Sednice radnih tela

Sednica je oblik rada Narodne skupštine, odnosno njenog radnog tela na kojoj narodni poslanici, odnosno članovi radnog tela razmatraju pitanja koja se nalaze na dnevnom redu i o njima odlučuju.

Peta sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

30.09.2016.
Na sednici od 30. septembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o temi Poljoprivreda – stočarstvo, voćarstvo, povrtarstvo i ruralni razvoj. U raspravi su, pored članova Odbora i drugih narodnih poslanika, učestvovali Dragan Mirković, pomoćnik ministra poljoprivrede i zaštite životne sredine za ruralni razvoj, Nenad Budimović ispred Privredne komore Srbije i poljoprivrednici sa teritorije opštine Bujanovac. Takođe, sednici su prisustvovali i predsednik i zamenik predsednika opštine Bujanovac Šaip Kamberi i Stojanče Arsić. Članovi Odbora složili su se da je ulaganje u stočarsku proizvodnju ovog kraja od prioritetnog značaja, imajući u vidu da opština Bujanovac ima stočni fond koji broji preko 8.000 grla stoke. U raspravi je istaknuto da je potrebno veće izdvajanje sredstava iz fondova lokalne samouprave za uvećanje stočnog fonda, promene zakona i pravilnika koji se odnose na podsticaje za marginalna, nerazvijena ruralna područja, a govorilo se i o potrebi ukrupnjavanja zemljišta ili komasaciji, kao i o korišćenju državnih subvencija za stočni fond, ali i sredstava iz IPARD fondova. Takođe, pohvaljena je inicijativa Odbora i odluka izvršne vlasti da veterinarska stanica u Bujanovcu ostane u državnom vlasništvu, što je u mnogome pomoglo proizvođačima u borbi sa zaraznim bolestima stoke. Bujanovac ima preko 25.000 ha poljoprivrednog zemljišta, jednim delom pod pšenicom, a drugim delom pod voćem, što je dobra polazna osnova za razvoj i ratarstva i voćarstva u ovom kraju. Problem sa kojim se ovaj region suočava jeste stopa nezaposlenosti stanovništva od preko 50 odsto, te je korišćenje svakog potencijala područja, uz podsticaje države i posebne programe pomoći, od velike važnosti za smanjenje nezaposlenosti. Na sednici se govorilo i o korišćenju sredstava po IPARD programu, nepripremljenosti administracije za povlačenje tih sredstava, ali i poljoprivrednika koji nisu za to pripremljeni, takođe bilo je reči i o reeksportu poljoprivrednih proizvoda, zadrugarstvu i potrebi udruživanja malih poljoprivrednih proizvođača, posledicama potpisivanja SSP-a po poljoprivredu u Srbiji, budžetskim sredstvima od 3 milijarde dinara za ruralni razvoj, što je mnogo više nego što je izdvajano ranijih godina. Poljoprivrednici bujanovačkog kraja upoznali su članove Odbora sa problemima sa kojima se suočavaju. Nakon višesatne rasprave članovi Odbora doneli su većinom glasova sledeće zaključke: Odbor preporučuje da se podsticaji u poljoprivredi i prerađivačkoj industriji, u skladu sa mogućnostima, maksimalno uvećaju; Odbor preporučuje da se sredstva koja su predviđena za 2016. godinu za ruralni razvoj što pre plasiraju onima kojima su namenjena i koji su za njih konkurisali, i u skladu sa tim, uskladiti pravilnike sa Uredbom; Odbor preporučuje da se pooštre kontrole, fitosanitarne i veterinarske, poljoprivrednih proizvoda koji se izvoze, posebno onih koji se izvoze na tržište Rusije i Evropske unije. Na predlog člana Odbora Miroslava Aleksića Odbor posebno ističe reeksort i mere za sprečavanje reeksporta voća i povrća iz zemalja EU na tržište Ruske Federacije; Odbor preporučuje da se ispune, u najhitnijem roku, uslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fondova, da se u skladu sa tim sredi stanje oko zgrade, procedure, Zakona o poljoprivredi i dovrši upošljavanje. Na predlog člana Odbora prof. dr Miladina Ševarlića Odbor posebno ističe informaciju o razlozima neakreditovanja Uprave za agrarna plaćanja i planirane aktivnosti Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine za ubrzano obezbeđivanje uslova za akreditovanje Uprave za agrarna plaćanja i raspisivanje konkursa za korišćenje sredstva IPARD-a; Odbor preporučuje da se maksimalno posveti pažnja porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima, posebno malim poljoprivrednim gazdinstvima u devastiranim područjima, da se podstiču udruživanja poljoprivrednika radi efikasnije proizvodnje i korišćenja podsticajnih sredstava. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Bujanovcu, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Marko Milenković, Velimir Stanojević, Arpad Fremond i Miroslav Aleksić. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Četvrta sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

15.09.2016.
Na sednici od 15.septembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o temi Poljoprivreda – uticaj prehrambeno-prerađivačke industrije na razvoj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a posebno malih i srednjih. Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Milan Ćupić upoznao je članove Odbora sa osnovnim karakteristikama ruralnih područja u Srbiji. On je ocenio da je razvoj sela i primarne poljoprivredne proizvodnje široka tema, kojom treba da se bavi čitavo društvo, ne samo resorno ministarstvo i lokalna samouprava. Podaci popisa stanovništva iz 2011. godine pokazuju da su demografski trendovi, kako u zemlji, tako i u ruralnim područjima, nepovoljni. Od 2002. do 2011. godine imamo smanjenje ukupnog stanovništva za preko 4 odsto, a na selu čak 11 odsto, tako da je broj stanovnika na selu opao ispod 3 miliona građana. Podaci pokazuju i da je 40 odsto ukupnog stanovništva Srbije seosko stanovništvo, a karakteriše ga povećan broj starih i odliv mladih, tako da je svaki peti stanovnik sela stariji od 65 godina. Sve navedeno, uz smanjenje udela najobrazovanijih u seoskoj populaciji, predstavlja otežavajuće faktore ekonomskog razvoja ruralnih područja i smanjeno interesovanje investitora za ulaganje, zaključio je Ćupić. Takođe, situacija u regionu je veoma slična, a u Srbiji zabrinjava projekcija da će se do 2050. godine broj stanovništva smanjiti za 1,5 miliona ljudi.Ćupić je dodao da lokalne samouprave imaju veoma važnu ulogu u razvoju ruralnih sredina, posebno za razvoj infrastrukture, čime bi se podigao kvalitet života seoskog stanovništva, ali i privukli potencijalni investitori. Pored ovoga, uloga lokalne samouprave je da identifikuje i popiše imovinu na svojoj teritoriji, ali i da poveže mala poljoprivredna gazdinstva sa lokalnim trgovcima i prerađivačima, koji su najstabilniji otkupljivači. Predstavnik Ministarstva upoznao je Odbor i sa aktivnostima i merama koje su namenjene malim gazdinstvima i prerađivačima. Za mala poljoprivredna gazdinstva Ministarstvo pokriva deo troškova proizvodnje kroz subvencije i regresiranje troškova, ali i davanjem različitih vrsta podsticaja i premija. Kada su u pitanju prerađivači, i njima je namenjen veliki broj podsticaja, pre svega za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta proizvoda. Ćupić je naveo da se 40 do 55 odsto od vrednosti investicije finansira pojedinačni podnosilac zahteva, a pojedinačno malo gazdinstvo može najviše dobiti do 2,5 miliona dinara. U raspravi koja je usledila članovi Odbora razmenili su mišljenja o pojedinim problemima sa kojima se mala gazdinstva suočavaju, o mogućnostima korišćenja sredstava iz IPA fondova, stavljanju u funkciju zemljišta koje nije iskorišćeno, potrebi promene Zakona o vraćanju pašnjaka i utrina, pojedinim pravilnicima koji regulišu pravo gazdinstava iz marginalizovanih područja da koriste sredstava uz budžeta, o pitanju komasacije i drugo. Takođe, članovi Odbora založili su se da se neka od narednih sednica održi u Preševu, kao i da se u raspravu o ovakvim temama uključe predstavnici Ministarstva privrede. Na sednici je bilo reči i o protivgradnoj zaštiti, izmenama sistema PDV-a kako bi se svi proizvođači doveli u isti položaj, o potrebi razmatranja redovnog kvartalnog izveštaja Ministarstva u oblasti poljoprivrede i Zelene knjige za 2015.godinu, i o potrebi da se izmeni klasifikacija administrativnih jedinica u Srbiji i da se uvede pojam sela. Posebna pažnja posvećena je pitanju zadrugarstva i vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem. U raspravi su učestvovali i predstavnici udruženja i organizacija poljoprivrednika iz više gradova u Srbiji, koji su izneli probleme poljoprivrednika, koji se pre svega odnose na proizvodnju i saradnju sa otkupljivačima, a dali su i konkretne predloge za njihovo rešavanje. Sednici su prisustvovali gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i predsenik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković. Na kraju rada, Odbor je većinom glasova doneo sledeće zaključke: Odbor preporučuje Vladi i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i drugim nadležnim organima, da u cilju razvoja poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i demografije posebna pažnja posveti poljoprivrednoj proizvodnji na selu; Odbor preporučuje da se u tom cilju posveti pažnja razvoju zadrugarstva, Odbor preporučuje da se pažnja posveti da vlasnici i suvlasnici prehrambeno-prerađivačke industrije budu poljoprivredni proizvođači; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost da se investicije u poljoprivredi, skladištenju i preradi isplaćuju kao podsticaji; Odbor preporučuje da se u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine uvede funkcija pomoćnik ili državni sekretar za selo i ruralni razvoj; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost reprogramiranja dugova za PIO i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika i da se sistem modifikuje i unapredi; Odbor preporučuje da se pregledaju uredbe i pravilnici i da se sa strukovnim udruženjima usaglase; Odbor preporučuje da se zbog šteta u poljoprivredi unapredi protivgradna zaštita, da se obezbedi posebna budžetska stavka za zaštitu od grada i da procenitelji štete budu nezavisni; Odbor će nastaviti sa praksom zasedanja van sedišta Narodne skupštine, a jedna od narednih sednica održaće se u Preševu; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost, u razgovoru sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da se u nazive naseljenih mesta i teritorijalnih jedinica, uvede kategorija selo. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Kraljevu, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof.dr Miladin Ševarlić, Veroljub Matić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Nenad Božić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Dragan Jovanović i Marko Milenković. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Treća sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

25.07.2016.
Na sednici održanoj 25. jula, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o trenutnom stanju ratarskih useva, problemima u otkupu i skladištenju i upoznali se sa smernicama za plaćanje pšenice na bazi kvaliteta, koje je Ministarstvo poljoprivrede i životne sredine najavilo. Pre prelaska na rad po dnevnom redu, predsednik Odbora Marijan Rističević pozvao je predstavnike Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine da dostave Izveštaj o radu za drugi kvartal 2016.godine, koji će Odbor razmotriti na nekoj od narednih sednica. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Zoran Rajić izvestio je Odbor o prognoziranoj proizvodnji ratarskih kultura, a čija žetva se očekuje u septembru. On je naveo da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na dan 30. juna, ukupno zasejano preko milion hektara kukuruza, oko 202.000 hektara suncokreta, 185.756 hektara soje i 49.301 hektar šećerne repe. Povoljni klimatski uslovi omogućiće prinos od oko 6 miliona tona kukuruza i pola miliona tona suncokreta, dodao je Rajić. U registru javnih skladišta postoji licencirano samo jedno pravno lice, sa kapacitetom skladištenja od 11.000 tona, a kome licenca ističe krajem meseca, dok su u procesu licenciranja još dva pravna lica sa kapacitetima skladištenja od 4.500 tona i 11.000 tona. Ministarstvo će nastaviti sa regresiranjem do 40 odsto za skladištenje proizvoda, a inspekcije su utvrdile da samo petina skladištara u Srbiji može robu da razvrstava po kvalitetu, istakao je Rajić. Veliki problem za skladištenje i razvrstavanje robe po kvalitetu predstavlja i stanje silosa, za čiji remont je potrebno, prema računici Privredne komore Srbije, oko 300.000 dolara po silosu, a uz povećanje izvoza ta investicija može da se vrati za oko godinu i po dana, naveo je Rajić. U raspravi koja je usledila razgovaralo se o načinu rešavanja problema žetve u nerazvijenim područjima usled zastarele mehanizacije, niskoj otkupnoj ceni pšenice, stavljanju akcenta na protivpožarne mere, uz predlog lokalnim samoupravama da formiraju štabove za praćenje žetve u narednoj godini. Takođe, govorilo se o planiranju sredstava i angažovanju naučnih instituta koji bi pratili cenovnu politiku, o kvalitetu herbicida i pesticida koji se koriste u proizvodnji žitarica, o nezadovoljstvu poljoprivrednih proizvođača nivoom subvencija, posebno ukidanjem istih za dizel gorivo, ali i o problemu prerade pšenice u brašno i njegovog stavljanja u promet van tokova i sistema PDV-a. U raspravi je predloženo da se na posebnoj sednici razmotri pitanje preventivne zaštite od požara na ratarskim usevima i šumskim kulturama. Apelovano je na Upravu za veterinu da se promeni sistem, odnosno, registar velikih grla stoke, zbog problema kod prodaje i kupovine i evidentiranja tih podataka u registru. Na sednici se polemisalo o kreditiranju i plasmanu Ministarstva u poljoprivredu u iznosu od preko 3 milijarde dinara i 2.294 zahteva koje su podneli poljoprivrednici, što je porast u iznosu od 17 odsto u odnosu na prošlu godinu. Navedeno je da je promenjena struktura plasmana, kao i regionalna zastupljenost zahteva, tako da oko 1.000 zahteva dolazi od poljoprivrednika iz centralne Srbije. Razgovaralo se i o prinosima ratarskih kultura i o kvalitetu pšenice, koji je ove godine veoma dobar. Za domaću potrošnju potrebno je 1,3 miliona tona za pekarsku industriju, 200.000 tona za hranu za životinje, 200.000 tona rezerve, tako da će za izvoz ostati slobodno 1,4 miliona tona pšenice. Što se tiče cene, svake godine imamo isti problem, te je neophodno donošenje novog Pravilnika o otkupu prema kvalitetu, zaključeno je na sednici. Izneti su podaci Privredne komore Srbije o spoljnotrgovinskoj razmeni, koja u prvih pet meseci ove godine iznosi 659,5 miliona dolara, i beleži suficit i povećanje od 23,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Najviše je izvezeno kukuruza (140 miliona evra), cigareta (110 miliona evra), maline (102 miliona evra), jabuka (58 miliona evra), pšenice (54,5 miliona evra) i drugo, dok je najviše uvezeno banana (23,5 miliona evra), kafe (21 milion evra), duvana i kukuruza (po 18 miliona evra), jabuka (17 miliona evra), svinjskog mesa (11 miliona evra) i drugih proizvoda u iznosu od 10 miliona evra. U raspravi je bilo reči i o robnim zapisima i kreditiranju poljoprivrednika, kriterijumima za skladištenje koji su prilagođeni malim poljoprivrednicima, a sa ciljem razbijanja monopola, takođe govorilo se o obezbeđivanju sredstva za interventni otkup poljoprivrednih proizvoda, o povećanju subvencija, merama za povećanje stočnog fonda, obnovi poljoprivredne mehanizacije. Nakon rasprave Odbor je većinom glasova usvojio Zaključak. U nastavku rada članovima Odbora dostavljeni su predlozi zaključaka sa sednice Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalizovanim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije na upoznavanje. U raspravi su učestvovali i Nenad Budimirović, predstavnik Privredne komore Srbije i Jovica Jakšić i Ivan Vučković, predstavnici Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof. dr Miladin Ševarlić, Veroljub Matić, Jasmina Obradović, dr Ljubinko Rakonjac, Olena Papuga, Milija Miletić, Nenad Božić, Velimir Stanojević, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zoltan Pek, Dušan Petrović i mr Marko Milenković. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.

Druga sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivreedu

01.07.2016.
Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu je, na sednici od 1. jula, razmotrio mere za suzbijanje noduralnog dermatitisa, odnosno bolesti kvrgave kože, mere u vezi zaštite od grada, kao i probleme zaštite poljoprivredne proizvodnje od preteranog uvoza, posebno u proizvodnji mleka, mlečnih proizvoda, svinja i svinjskog mesa. Dragan Glamočić, savetnik predsednika Vlade i predsednik Operativnog štaba za suzbijanje nodularnog dermatitisa, predstavio je članovima Odbora mere koje su preduzete protiv bolesti kvrgave kože kod goveda. Glamočić je naveo da je do sada izvršena eutanazija nad 532 grla, a najviše na jugu Srbije, u Bosilegradu, Bujanovcu i Surdulici. „U zaraženim područjima vakcinacija je gotovo završena, a počela je vakcinacija grla i u ugroženim područjima“, naveo je Glamočić. On je dodao da je 400 000 doza vakcina poslato kao pomoć iz Evropske unije, a da se novac koji je spremljen za nadoknađivanje štete zbog zaraze, za koji je izdvojeno oko 25 miliona dinara, već poslat najugroženijim gazdinstvima pogođenim bolešću. Pored vakcinacije, u zaraženim područjima izvršena je i dezinsekcija radi suzbijanja bolesti koja se prenosi i ujedom insekata, poput komaraca, muva i krpelja. Okolne zemlje nisu uvele mere zabrane uvoza mesa i mlečnih proizvoda iz Srbije, sem iz zaraženih područja, rečeno je na sednici, a bolest nije opasna po ljude. Na sednici je navedeno i da Uprava za veterinu i Ministarstvo unutrašnjih poslova na izlazima, odnosno kontrolnim punktovima u zaraženim područjima, vrše rigoroznu kontrolu vozila za prevoz životinja, kao i da zloupotreba jama na kojima se vrši uništavanje posmrtnih ostataka zaraženih životinja gotovo nije moguća. Na suzbijanju noduralnog dermatitisa uključena su sva resorna ministarstva, Vojska Srbije, a Operativnom štabu je pomogla i Privredna komora Srbije, naučno istraživačke institucije, predstavnici fakulteta, Kancelarija za Kosovo i Metohiju i Koordinaciono telo Vlade Republike Srbije za opštine Bujanovac, Preševo i Medveđu. Odbor se na kraju rasprave zahvalio na naporima i merama koje su preduzete na suzbijanju noduralnog dermatitisa svim uključenim institucijama i pojedincima sa preporukom da se pod nesmanjenom pažnjom, preduzete aktivnosti nastave, a da uspostavljeni sistem bude pripravan za praćenje mogućih pojava drugih bolesti. Odbor je takođe preporučio da se shodno pojavi drugih zaraznih bolesti ispita i mogućnost promene određenih zakona. Mere u vezi zaštite od grada, članovima Odbora, obrazložio je Jugoslav Nikolić, direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije. Nikolić je obrazložio sistem odbrane od grada i načine kojima se Zavod bori protiv pomenute prirodne pojave, kao i da najveći izazov predstavljaju finansijska sredstva za angažovanje strelaca i za protivgradne rakete. Na sednici je istaknuto i da potpuna zaštita od ove prirodne pojave ne postoji. Nakon iscrpne diskusije Odbor je doneo Predlog zaključka koji predlaže nadležnom Ministarstvu i RHMZ-u punu i jedinstvenu primenu Zakona zaštite od grada, obnovu opreme i veću isplatu sredstava strelcima za zaštitu od grada. Odbor je takođe preporučio da pre početka godišnje sezone odbrane od grada dopuni raketama stanice sa neophodnim rezervama u predviđenom broju i da se prilikom planiranja budžeta obezbedi budžetska stavka u svrhu finansiranja odbrane od grada. Odbor je predložio i nastavak subvencionisanja protivgradne odbrane i osiguravajućih kuća koje se bave osiguravanjem useva. S tim u vezi, Odbor je na sednici rešio da podnese Zahtev Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine kojim traži obrazloženje, u što kraćem vremenskom roku, o narednim koracima u cilju poboljšanja protivgradne zaštite. Treća tačka dnevnog reda na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu bila je problem zaštite poljoprivredne proizvodnje od preteranog uvoza, posebno u proizvodnji mleka, mlečnih proizvoda, svinja i svinjskog mesa. Tomislav Topalović iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine obavestio je prisutne o Odluci Vlade Republike Srbije od prethodnog dana, da se produže prelevmani o zaštiti od preteranog uvoza mleka i mlečnih proizvoda, svinja i svinjskog mesa, do 31. decembra tekuće godine. Odluka je doneta uz konsultacije sa Privrednom komorom Srbije i predstavnicima Evropske komisije, naglasio je predstavnik resornog ministarstva. Nakon obrazloženja, Odbor je preporučio da se i ubuduće posveti puna pažnja zaštiti domaće poljoprivredne proizvodnje pri tome ne kršeći potpisane sporazume i zakone i podržao je potez Vlade Repubike Srbije o pomenutim prelevmanima. U nastavku sednice Odbor je doneo Odluku o obrazovanju Pododbora za praćenje stanja poljoprivrede u marginalnim i najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Na sednici je još, izglasan Predlog zaključka kojim Odbor preporučuje da se poljoprivrednicima omogući, u skladu sa propisima, nesmetan plasman sezonskog voća i povrća i drugih poljoprivrednih proizvoda, domaćeg porekla, na teritoriji Republike Srbije, koji ne ugrožava primene drugih zakona od strane republičkih, pokrajinskih i lokalnih nadležnih organa. Članovi Odbora saglasili su se da buduće ministarstvo zaduženo za resor poljoprivrede, u svom nazivu i delokrugu rada, treba da obuhvati i šumarstvo i vodoprivredu, na šta treba obratiti pažnju prilikom predlaganja i usvajanja zakona o ministarstvima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi Odbora Arpad Fremond, Jasmina Obradović, Olena Papuga, Radovan Jančić, Miroslav Aleksić, Velimir Stanojević, Marko Gavrilović, prof. dr Miladin Ševarlić, Goran Ješić, Veroljub Matić, Milija Miletić, Danijela Stojadinović, Žarko Bogatinović, Tijana Davidovac, mr Marko Milenković i zamenik člana Sonja Pavlović.

Prva sednica Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu

28.06.2016.
Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu održao je Prvu sednicu 28. juna 2016. godine, koju je na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao najstariji član Odbora, narodni poslanik prof. dr Miladin Ševarlić iz Poslaničke grupe Dveri. Članovi Odbora izabrali su za predsednika Odbora narodnog poslanika Marijana Rističevića iz Poslaničke grupe Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka, dok je za zamenika predsednika Odbora izabran narodni poslanik Arpad Fremond iz Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara-Partija za demokratsko delovanje.