Na sednici održanoj 27. februara, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Na Predlog zakona podneto je ukupno 58 amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili šest amandmana, koje je podneo narodni poslanik Đorđe Milićević. Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije preostala 52 amandmana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Sandra Božić, prim. dr Branimir Rančić, Slavica Živković, Bojan Torbica, Radovan Jančić, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici od 24. februara, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su u načelu Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača Nenad Nerić, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su predloženi zakon u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić. Sednici su prosustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Vlado Babić, Milena Ćorilić, Slavica Živković, Josip Broz, Dragan Savkić, Bojan Torbica, prim. dr Branimir Rančić i Radovan Jančić.

Na sednici, održanoj 26. decembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u načelu. Članovima Odbora Predlog zakona obrazložile su državna sekretarka Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić i Marina Furtula, v.d. direktora Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. S obzirom da je važeći Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu donet 2005. godine, a da su se u međuvremenu desile značajne ekonomske i društvene promene koje nameću obaveze usklađivanja sa standardima EU i drugim odredbama, došlo je do potrebe za donošenje novog zakona. Tekst važećeg zakona izmenjen je i dopunjen u dva navrata, kako bi se otklonili nedostaci uočeni u tadašnjoj primeni zakona o uvođenju mera za podsticanje poboljšanja bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu. Izmene i dopune odnosile su se, pre svega, na podizanje nivoa kompetencije lica za bezbednost i zdravlje na radu kod poslodavca u određenim visokorizičnim delatnostima i uvođenje obaveze periodičnog obnavljanja osposobljavanja i ograničenje roka važenja licence na pet godina. Problemi primene važećeg zakona na koje se najviše ukazivalo, ogledali su se na sprovođenje postupka procene rizika i donošenja akta o proceni rizika, zaključivanje sporazuma o zajedničkom sprovođenju mera bezbednosti i zdravlja na radu, kad dva poslodavca dele radni prostor, neadekvatno prenošenje odredaba Direktive koje se odnose na organizovanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu, informisanje i saradnju sa zaposlenima. Neophodno je bilo uvesti i nove institute u režim zaštite zaposlenih, koji se pre svega odnose na obezbeđivanje veće zaštite zdravlja i proširivanje kruga ljudi koji uživaju zaštitu. Imajući u vidu navedene razloge, Predlog zakona imaće bolja zakonska rešenja i stvaranje uslova za bezbedniju i zdraviju radnu sredinu koja će omogućiti zaposlenima produktivniji rad do odlaska u penziju. Bezbednost i zdravlje na radu doprinosi povećanju produktivnosti na radnom mestu, podstiče ekonomski rast, zapošljavanje i poboljšava funkcionisanje tržišta rada, što nadalje ima pozitivan uticaj na privredu. Usvajanjem i sprovođenjem ovog zakona obezbediće se uslovi za viši stepen bezbednosti i zdravlja na radu i bolji uslovi za rad u cilju sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom. Nakon diskusije koja je usledila Odbor je prihvatio Predlog zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, u načelu. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio predloge Radne grupe za postupanje po svim pristiglim predstavkama i predlozima građana i uputio ih na dalje postupanje nadležnim institucijama. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Josip Broz, dr Branimir Rančić, Gorica Gajić, Slavica Živković, Radovan Jančić, dr Vlado Babić, Dragan Savkić, Aleksandra Majkić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 4. decembra, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je ukupno 67 amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili amandmane na članove 5. i 6. Predloga zakona koji je podnela narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije preostalih 65 amandmana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Đorđe Komlenski, Slavica Živković, Radovan Jančić, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 3. decembra, članovi Odbora razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Na Predlog zakona podneto je ukupno 37 amandmana, od kojih je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na jučerašnjoj sednici, dva odbacio. Vlada je podnela dva amandmana i to na član 18. i na član 42. Predloga zakona, koje je Odbor prihvatio. Takođe, Vlada i Odbor su prihvatili amandman na član 34. Predloga zakona koji je podnela narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije preostala 32 amandmana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Filip Stojanović, Slavica Živković, Radovan Jančić, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva zajedno sa Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su sednicu na temu Pristupačna budućnost – obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, a koja je održana 2. decembra. Milanka Jevtović Vukojičić, predsednica Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva istakla je da se Dan osoba sa invaliditetom u svetu obeležava od 1992. godine, a u Republici Srbiji redovno od 2007. godine. Navela je da 15 odsto svetske populacije živi sa nekim vidom invaliditeta i da je jasno do koje mere je tema zajedničke sednice bitna, te da društvo mora težiti tome da prepreke koje postoje prevaziđe i ukloni. Navela je da barijere na koje osobe sa invaliditetom nailaze mogu da budu u raznim oblastima, od onih koje se odnose na fizičko okruženje, informacione i komunikacione tehnologije do onih koje proizilaze iz zakonodavstva, ali i iz društvenog stava i diskriminacije. Dodala je da rezultati često pokazuju da osobe sa invaliditetom imaju poteškoća u društvu, pristupu uslugama, obrazovanju, zaposlenju, zdravstvenim uslugama. „Iskustvo pokazuje da kada se uklone prepreke za njihovo uključivanje i osobe sa invaliditetom dobijaju mogućnost da u potpunosti učestvuju u društvenom životu, a da korist ima cela zajednica“, istakla je Jevtović Vukojičić. U svom izlaganju dodala je i to da je cilj da se u budućnosti osobama sa invaliditetom omogući ulazak u svaku zgradu, ustanovu, muzej, bez razmišljanja o preprekama i diskriminaciji. Jasmina Karanac, predsednica Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova navela je da se pitanje pristupačnosti i osnaživanja osoba sa invaliditetom mora posmatrati sa stanovišta poštovanja ljudskih prava. „Osobe sa invaliditetom imaju pravo na potpuno i jednako uživanje svih ljudskih prava, a njihova diskriminacija zabranjena je i nedopustiva. Obezbeđivanje pristupačnosti je od ključnog značaja, jer samo na taj način osobe sa invaliditetom ostvaruju pravo na samostalan i slobodan život“, navela je Karanac. Istakla je i to da je Narodna skupština usvojila veliki broj zakona koji se tiču inkluzije osoba sa invaliditetom, i da je njihova vidljivost veća nego ranije ali da su osobe sa invaliditetom i dalje ranjiva grupa koja se suočava sa nizom problema. Istakla je da se posebna pažnja mora posvetiti problemu pristupačnosti, jer će se njegovim rešavanjem ukloniti barijere, i osigurati pristup okruženju, prevozu, informacijama, komunikacijama, javnim uslugama i otkloniti svaki vid diskriminacije. Biljana Barošević, v. d. pomoćnik ministra za rad socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva govorila je o rezultatima koji su postignuti u 2019. godini i o aktivnostima koje su imale za cilj da olakšaju svakodnevicu osoba sa invaliditetom. Navela je da je postavljeno 77 rampi u 34 lokalne samouprave, 37 adaptacija, rekonstrukcija, opremanja objekata i nabavki opreme za potrebe udruženja osoba sa invaliditetom na teritoriji Republike Srbije. Takođe, poboljšani su uslovi za rad članova udruženja u 23 lokalne samouprave, uvedene su taktilne table u Somboru i Subotici i ostvaren je niz drugih aktivnosti kako bi se poboljšao položaj osoba sa invaliditetom. Na sednici su se obratila i Suzana Paunović, v.d. direktorka Kancelarije Vlade Republike Srbije za ljudska i manjinska prava, koja je govorila o usvojenoj Konvenciji osoba sa invaliditetom, gde je podvukla da se u prethodnih nekoliko godina napravio kvalitativni pomak kada je reč o sprovođenju same konvencije u praksi. Od 2016. godine kada je podnet poslednji Izveštaj Komitetu UN za prava osoba sa invaliditetom, dobijeno je 37 preporuka koje treba realizovati do 2020. godine. Od tada je formirano posebno telo u Vladi koje prati sprovođenje preporuka. Zaštitnik građana Zoran Pašalić istakao je da ključna ocena iz redovnog godišnjeg Izveštaja, ukazuje da pristupačnost, kao jedan od osnovnih preduslova za puno i ravnopravno učešće osoba sa invaliditetom u svim oblastima društvenog života, i dalje nije dovoljno razvijena, uprkos solidnom zakonskom i strateškom okviru. Na sednici su se obratile i Dragana Jovanović Arijas, član Tima Vlade za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Ivanka Jovanović, izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom. Nakon uvodnih reči, otvorena je diskusija između predstavnika udruženja osoba sa invaliditetom, narodnih poslanika i resornih predstavnika Vlade i organizacija. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova oba odbora.

Na sednici održanoj 26. novembra, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. aprila do 30. juna 2019. godine i za period 1. jula do 30. septembra 2019. godine. Bojana Stanić, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja upoznala je članove Odbora sa normativnim aktivnostima, donetim aktima i aktima u pripremi u pomenutim izveštajnim periodima. Istakla je da je između ostalog, u pomenutom periodu usvojen Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, kao i veliki broj pravilnika i zaključaka. Takođe, informisala je Odbor o realizovanim međunarodnim aktivnostima i aktivnostima koja se tiču ovog ministarstva u vezi sa pristupanjem Srbije u EU. Ukazala je i na realizovane programske i projektne aktivnosti. Odbor je većinom glasova prihvatio Informaciju o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za period od 1. aprila do 30. juna 2019. godine i za period od 1. jula do 30. septembra 2019. godine. Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju obrazložila je državni sekretar Bojana Stanić istakavši da se ovim zakonom izjednačava radno zakonodavstvo sa direktivama EU. „Cilj donošenja ovog zakona je da se agencijskim radnicima obezbedi jednaka zarada i drugi osnovni uslovi rada sa zaposlenima, koje neposredno zapošljava poslodavac korisnik“, istakla je Bojana Stanić. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, obrazložio je v.d. pomoćnika ministra Zoran Milošević, koji je tom prilikom naveo da se ovim izmenama izjednačava obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, kako za domaća tako i za lica koja rade na teritoriji Srbije za stranog poslodavca. Milošević je istakao da se izmene odnose i na porodičnu penziju, odnosno da pravo na penziju ima i supružnik iz razvedenog braka i vanbračni partner, ukoliko su bili najmanje tri godine u braku, odnosno vanbračnoj vezi. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora predložili su Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragan Savkić, Josip Broz, prim. dr Branimir Rančić, Vesna Vukajlović Nikolić, Slavica Živković, Radovan Jančić i prim. dr Vlado Babić.

Na sednici Odbora, održanoj 15. novembra, razmotren je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2020. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2020. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2020. godinu, u načelu. Pomoćnik ministra finansija Saša Trandafilović obrazložio je predložena izdvajanja za Razdeo 30, navodeći da je opredeljeno 139,2 milijarde dinara, što predstavlja za 5,8 milijardi više od prethodne godine. Od toga, najveći deo budžetskih izdvajanja ide na socijalnu zaštitu porodica i dece, naveo je on. Članovi Odbora odlučili su da predlože nadležnom Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa pratećim predlozima odluka. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, Aleksandra Majkić, Josip Broz, Prim. dr Branimir Rančić, Vesna Nikolić Vukajlović, Tatjana Macura, Milena Bićanin, Radovan Jančić i Prim. dr Vlado Babić.

Na sednici održanoj 30. setembra, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u načelu. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, obrazložili su predstavnici Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predstavnici Ministarstva finansija, istakavši da su prihodi i rashodi opredeljeni za razdeo 30 revidirani naviše u odnosu na iznose utvrđene Zakonom o budžetu za 2019. godinu. Konkretno za razdeo 30, predviđeno je 134.328.522.000 dinara, što je u odnosu na predviđeni budžet za 2019. godinu, više za oko 10 milijardi dinara. Povećanje se najvećim delom odnosi na dečju zaštitu, koja je revidirana za 8 milijardi dinara, kao i za rad hranitelja, odnosno podršku hraniteljskim porodicama i deci bez adekvatnog roditeljskog staranja. Takođe, deo sredstava namenjen je i za povećanje plata zaposlenih u oblasti socijalne zaštite u iznosu od devet odsto, kao i za povećanje plata medicinskih radnika zaposlenih u ovom sektoru u istom procentu koliko će imati i ostali zaposleni medicinski radnici u zdravstvu. Članovi Odbora su nakon kratke rasprave, većinom glasova predložili Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članoca Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Vesna Nikolić Vukajlović, Aleksandra Maletić, Tomislav Žigmanov, Bojan Torbica, Josip Broz, Tatjana Macura, Đorđe Komlenski, Slavica Živković, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 19. juna, članovi Odbora su razmotrili više Informacija o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za periode od 1. aprila do 30. juna, od 1. jula do 30. septembra, od 1. oktobra do 31. decembra 2018. godine, i od 1. januara do 31. marta 2019. godine. Informacije o radu obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Stana Božović. Tom prilikom upoznala je članove Odbora sa sprovedenim normativnim, programskim i projektnim aktivnostima u izveštajnim periodima. Takođe, osvrnula se i na sprovedene međunarodne aktivnosti i potpisane sporazume i predstavila izveštaj o obimu i efektima inspekcijskog nadzora. Nakon obrazlaganja državne sekretarke, predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić je pohvalila rad Ministarstva, istakavši da je nadležno ministarstvo na odličan način pristupilo prikazivanju uloge rada ministarstva u svim oblastima i ukazala na uspešan rad inspekcije, naročito u oblasti suzbijanja sive ekonomije i rada na crno. Nakon kratke diskusije, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili informacije o radu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za pomenute periode. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio predloge Radne grupe za postupanje po svim pristiglim predstavkama i predlozima građana i uputio ih na dalje postupanje nadležnim institucijama. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora, Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Tomislav Žigmanov, Radovan Jančić, Sandra Božić, Aleksandra Majkić, Josip Broz, Slavica Živković i prim. dr Vlado Babić.

Na sednici od 23. aprila, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Na ovaj Predlog zakona podneto je osam amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora prim. dr Vlado Babić, Aleksandra Maletić, Sandra Božić, Milena Ćorilić, Slavica Živković, Josip Broz, Jasmina Obradović, Dragan Savkić i Bojan Torbica.

Na sednici od 23. aprila, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Na ovaj Predlog zakona podneto je osam amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora prim. dr Vlado Babić, Aleksandra Maletić, Sandra Božić, Milena Ćorilić, Slavica Živković, Josip Broz, Jasmina Obradović, Dragan Savkić i Bojan Torbica.

Na sednici održanoj 18. aprila, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, u načelu. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić. Članovi Odbora su nakon kratke rasprave većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sandra Božić, prim. dr Branimir Rančić, Josip Broz, Tomislav Žigmanov, Slavica Živković, Bojan Torbica, Radovan Jančić i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 11. februara, članovi Odbora su razmotrili Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi. Predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić je na početku sednice istakla da se Kovencija odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi, a tiče se obaveze poslodavca da omogući neophodne uslove za rad, pre svega da omogući zaštitu bezbednosti rada zaposlenih maloletnih lica i žena dojilja u poljoprivredi. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić i tom prilikom istakla da je Konvencija ratifikovana 5. juna 2001. godine u Ženevi. Konvencija se između ostalog, odnosi na zaštitu u radu omladine i žena u poljoprivredi. Konvencijom je predviđeno da dete koje nije navršilo 18 godina ne može raditi u poljoprivrednoj delatnosti koja po svojoj prirodi posla štetno utiče na bezbednost i zdravlje maloletnog lica. Istaknuto je da je poljoprivredna delatnost jedna od tri najrizičnije delatnosti po pitanju bezbednosti i povreda na radu i da će se ratifikovanjem ove Konvencije poseban akcenat staviti na zaštitu zaposlenih u ovoj delatnosti. Nakon kraće rasprave, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije koja se odnosi na bezbednost i zdravlje u poljoprivredi. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dragan Savkić, Živan Đurišić, prim. dr Branimir Rančić, Josip Broz, Gorica Gajić, Tomislav Žigmanov, Đorđe Komlenski, Slavica Živković, Bojan Torbica i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 30. novembra, članovi Odbora su, povodom obeležavanja Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, razgovarali na temu „Poslovna sposobnost kao preduslov za uključenost i jednakost osoba sa invaliditetom“. Predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić je pozdravila goste i iznela podatak da u svetu 10–15 odsto ljudi ima neki oblik ili stepen invaliditeta, dok je u Srbiji, prema poslednjim podacima, evidentirano oko 800 000 osoba sa invaliditetom. Upravo zbog toga je ustanovljen 3. decembar, kao međunarodni dan posvećen osobama sa posebnim potrebama i invaliditetom, koji ima za cilj da se podigne svest javnosti o veličini problema sa kojima se te osobe suočavaju, da se unapredi kvalitet njihovog života i da se osobe sa invaliditetom uključuju u sve društvene aktivnosti, navela je Vukojičić. Učešće je uzeo državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Erić, koji je članove Odbora upoznao sa aktivnostima koje je Ministarstvo preduzelo u cilju osnaživanja osoba sa invaliditetom. Između ostalog, naveo je da je Ministarstvo ove godine, na sajmu knjiga, iniciralo da se pod sloganom „Jednaki“, osobe sa invaliditetom predstave sa svojim rukotvorinama, slikama i umetničkim delima. Takođe, istakao je da je održan niz radionica i sportskih aktivnosti u kojima su učestvovale osobe sa invaliditetom i dodao da je u velikom broju opština postavljena zvučna i svetlosna signalizacija kako bi se slabovidim i slepim osobama olakšalo samostalno kretanje. Članovima Odbora obratila se poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je podsetila da je Generalna skupština UN jednoglasno usvojila Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom 13. decembra 2006. godine, koja je stupila na snagu 3. maja 2008. godine. Srbija je jedna od 117 zemalja koje su ratifikovale pomenutu Konvenciju, a koja ima za cilj da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda osoba sa invaliditetom. Janković je ocenila da je od velikog značaja primena člana 12. Konvencije, jer se odnosi na ravnopravnost osoba sa invaliditetom sa drugim osobama u svim aspektima života. Tim članom se obezbeđuju jednaka prava osobama sa invaliditetom da budu vlasnici imovine, da je nasleđuju i da kontrolišu svoje finansije. Istakla je da je neophodno obezbediti dalje smernice za primenu člana 12. kako bi se precizirao obim obaveza zemalja članica potpisnica i kako bi se unapredio model za odlučivanje i donošenje odluka osobama koje su u potpunosti lišene poslovne sposobnosti. Saša Gajin, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, ukazao je na važnost zaštite od diskriminacije osoba sa invaliditetom i dodao da treba raditi na napuštanju sistema potpunog lišavanja poslovne sposobnosti odnosno, prelasku na delimično lišavanje poslovne sposobnosti. Na sednici se razgovaralo o razlici između lišavanja radne i poslovne sposobnosti osoba sa invaliditetom i ocenjeno je da je potrebno preduzeti dodatne mere, kako bi se osobama koje su u potpunosti lišene poslovne sposobnosti, dala mogućnost da donose odluke samostalno i da ne budu u celosti isključene iz životnih aktivnosti. U razgovoru je istaknuto da je izmenama i dopunama Zakona o vanparničnom postupku, data nadležnost sudu, da na svake tri godine vrši reviziju, odnosno proverava poslovnu sposobnost pomenutih lica. U konstruktivnoj raspravi učestvovali su: Laza Stefanović, ispred Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom, Svetlana Vlahović, potpredsednik Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom, Ivanka Jovanović, ispred Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije i narodni poslanici Ljupka Mihajlovska i Branimir Rančić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Branimir Rančić, Vlado Babić, Dragan Savkić, Josip Broz, Vesna Nikolić Vukajlović, Tomislav Žigmanov, Slavica Živković, Milena Ćorilić, Marija Janjušević i Gorica Gajić.

Na sednici održanoj 26. novembra 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2019. godinu – Razdeo 30 Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2019. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2019. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2019. godinu. Na početku sednice predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić upoznala je članove Odbora sa podatkom da ukupni prihodi predloženi Predlogom zakona o budžetu za 2019. godinu, iznose 1.246,2 milijarde dinara, dok su rashodi u visini od 1.269,1 milijardi dinara, što predstavlja deficit u iznosu od 22,9 milijardi dinara, odnosno 0,4 odsto BDP za 2019. godinu. Za razdeo 30 – Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, izdvojena su sredstva u iznosu od 124.328,739,000 dinara. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu finansija Jelena Tanasković i tom prilikom istakla da je predloženi budžet potpuno uravnotežen i karakteriše ga socijalni aspekt, koji je vezan za povećanje životnog standarda, koje prati povećanje plata i penzija, kao i razvojni aspekti jer predviđaju znatna povećanja za kapitalne investicije, koje će podstaći dalji rast domaćeg bruto proizvoda. Državna sekretarka navela je da predloženi budžet za 2019. godine, obezbeđuje povećanje životnog standarda građana, kroz povećanje plata i penzija za oko 1,3 odsto učešća u bruto društvenom proizvodu. U Budžetu za 2019. godinu, za penzije je izdvojeno ukupno 181,4 milijarde dinara, odnosno 563,2 milijardi dinara, što predstavlja 35 milijardi dinara više u odnosu na 2018. godinu. Istakla je da se od 1. januara 2019. godine, očekuje povećanje plata u javnom sektoru od 7 do 12 odsto i dodala da je za plate u javnom sektoru obezbeđeno ukupno 294 milijardi dinara, dok je ukupan fond za plate na nivou države 501,7 milijardi dinara, što predstavlja oko 33 milijardi dinara više u odnosu na 2018. godinu. Državna sekretarka je navela da će minimalna cena rada koja je iznosila 143 dinara u 2018. godini, predloženim izmenama za 2019. godinu, iznositi 155 dinara po satu, što znači da će minimalna cena rada biti uvećana za 8,1 odsto, odnosno iznosiće 27.022 dinara. Takođe, Tanasković je upoznala članove Odbora sa podatkom da su za oblast socijalne zaštite obezbeđena sredstva u iznosu od 99,3 milijardi dinara i navela da su za kapitalne investicije i podršku razvoju poljoprivrede , planirani veći iznosi u odnosu na prošlu godinu. Nakon konstruktivne rasprave, članovi Odbora su većinom glasova usvojili predloženu tačku dnevnog reda sednice. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su predstavke i predloga građana u uputili ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, Živan Đurišić, prim. dr Branimir Rančić, Vesna Nikolić Vukajlović, Bojan Torbica, Radovan Jančić, Sandra Božić, Josip Broz, Gorica Gajić, Enis Imamović, Slavica Živković i Milena Ćorilić.