Na sednici od 15.septembra, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razgovarali su o temi Poljoprivreda – uticaj prehrambeno-prerađivačke industrije na razvoj porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, a posebno malih i srednjih.
Predstavnik Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Milan Ćupić upoznao je članove Odbora sa osnovnim karakteristikama ruralnih područja u Srbiji. On je ocenio da je razvoj sela i primarne poljoprivredne proizvodnje široka tema, kojom treba da se bavi čitavo društvo, ne samo resorno ministarstvo i lokalna samouprava. Podaci popisa stanovništva iz 2011. godine pokazuju da su demografski trendovi, kako u zemlji, tako i u ruralnim područjima, nepovoljni. Od 2002. do 2011. godine imamo smanjenje ukupnog stanovništva za preko 4 odsto, a na selu čak 11 odsto, tako da je broj stanovnika na selu opao ispod 3 miliona građana. Podaci pokazuju i da je 40 odsto ukupnog stanovništva Srbije seosko stanovništvo, a karakteriše ga povećan broj starih i odliv mladih, tako da je svaki peti stanovnik sela stariji od 65 godina. Sve navedeno, uz smanjenje udela najobrazovanijih u seoskoj populaciji, predstavlja otežavajuće faktore ekonomskog razvoja ruralnih područja i smanjeno interesovanje investitora za ulaganje, zaključio je Ćupić. Takođe, situacija u regionu je veoma slična, a u Srbiji zabrinjava projekcija da će se do 2050. godine broj stanovništva smanjiti za 1,5 miliona ljudi.Ćupić je dodao da lokalne samouprave imaju veoma važnu ulogu u razvoju ruralnih sredina, posebno za razvoj infrastrukture, čime bi se podigao kvalitet života seoskog stanovništva, ali i privukli potencijalni investitori. Pored ovoga, uloga lokalne samouprave je da identifikuje i popiše imovinu na svojoj teritoriji, ali i da poveže mala poljoprivredna gazdinstva sa lokalnim trgovcima i prerađivačima, koji su najstabilniji otkupljivači. Predstavnik Ministarstva upoznao je Odbor i sa aktivnostima i merama koje su namenjene malim gazdinstvima i prerađivačima. Za mala poljoprivredna gazdinstva Ministarstvo pokriva deo troškova proizvodnje kroz subvencije i regresiranje troškova, ali i davanjem različitih vrsta podsticaja i premija. Kada su u pitanju prerađivači, i njima je namenjen veliki broj podsticaja, pre svega za unapređenje konkurentnosti i dostizanje standarda kvaliteta proizvoda. Ćupić je naveo da se 40 do 55 odsto od vrednosti investicije finansira pojedinačni podnosilac zahteva, a pojedinačno malo gazdinstvo može najviše dobiti do 2,5 miliona dinara.
U raspravi koja je usledila članovi Odbora razmenili su mišljenja o pojedinim problemima sa kojima se mala gazdinstva suočavaju, o mogućnostima korišćenja sredstava iz IPA fondova, stavljanju u funkciju zemljišta koje nije iskorišćeno, potrebi promene Zakona o vraćanju pašnjaka i utrina, pojedinim pravilnicima koji regulišu pravo gazdinstava iz marginalizovanih područja da koriste sredstava uz budžeta, o pitanju komasacije i drugo. Takođe, članovi Odbora založili su se da se neka od narednih sednica održi u Preševu, kao i da se u raspravu o ovakvim temama uključe predstavnici Ministarstva privrede. Na sednici je bilo reči i o protivgradnoj zaštiti, izmenama sistema PDV-a kako bi se svi proizvođači doveli u isti položaj, o potrebi razmatranja redovnog kvartalnog izveštaja Ministarstva u oblasti poljoprivrede i Zelene knjige za 2015.godinu, i o potrebi da se izmeni klasifikacija administrativnih jedinica u Srbiji i da se uvede pojam sela. Posebna pažnja posvećena je pitanju zadrugarstva i vlasništva nad poljoprivrednim zemljištem.
U raspravi su učestvovali i predstavnici udruženja i organizacija poljoprivrednika iz više gradova u Srbiji, koji su izneli probleme poljoprivrednika, koji se pre svega odnose na proizvodnju i saradnju sa otkupljivačima, a dali su i konkretne predloge za njihovo rešavanje.
Sednici su prisustvovali gradonačelnik Kraljeva dr Predrag Terzić i predsenik Skupštine grada Kraljeva Nenad Marković.
Na kraju rada, Odbor je većinom glasova doneo sledeće zaključke: Odbor preporučuje Vladi i Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, kao i drugim nadležnim organima, da u cilju razvoja poljoprivredne proizvodnje, prerađivačke industrije i demografije posebna pažnja posveti poljoprivrednoj proizvodnji na selu; Odbor preporučuje da se u tom cilju posveti pažnja razvoju zadrugarstva, Odbor preporučuje da se pažnja posveti da vlasnici i suvlasnici prehrambeno-prerađivačke industrije budu poljoprivredni proizvođači; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost da se investicije u poljoprivredi, skladištenju i preradi isplaćuju kao podsticaji; Odbor preporučuje da se u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine uvede funkcija pomoćnik ili državni sekretar za selo i ruralni razvoj; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost reprogramiranja dugova za PIO i zdravstveno osiguranje poljoprivrednika i da se sistem modifikuje i unapredi; Odbor preporučuje da se pregledaju uredbe i pravilnici i da se sa strukovnim udruženjima usaglase; Odbor preporučuje da se zbog šteta u poljoprivredi unapredi protivgradna zaštita, da se obezbedi posebna budžetska stavka za zaštitu od grada i da procenitelji štete budu nezavisni; Odbor će nastaviti sa praksom zasedanja van sedišta Narodne skupštine, a jedna od narednih sednica održaće se u Preševu; Odbor preporučuje da se razmotri mogućnost, u razgovoru sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu, da se u nazive naseljenih mesta i teritorijalnih jedinica, uvede kategorija selo.
Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Kraljevu, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, prof.dr Miladin Ševarlić, Veroljub Matić, dr Ljubinko Rakonjac, Milija Miletić, Nenad Božić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Dragan Jovanović i Marko Milenković.
Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora.
