Predlogom zakona proširuje se krug javnog sektora koji potpada pod primenu odredaba ovog Zakona. Naime, zaposleni u javnom sektoru prema predlogu zakona spadaju i zaposleni u: javnim preduzećima i privrednim društvima koja su osnovana od strane Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, Narodnoj banci Srbije i javnim medijskim servisima. Kao razlog za proširivanje kruga zaposlenih koji spadaju u domen ovog Zakona, predlagači zakona ističu da trenutne odredbe Zakona diskriminišu određeni deo javnog sektora, da doprinose partijskom zapošljavanju i daljem propadanju javnog sektora. Sa tim u vezi predlogom zakona predviđeno je i da osnovica za isplatu plata zaposlenima u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave ne može biti manja od osnovice utvrđene za ostatak javnog sektora. Na ovaj način bi se prema predlagaču zakona osiguralo da zaposleni na lokalu ne budu manje plaćeni od drugih zaposlenih u javnom sektoru, što je do sada bilo moguće.

Predlogom zakona predviđa se i da zaposleni koji su sprečeni da rade do 30 dana ostvaruju pravo na naknadu u visini pune prosečne plate ostvarene u prethodnih 12 meseci (trenutno rešenje je da zaposleni ostvaruju samo 65 % od proseka plate). Takođe, predlagači zakona utvrđuju da zaposleni imaju uvek pravo na uvećanju naknadu za prevoz u slučaju promene mesta stanovanja nakom zasnivanja radnog odnosa. Prema trenutnom rešenju pravu na uvećanju naknadu zaposleni su mogli da steknu samo uz saglasnost poslodavca.

Predlagači zakona predviđaju i ukidanje budžetskog ograničenja prilikom planiranja troškova plata i ostalih sredstava za uvećanje plata. Ovi troškovi prema trenutnom rešenju moraju da budu u okviru budžetskog ograničenja za tekuću godinu i za naredne dve godine. Kao razlog za ukidanje budžetskog ograničenja predlagači zakona navode da javni sektor postoji radi građana i zadovoljavanja njihovih potreba, a rad javnog sektora i zadovoljavanje potreba građana finansira se iz budžeta te da shodno tome budžet i postoji radi toga.

Ostalim izmenama i dopunama precizira se upotreba Zakona o radu prilikom ostvarivanja prava na platu i drugih primanja, definiše mogućnost uvećanja plate za minuli rad zaposlenima u javom sektoru i za radni odnos proveden van javnog sektora i definiše da se sektorskim zakonima ne može definisati manji obim prava u odnosu na Zakon o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru.