Na sednici, održanoj 22. novembra, članovi Pododbora, pod prvom tačkom dnevnog reda, razmotrili su posledice zime na poljoprivrednim kulturama. O prvoj tački dnevnog reda poslanici su razgovarali sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimirom Stanojevićem. Centralna tema razgovora bila je zaštita ratarske kulture i voćarsko-vinogradskih kultura. Uprkos toploj jeseni voćnjaci i vinogradi su ušli u fazu zimskog mirovanja. Ono što očekuje poljoprivrednike u narednom periodu je đubrenje kultura, rečeno je na sednici, kako bi se održala plodnost zemljišta. Sagovornici su govorili i o spaljivanju strništa, koje se po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu kažnjava. Rečeno je i da stručne službe vrše edukaciju poljoprivrednika na terenu i da se adekvatna pomoć za ratare mora pronaći, kako bi se umanjilo spaljivanje strništa, a povećalo zaoravanje zemljišta. Druga tačka dnevnog reda bila je konzerviranje mašina pred zimu, kako ne bi došlo do pucanja mehanizacije tokom niskih zimskih temperatura. Jedan od problema konzerviranja mašina jeste i zastarela mehanizacija, koju poljoprivrednici koriste u ruralnim naseljima. Članovi Pododbora razgovarali su i sa predstavnicima Lovačkog saveza Srbije, na čelu sa predsednikom Bratislavom Ćirkovićem. Predstavnici Saveza govorili su o prihrani divljači tokom zimskog perioda, koje je posebno važno u slučaju zimskih padavina, kako bi se sprečilo izumiranje i migracija, te okvirno prebrojala divljač. Sednici je predsedavao Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Nada Lazić, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na 37. sednici, održanoj 15. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o setvi ozimnih kultura u nerazvijenim područjima. Sa članovima Pododbora mišljenja o ovoj temi razmenili su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike i prof. Miroslav Malešević. Predsednik Pododobora Milija Miletić istakao je da skoro tri meseca u Srbiji nije bilo kiše, što stvara probleme za setvom, pre svega pšenice, ali i ječma i drugih ozimnih kultura. On je istakao da je u nerazvijenim područjima dosta zemlje ostalo neposejano, što zbog izostanka kiše, što zbog neadekvatne mehanizacije. Miletić je dodao da bi bilo dobro da padne oko 30 mililitara kiše po metru kvadratnom, kako bi se posejale ozimne kulture. Celokupnoj teškoj situaciji doprinosi i visoka cena dizel goriva, kao i drugi visoki troškovi setve, pa i korišćenje nedeklarisanog semena. On je dodao da ima podataka da je do sada posejano oko 480.000ha u celoj Srbiji, što je oko 10 odsto manje nego ranijih godina, a što će uticati na prinos sledeće godine. Takođe, Miletić je dodao da, iako je setveni rok prošao, treba sejati i dalje, posebno u nišavskom okrugu gde je do sada posejano manje od 40.000ha. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević složio se sa konstatacijom da je ova jesen bila suva i topla i da su strna žita u oktobru sejana u suvi setveni sloj zemlje. Zasejane površine se razlikuju od regiona do regiona zemlje, kao i da je planirano da se ove godine zaseje oko 600.000ha pšenice, a da je do sada posejano po nekim pokazateljima samo 400.000ha na nivou cele zemlje. On je dodao da, iako su optimalni agro-tehnički rokovi za setvu prošli, treba nastaviti sa setvom, ali je izrazio i bojazan kako će se sve ovo odraziti na sledeći rod. Slična situacija je i sa kulturama kao što su raž, ovas i ječam, sa izuzetkom uljane repice čiji je zasad ove godine veći, zaključio je Stanojević. Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike dodao je da je i ova setva na više načina pokazala da se u roku poseje samo polovina zemljišta, s tim da je ona teža u odnosu na prethodne zbog suše. I on je mišljenja da sa setvom treba nastaviti dokle god je to moguće iako su optimalni rokovi za nju prošli. Prof. Miroslav Malešević složio se sa kolegama iz Ministarstva u oceni ovogodišnjih uslova za setvu i istakao da ovakva jesen do sada nije zabeležena. On je ocenio da je ova suša širih razmera, jer je njome zahvaćena cela Evropa, a zabrinutost najviše izaziva nedostatak rezervi vode u zemlji. Tu štetu će pretrpeti ne samo ozimne kulture, već i mladi višegodišnji zasadi, a najveći problem je kombinacija visokih temperatura i deficit vlage, što biljkama onemogućava da odbace list, istakao je Malešević. Ukoliko bi se vremenski uslovi popravili i palo u naredna dva-tri meseca oko 150ml kiše po metru kvadratnom, to bi omogućilo da se zaseje dovoljno pšenice. On je istakao i da je dat savet poljoprivrednicima da za sada oru zemlju, ali bez fosfora i kalijuma, već samo da koriste azotna đubriva. On je ocenio da bi bilo dobro uspostaviti mehanizam za praćenje zasejanih površina i ocenio da ono što sada predstavlja za proizvođače problem, sem suše, jesu i pojava glodara i lisnih vaši. Malešević je zaključio da je 600.000ha pod pšenicom dobar plan, da je savet da poljoprivrednici nastave sa setvom kako bi se ta cifra dostigla, a da će sve što bude prinos naći kupca, imajući u vidu deficit pšenice u svetu. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, održanoj 19. septembra, razgovaralo se o značaju veterine za razvoj stočarstva u nerazvijenim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić, govoreći o značaju koji veterinarska služba ima u očuvanju zdravlja životinja, pa samim tim i zdravlja ljudi, istakao je da su i pored sprovedene privatizacije koja je, kako kaže, dovela do kolapsa veterine, veterinari uspešno reagovali u svakoj kriznoj situaciji koje su se dešavale usled raznih epidemija. On smatra da je zbog toga neophodno staviti veći akcenat na veterinarsku službu, sa čime se složio i državni sekretar Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Velimir Stanojević. Stanojević je istakao da je Ministarstvo svesno značaja veterine, jer je zdravlje životinja osnova svega, a Ministarstvo ulaže sve napore kako bi, iz godine u godinu, bila izdvajana veća finansijska sredstva za stočni fond. Takođe, Stanojević je naglasio da Ministarstvo poseban akcenat stavlja na rad veterinarske službe u nerazvijenim i pograničnim područjima, u kojima, zbog specifičnosti terena, ima važnu ulogu. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu smatra da je neophodna reorganizacija veterinarske službe u cilju jednake zastupljenosti veterinara na celoj teritoriji Srbije. Ona je naglasila da sledi novi talas vektorskih bolesti, kao što je afrička svinjska kuga, što predstavlja veliki izazov, kako za veterinarsku struku, tako i za medicinu, jer za tu bolest ne postoji vakcina. I pored toga, tvrdi Ivanjac, veterinarska služba ima plan delovanja kako bi došlo do što manjih gubitaka. Dr Miodrag Milković iz Veterinarske komore Srbije smatra da je veterinarska služba deo javnog zdravlja i da kao takva mora da bude deo državne službe. Takođe, ukazao je na neophodnost usklađivanja određenih pravilnika Uprave za veterinu i Agencije za agrarna plaćanja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na 35. sednici, održanoj 13. septembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmotrili su pitanje IPARD programa kao šansu za realizaciju u nerazvijenim područjima. IPARD program Evropske unije je Instrument za pretpristupnu pomoć u oblasti ruralnog razvoja za programski period 2014–2020. godina, koji za cilj ima dostizanje evropskih standarda i podizanje konkurentnosti. Program je odobren i od strane Evropske unije i od strane Republike Srbije. Iz IPARD programa do sada je podeljeno oko 185 miliona evra, istakao je Milija Miletić. IPARD program obrazložili su predstavnici Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine iz Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radeta, Lazar Popović, Aleksandar Bogićević i Dragan Mirković. Pravilnikom o određivanju područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, područja moraju ispunjavati jedan od tri kriterijuma: nadmorska visina, mesto u granicama nacionalnog parka i broj zaposlenih. Predstavnici Ministarstva istakli su da su ovi kriterijumi ujedno i mane IPARD programa, s obzirom da područje mora ispunjavati uslov da se nalazi iznad 500 metara nadmorske visine, kao i da broj zaposlenih mora biti manji od 100 na 1000 stanovnika u nerazvijenom području, što su ograničenja za privrednike. Sagovornici su istakli i da u IPARD programe pomoći moraju biti angažovaniji lokalna samouprava i Planinski savez Srbije, u delokrugu svog rada, te da se IPARD program mora više približiti privrednicima, kako bi bili upoznati sa pogodnostima koje IPARD nudi. Na sednici je bilo reči i o promeni mera, odnosno kvota propisanih IPARD programom za davanje bespovratnih sredstava, jer veliki broj gazdinstava na terenu ne ispunjava date kriterijume. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na 34. sednici, održanoj 5. septembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razmotrili su pitanje ribarstva u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da su nerazvijena područja na jugu zemlje pogodno mesto za formiranje ribnjaka, posebno pastrmke. Iako već ima proizvodnih kapaciteta u ovom delu zemlje, Vojvodina ipak prednjači sa ribnjacima šarana, te Miletić smatra da bi uz dodatno angažovanje lokalnih samouprava, resornog ministarstva i Privredne komore Srbije, mogla da se postavi okosnica za razvoj ribarstva u nerazvijenim područjima na jugu zemlje. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Uprave za veterinu upoznali su članove Pododbora sa merama koje se sprovode na podsticanju ribarstva. Ministarstvo je uvelo tri mere za razvoj ribarstva ili akvakulture, a to su podsticaj od 10 dinara po 1 kg za konzumnu ribu, za šta je ove godine opredeljeno 10 miliona dinara, zatim podsticaj za matice šarana i pastrmke u iznosu od 300 i 500 dinara i mere podsticaja za izgradnju objekata za akvakulturu u iznosu do 1,5 miliona dinara. Uprava za veterinu pored savetodavnog rada pruža podršku pri registraciji i odobravanju ribnjaka i pogona za preradu ribe. Iako ribnjaka ima na celoj teritoriji zemlje, velika je razlika u razvijenosti između juga i Vojvodine. Na jugu ima ribnjaka, oni rade, ali zahtevaju veća ulaganja, a glavni nedostatak je taj što proizvedena riba mora da nađe mesto za prikupljanje, pakovanje, poleđivanje i prevoz do mesta prodaje. Plan za budućnost je da se proizvodnja poveća do te mere da može da se izveze pre svega u region, nakon zadovoljenja domaćih potreba. U raspravi koja je usledila članovi Pododbora razmenili su mišljenja sa predstavnicima Ministarstva i Uprave pre svega o problemu pada izlovljene ribe, povećanom uvozu rečne ribe i padu njenog izvoza, nakon čega su jednoglasno zaključili da se predloži lokalnim samoupravama da istraže potencijale za razvoj ribarstva i ponude iste investitorima. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici Pododbora, održanoj 30. avgusta, članovi Pododbora razgovarali su o razvoju vinogradarstva u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je vinogradarstvo veoma važna grana zemljoradnje koju treba dodatno razvijati jer, kako je naveo Miletić, Srbija je plodno tlo koje treba iskoristiti maksimalno, a naročito za uzgajanje vinove loze. Izneo je podatak da je do 2012. godine pod vinovom lozom bilo 50 000 hektara zemljišta, dok je od 2012. godine pod vinovom lozom 22 150 hektara, s tim što je, prilikom izlaska na teren, zabeleženo da veliki broj registrovanih gazdinstava više ne postoji. Vinogradarstvo je velika šansa za razvoj nerazvijenih područja, naročito uz pomoć subvencija koje je obezbedilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za lozne kalemove, kao i za ostalu savremenu tehnologiju za podizanje novih zasada vinove loze. Miletić je izneo podatak da je za hektar zemljišta pod vinovom lozom neophodno izdvojiti 40 000 evra i dodao da se 75 odsto sorti grožđa koristi za proizvodnju vina, a ostalih 25 odsto za konzumaciju. Predstavnica Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Kuzmanović je upoznala članove Pododbora sa podatkom da je izvršena rejonizacija vinogradarskih pozicija na osnovu reljefnih, klimatskih i zemljišnih karakteristika. Na osnovu toga se utvrđuje geografsko poreklo vina, stonog grožđa i ostalih proizvoda od vinove loze. Jelena Kuzmanović je istakla da svako vino proizvedeno u Srbiji ima etiketu sa geografskim poreklom i da je u skladu sa propisima i principima EU. Istakla je da u Srbiji postoje tri vinogradska regiona, odnosno 22 rejona i 77 vinogorja. Sagovornici su se složili da je neophodno subvencionisati i dalje ovu delatnost, naročito za podizanje novih zasada vinove loze u područjima u kojima su otežani uslovi za razvoj vinogradarstva. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Nada Lazić, Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na 32.sednici, održanoj 27. jula, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o krmnom bilju u ishrani stoke i pripremi senaže za kvalitet i količinu mleka i mesa i zdravlje preživara. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da krmno bilje predstavlja treću granu poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, koju pre svega čine lucerka i detelina. On je istakao da se potreba za uzgojem ovog bilja povećava, a činjenica je da se lucerka u brdsko-planinskim područjima malo gaji, najpre zbog nedostatka sredstava, ali i nedostatka opreme, mehanizacije i znanja. Miletić je dodao da samo kvalitetnom ishranom životinja možemo imati kvalitetna grla, pa samim tim i kvalitetno meso i mleko. Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je Ministarstvo kreiralo mere podsticaja mladim poljoprivrednicima, kako bi ostali na selu i okrenuli se poljoprivrednoj proizvodnji. On je naveo da su ove mere prethodne godine dale dobre rezultate, a ove godine se očekuje mnogo bolji odziv poljoprivrednika na konkurs koji je otvoren do 15.avgusta i koji predstavlja dobru priliku, imajući u vidu da su sredstva koja se daju 75 odsto nepovratna. On je naveo da kod silaže ne beležimo veće probleme, dok kod senaže nemamo dovoljno opreme. Od 2013. godine do 2017. godine Ministarstvo je u saradnji sa Institutom za krmno bilje i 40 lokalnih samouprava u Srbiji, realizovalo 30 projekata na 430 stočarskih gazdinstava. Izvršeno je 990 analiza zemljišta, koje su pokazale da je zemljište pretežno kiselo i da je to limitirajući faktor za proizvodnju lucerke. Zaključak ovih analiza je i da naši poljoprivrednici dobro gazduju poljoprivrednim zemljištem, kao i da sama zemlja ima nedostatak fosfora, rekao je Radošević. Kada je u pitanju proizvodnja stočne hrane, pokazalo se da postoji neadekvatna struktura setve, odnosno, da ima više strnih žita u njoj. Posledica toga je nedostatak proteina u ishrani životinja, što se odražava na kvalitet proizvodnih životinja, dodao je državni sekretar. On je istakao da su dati i saveti gazdinstvima za poboljšanje hrane, jer je uočeno da nema primene novih tehnologija u njenoj proizvodnji Takođe, Radošević je naveo da će Ministarstvo i u 2018. godini nastaviti sa ovakvim projektima, sada sa 15 lokalnih samouprava, sa ciljem da nove tehnologije uđu na sve naše farme. Prof. dr Dragan Šefer, šef katedre za ishranu i botaniku Veterinarskog fakulteta istakao je da Univerzitet predstavlja sponu između samostalnih poljoprivrednika i izvršne vlasti. On je ocenio da je stočni fond u Srbiji u stalnom opadanju i objasnio značaj silaže i senaže za ishranu životinja. Silaža predstavlja konzerviranje biljne hrane, dok je najprirodniji način ishrane životinja na paši, čega kod nas ima jako malo. On je istakao da zelena masa nema alternativu, jer se u 1kg zelene mase nalazi najveća koncentracija hranljivih materija. Ipak, naši proizvođači pribegavaju silaži, u kojoj se gubi najviše hranljivih materija. Ukoliko je dobro urađena gubici su između pet i 10 odsto, ali ako nije, onda se oni kreću i do 40 odsto. Silaža se koristi i dobra je onda kada nema vegetacije, silira se sve ono što može, a beleži se čak i da se nivo aflatoksina degradira u ovom procesu, a takođe je veoma laka za skladištenje. Biljke za siliranje moraju da ispune određene kriterijume, pre svega, da imaju dovoljnu količinu šećernog minimuma, odnosno, da imaju lako rastvorljive ugljene hidrate i zato je kukuruz idealna biljka za siliranje. Zatim, potrebno je obezbediti anaerobnu sredinu i idealnu količinu vlage 65–70 odsto. Prof. dr Šefer istakao je da posebnu vrstu silaže za ishranu svinja predstavlja vlažno prekrupljeno zrno kukuruza, koje se koristi u Sremu i Mačvi. Govoreći o senaži prof. dr Šefer istakao je da se ona može opisati kao silaža sa malo vode, jer kombinuje sušenje i siliranje. U ovom procesu biljka se malo prosuši, do 50-60 odsto, a tek onda silira. U njoj ostaju očuvani listovi i cvetovi biljaka koji su hranljivi, a primenjuje se kod onih biljaka koje se ne mogu silirati, kao što je lucerka i odlična je za ishranu ovaca. U nastavku sednice svoja iskustva u stočnoj ishrani i poljoprivrednoj proizvodnji članovima Pododbora predstavio je mladi proizvođač iz Aleksinca, nakon čega su članovi Pododbora doneli zaključke. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić, Dalibor Radičević i Žarko Bogatinović.

Na sednici održanoj 10. jula, članovi Pododbora razgovarali su o stanju u stočarstvu u najnerazvijenijim područjima Srbije. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je stočarstvo od velikog značaja za razvoj poljoprivrede i uporedivši podatak iz 2017. godine, koji govori o broju grla goveda, ovaca, koza i svinja zaključio da u odnosu na poslednje tri decenije, uzgoj stoke beleži tendenciju pada u proseku za oko tri odsto. Miletić je ocenio da je neophodno da subvencijama pospešimo razvoj stočarstva, pre svega da pomognemo poljoprivrednicima da se ova grana razvija i da ima pozitivan trend. Miletić je govoreći o najugroženijim područjima, jugoistoku Srbije, naveo da u tim područjima poljoprivrednici imaju u proseku oko 65 godina i dodao da veliki broj mladih napušta pomenuta područja zbog sveukupno otežanih uslova za život. S tim u vezi, istakao je da država treba subvencijama da motiviše mlade poljoprivrednike da ostanu na selu i da naslede poljoprivredna gazdinstva. Istovremeno, on je pohvalio program Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koji stimuliše i daje subvencije poljoprivrednicima i dodao da programi treba posebno da se primenjuju u nerazvijenim područjima, a da u Srbiji postoji oko 600 000 stočarskih gazdinstava, od kojih se oko 300 000 ozbiljnije bavi ovom delatnošću. Željko Radošević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naveo je da je 2. jula ove godine, raspisan konkurs za mlade poljoprivrednike, za ostvarivanje prava na podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva, kao i za nabavku novih mašina i opreme za unapređenje poljoprivredne proizvodnje u stočarstvu. Konkurs u trajanju od 45 dana omogućiće pogodnosti mladim poljoprivrednicima, pre svega iz nerazvijenih područja Jugoistočne Srbije. Radošević je istakao da su mere agrarne politike dale značajan doprinos poljoprivredi i zaustavile negativan trend, naročito u oblasti stočarstva i govedarstva. Uloga lokalnih samouprava je neophodna, pre svega lokalnih medija da bolje informišu mlade poljoprivrednike da prate konkurse i da apliciraju za iste. Takođe, on je izneo predlog da relevantna ministarstva u saradnji sa skupštinskim odborima koji se bave agrarnom politikom predlože za sledeću godinu veći agrarni budžet, koji bi omogućio dodatna sredstva za nabavku mehanizacije, opreme i skladištenja, kao i veće subvencije i podsticaje mladim poljoprivrednicima. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 20. marta 2018. godine, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o porodičnim klanicama, kao šansi za dodatni prihod od proizvoda dobijenih na tradicionalan način. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da bi formiranje porodičnih klanica u marginalnim područjima za male poljoprivredne proizvođače predstavljalo šansu za dodatni prihod od proizvoda dobijenih na tradicionalan način, kao i veliki potencijal u proizvođačkoj delatnosti. Miletić je, navodeći neke od parametara za proizvođače koje propisuje Pravilnik za male proizvođače, istakao i mogućnost udruživanja malih proizvođača koji bi svoj proizvod proizveli i plasirali na celoj teritoriji Srbije. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević istakao je da Ministarstvo, u saradnji sa Pododborom, nastoji da da doprinos razvoju poljoprivrede u marginalnim područjima. Takođe je istakao da je Pravilnik uglavnom prilagođen malim proizvođačima kojima će biti omogućeno da konkurišu za nacionalna podsticajna sredstva, a većim proizvođačima će biti na raspolaganju sredstva IPARD fonda. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu upoznala je članove Pododbora sa odredbama Pravilnika koji razlikuje proizvođača od malog subjekta, kao i sa sistemom prikupljanja sporednih proizvoda životinjskog porekla. Profesor Visoke poljoprivredne strukovne škole u Prokuplju Bratislav Pešić govorio je o saradnji sa lokalnim samoupravama, radu sa stanovništvom u cilju informisanja poljoprivrednih proizvođača o primeni Pravilnika i mogućnostima povećanja prihoda dobijenih na tradicionalan način. Članovi Pododbora su zaključili da bi bilo dobro u buduće pojačati programe poljoprivredne stručne službe na terenu. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi Dalibor Radičević, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na 28. sednici, održanoj 27. februara, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o mini siranama kao šansi za dodatnu vrednost malim poljoprivrednim proizvođačima u marginalnim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je glavni razlog za razgovor o formiranju mini sirana u marginalnim područjima kao šansi za dodatnu vrednost malim poljoprivrednim proizvođačima veliki potencijal u proizvođačkoj delatnosti, ali u malim prerađivačkim kapacitetima. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede donelo je decembra 2017. godine Pravilnik za male proizvođače, koji daje mogućnost malim proizvođačima da svoje proizvode mogu da plasiraju na celoj teritoriji Srbije, a čime je pokazana spremnost da se mali proizvođači podrže, istakao je Miletić. On je kao glavnu temu rasprave izneo mogućnost udruživanja malih proizvođača, koji nedeljno proizvode oko 200 litara mleka, kako bi svoj proizvod plasirali u mini siranu ili mini mlekaru, koja bi dalje preradom stvarala proizvode koji si sa oznakom zaštićenog geografskog porekla mogli biti plasirani na tržište. To bi, prema njegovim rečima, omogućilo malim proizvođačima da ostvare i prava na premiju za mleko, ali i da se njihov proizvod preradi i tako plasira dalje. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Senad Mahmutović istakao je opredeljenost Ministarstva da u partnerskom odnosu sa Pododborom da doprinos razvoju poljoprivrede u marginalnim područjima. On je podsetio da je u ovim krajevima razvijena primarna stočarska proizvodnja, ali ne i prerađivačka industrija, posebno u preradi mleka i mesa. Takođe, iz ovih oblasti došlo je veoma malo zahteva za podsticajna sredstva za preradu koja daje Ministarstvo, istakao je Mahmutović. To će, prema njegovoj oceni, biti problem i kod povlačenja sredstava iz IPARD fondova. Ljiljana Ivanjac iz Uprave za veterinu upoznala je članove Pododbora sa odredbama Pravilnika koji razlikuje proizvođača od malog subjekta. Proizvođači su mala gazdinstva koja proizvode male količine mleka (200 litara nedeljno) i koji ne mogu, zbog bezbednosti i transporta, da proizvode za šire tržište, već samo za svoje potrebe, dok je mali subjekt u stvari mlekara sa proizvodnjom do 5.000 litara mleka i ispunjava uslove za proizvodnju, preradu i plasman proizvoda uz poštovanje svih bezbednosnih aspekta. U raspravi, u kojoj su učestvovali članovi Pododbora, predstavnici Ministarstva i Bratislav Pešić, profesor Visoke poljoprivredne strukovne škole u Prokuplju, bilo je reči o saradnji sa lokalnim samoupravama koje mogu da obezbede infrastrukturu za potencijalne investicije i da rade na terenu sa malim proizvođačima, kako bi bili u mogućnosti da konkurišu za podsticajna sredstva. Takođe, bilo je reči o potrebi formiranja mape regionalne rasprostranjenosti malih proizvođača na teritoriji Srbije, potrebi da se Pododbor informiše o sprovođenju mera podsticaja i njihovim efektima, radu sa stanovništvom radi povećanja odziva na konkursima za podsticaje, kao i animiranju mladih da ostanu na selu i da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Takođe, razgovaralo se i o potrebi umrežavanja malih proizvođača, kvalitetu mleka i otvaranju nacionalne laboratorije, a sve u svetlu pripreme proizvođača za poštovanje standarda pri ulasku zemlje u EU. Više o geografskom poreklu proizvoda članovima Pododbora govorio je Branislav Raketić iz Sektora za poljoprivrednu politiku Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon rasprave, članovi Pododbora su zaključili da bi bilo dobro da Uprava za veterinu iznađe mogućnost za udruživanje malih proizvođača i formiranje mini mlekara ili sirana, kako bi oni koji proizvode malo, ipak mogli da plasiraju svoje proizvode i van svog gazdinstva. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Nada Lazić, Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici Pododbora, održanoj 6. februara, članovi su, zajedno sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede Željkom Radoševićem i njegovim saradnicima, razgovarali o aflatoksinima kao potencijalnoj opasnosti za hranu životinja i sirovo mleko. Budući da je potpuno odstranjivanje aflatoksina u hrani nemoguće, prevencija se vrši u vidu kontrole prehrambenih proizvoda za ljude i životinje, rečeno je na sednici Pododbora. Predsednik Pododbora Milija Miletić naveo je da je Pravilnikom, koji je donesen 31. avgusta 2017. godine, uvedena mera da se po litri mleka može nalaziti 0,25 odsto mikrograma aflatoksina, kako bi se pomoglo i unapredilo plasiranje i prodaja mleka proizvođačima mleka. Državni sekretar naveo je da se konstantni monitoring vrši zajedno sa poljoprivrednim stručnim službama, kao i da je Pravilnik iz 2017. donet kao odgovor rada na terenu i da će na snazi biti do 30. novembra 2018. godine, kada će se doneti novi pravilnik kojim će se najverovatnije smanjiti gornja granica dozvoljene koncentracije aflatoksina u mleku, kako bi se zaštitili potrošači, ali i kako bi se dostigao standard zemalja Evropske unije. Emina Milkara, v.d. Uprave za veterinu, navela je da je širom Srbije održan niz radionica koje su imale za cilj edukaciju poljoprivrednika o nastanku mikoorganizama i posledicama koje imaju po zdravlje, kako ljudi tako i životinja. Dodala je i da se poljoprivrednicima do sada dodelilo 16 tona zeolita, prirodnog prečišćivača zemlje, i da je 80 odsto ispitanog kukuruza bilo ispravno za konzumiranje. Direktorka je navela podatke o koncentraciji aflatoksina u mleku iz decembra prethodne i januara ove godine, koji su pokazali da je devet odsto ispitanog mleka sadržalo aflatoksine u većoj meri od dozvoljene, 32,5 odsto mleka je bilo u vrednosti između srpskog i evropskog standarda, a 58,5 odsto ispitanog mleka sadržalo je količinu manju od 0,05 odsto po litri, što je gornja dozvoljena granica u zemljama Evropske unije. Sednici je prisustvovao i direktor Uprave za zaštitu biljaka Nenad Milojević koji je istakao, da su preventivne mere uglavnom obeležile rad Uprave prethodne godine. Direktor je napomenuo da se prethodne godine vršio monitoring na 290 parcela u Srbiji, a da su rezultati monitoringa doveli do rezultata da rani hibridi sadrže manju količinu aflatoksina od kasnih hibrida, odnosno vrste kukuruza koja sazreva kasnije. Milojević je takođe naveo da se u monitoringu pokazalo da kukuruz koji se sa polja skuplja kombajnom, sadrži veću količinu toksina od kukuruza koji se sakuplja u klipu. Nakon diskusije sagovornici su usvojili zaključak kojim se preporučuje da poljoprivredne savetodavne i stručne službe provode više vremena na terenu, kao i da se poljoprivrednicima daju dalje preporuke u vezi prevencije i suzbijanja mikoorganizama. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović, Mladen Lukić i Dalibor Radičević.

Na sednici Pododbora, održanoj 23. januara, članovi Pododbora razgovarali su o zakupu državnog zemljišta kao vidu pomoći u razvoju poljoprivrede u najnerazvijenijim područjima. Predsednik Pododbora Milija Miletić i članovi Pododbora su na današnjoj sednici razgovarali sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, direktorkom Uprave za poljoprivredno zemljište i sa profesorom Građevinskog fakulteta o zaštiti imovinskog prava Republike Srbije, odnosno poljoprivrednog državnog zemljišta. Sagovornici su naveli da je krajnji rok da lokalne samouprave upute javni poziv za licitiranje državnog poljoprivrednog zemljišta 31. mart 2018. godine. U razgovoru koji je usledio, zaključeno je da je neophodno uspostavljanje bolje saradnje Uprave za poljoprivredno zemljište, lokalne samouprave i katastra. Razgovarali su i o pozitivnim efektima Zakona o poljoprivrednom državnom zemljištu i istakli da je, od dana stupanja na snagu pomenutog Zakona, izdato na korišćenje preko 30.000 hektara zemljišta lokalnim samoupravama. Predsednik Pododbora je naveo da je bi bilo korisno da se ponovo pokrene postupak za izmenu zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Nakon konstruktivne diskusije, predsednik Pododbora Milija Miletić je izneo predloge zaključaka, koje je Pododbor usvojio. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi: Mladen Lukić, Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević.

Na sednici Pododbora, od 27. decembra, članovi su govorili o temi agroturizam - prilika za ekonomski razvoj marginalnih područja i napuštenih sela. Predsednik Pododbora Milija Miletić ukazao je na to da je agroturizam u prethodnim godinama doživeo ekspanziju u Srbiji, kao i da postoji prostor za daljim unapređenjem ove oblasti, posebno u marginalnim područjima. Kako je rekao, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, budžetom za 2018. godinu, izdvojilo je 20 miliona dinara za ruralni razvoj, tj. sredstva za adaptaciju ili izgradnju novih objekata, za koja mogu aplicirati svi koji se bave poljoprivrednim ili nepoljoprivrednim aktivnostima i čije je boravište u mestu za koje se aplicira. Milan Ivanković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglasio je da, uprkos tome što su sredstva iz budžeta relativno skromna, Ministarstvo je opredelilo podsticajna sredstva pre svega za izgradnju novih i restauraciju postojećih autentičnih objekata, a prioritet pri apliciranju imaju mladi, žene, kao i ugostitelji koji se obavezuju da plasiraju lokalne proizvode. Takođe, Ivanković je posebno naglasio da će od 2018. godine biti dostupna sredstva iz IPARD fondova, koja će iznositi od 2 do 8 miliona evra po godini, dok će ukupna raspoloživa sredstva do 2020. godine iznositi oko 35 miliona evra. Kako je objasnio, aplikanti će moći da apliciraju samo za sredstva iz jednog od fondova, bilo da je reč o republičkim sredstvima, sredstvima lokalne samouprave ili IPARD fonda, a moći će po zahtevu da dobiju između 5 i 300 000 evra. Sednici Pododbora prisustvovali su i direktor Visokopoljoprivredne škole u Prokuplju prof. Branislav Pešić i predstavnik Centra za ruralni razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga Zoran Stojiljković, koji su govorili o potencijalima za razvoj agroturizma u ovim područjima Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi: Mladen Lukić i Dalibor Radičević.

Na sednici, održanoj 22. decembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razgovarali su na temu štete od divljači na poljoprivrednim i šumskim kulturama. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da je prethodnih godina najveća šteta od divljači pričinjena na ratarskim kulturama, pre svega na kukuruzu, kao i da je neophodno preduzeti adekvatne mere u cilju zaštite domaćinstava poljoprivrednih proizvođača. Saša Stamatović v.d. direktora Uprave za šume Republike Srbije istakao je značaj osiguranja poljoprivrednih domaćinstava, kao i subvencionisanja korisnika lovišta u vidu dodatne prihrane divljači. Bratislav Ćirković, predstavnik lovačkog udruženja Niš, dodao je da je neophodna dodatna edukacija stanovništva kao bi se šteta prouzrokovana od divljači svela na minimum. Na kraju sednice predsednik Pododbora zaključio je da je u narednom periodu neophodna saradnja lokalne samouprave i lovačkih udruženja na edukaciji stanovništva na terenu. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi: Žarko Bogatinović, Mladen Lukić i Dalibor Radičević.

Na sednici, održanoj 27. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razgovarali su na temu voćarstva - pripreme za zimu. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da Srbija daje doprinos voćarstvu kroz subvencije i program podrške sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja kroz ekonomsko-finansijske podsticaje namenjene za podizanje zasada, jačanje stada, kupovinu mehanizacije za postojeće i novoosnovane zadruge. Miletić je izrazio nadu da će se i u budućem periodu omogućiti još sredstava čime bi se obezbedila budućnost voćarstva u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Velimir Stanojević, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da se pristupilo izradi realizacije voćarskih proizvoda u Srbiji, čime se određuju reoni i lokaliteti pogodni za kvalitetniji i brži razvoj voćarstva. Stanojević je takođe istakao da su, u sektoru voćarstva, mere podrške planirane u oblasti podizanja višegodišnjih zasada, mehanizacije, prerade i slično. Na kraju sednice predsednik Pododbora zaključio je da je potrebno, u što kraćem roku, isplatiti sredstva po osnovu konkursa za podsticaj, kao i veća prisutnost na terenu u budućem periodu, sa ciljem obezbeđenja još boljih uslova u sektoru voćarstva u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici, održanoj 10. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim–najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razmotrili su osiguranje u poljoprivredi. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je značaj prava na podsticaj za osiguranja koje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje nosiocima poljoprivrednog gazdinstva u iznosu od 40 odsto od visine premije osiguranja bez uračunatog poreza. Takođe je istakao da se pravo na podsticaj za osiguranje ostvaruje podnošenjem zahteva od 1. jula do 15. novembra tekuće godine i pozvao nosioce poljoprivrednih gazdinstava da pokrenu postupak pristupanju osiguranja i time moguću štetu svedu na najmanju meru. Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je program osiguranja mera direktne podrške i kao takva jedina mera koja daje mogućnost konkurisanja i u jedinicama lokalne samouprave. Mahmutović je naglasio potrebu za intenzivnijom promocijom ove podsticajne mere i većom informisanošću nosioca poljoprivrednih gazdinstava s obzirom na činjenicu da je na teritoriji Srbije, pored podsticaja države, od ukupne površine obradivog poljoprivrednog zemljišta, samo 9 odsto osigurano. U vezi sa tim, predstavnik osiguravajuće kuće „Dunav osiguranje“ dodao je da je za poboljšanje rezultata neophodna zajednička saradnja svih osiguravajućih kuća i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora.