Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održali su sednicu posvećenu obeležavanju Međunarodnog dana sećanja na žrtve Holokausta.
Predsednik Odbora dr Muamer Bačevac je podsetio da je na današnji dan oslobođen koncentracioni logor Aušvic, koji je simbol Holokausta, u kome je ubijeno šest miliona Jevreja u nacističkoj kampanji da se istrebi jevrejska populacija u Evropi. U cilju trajnog pamćenja, naš zadatak je da obeležavamo ovaj dan kao pomen na žrtve, a naša je civilizacijska dužnost u budućnosti da stalno i gromoglasno osuđujemo zločince i njihova zverstva, ocenio je Bačevac.

Na sednici Odbora govorio je predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić. „Sećajući se velikog oslobađanja koncentracionog logora Aušvic od strane Crvene armije, ceo svet danas simbolično odaje poštu svim žrtvama Holokausta, najvećeg pogroma savremenog doba. Obeležavamo ovaj dan u znak počasti svim žrtvama nacizma i fašizma, a u isto vreme potvrđujemo našu obavezu i naše večno opredeljenje da se tako nešto nikada ne ponovi“, naglasio je Dačić.
„Veoma je važno da svakog 27. januara govorimo o Holokaustu i njegovim žrtvama, zato što nažalost, i posle 77 godina, žrtve Holokausta i mi koji se klanjamo njihovim senima, doživljavamo osporavanja, relativizovanja, čak i otvoreno negiranje ovih nezapamćenih zločina u ljudskoj istoriji. Kao civilizacija dopustili smo da neznanje i zla namera dobiju prostor da prekrajaju istoriju i da ne priznaju žrtve jednog vremena u kojem je istrebljenje celih naroda bila misija bolesnih umova“, rekao je Dačić.
Predsednik Narodne skupštine je takođe naglasio da smo ovde svi zbog toga da ponovimo da jesmo civilizacija i da se sa najvećim pijetetom sećamo žrtava i Aušvica i Jasenovca, ali i Kragujevca i Banjice i Sajmišta. Na kraju je istakao da je to naša obaveza, ne samo 27. januara, već i svakog drugog dana i svake godine, dok god se čuje i jedan jedini glas koji pravda najveće zločine ikad počinjene.
Prisutnima se obratila ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić, koja je tom prilikom govorila o Holokaustu kao industriji smrti, čiji je proizvod bio milioni mrtvih tokom Drugog svetskog rata, a operacija se vodila kao zakonita.
„Dosta dugo godina posle Drugog svetskog rata, svet nije pričao o koncentracionim logorima, kao ni o patnjama Jevreja, Roma i Srba, ni drugih koji su gonjeni širom rajhovske Evrope i ubijani na najstrašnije moguće načine“ istakla je Čomić. Dodala je da se, zahvaljujući aktivizmu jevrejske zajednice i razumu ljudi, omogućilo da se tematizuje i učini vidljivim tema Holokausta.
Učešće na sednici su uzeli mr Zoran Pašalić, Zaštitnik građana, Brankica Janković, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Mina Pašajlić, predsednica Verske komisije Jevrejske opštine Beograd, general-major Vidosav Kovačević, predsednik Saveza udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova i prof. dr Dragoljub Acković, predsednik Pododbora za pitanja Roma.
Mr Zoran Pašalić je takođe govorio o žrtvama Holokausta, o šest miliona stradalih Jevreja, od toga milion ubijenih u logoru, kao i o stradanju Roma i Srba. „Svrha svih aktivnosti, koje svi mi obavljamo je da se na svaki način borimo protiv zaborava, protiv antisemitizma i svakog drugog vida relativizacije zločina iz Drugog svetskog rata“. Zaštitnik građana je predložio da se u Republici Srbiji izgrade i urede dve institucije, od kojih bi jedna bila muzej žrtava Holokausta, a druga kuća nacionalnih manjina Republike Srbije, naveo je Pašalić.
Brankica Janković je istakla da je Holokaust jedan od najtragičnijih događaja u istoriji i dodala da svima nama to treba da bude opomena i svakodnevno podsećanje kakve katastrofalne posledice u istoriji je prouzrokovala diskriminacija, netrpeljivost i mržnja prema drugom i drugačijem.
Mina Pašajlić je istakla da su na ovaj dan 27. januara 1945. godine, jedinice Crvene armije oslobodile najveći logor smrti Aušvic-Birkenau u Poljskoj. Podsetila je da je Rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 1. novembra 2005. godine, 27. januar proglašen za Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Istakla je da prošlost ne sme da se zaboravi, kao i da ne smemo da dopustimo da se ovakvi zločini ponovo dogode. Pašajlić je dodala da jevrejska zajednica u Srbiji ima obavezu da edukuje svoje članove, kao i šire građanstvo, o istoriji i posledicama Holokausta.
Vidosav Kovačević je ukazao da Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije, decenijama sa ponosom čuva i neguje kulturu sećanja na oslobodilačku i antifašističku prošlost, kao i kulturu sećanja na ogromna stradanja srpskog, romskog i jevrejskog naroda.
Prof. dr Dragoljub Acković je istakao da se danas sećamo 56 miliona izgubljenih duša u toku Drugog svetskog rata. U to vreme stradalo je oko šest miliona Jevreja i oko 1,5 miliona Roma.

Predstavljena je publikacija „Antologija Samudaripen e Romengo“ i „Romi izbegli sa Kosova i Metohije početkom III milenijuma“, a braća Teofilovići su izveli numeru „Đelem, Đelem“.

Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija.

Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Bačevac, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Dragoljub Acković, Sandra Joković, Vesna Nedović, Viktor Jevtović, Stefan Srbljanović, Dijana Radović, Nina Pavićević i Zoltan Pek. Sednici je prisustvovala i narodna poslanica Smilja Tišma.