| 21.10.2020. | Odluka o izboru predsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
Zahvaljujem.
Moj predlog podnetim amandmanom da se u razdelu 16. Ministarstva finansija u delu koji se odnosi na podršku lokalnoj samoupravi izvrši prenamena sredstava u iznosu od 12 miliona dinara koja bi bila usmerena za kompletnu rekonstrukciju postojeće pijace u Zemun Polju. Zemun Polje je jedno od najbrže rastućih stambenih naselja u Beogradu i prema poslednjem popisu na ovom području živi 19.322 stanovnika, a zbog planirane stambene izgradnje očekuje se da taj broj u narednom periodu dostigne negde oko 23.000 stanovnika. Jedan od konkretnih problema jeste upravo postojeća pijaca, na njoj danas ne postoji adekvatan priključak na elektro mrežu, a samim tim ne postoje ni uslovi za korišćenje rashladnih vitrina. Posebno je problematična prodaja mlečnih proizvoda i svežeg mesta u neadekvatnim uslovima. Zato je i prvi prioritet elektrifikacija pijace, izgradnja zatvorenog mlečnog, mesnog bloka sa 20 rashladnih vitrina i na taj način obezbedili bismo mnogo bolje uslove za čuvanje i prodaju hrane i podigli nivo sanitarne bezbednosti za sve građane.
Drugi važan segment, rekonstrukcija jeste izgradnja čvrste krovne konstrukcija sa sistemom za odvod atmosferskih voda, time bismo obezbedili normalne uslove za rad prodavaca i kupovinu građana tokom cele godine, bez obzira na vremenske uslove.
Rekonstrukcijom bi pijaca dobila više od 60 funkcionalnih prodajnih mesta, a to znači da bismo uredili prostor, smanjili prodaju sa trotoara, jer uređena pijaca znači više od legalnog prometa, više poreskih prihoda i bolje uslove za proizvođače i prodavce.
Ovaj amandman nije samo ulaganje u jednu pijacu, ovo je ulaganje u bolje uslove života za skoro 23 hiljade ljudi koji žive i koji će živeti u Zemun Polju, jer Zemun polje je naselje gde ujedinjena Srbija pobeđuje. Živela Srbija.
Zahvaljujem.
Danas ne raspravljamo samo o tehničkim izmenama izbornih zakona, danas raspravljamo o tome da li će Srbija ostati država institucija, reda i odgovornosti ili će postati prostor u kojem se politička volja pokušava nametnuti pritiscima, blokadama i uličnim scenarijima.
Ono o čemu danas govorimo direktno se tiče poverenja građana. Poverenje se gradi godinama a isto tako se može narušiti u jednom trenutku. Zato je odgovornost svakog zakonodavca da izborni sistem bude što čvršći, čistiji i transparentniji. I upravo zato ove izmene Zakona imaju jasnu, konkretnu i sistemsku težinu. One uvode obavezne i standardizovane obuke za članove biračkih odbora, izbornih komisija, kako bi svaki učesnik procesa bio obučen, odgovoran i profesionalan. One pooštravaju kaznenu politiku za izborne nepravilnosti jer izborni proces ne sme biti prostor za zloupotrebe. One uvode veći stepen transparentnosti radi izbornih organa kako bi svaki korak bio vidljiv i proverljiv. One jačaju nadzorne mehanizme i kontrolu da bi se sprečile bilo kakve sumnje u regularnost procesa. I ono što je posebno važno, one u potpunosti uvažavaju preporuke ODIHR, čime Srbija pokazuje spremnost da svoj izborni sistem podiže na najviši evropsko-demokratski nivo. To nije slabost. To je snaga države koja veruje u sebe, jer samo slabe države se ne plaše kontrole i samo nestabilne vlasti beže od provere, a stabilne države, kao što je Srbija danas, unapređuju svoje sistem upravo zato što znaju da je poverenje građana najvrednije.
8/3 AL/CG
Ali moramo govoriti otvoreno. Nije problem u preporukama ODIHR i nije problem u izbornim uslovima. Nije problem ni u zakonima. Problem je političi i on je dublji od svih tehničkih tema. Problem je što deo političke scene ne može da prihvati da narod u Srbiji ima jasan politički izbor i da taj izbor već godinama kontinuirano ide u jednom pravcu, u pravcu poverenja Aleksandru Vučiću. I tu počinje ono što građani sve jasnije vide. Počinje politika frustracije, a ne politika rešenja. Zato se danas kroz napad na jednog čoveka napada sistem i napada stabilnost. Njihov cilj je politička destabilizacija i rušenje legitimno izabrane vlasti, naravno, i rušenje Aleksandra Vučića i zato se stalno stvara atmosfera neke tenzije i konstantno se proizvodi neka kriza i zato se pokušava da se politika izmesti iz institucija na ulicu. Ali Srbija nije i neće biti država ulice, Srbija je država institucija. I upravo zato moramo reći sledeće. Postoji jedna konstanta u svim tim njihovim političkim napadima, a to je strah – strah od rezultata, strah od podrške, strah od legitimiteta, i na kraju, strah od jedne političke činjenice da postoji lider koji uživa poverenje većinskog dela građana Srbije.
9/1 MV/VZ 11.20 – 11.30
I da, tačno je, oni se plaše jednog čoveka. Plaše se Aleksandra Vučića jer ga ne mogu pobediti politikom rezultata. Plaše se jer ga ne mogu nadmašiti radom i plaše se jer ga ne mogu pobediti na izborima. Zato se okreću onome što nije politika, a to su uvrede, napadi i napadi na porodicu. Ali, granica mora da postoji, a oni su je odavno prešli. Jer, kada se napada porodica, deca, roditelji, to više nije politički sukob, to je dehumanizacija.
Sa druge strane, građani vrlo jasno vide, vide ko je izgradio puteve, brze saobraćajnice, pruge, vide ko je doveo nove investicije, otvorio nova radna mesta, vide ko je podigao plate i penzije i vide ko je Srbiju napravio zemljom koja je danas ekonomski stabilnija i međunarodno uvažavajuća nego pre deceniju ili više. Isto tako vide ko nudi samo blokade, političke sukobe i zaustavljanje države. Zato nije slučajno što građani pružaju poverenje Srpskoj naprednoj stranci i Aleksandru Vučiću, jer to poverenje nije nametnuto, ono je izgrađeno na rezultatima koje si vidljivi u svakodnevnom životu svakog građanina Srbije.
Zato je suština ove rasprave mnogo šira. Ovi zakoni jasno biraju stranu, a to je strana institucija, reda, zakona i poverenja. Zato je poruka danas jasna – nema te političke buke koja može nadjačati volju naroda i nema te kampanje pritiska koja može zameniti izborni legitimitet i nema tog pokušaja destabilizacije koji može nadjačati državu koja stoji iza svojih institucija. Jer, Srbija nije projekat haosa, Srbija je država reda, rada i kontinuiteta. Srbija pripada svom narodu, ne ulici, ne blokadama i ne političkoj sili koja sve vreme pokušava da predstavi sebe kao neku većinu.
Zato ćemo i danas i sutra i uvek braniti jedan princip – da samo narod odlučuje, da samo institucije sprovode tu odluku i da Srbija nastavi da se razvija, gradi, jača, jer Srbija pobeđuje. Živela Srbija!
Zahvaljujem.
Poštovane koleginice i kolege, danas razmatramo predloge za izbor sudija Ustavnog suda, institucije koja predstavlja jedan od stubova ustavnog poretka Republike Srbije. Ustavni sud nije i ne sme biti politička institucija, on mora ostati iznad dnevne politike, vođen isključivo Ustavom. Zato je izbor sudija Ustavnog suda jedna od najvećih odgovornosti koju ima ovaj dom.
Pred nama su kandidati sa značajnim i profesionalnim biografijama, dugogodišnjim iskustvom u pravosuđu, nauci i pravnoj praksi. Njihov dosadašnji rad svedoči o stručnosti i sposobnosti da samostalno i nezavisno odlučuju, što je osnovno za obavljanje ove visoke funkcije.
Kandidati o kojima danas govorimo nisu predloženi zato što su naši već zato što su stručni. Za razliku od nekih koji bi sudije birali po tome kome su tapšali na protestima, mi ih biramo po biografijama, znanju i iskustvu.
Ustavni sud nije tu da ispunjava očekivanja već da primenjuje Ustav i baš zato neki bi više voleli da ga nema jer bi im tada sve bilo mnogo jednostavnije. Mi ih, međutim, biramo drugačije. Biramo da institucije postoje, da rade i da odlučuju, čak i onda kada se to nekome ne sviđa i znamo da se to nekome neće svideti. Upravo zato je ovaj izbor ispravan.
Setimo se 2009. godine kada je 837 sudija ostalo na ulici. Zašto? Zato što su bili previše stručni, previše nezavisni ili nepodobni za vlast koja je u tom trenutku odlučivala ko je dobar sudija, a ko je loš. Da, sastavljeni su spiskovi nepodobnih, a država je za lekciju platila milijarde dinara za plate ljudi koji su jednostavno imali čast i obraz. A danas? Danas vidimo da su neki od tih koji su tada bili podobni upravo oni koji bodre mlađe kolege da opravdaju agresiju i nasilničko ponašanje i šalju poruku – možete sve ako imate našu podršku. Vreme je za sudije koji rade po zakonu a ne po diktaturi blokadera. Presude koje ućutkuju novinare i medije su zloupotreba pravosuđa i napad na slobodu govora.
Sud ne sme biti oružje za zastrašivanje. Velika većina časnih i objektivnih sudija su danas zastrašene pritiscima ulice. Ta ista ulica radi sve da osnaži sudije koje se otvoreno deklarišu kao blokaderske, a one odgovorne drže u strahu. Ko god koristi sud da uguši istinu i zabrani kritiku, radi protiv zakona, Ustava i javnog interesa. Vreme ćutanja i tolerisanja je prošlo. Pravosuđe mora biti vraćeno narodu.
Odlukom sudije Majića kojom su lica optužena za teške zločine nad Srbima pušteni na slobodu ostala je duboka rana, a ima još pitanja. Ima ih i previše. Ko je doneo odluku da se objekat u Šilerovoj ulici sruši do temelja za dva dana, detonacijama od kojih se tresao ceo Zemun i od čega su pucala stakla na odeljenju, dečijem odeljenju Doma zdravlja? Šta je moralo hitno da se ukloni? Šta ste želeli da sakrijete? Ko je naredio da se odmah uklone ostaci nadstrešnice u Novom Sadu, a mestu gde je stradalo 16 ljudi? Zašto sutradan? Šta nije smelo da ostane? Zašto ni posle decenija nemamo jasne i potpune odgovore o svim okolnostima ubistva Zorana Đinđića? Šta je tu trebalo zatvoriti, ubrzati i skloniti?
Građani imaju pravo da pitaju i to nije napad na pravosuđe. To je zahtev za istinom.
40/3 TĐ/MT
Još nešto. U plenumu je isticana nebriga prema deci u OŠ „Branko Pešić“ u Zemunu, jer borave u prostorijama sa zakucanim prozorima, ali istina je drugačija. Škola je dobila sredstva i od opštine i od grada, ali zbog statusa zaštićenog kulturnog dobra svaka rekonstrukcija fasade mora dobiti posebnu dozvolu Gradskog i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika. Umesto tačnih informacija, u plenumu je poslata poruka da država i lokalne institucije ne vode računa o deci, što nije istina.
Došlo je vreme odgovornosti, blokadama je kraj, a svi pokušaji rušenja države moraju biti jasni i prepoznati i zaustavljeni. Pravo i red moraju biti iznad svega. Živela Srbija.
41/1 AL/CG 17.55 – 18.00
Nema govora na sednicama odbora.
(Beograd, 06.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130720.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| Član Skupštine Društva | Elektroizgradnja D.O.O. | Grad | Mesečno | 65218.00 | RSD | 30.11.2016 - |
| Turistički centar Zemun d.o.o. (umetnički direktor- u statusu mirovanja radnog odnosa) | Opština | Mesečno | 71281.00 | RSD | 01.07.2018 - |