Predloženi zakon ima za cilj da uredi uslove i način vršenja procene vrednosti nepokretnosti i to od strane licenciranih procenitelja. Pod nepokretnostima se podrazumevaju sve vrste zemljišta, zgrada, građevinskih objekata, garaže i garažna mesta kao i posebni delovi zgrada na kojima je moguće imati pravo svojine. Prema predlogu zakona, licencirani procenitelj je fizičko lice koje je ispunilo potrebne standarde i kome je Ministarstvo finansija izdalo licencu za vršenje procene vrednosti nepokretnosti.

Pod „nacionalnim standardima“ predlog zakona podrazumeva kodeks etike i pravila profesionalnog ponašanja licenciranih procenitelja koji će biti doneti od strane Ministarstva finansija.

Zakon predviđa i organizaciju sprovođenja programa stručne obuke za licencirane procenitelje, kao i sprovođenje programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranih procenitelja i pod tim podrazumeva visokoškolsku ustanovu akreditovanu kod Ministarstva obrazovanja za sprovođenje programa obuke. Prema predlogu zakona, osniva se i Stručni odbor kao telo koje osniva Ministar finansija u cilju obavljanja stručnih poslova u oblasti vršenja procene vrednosti nepokretnosti. Zakon navodi i koje su zvanično proznate stručne međunarodne organizacije za procenitelje, kao i sertifikate za obavljanje poslova procenitelja koji su međunarodno priznati.

Licencirani procenitelji izdaje i potpisuje izveštaj o proceni vrednosti nepokretnosti u pisanom ili elektronskom obliku.

Akreditovano profesionalno udruženje procenitelja je profesionalno udruženje koje se akredituje kod Ministarstva finansija i upisuje se u imenik koji vodi Ministarstvo. Poslove provere i nadzora u pogledu rada licenciranih procenitelja obavlja Komisija za proveru usaglašenosti rada licenciranih procenitelja sa Nacionalnim standardima i kodeksom etike. Akreditovano profesionalno udruženje takođe, prema predlogu zakona, formira disciplinsku komisiju za potrebe vođenja postupaka protiv svojih članova, zbog povrede Nacionalnih standarda i kodeksa etike.

Navodi se da se zakon primenjuje na procene vrednosti nepokretnosti za potrebe:
- Zaključenja ugovora o kreditu koji je obezbeđen hipotekom i svih drugih poslova finansijskih institucija obezbeđenih hipotekom;
- Utvrđivanje vrednosti nepokretnosti u postupku stečaja;
- Prodaje nepokretnosti u postupku vansudskog poravnanja;

Ukoliko u navedenim slučajevima nije došlo do procene vrednosti nepokretnosti od strane licenciranog procenitelja, svi ugovori postaju ništavi (nevažeći). Takođe, javni beležnik ili drugi organ koji je zadužen za overu ugovora ima pravo da odbije overu ugovora, ukoliko vidi da prethodno nije urađena procena od strane licenciranog procenitelja.

Licenca se izdaje na period od tri godine i obnavlja se na zahtev licenciranog procenitelja.

Predlog zakona predviđa i osiguranje od profesionalne odgovornosti za procenitelje, tako da je licencirani procenitelj dužan da nakon izdavanja, odnosno obnavljanja licence, Ministarstvu finansija najmanje jednom godišnje dostavlja važeću polisu osiguranja. Licenciranom procenitelju koji ne izvršava obaveze, Ministar oduzima licencu. Godišnja suma osiguranja za ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti iznosi najmanje 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Članovi Stručnog odbora koji predlažu Nacionalne standarde (pravila i etički kodeks) imenuju se na sledeći način:

1) dva člana na predlog Ministarstva finansija;
2) jedan član na predlog Narodne banke Srbije i,
3) šest članova na osnovu sprovedenog javnog konkursa.

Administrativno-tehničku podršku Stručnom odboru pruža Ministarstvo finansija. Članovi Stručnog odbora imenuju se na period od tri godine, sa mogućnošću ponovnog imenovanja.

Profesionalno udruženje licenciranih procenitelja se može registrovati ukoliko ima najmanje 25 članova koji su licencirani procenitelji i podnese Ministarstvu finansija odgovarajući zahtev za akreditaciju.

Nepravilnosti u radu licenciranog procenitelja mogu biti lakše ili teže, kako ih kvalifikuje predlog zakona. Mere koje se mogu izreći na osnovu sprovedenog disciplinskog postupka, su:
1) U slučaju lakše nepravilnosti:
- javna opomena, javna opomena i novčana kazna u iznosu od 20.000 do 100.000 dinara;
2) U slučaju teže nepravilnosti:
- javna opomena i novčana kazna u iznosu od 150.000 do 500.000 dinara, oduzimanje licence.

Višestruko ponavljanje lakših nepravilnosti smatra se težom nepravilnošću.
Ministar finansija, po prethodno pribavljenom mišljenju Stručnog odbora, izriče meru javne opomene, javne opomene i novčane kazne, odnosno oduzimanja licence rešenjem koje je konačno i protiv koga se može pokrenuti
upravni spor.