprovođenje Zakona o sprečavanju korupcije i nadležnostima državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Zakonodavni i institucionalni okvir za zaštitu osnovnih prava je u velikoj meri uspostavljen. Srbija je usvojila novu medijsku strategiju, koja je izrađena na transparentan i inkluzivan način i koja identifikuje glavne izazove u pogledu slobode medija u Srbiji. Fabrici je istakao da pandemija bolesti COVID-19, nije zaobišla ni Zapadni Balkan, i da krajnji obim posledica, koje će ostaviti u pogledu gubitka ljudskih života i štete nanete privredi, još nisu konačne ali da rane procene predviđaju pad između četiri i šest odsto domaćeg bruto proizvoda u regionu, dok je u Srbiji, za sada on smanjen samo za jedan odsto. Šef delegacije je naveo da EU iako pogođena pandemijom nije štedela na tome da pruži neophodnu i bezrezervnu podršku Zapadnom Balkanu, u finansijskom smislu za rešavanje neposredne zdravstvene krize i iz nje proisteklih humanitarnih potreba. Nakon diskusije, koja je usledila, Odbor je usvojio predlog da narodni poslanici podnesu Predlog zaključka povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2020. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Marković, Milan Radin, Ana Miljanić, Predrag Rajić, Ilija Matejić, Viktor Jevtović, Dubravka Filipovski, Milan Urošević, Dušica Stojković, Stanislava Janošević, Dijana Radović, Zagorka Aleksić, Samira Ćosović i Enis Imamović, kao i narodni poslanik Šaip Kamberi.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 14. decembra 2020. godine, razmotreni su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, koje je podnela Vlada. Nakon rasprave u kojoj su na pitanja članova Odbora odgovarali predstavnici Ministarstva finansija, Odbor je usvojio sve tačke dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Stefan Srbljanović, Ljiljana Malušić, Enis Imamović, Dubravka Filipovski, Viktor Jevtović, Ana Miljanić, Stanislava Janošević, Dijana Radović, dr Muamer Bačevac, Milan Radin, Dušica Stojković, Nemanja Joksimović i Ana Pešić.