VESNA NEDOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1966. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je master inženjer menadžmenta.

Učestvovala je na lokalnim izborima 2008. godine u opštini Zemun, kao kandidatkinja Srpske napredne stranke.

Nakon parlamentarnih izbora održanih 21. juna 2020. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Izabrana je sa izborne liste "Aleksandar Vučić - za našu decu".
Poslednji put ažurirano: 15.10.2020, 14:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveto vanredno zasedanje , 21.07.2021.

Uvažena predsedavajuća, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, u Poglavlju 23. koje se odnosi na pravosuđe, predviđena je izmena Zakona o sudijama u Visokom sudstvu, u cilju uvođenja etničkog odbora kao stalnog radnog tela, nadležnosti Poslovnika o radu, kao i obaveze izrađivanja izveštaja o njegovom radu. U cilju stvaranja pravosuđa, koje će biti nezavistan i samostalan bez uticaja politike, i aktuelne vlasti, u njegovom radu i odlučivanju. To je obaveza Srbije prema EU, definisana akcionim planom za poglavlje 23.

Četiri osnovna problema u sudstvu Srbije bili su nedovoljna nezavisnost, neodgovarajući i neusklađeni zakoni, neravnomerna opterećenost sudova i sudija i neodgovarajuća obuka sudija, što je uzrok nezadovoljstva građana sudstva.

Sećamo se 2009. godine i katastrofalne reforme sudstva koja je 500 sudija ostavila bez posla, takoreći na ulici. Tadašnja vlast priznala je grešku tako da ne mogu da se brane amnezijom i upravo iz tog razloga moramo podsetiti građane Srbije da je nezavisno sudstvo bilo tada samo mašta i na dnu lestvice institucija. Manje od 10% građana imalo je poverenje u sudske organe.

Neuspela reforma 2009. godine koštalo je Srbiju od pet do šest milijardi dinara isplaćeno na ime naknade materijalne štete, tj. neisplaćenih plata, kao i troškova postupka koje su vodili.

Što se tiče naknade nematerijalne štete, povrede časti, ugleda itd. nemamo tačnih podataka. Pojedinačni zahtevi i oštećeni su bili od nekoliko stotina hiljada dinara do nekoliko miliona dinara.

Zatečeno stanje dugova Ministarstva pravde prema sudskim veštacima, sudijama, porotnicima, braniocima bilo je više desetina miliona evra. Ti dugovi su u potpunosti isplaćeni. Reforma je sprovođena za vreme kada je predsednik Srbije bio Boris Tadić, a ministarka pravde Snežana Malović.

Problem Vlade Srbije i predsednika Aleksandra Vučića je borba protiv kriminala i korupcije. Ovoj borbi niko ne sme biti zaštićen, položen funkcijom, ni jedna članska karta neće biti zaštita za one koji ne poštuju zakon.

Odlučna borba protiv kriminala u svakom obliku daće pun doprinos podrške ekonomskom razvoju i dobar domaćin svim svetskim investitorima. Prvi put u našoj istoriji država je odlučna u želji da kriminal svede na najmanju moguću meru.

Ovoj borbi najvažniji saborci ste nam upravo vi, sudije, tužioci, jer bez vas mi ne možemo pobediti. Zato vratite veru u sudstvo, pokažite običnom čoveku da je Srbija zemlja kojom vlada zakon, pravo i pravda.

Najveći zagovor iz proglašenja Srbije i srpskog naroda genocidnim narodom i krivca za sve ratove je Nataša Kandić, neko ko koristi svaki momenat da podrži pritisak protiv srpskog naroda. Sada u želji da proglasi Srbe genocidnim narodom ima podršku i društvo od strane Aljbina Kurtija i Marinike Tepić.

Svoju koleginicu iz saboraca okarakterisala je, citiram – Marinika Tepić je jedina koja ima političku budućnost, hrabra, bistra, ne odustaje da počne da govori i o prošlosti.

Nataša Kandić govori o gospođi i Preletačević koja daje nalog svojim pulenima da nasilno iseljavaju novinare iz svojih domova. Da li je to primer demokratije koju oni podržavaju?

Ja vas sada pitam – kako je moguće tamo gde želite Srbe da optužite za genocid zašto tamo Srba nema? Gde je taj srpski narod nestao iz Hrvatske, gde je nestao sa Kosova i Metohije, ako su Srbi ti koji su vršili zločine i genocid na tim prostorima kako tamo Srba nema ili su Srbi manjina? Zašto jednu ženu povratnicu u Đakovicu maltretirate, organizujete proteste protiv jedne žene ispred njenih vrata, pretite ubistvom, zašto Dragici Gašić ne dozvoljavate da živi tamo gde je rođena?

U danu za glasanje podržaću Predlog zakona, kao i moja poslanička grupa Aleksandar Vučić - Za našu decu.

Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 14.07.2021.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, sklapanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Islanda govori o dopunama o poljoprivrednim proizvodima da bi se uspostavila zona slobodne trgovine između Republike Srbije i ostalim zemljama koje su članice Sporazuma EFTA na bilateralnoj osnovi, kao i sa Islandom, tako i sa Norveškom i Švajcarskom, uključujući i Lihtenštajn.

Sastavni deo Sporazuma je Protokol B koji definiše pojam proizvoda sa poreklom i metodama administrativne saradnje u cilju olakšavanja trgovine.

Važno je reći da je Srbija na svetskoj listi najbezbednijih zemalja na 34. mestu i najbezbednija zemlja u regionu. Sledeća na listi je Rumunija, koja se nalazi na 51. mestu, a pri dnu liste su Crna Gora i Bosna i Hercegovina.

Na indeks sigurnosti utiču prirodne katastrofe, kriminal i terorizam. To govori o politici, odlučnoj politici Vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića, koji su rešeni da Srbija bude sigurna i stabilna zemlja, zemlja mira, zemlja vladavine prave.

Ono što govori o potvrdu tome su nemačke investicije u Srbiju. U Srbiji trenutno posluje 400 nemačkih kompanija, koje zapošljavaju 65.000 ljudi. Nemačka je godinama jedan od najvećih investicionih partnera u Srbiji i ova duga tradicija poslovanja čini Srbiju stabilnim partnerom.

Nemački investitori ocenjuju ekonomski razvoj Srbije pozitivan, naročito gledajući kako je Srbija izašla iz korona krize. Najvažnija privredna grana u koju su Nemci investirali je automobilska industrija, a to jesu auto-delovi. A najviše investicione oblasti za ulaganje su interesantne elektro-tehnika i tekstilna industrija. Potencijal za investiranje pruža i poljoprivreda.

Još jedan važan sporazum koji je potpisan u Moskvi 25. oktobra 2019. godine sa članicama EA, EU, Rusijom, Kazahstanom, Belorusijom, Jermenijom i Kirgistanom. Sporazum koji stupa na snagu, Srbiji se otvara tržište od 180 miliona ljudi gde će naši proizvođači moći da izvezu pod veoma povoljnim uslovima, a to znači da će za 90% proizvoda važiti bescarinski režim. Najveće koristi od ovog sporazuma imaće upravo poljoprivredni proizvodi.

Srbija mora ojačati ekonomski. Zbog toga mora biti plodno i stabilno tle za sve svetske investicije.

Naš put je put EU, ali mi želimo da budemo partneri sa celim svetom i zato moramo čuvati mir i stabilnost.

Dok javni dug svuda raste, kao što je u Italiji na 167%, Francuskoj 120%, Grčkoj 240%, Hrvatskoj 88%, Crnoj Gori na 106%, javni dug Srbije, uprkos koroni, drži se na 58% i to daje poverenje investitorima.

Citiram reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića: „Srbija će pobeđivati sa više fabrika, većim platama i penzijama da hoće da bude bolja od drugih, a jedino što će da kaže jeste da ništa tuđe nećemo, ali nećemo dati tako ni da po merilima drugim budemo dobri ako damo nešto što misle da nam ne pripada, a pripada nam više od devet i po vekova“. Živela Srbija. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 13.07.2021.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, poštovani građani Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama uređuje se pravni status voda, integralno upravljanje vodama, objektima, zemljištem. Sprovođenjem donetog zakona pokazalo je svoje nedostatke koje dopunama treba otkloniti i, naravno, uskladiti sa zakonima EU, usklađivanjem uredbi Zakona o inspekcijskom nadzoru, opštem upravnom postupku, prekršajima, zaštiti podataka o ličnosti, kao i o javnoj svojini.

Usvojen je predlog Svetskog fonda za prirodu da se pod merom zaštite od poplava… Nacrtom zakona je propisano da se program vađenja rečnog nanosa donosi na period od dve godine. Zakonom o vodama je predviđena mogućnost da se podzemne vode mogu koristi za navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta, kao i kontrola kvaliteta te vode, podsticanje u prečišćavanju otpadnih voda, kontrola kvaliteta voda namenjenih za ljudsku upotrebu kako za piće pod određenim standardima, naravno, tako i za kupanje i rekreaciju, mere praćenja opasnih supstanci čije je ispuštanje u prirodu ograničeno ili zabranjeno, sprečavanje i kontrola velikih industrijskih postrojenja sa visokim potencijalom zagađenja i da su u obavezi posedovanja dozvole sa ispunjenim uslovima životne sredine, obavezne procene rizika od poplava u cilju smanjenja njihovih nepovoljnih uticaja, kako na ljude, tako na životnu sredinu i privredu.

Bili smo svedoci katastrofalnih poplava 2014. godine koje su pogodile naročito Obrenovac, a koje su mogle biti sprečene brigom bivše vlasti, Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Vuka Jeremića. Nedovoljna ulaganja bili su glavni uzrok problema, nemara.

Odgovorna politika Vlade Republike Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem uložila je u sanaciju i zaštitu od poplava negde oko 17,5 milijardi dinara. Kancelarija za upravljanje javnih ulaganja zajedno sa „Srbijavodama“, sanirano je 51 lokalnih vodotoka, 18 brana bujičnih voda, kao i čišćenje korita, završeno je 13 nasipa, kao i 25 bujičnih pregrada. Tako radi odgovorna vlast na čelu sa predsednikom koji ima odgovornost prema svom narodu.

Srbija se gradi, diže se iz pepela, ruševina i sve da je toliko mrzite ne možete se okrenuti ni na jednu stranu, a da ne vidite dizalice, mašine, radnike koji neumorno rade i grade da bi obnovili svom narodu svoju Srbiju. Grade autoputeve, bolnice, kliničke centre, mostove, pruge, fabrike. Ne možete, a da ne vidite.

Da, znam, reći ćete – gradi se od naših para. Ja vas sada pitam – da li je moglo da se gradi od vaših para u periodu od 2000. do 2012. godine? Šta se izgradilo za to vreme? Da se gradilo ovim intenzitetom, gde bi sada bila Srbija? Zašto ne pitate gde su vaše pare od 2000. do 2012. godine kao što vidite gde su vaše pare danas? Reći ću vam ja – na računima Dragana Đilasa, u njegovim nekretninama, u 619 miliona evra koje je oteo od vas. E, tu su vaše pare.

U danu za glasanje podržaću Predlog dopune i izmene zakona, kao i moja Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 15.11.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član skupštine Elektroizgradnja D.O.O. Grad Mesečno 34350.00 RSD 02.11.2016 -
- Turistički centar Zemunu D.O.O. (turistički organizator) Javni Mesečno 711992.00 RSD 16.09.2013 -