Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održali su sednicu posvećenu obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta. Predsednik Odbora dr Muamer Bačevac je podsetio da je na današnji dan oslobođen koncentracioni logor Aušvic, koji je simbol Holokausta, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja u nacističkoj kampanji da se istrebi jevrejska populacija u Evropi. U cilju trajnog pamćenja, naš zadatak je da obeležavamo ovaj dan kao pomen na žrtve, a naša je civilizacijska dužnost u budućnosti da stalno i gromoglasno osuđujemo zločince i njihova zverstva, ocenio je Bačevac. Na sednici Odbora govorio je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. „Sećajući se velikog oslobađanja koncentracionog logora Aušvic od strane Crvene armije, ceo svet danas simbolično odaje poštu svim žrtvama Holokausta, najvećeg pogroma savremenog doba. Obeležavamo ovaj dan u znak počasti svim žrtvama nacizma i fašizma, a u isto vreme potvrđujemo našu obavezu i naše večno opredeljenje da se tako nešto nikada ne ponovi“, naglasio je Dačić. „Veoma je važno da svakog 27. januara govorimo o Holokaustu i njegovim žrtvama, zato što nažalost, i posle 77 godina, žrtve Holokausta i mi koji se klanjamo njihovim senima, doživljavamo osporavanja, relativizovanja, čak i otvoreno negiranje ovih nezapamćenih zločina u ljudskoj istoriji. Kao civilizacija dopustili smo da neznanje i zla namera dobiju prostor da prekrajaju istoriju i da ne priznaju žrtve jednog vremena u kojem je istrebljenje celih naroda bila misija bolesnih umova“, rekao je Dačić. Predsednik Narodne skupštine je takođe naglasio da smo ovde svi zbog toga da ponovimo da jesmo civilizacija i da se sa najvećim pijetetom sećamo žrtava i Aušvica i Jasenovca, ali i Kragujevca i Banjice i Sajmišta. Na kraju je istakao da je to naša obaveza, ne samo 27. januara, već i svakog drugog dana i svake godine, dok god se čuje i jedan jedini glas koji pravda najveće zločine ikad počinjene. Prisutnima se obratila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, koja je tom prilikom govorila o Holokaustu kao industriji smrti, čiji je proizvod bio milioni mrtvih tokom Drugog svetskog rata, a operacija se vodila kao zakonita. „Dosta dugo godina posle Drugog svetskog rata, svet nije pričao o koncentracionim logorima, kao ni o patnjama Jevreja, Roma i Srba, ni drugih koji su gonjeni širom rajhovske Evrope i ubijani na najstrašnije moguće načine“ istakla je Čomić. Dodala je da se, zahvaljujući aktivizmu jevrejske zajednice i razumu ljudi, omogućilo da se tematizuje i učini vidljivim tema Holokausta. Učešće na sednici su uzeli mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Mina Pašajlić, predsednica Verske komisije Jevrejske opštine Beograd, general-major Vidosav Kovačević, predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova i prof. dr Dragoljub Acković, predsednik Pododbora za pitanja Roma. Mr Zoran Pašalić je takođe govorio o žrtvama Holokausta, o šest miliona stradalih Jevreja, od toga milion ubijenih u logoru, kao i o stradanju Roma i Srba. „Svrha svih aktivnosti, koje svi mi obavljamo je da se na svaki način borimo protiv zaborava, protiv antisemitizma i svakog drugog vida relativizacije zločina iz Drugog svetskog rata“. Zaštitnik građana je predložio da se u Republici Srbiji izgrade i urede dve institucije, od kojih bi jedna bila muzej žrtava Holokausta, a druga kuća nacionalnih manjina Republike Srbije, naveo je Pašalić. Brankica Janković je istakla da je Holokaust jedan od najtragičnijih događaja u istoriji i dodala da svima nama to treba da bude opomena i svakodnevno podsećanje kakve katastrofalne posledice u istoriji je prouzrokovala diskriminacija, netrpeljivost i mržnja prema drugom i drugačijem. Mina Pašajlić je istakla da su na ovaj dan 27. januara 1945. godine, jedinice Crvene armije oslobodile najveći logor smrti Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Podsetila je da je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 1. novembra 2005. godine, 27. januar proglašen za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta. Istakla je da prošlost ne sme da se zaboravi, kao i da ne smemo da dopustimo da se ovakvi zločini ponovo dogode. Pašajlić je dodala da jevrejska zajednica u Srbiji ima obavezu da edukuje svoje članove, kao i šire građanstvo, o istoriji i posledicama Holokausta. Vidosav Kovačević je ukazao da Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije, decenijama sa ponosom čuva i neguje kulturu sećanja na oslobodilačku i antifašističku prošlost, kao i kulturu sećanja na ogromna stradanja srpskog, romskog i jevrejskog naroda. Prof. dr Dragoljub Acković je istakao da se danas sećamo 56 miliona izgubljenih duša u toku Drugog svetskog rata. U to vreme stradalo je oko šest miliona Jevreja i oko 1,5 miliona Roma. Predstavljena je publikacija „Antologija Samudaripen e Romengo“ i „Romi izbegli sa Kosova i Metohije početkom III milenijuma“, a braća Teofilovići su izveli numeru „Đelem, Đelem“. Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Dragoljub Acković, Sandra Joković, Vesna Nedović, Viktor Jevtović, Stefan Srbljanović, Dijana Radović, Nina Pavićević i Zoltan Pek. Sednici je prisustvovala i narodna poslanica Smilja Tišma.

Na sednici, koja je održana 22. decembra, članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu i Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu. Prvu tačku dnevnog reda obrazložio je Zaštitnik građana mr Zoran Pašalić, koji je istakao da je usmerenost Zaštitnika građana koja se pre svega odnosila na ostvarivanje prava građana uzrokovanim pandemijskom sitaucijom, rezultirala porastom poverenja građana u ovu instituciju koja u 2020. godini beleži porast obraćanja za više od 67% u odnosu na 2019. godinu. Tokom izveštajne godine najveći broj pritužbi odnosio se na ostvarivanje prava pripadnika osetljivih grupa: dece, mladih, žena, žrtava nasilja u porodici, hroničnih bolesnika, osoba sa invaliditetom i starijih, lica lišenih slobode, LGBT populacije i pripadnika nacionalnih manjina, pre svega Roma. Drugu tačku dnevnog reda, obrazložila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, koja je istakla da je tokom prošle godine postupano u 1188 predmeta i pored činjenice da je institucija šest meseci bila bez nosioca funkcije. Podneto je 674 pritužbi, a pored postupanja po pritužbama građana, Poverenik je, u skladu s ovlašćenjima uputio organima javne vlasti i drugim licima 476 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, 12 inicijativa za izmenu propisa, 12 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, 12 upozorenja javnosti i 23 saopštenja, kao i dve krivične prijave. Nakon diskusije koja je usledila, Odbor je utvrdio Predlog zaključka povodom razmatranja godišnjeg izveštaj Zaštitnika građana za 2020. godinu i Predlog zaključka povodom Redovnog godišnjeg izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2020. godinu, koje će dostaviti Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, Zoltan Pek, dr Vesna Ivković, Dragana Branković Minčić, Jelena Mihailović, prof. dr Dragoljub Acković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović, Sandra Joković i Dejan Stošić.

Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održanoj 19. novembra 2021. godine, razmotrena su tri izveštaja Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog za periode: januar-mart, april-jun i jul-septembar 2021. godine. Izveštaje je predstavila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, koja je naglasila da je Vlada Republike Srbije nedvosmisleno posvećena izgradnji vladavine prava, doprinosu kulturi ljudskih i manjinskih prava i izgradnji društvenog dijaloga. U nastavku izlaganja ona je iznela detalje izveštaja ministarstva. Odbor je prihvatio izveštaje za navedene periode. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Dragoljub Acković, Sandra Joković, Dejan Stošić, Nikola Jolović, Vesna Stjepanović, Stefan Srbljanović, Nebojša Bakarec, Dijana Radović, dr Vesna Ivković i Zoltan Pek.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su 26.oktobra sednicu, na kojoj su razmotrili, u načelu, Predlog zakona o Zaštitniku građana, koji je podnela Vlada. Državna sekeretarka u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Maja Mačužić Puzić, navela je da se predloženim zakonom podiže stepen nezavisnosti institucije Zaštitnika građana i da se stvaraju uslovi za njegov efikasniji rad, čime se unapređuju i ljudska prava u Srbiji i obezbeđuje dodatna demokratizacija društva. Nakon kraće rasprave, Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog zakona o Zaštitniku građana, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, Andrijana Avramov, Dragana Branković Minčić, Jelena Mihailović, dr Nina Pavićević, Stefan Srbljanović, Vesna Knežević, Nikola Kožović, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su 6. septembra 2021. godine sednicu, na kojoj su prihvatili inicijativu za učešće prof. dr Dragoljuba Ackovića na Godišnjoj konferenciji Društva za proučavanje romske baštine, koja će se održati u Pragu u Republici Češkoj od 8. do 11. septembra 2021. godine, i uputili je nadlžnom Odboru za spoljne poslove na saglasnost. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Andrijana Avramov, Zoltan Pek, Stefan Srbljanović, Jelena Mihailović, dr Nina Pavićević, Vesna Knežević, prof. dr Dragoljub Acković, Viktor Jevtović, Nikola Kožović, Nebojša Bakarec, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednici Odbora, održanoj 20. maja, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je podnela Vlada, u pojedinostima i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije narodni poslanici podneli su 10 amandmana, a Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati tri od podnetih 10 amandmana. Na Predlog zakona Odbor je podneo i dva svoja amandmana, na član 7. i član 15, a ministar za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost poslova Gordana Čomić prihvatila je podnete amandmane. Na Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti podneto je 69 amandmana, a Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati 17 amandmana, a da ostale predložene amandmane narodnih poslanika odbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora Vesna Stjepanović, Zoltan Pek, Dragana Minčić Branković, dr Nina Pavićević, Stefan Srbljanović, Jelena Mihailović, prof. dr Dragoljub Acković, Aleksandar Jovanović, Nebojša Bakarec, Dragana Radinović, Sandra Joković, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održanoj 14. maja 2021. godine, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije i Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti. Predloge zakona obrazložila je Gordana Čomić ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Suština izmena i dopuna Zakona o zabrani diskriminacije odnosi se na razbijanje predrasuda po više osnova, polnoj, verskoj i rasnoj orijentaciji. Prema rečima Gordane Čomić, borba protiv diskriminacije počela je sa sprečavanjem diskriminacije osoba sa invaliditetom. Cilj je da zajednički uvidimo greške, da smanjimo ponašanje u društvu zasnovano na predrasudama, da imamo manje nejednakog ophođenja u sektoru rada, javnom životu, medijima, kulturi i zdravstvu, ocenila je Čomić. Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti je podjednako važan i za žene i muškarce, navela je ministarka. „Pol je biološka kategorija, ali sve drugo određuje nam društvo koje formira ulogu kako za ženu tako i za muškarca, a te uloge čine ljude nesrećnima“, podvukla je Čomić. Dodala je, da je upravo zadatak Narodne skupštine da obrazlaže zašto su potrebne promene uloga žena i muškaraca, a izvršne vlasti da pripreme predloge zakona koji će se ticati ravnopravnog odlučivanja žena i muškaraca, kako u sadašnjosti tako i u budućnosti. Posle konstruktivne rasprave, članovi Odbora su predložili Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, Andrijana Avramov, dr Muamer Bačevac, Zoltan Pek, Jelena Mihailović, dr Nina Pavićević, Nebojša Bakarec, Viktor Jevtović i Dejan Stošić.

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova su na sednici, održanoj 4. marta 2021. godine, obrazovali Pododbor za pitanja Roma. Za predsednika Pododbora izabran je prof. dr Dragoljub Acković, a za članove Sandra Joković, Stefan Srbljanović, Vesna Nedović i Nikola Kožović. Na sednici je obrazovana i Radna grupa za inicijative, peticije, predstavke i predloge, čiji je predsedavajući predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a članovi Jelena Mihailović, Zoltan Pek i prof. dr Dragoljub Acković. U nastavku sednice, članovi Odbora su predložili predsednika Odbora dr Muamera Bačevca za kandidata za člana Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija i taj predlog uputili nadležnom Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Stjepanović, dr Vesna Ivković, Zoltan Pek, Dragana Branković Minčić, Jelena Mihailović, Stefan Srbljanović, prof. dr Dragoljub Acković, Nikola Kožović, Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandar Jovanović, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Sandra Joković, Vesna Nedović i Dejan Stošić.

Na sednica Odbora, održanoj 17. decembra, razmotren je Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu. Izveštaj Zaštitnika građana, članovima Odbora obrazložio je zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je istakao da je Izveštajem obuhvaćena opšta ocena poštovanja prava građana za 2019. godinu, preporuke, mišljenja i zakonodavne inicijative Zaštitnika građana, kao i ostvarivanje prava posebno ugroženih grupa, dece, LGBT osoba, osoba sa invaliditetom i starih osoba, manjina, te nacionalni mehanizam za prevenciju torture. Izveštaj obrađuje i oblasti građanskih, ekonomsko-imovinskih i socijalnih i kulturnih prava građana. On je naglasio da je prošla godina bila puna izazova za Zaštitnika građana kao nezavisnog državnog organa, čiji je zadatak zaštita prava građana i kontrola rada organa državne uprave, organa nadležnih za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i svih drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja. U izveštaju se navodi da se tokom 2019. godine Zaštitniku građana obratilo oko 11.000 građana, a primljeno je više od 3.200 pritužbi u kojima su građani ukazivali na povrede svojih prava. Dominantne su pritužbe na kršenje prava u ekonomsko-imovinskoj oblasti, oblasti dobre uprave i socijalnih i kulturnih prava. Pašalić je istakao da je sa posebnom pažnjom razmotrena najava usvajanja zakona kojim bi bila uvedena još jedna nova nezavisna institucija –Zaštitnik prava deteta, uprkos dosadašnjim izuzetnim postignućima Zaštitnika građana u toj oblasti. Odbor je razmotrio Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2019. godinu i utvrdio Predlog zaključka koji dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavalo predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Joković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić, Dragana Radinović, Jelena Mihailović, Nikola Kožović, Aleksandar Jovanović i Selma Kučević.

Na sednici, održanoj 17. decembra 2020. godine, članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmotrili su Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu, koji je članovima Odbora predstavila Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Poverenica je istakla da je pred poslanicima deseti Redovni izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti na kom je posebna pažnja bila usmerena na sprečavanju i zaštiti od diskriminacije, kao i unapređivanju ravnopravnosti na svim poljima i u svim oblastima u skladu sa nadležnostima. Tokom 2019. godine Poverenik je postupao u 1.479 predmeta. Pored mišljenja na pritužbe u pojedinačnim slučajevima, Poverenik je dao 686 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti, upućeno je 16 inicijativa za izmenu propisa, 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Podneto je šest krivičnih prijava i tri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. U jednom slučaju je predloženo pokretanje postupka posredovanja odnosno mirenja, podneta je jedna tužba za zaštitu od diskriminacije i jedan predlog Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti. U toku 2019. godine upućeno je i 16 inicijativa za izmenu propisa, kao i 31 mišljenje na nacrte zakona i drugih opštih akata. Takođe, izdato je 23 upozorenja javnosti i 34 saopštenja za javnost. U postupku po 70 pritužbi doneta su mišljenja, od čega je u 52 pritužbe doneto mišljenje kojim je utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije i data preporuka mera, u četiri slučaja je utvrđeno da nije došlo do povrede odredaba Zakona, ali su date preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, a u 14 slučajeva nije utvrđena povreda odredaba Zakona o zabrani diskriminacije. Najviše pritužbi podneto je zbog diskriminacije na osnovu invaliditeta, zatim na osnovu pola, zdravstvenog stanja, dok je na osnovu starosnog doba i članstva u političkim, sindikalnim i drugim organizacijama podnet isti broj pritužbi. Slede pritužbe na osnovu bračnog i porodičnog statusa, nacionalne pripadnosti i etničkog porekla, imovnog stanja i seksualne orijentacije. Kada su u pitanju oblasti diskriminacije društveih odnosa, na prvom mestu u 2019. godini je oblast rada i zapošljavanja sa trećinom od ukupnog broja podnetih pritužbi. Na drugom mestu su postupci pred organima javne vlasti na koje se odnosi petina pritužbi, zatim slede druge oblasti kao što su oblast obrazovanja, pružanja javnih usluga ili korišćenja objekata i površina, socijalne i zdravstvene zaštite. Nastavljen je trend postupanja po preporukama Poverenika - kada su u pitanju preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u preko 90 odsto slučajeva, što ukupno sa postupanjem po preporukama datim u pojedinačnim slučajevima diskriminacije u proseku iznosi 88,9 odsto. Evidentno je povećanje postupanja po preporukama Poverenika, u odnosu na prošlu, ali i sve prethodne godine. Takođe, kao i prethodnih godina Poverenik je nastavio praksu sprovođenja različitih istraživanja sa ciljem pružanja sveobuhvatnog uvida u stanje ostvarivanja i zaštite ravnopravnosti, te su 2019. godine sprovedena istraživanja: Odnos građana i građanki prema diskriminaciji u Srbiji i Diskriminacija na tržištu rada, kako bi utvrdio stepen uključenosti mladih do 30 godina starosti u procese donošenja odluka u svojim zajednicama i prepoznatljivost mladih kao posebne ciljne grupe na čijem poboljšanju položaja treba raditi. Odbor je razmotrio Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2019. godinu i utvrdio Predlog zaključka koji dostavlja Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Bačevac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Sandra Joković, Milanka Jevtović Vukojičić, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić, Dragana Radinović, Nebojša Bakarec, Jelena Mihailović, Nikola Kožović, Aleksandar Jovanović i Selma Kučević.

Na sednici Odbora, održanoj 3. decembra, predstavljen je „Nacrt izveštaja o postzakonodavnom nadzoru Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i Zakona o zapošljavanju i profesionalnoj rehabilitaciji osoba sa invaliditetomˮ koji je pripremljen u okviru regionalnog programa Vestminsterske fondacije za demokratiju. Predsednik odbora dr Muamer Bačevac istakao je otvarajući sednicu da je Republika Srbija u prethodnom periodu mnogo učinila na poboljšanju životnih standarda osoba sa invaliditetom, kao i da su njihovi problemi postali vidljiviji . On je naglasio da će sve relevantne institucije i organi nastaviti da rade na otklanjanju prepreka sa kojom se ova osetljiva grupa naše populacije susreće, u šta će aktivno biti uključena udruženja osoba sa invaliditetom. Bačevac je podsetio da se danas obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, što treba da podstakne dodatno unapređenje kontrolne funkcije Odbore, čime će automatski biti unapređen i zakonodavni okvir. Regionalni direktor Programa Vestministerske fondacije za demokratiju na Zapadnom Balkanu Emil Atanasovski, istakao je da je cilj projekta bio posmatranje primene zakona, tri godine unazad, na osnovu čega je podnet Nacrt izveštaj sa nizom preporuka. On je naglasio da je Narodna skupština druga u regionu koja je izradila ovakvu vrstu izveštaja, koji je pokazao da se, i pored toga što je Srbija uradila mnogo u protekle 14 godina na uspostavljanju antidiskriminatorskog zakonskog okvira, osobe sa invaliditetom i dalje susreću sa nizom prepreka u svakodnevnom funkcionisanju, pre svega sa problemom pri zapošljavanju,što ih čini direktno ugroženim rizikom od siromaštva. I dalje je jedan od vodećih problema fizička pristupačnost javnih objekata, o čemu svedoči i podatak da je na prethodnim parlamentarnim izborima čak 56% biračkih mesta bilo nepristupačno za osobe sa invaliditetom. Taj, ali i mnogi drugi problemi biće prevaziđeni Strategijom za unapređenja položaja osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji za period od 2020. do 2024. godine, koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Tokom rasprave članovi Odbora su izrazili mišljenje da je Nacrt izveštaja dobar, ali da ga treba dopuniti nizom značajnih rezultata koji su činjenično postignuti na poboljšanju kvaliteta života osoba sa invaliditetom.

Na sednici, održanoj 16. novembra, članovima Odbora resorna ministarka Gordana Čomić predstavila je planirane aktivnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Čomić je istakla da je glavni cilj Ministarstva otklanjanje loših ocena iz Izveštaja Evropske komisije izgradnjom vladavine prava i dokazivim promenama povećanje ocene od 2,2 za 20 odsto, tako da Srbija, za godinu dana, o stanju ljudskih i manjinskih prava i vladavini prava, bude ocenjena sa najmanje 2,64. Ministarka je navela da Srbija može da dokaže da se promenila i da stvori društvo pravde, dokaže poboljšanje položaja prava i sloboda nacionalnih manjina, prava žena, delotvornu zabranu diskriminacije i stvaranje prostora za društveni dijalog. Dodala je i to da će Ministarstvo voditi računa o ljudskim pravima u političkim kriterijumima i vladavini prava, održivom razvoju i političkoj kulturi, kulturi dijaloga i kulturi kompromisa. Predsednik Odbora dr Muamer Bačevac istakao je da će podržati radne ciljeve Ministarstva, kao i da će se zalagati da se ovi ciljevi podrže i na nivou zakonodavne vlasti. Bačevac je istakao da je formiranje ovog ministarstva od velikog značaja s obzirom da ono nije postojalo od kad je formiran Odbor u Skupštini još 2012. godine ali da to ne znači da se po ovim pitanjima sa izvršnom vlašću nije ostvarivala saradnja. Ova saradnja ostvarivala se kroz ministarstva pod čijim je delokrugom rada bila borba za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kao i sa Kancelarijom za ljudska i manjinska prava. Takođe izrazio je veru da će resorno ministarstvo biti veoma dobar osnov i temelj za društveni dijalog. Nakon izlaganja povedena je diskusija u kojoj su poslanici podržali planirane aktivnosti Ministarstva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dragana Radinović, Stefan Srbljanović, Nebojša Bakarec, Jelena Mihailović, Ljubo Petrović, Aleksandra Čamagić, Aleksandar Jovanović, Zoltan Pek, Dragoljub Acković, Sandra Joković, Dejan Stošić, Vesna Nedović, Vesna Stjepanović, Dragana Branković Minčić.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održao je Prvu sednicu, 26. oktobra 2020. godine. Sednicu je, na osnovu člana 25. Poslovnika Narodne skupštine, sazvao predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. Do izbora predsednika Odbora, sednici je predsedavao Ljubo Petrović najstariji član Odbora, narodni poslanik iz Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije. Članovi Odbora su većinom glasova za predsednika Odbora izabrali narodnog poslanika dr Muamera Bačevca, iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, dok je za zamenika predsednika izabran narodni poslanik Dragoljub Acković iz Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – za našu decu“.