Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek osećam izuzetno zadovoljstvo i veliku odgovornost i spremnost da sve ono što vi kao narodni poslanici smatrate da je korisno i potrebno upotrebiti u dokumentima o kojima danas govorimo iz oblasti saobraćaja prihvatim sa posebnim zadovoljstvom.
Još jedanput podvlačim, uvek iz ovog visokog Doma odlazim naučen za nešto novo. Puno ljudi ovde dosta toga zna o saobraćaju i zbog toga se unapred zahvaljujem na sugestijama koje ćete izneti. Ukratko ću obrazložiti sva tri predloga dokumenta.
Prvi je Predlog zakona o železnici. Osnovni ciljevi ovog zakona su: poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpske železnice u železnički sistem EU.
Usvajanjem ovog predloga zakona izvršiće se harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU i implementirajući evropske propise vezane za oblast železničkog saobraćaja.
Predlogom zakona o železnici detaljnije se razrađuje odnos između države i njenih organa i železničkih privrednih društava kao njihove nadležnosti, obaveze i uslove koje moraju ispunjavati železnička privredna društva radi obavljanja delatnosti za koje su osnovana.
Regulisano je razdvajanje železničkog sistema na deo koji se odnosi na upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja upravljačke infrastrukture i na deo koji se odnosi na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, železnički prevoznik i na njihovo poslovanje, što podrazumeva njihovo posebno finansiranje.
Predviđeno je stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, što treba da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, kao i liberalizacije železničkog tržišta.
Takođe, predviđeno je od strane Narodne skupštine Republike Srbije donošenje petogodišnjeg nacionalnog programa železničke infrastrukture na predlog Vlade Republike Srbije, kojim se utvrđuje stanje postojeće infrastrukture, planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanje infrastrukture, određuju se zadaci, njihov opseg, dinamika, realizacija i prioriteti, visina i izvori finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju nacionalnog programa, čime se definišu obaveze upravljača infrastrukture, koji svoje godišnje planove mora uskladiti sa nacionalnim programom.
Predlogom zakona o železnici preciznije su definisane odredbe koje su definisane za obavezu javnog prevoza, čije su usluge potrebne i primenjuju se u zemljama EU, a iz razloga opšteg ekonomskog interesa trenutno se ne mogu pružiti na komercijalnoj osnovi. Svrha odredbi koje se odnose na obavezu javnog prevoza jeste da propišu postupanje državnih organa, organa AP i organa lokalne smaouprave, sa jedne strane, kao i železničkih prevoznika, sa druge strane, u oblasti javnog prevoza putnika, a u cilju obezbeđenja pružanja usluga od opšteg interesa, koje su između ostalog kvalitetnije ili sa nižim cenama nego one koje bi bile moguće isključivo na osnovu delovanja tržišnih zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Takođe, ovim zakonom predviđena je mogućnost stimulacije kombinovanog transporta. Ovim zakonom su i preciznije definisane nadležnosti i poslovi Direkcije za železnicu, koja prema evropskim propisima i stnadardima treba da predstavlja telo za licenciranje, regulatorno telo i telo za bezbednost.
Predlog zakona o železnici daje osnov za početnu fazu procesa restrukturiranja železničkog sistema u Republici Srbiji. U toku su aktivnosti na restrukturiranju Železnica Srbije i, prema planovima Ministarstva saobraćaja, predviđeno je da buduću organizacionu strukturu čine četiri zavisna privredna društva u okviru grupe društava, kao: društvo za obaljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obaljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih vozova, voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom Železnica Srbije. Na taj način organizacija i funkcionisanje zavisnih društava bi bila u skladu sa mestom nastanka prihoda, a postojala bi i finansijska i poslovna samostalnost po segmentima.
Proces reformi i investicione aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije preduzela moraju se odvijati sinhronizovano, jer će samo tako dati očekivane efekte.
Drugi dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Znam da će pitanje poslanika verovatno biti zašto Srbija sa Kiprom? Zato što je Kipar zemlja koja je četvrta po broju brodova na svetu, a ovim sporazumom naši pomorci dobijaju šansu da se preko Kipra uključe i da rade na tim brodovima.
Dakle, Republika Srbija i Republika Kipar nemaju zaključen sporazum o saradnji u pomorskom transportu. Pomorski transport se obavlja u skladu sa međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje su obe države ratifikovale. Zaključivanje sporazuma o saradnji u pomorskom transportu između Republike Srbije i Republike Kipar predstavlja novi konkretan doprinos za stvaranje povoljnijih uslova za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve države.
Sporazumu se daje na važnosti pomorskom transportu, posebno imajući u vidu da Republika Srbija nakon razdruživanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore ostala bez mora, a da se ostala kao sukcesor u svim međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje je ratifikovala bivša država. Obzirom da je pomorski transport jedan od elemenata u prevozu i snabdevanju robom tržišta Republike Srbije i imajući u vidu privredne i ekonomske vrednosti pomorskog transporta u odnosu na druge vidove transporta, postoji potreba za njegovim jačanjem i saradnje u ovoj oblasti sa Republikom Kipar.
Treći dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi. Institut ograničenja odgovornosti brodovlasnika, odnosno brodara jedan je od osnovnih principa odgovornosti u pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe i jedna od najvažnijih karakteristika ove grane prava. U pomorskom pravu brodovlasniku je oduvek bilo dozvoljeno da svoju odgovornost ograniči na vrednost pomorske imovine koja je involvirana u nastaloj katastrofi. U unutrašnjoj plovidbi bilo je pokušaja da se ovo pitanje uredi putem međudržavnih instrumenata. Nacrt jednog instrumenta sačinjen od strane ekonomske komisije EU za Evropu, međutim isti nikad nije stupio na snagu.
Sa druge strane, na reci Rajni usvojena je pod okriljem Centralne komisije za plovidbu Rajnom tzv. Strazburška konvencija o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe iz 1988. godine. Države ugovornice ove konvencije isključivo su Rajnske približne države i to: Nemačka, Holandija, Švajcarska i Luksemburg.
Kako nakon 1976. godine nije bilo drugog pokušaja da se donese odgovarajući međunarodni pravni instrument kojim bi se ovaj institut u unutrašnjoj plovidbi jedinstveno uredio na čitavom evropskom kontinentu Centralna komisija za plovidbu Rajnom pokrenula je inicijativu za usvajanje izmena i dopuna Strazburške konvencije kojom bi priprema iste proširila na evropski nivo. Nakon usaglašavanja finalnog teksta od strane radne grupe eksperata zakazana je i održana diplomatska konferencija u Strazburu u periodu od 25. do 27. septembra, na kojoj je usvojen tekst Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjoj plovidbi i potpisana završna diplomatska konvencija.
Imajući u vidu da je Republika Srbija učesnik na diplomatskoj konferenciji kao da je i potpisala završni akt diplomatske konvencije pokrenut je postupak potvrđivanja učesnika konferencije usvajanje zakona o potvrđivanju. Najlepše hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek osećam izuzetno zadovoljstvo i veliku odgovornost i spremnost da sve ono što vi kao narodni poslanici smatrate da je korisno i potrebno upotrebiti u dokumentima o kojima danas govorimo iz oblasti saobraćaja prihvatim sa posebnim zadovoljstvom.
Još jedanput podvlačim, uvek iz ovog visokog Doma odlazim naučen za nešto novo. Puno ljudi ovde dosta toga zna o saobraćaju i zbog toga se unapred zahvaljujem na sugestijama koje ćete izneti. Ukratko ću obrazložiti sva tri predloga dokumenta.
Prvi je Predlog zakona o železnici. Osnovni ciljevi ovog zakona su: poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpske železnice u železnički sistem EU.
Usvajanjem ovog predloga zakona izvršiće se harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU i implementirajući evropske propise vezane za oblast železničkog saobraćaja.
Predlogom zakona o železnici detaljnije se razrađuje odnos između države i njenih organa i železničkih privrednih društava kao njihove nadležnosti, obaveze i uslove koje moraju ispunjavati železnička privredna društva radi obavljanja delatnosti za koje su osnovana.
Regulisano je razdvajanje železničkog sistema na deo koji se odnosi na upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja upravljačke infrastrukture i na deo koji se odnosi na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, železnički prevoznik i na njihovo poslovanje, što podrazumeva njihovo posebno finansiranje.
Predviđeno je stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, što treba da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, kao i liberalizacije železničkog tržišta.
Takođe, predviđeno je od strane Narodne skupštine Republike Srbije donošenje petogodišnjeg nacionalnog programa železničke infrastrukture na predlog Vlade Republike Srbije, kojim se utvrđuje stanje postojeće infrastrukture, planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanje infrastrukture, određuju se zadaci, njihov opseg, dinamika, realizacija i prioriteti, visina i izvori finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju nacionalnog programa, čime se definišu obaveze upravljača infrastrukture, koji svoje godišnje planove mora uskladiti sa nacionalnim programom.
Predlogom zakona o železnici preciznije su definisane odredbe koje su definisane za obavezu javnog prevoza, čije su usluge potrebne i primenjuju se u zemljama EU, a iz razloga opšteg ekonomskog interesa trenutno se ne mogu pružiti na komercijalnoj osnovi. Svrha odredbi koje se odnose na obavezu javnog prevoza jeste da propišu postupanje državnih organa, organa AP i organa lokalne smaouprave, sa jedne strane, kao i železničkih prevoznika, sa druge strane, u oblasti javnog prevoza putnika, a u cilju obezbeđenja pružanja usluga od opšteg interesa, koje su između ostalog kvalitetnije ili sa nižim cenama nego one koje bi bile moguće isključivo na osnovu delovanja tržišnih zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Takođe, ovim zakonom predviđena je mogućnost stimulacije kombinovanog transporta. Ovim zakonom su i preciznije definisane nadležnosti i poslovi Direkcije za železnicu, koja prema evropskim propisima i stnadardima treba da predstavlja telo za licenciranje, regulatorno telo i telo za bezbednost.
Predlog zakona o železnici daje osnov za početnu fazu procesa restrukturiranja železničkog sistema u Republici Srbiji. U toku su aktivnosti na restrukturiranju Železnica Srbije i, prema planovima Ministarstva saobraćaja, predviđeno je da buduću organizacionu strukturu čine četiri zavisna privredna društva u okviru grupe društava, kao: društvo za obaljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obaljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih vozova, voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom Železnica Srbije. Na taj način organizacija i funkcionisanje zavisnih društava bi bila u skladu sa mestom nastanka prihoda, a postojala bi i finansijska i poslovna samostalnost po segmentima.
Proces reformi i investicione aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije preduzela moraju se odvijati sinhronizovano, jer će samo tako dati očekivane efekte.
Drugi dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Znam da će pitanje poslanika verovatno biti zašto Srbija sa Kiprom? Zato što je Kipar zemlja koja je četvrta po broju brodova na svetu, a ovim sporazumom naši pomorci dobijaju šansu da se preko Kipra uključe i da rade na tim brodovima.
Dakle, Republika Srbija i Republika Kipar nemaju zaključen sporazum o saradnji u pomorskom transportu. Pomorski transport se obavlja u skladu sa međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje su obe države ratifikovale. Zaključivanje sporazuma o saradnji u pomorskom transportu između Republike Srbije i Republike Kipar predstavlja novi konkretan doprinos za stvaranje povoljnijih uslova za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve države.
Sporazumu se daje na važnosti pomorskom transportu, posebno imajući u vidu da Republika Srbija nakon razdruživanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore ostala bez mora, a da se ostala kao sukcesor u svim međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje je ratifikovala bivša država. Obzirom da je pomorski transport jedan od elemenata u prevozu i snabdevanju robom tržišta Republike Srbije i imajući u vidu privredne i ekonomske vrednosti pomorskog transporta u odnosu na druge vidove transporta, postoji potreba za njegovim jačanjem i saradnje u ovoj oblasti sa Republikom Kipar.
Treći dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi. Institut ograničenja odgovornosti brodovlasnika, odnosno brodara jedan je od osnovnih principa odgovornosti u pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe i jedna od najvažnijih karakteristika ove grane prava. U pomorskom pravu brodovlasniku je oduvek bilo dozvoljeno da svoju odgovornost ograniči na vrednost pomorske imovine koja je involvirana u nastaloj katastrofi. U unutrašnjoj plovidbi bilo je pokušaja da se ovo pitanje uredi putem međudržavnih instrumenata. Nacrt jednog instrumenta sačinjen od strane ekonomske komisije EU za Evropu, međutim isti nikad nije stupio na snagu.
Sa druge strane, na reci Rajni usvojena je pod okriljem Centralne komisije za plovidbu Rajnom tzv. Strazburška konvencija o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe iz 1988. godine. Države ugovornice ove konvencije isključivo su Rajnske približne države i to: Nemačka, Holandija, Švajcarska i Luksemburg.
Kako nakon 1976. godine nije bilo drugog pokušaja da se donese odgovarajući međunarodni pravni instrument kojim bi se ovaj institut u unutrašnjoj plovidbi jedinstveno uredio na čitavom evropskom kontinentu Centralna komisija za plovidbu Rajnom pokrenula je inicijativu za usvajanje izmena i dopuna Strazburške konvencije kojom bi priprema iste proširila na evropski nivo. Nakon usaglašavanja finalnog teksta od strane radne grupe eksperata zakazana je i održana diplomatska konferencija u Strazburu u periodu od 25. do 27. septembra, na kojoj je usvojen tekst Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjoj plovidbi i potpisana završna diplomatska konvencija.
Imajući u vidu da je Republika Srbija učesnik na diplomatskoj konferenciji kao da je i potpisala završni akt diplomatske konvencije pokrenut je postupak potvrđivanja učesnika konferencije usvajanje zakona o potvrđivanju. Najlepše hvala.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uvek osećam izuzetno zadovoljstvo i veliku odgovornost i spremnost da sve ono što vi kao narodni poslanici smatrate da je korisno i potrebno upotrebiti u dokumentima o kojima danas govorimo iz oblasti saobraćaja prihvatim sa posebnim zadovoljstvom.
Još jedanput podvlačim, uvek iz ovog visokog Doma odlazim naučen za nešto novo. Puno ljudi ovde dosta toga zna o saobraćaju i zbog toga se unapred zahvaljujem na sugestijama koje ćete izneti. Ukratko ću obrazložiti sva tri predloga dokumenta.
Prvi je Predlog zakona o železnici. Osnovni ciljevi ovog zakona su: poboljšanje efikasnosti železničkog sistema Republike Srbije, njegovo integrisanje u tržište transportnih usluga i integracija srpske železnice u železnički sistem EU.
Usvajanjem ovog predloga zakona izvršiće se harmonizacija nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU, što predstavlja ključni prioritet u okviru procesa pristupanja EU i implementirajući evropske propise vezane za oblast železničkog saobraćaja.
Predlogom zakona o železnici detaljnije se razrađuje odnos između države i njenih organa i železničkih privrednih društava kao njihove nadležnosti, obaveze i uslove koje moraju ispunjavati železnička privredna društva radi obavljanja delatnosti za koje su osnovana.
Regulisano je razdvajanje železničkog sistema na deo koji se odnosi na upravljanje železničkom infrastrukturom, organizovanje i regulisanje saobraćaja upravljačke infrastrukture i na deo koji se odnosi na prevoz u putničkom i teretnom saobraćaju, železnički prevoznik i na njihovo poslovanje, što podrazumeva njihovo posebno finansiranje.
Predviđeno je stvaranje uslova za pojavu više železničkih prevoznika, što treba da dovede do pojave konkurencije i povećanja kvaliteta prevoza, kao i liberalizacije železničkog tržišta.
Takođe, predviđeno je od strane Narodne skupštine Republike Srbije donošenje petogodišnjeg nacionalnog programa železničke infrastrukture na predlog Vlade Republike Srbije, kojim se utvrđuje stanje postojeće infrastrukture, planovi izgradnje, rekonstrukcije i održavanje infrastrukture, određuju se zadaci, njihov opseg, dinamika, realizacija i prioriteti, visina i izvori finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju nacionalnog programa, čime se definišu obaveze upravljača infrastrukture, koji svoje godišnje planove mora uskladiti sa nacionalnim programom.
Predlogom zakona o železnici preciznije su definisane odredbe koje su definisane za obavezu javnog prevoza, čije su usluge potrebne i primenjuju se u zemljama EU, a iz razloga opšteg ekonomskog interesa trenutno se ne mogu pružiti na komercijalnoj osnovi. Svrha odredbi koje se odnose na obavezu javnog prevoza jeste da propišu postupanje državnih organa, organa AP i organa lokalne smaouprave, sa jedne strane, kao i železničkih prevoznika, sa druge strane, u oblasti javnog prevoza putnika, a u cilju obezbeđenja pružanja usluga od opšteg interesa, koje su između ostalog kvalitetnije ili sa nižim cenama nego one koje bi bile moguće isključivo na osnovu delovanja tržišnih zakona.
Posebna pažnja je posvećena uređivanju kombinovanog transporta, kod koga se veći deo prevoznog puta obavlja železnicom, a koji je uprkos svom značaju i potencijalima u velikoj meri zanemaren u važećem Zakonu o železnici.
Takođe, ovim zakonom predviđena je mogućnost stimulacije kombinovanog transporta. Ovim zakonom su i preciznije definisane nadležnosti i poslovi Direkcije za železnicu, koja prema evropskim propisima i stnadardima treba da predstavlja telo za licenciranje, regulatorno telo i telo za bezbednost.
Predlog zakona o železnici daje osnov za početnu fazu procesa restrukturiranja železničkog sistema u Republici Srbiji. U toku su aktivnosti na restrukturiranju Železnica Srbije i, prema planovima Ministarstva saobraćaja, predviđeno je da buduću organizacionu strukturu čine četiri zavisna privredna društva u okviru grupe društava, kao: društvo za obaljanje delatnosti upravljanja javnom železničkom infrastrukturom, društvo za obaljanje delatnosti javnog prevoza putnika u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih voznih sredstava u toj vrsti prevoza, društvo za obavljanje delatnosti javnog prevoza robe u železničkom saobraćaju i održavanje železničkih vozova, voznih sredstava u toj vrsti prevoza i društvo za obavljanje delatnosti upravljanja nepokretnostima i drugom imovinom Železnica Srbije. Na taj način organizacija i funkcionisanje zavisnih društava bi bila u skladu sa mestom nastanka prihoda, a postojala bi i finansijska i poslovna samostalnost po segmentima.
Proces reformi i investicione aktivnosti koje je Vlada Republike Srbije preduzela moraju se odvijati sinhronizovano, jer će samo tako dati očekivane efekte.
Drugi dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o saradnji u oblasti pomorskog transporta. Znam da će pitanje poslanika verovatno biti zašto Srbija sa Kiprom? Zato što je Kipar zemlja koja je četvrta po broju brodova na svetu, a ovim sporazumom naši pomorci dobijaju šansu da se preko Kipra uključe i da rade na tim brodovima.
Dakle, Republika Srbija i Republika Kipar nemaju zaključen sporazum o saradnji u pomorskom transportu. Pomorski transport se obavlja u skladu sa međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje su obe države ratifikovale. Zaključivanje sporazuma o saradnji u pomorskom transportu između Republike Srbije i Republike Kipar predstavlja novi konkretan doprinos za stvaranje povoljnijih uslova za dalje unapređenje bilateralne ekonomske saradnje između dve države.
Sporazumu se daje na važnosti pomorskom transportu, posebno imajući u vidu da Republika Srbija nakon razdruživanja Državne zajednice Srbije i Crne Gore ostala bez mora, a da se ostala kao sukcesor u svim međunarodnim konvencijama u oblasti pomorstva koje je ratifikovala bivša država. Obzirom da je pomorski transport jedan od elemenata u prevozu i snabdevanju robom tržišta Republike Srbije i imajući u vidu privredne i ekonomske vrednosti pomorskog transporta u odnosu na druge vidove transporta, postoji potreba za njegovim jačanjem i saradnje u ovoj oblasti sa Republikom Kipar.
Treći dokument je Predlog zakona o potvrđivanju Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti u unutrašnjoj plovidbi. Institut ograničenja odgovornosti brodovlasnika, odnosno brodara jedan je od osnovnih principa odgovornosti u pomorskom pravu i pravu unutrašnje plovidbe i jedna od najvažnijih karakteristika ove grane prava. U pomorskom pravu brodovlasniku je oduvek bilo dozvoljeno da svoju odgovornost ograniči na vrednost pomorske imovine koja je involvirana u nastaloj katastrofi. U unutrašnjoj plovidbi bilo je pokušaja da se ovo pitanje uredi putem međudržavnih instrumenata. Nacrt jednog instrumenta sačinjen od strane ekonomske komisije EU za Evropu, međutim isti nikad nije stupio na snagu.
Sa druge strane, na reci Rajni usvojena je pod okriljem Centralne komisije za plovidbu Rajnom tzv. Strazburška konvencija o ograničenju odgovornosti vlasnika brodova unutrašnje plovidbe iz 1988. godine. Države ugovornice ove konvencije isključivo su Rajnske približne države i to: Nemačka, Holandija, Švajcarska i Luksemburg.
Kako nakon 1976. godine nije bilo drugog pokušaja da se donese odgovarajući međunarodni pravni instrument kojim bi se ovaj institut u unutrašnjoj plovidbi jedinstveno uredio na čitavom evropskom kontinentu Centralna komisija za plovidbu Rajnom pokrenula je inicijativu za usvajanje izmena i dopuna Strazburške konvencije kojom bi priprema iste proširila na evropski nivo. Nakon usaglašavanja finalnog teksta od strane radne grupe eksperata zakazana je i održana diplomatska konferencija u Strazburu u periodu od 25. do 27. septembra, na kojoj je usvojen tekst Strazburške konvencije o ograničenju odgovornosti unutrašnjoj plovidbi i potpisana završna diplomatska konvencija.
Imajući u vidu da je Republika Srbija učesnik na diplomatskoj konferenciji kao da je i potpisala završni akt diplomatske konvencije pokrenut je postupak potvrđivanja učesnika konferencije usvajanje zakona o potvrđivanju. Najlepše hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, dozvolite mi da iskoristim raspravu o budžetu koju vodimo ovih dana u Skupštini, kako bih postavio pitanje i ukazao na problem izdvajanja iz budžeta za sektor prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, odnosno kako bih ukazao na problem strukture budžeta za sektor prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i stoga svoje pitanje postavljam ministru finansija, Lazaru Krstiću.
Stari je naš srpski običaj da sve kritikuje i da nam ništa ne valja i ja svakako ne bih govorio na ovaj način i potrudiću se da u postavljanju ovog pitanja budem konstruktivan, da pomenem kako ono što je dobro sa strukturom budžeta za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, ali i ono što bi moglo da bude bolje.
Što se tiče izdvajanja za budžet, treba biti pošten pa reći da će prosveta, nauka i tehnološki razvoj sledeće godine dobiti više 12 milijardi i 300 miliona dinara, što znači da od prosvete ništa nije uzeto, a što znači da smo se opredelili da ne diramo tamo gde je najosetljivije i gde je situacija ionako krhka.
Treba biti iskren pa reći da učitelji, profesori, naučnici, u Srbiji žive veoma skromno, da izdvajanja za njihove plate nisu na onom nivou na kojem bi trebala da budu izdvajanja za one koji brinu o našoj deci bukvalno. Međutim, dobro je što im tu nije taknuto.
S druge strane, problem sa strukturom budžeta za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj je što većina od ukupne sume, koja je 178.139.232.000 dinara, ide isključivo za plate. Opet kažem, dobro je jer ljudima nije dirana egzistencija. Loše je što budžet za prosvetu nije razvojni. Postoje, doduše, neki dobri projekti za mlade talente, za finansiranje doktorskih studija, međutim, mi nemamo velike investicije u sektor prosvete i nauke, koje bi trebala da ima država koja brine o svom razvoju.
Dozvolite mi da kažem tu pred svima vama da jedino ulaganje u prosvetu i nauku je put da se izvučemo iz kruga siromaštva.
Moje konkretno pitanje ministru finansija Lazaru Krstiću, koji ovih dana pred nama brani budžet i ima našu podršku, ne želimo da budemo ultra-kritični, jeste kada će se steći uslovi, obzirom na projektovani ekonomski rast, čuli smo tu da je on verovatno od 1% do 3% u sledećim godinama, za ozbiljnije investicije u sektor prosvete i nauke, da li će to biti za dve, tri, četiri, pet, šest godina ili to možda neće biti nikad za vreme našeg života?
Potrebno je reći da su uslovi u kojima rade naučnici na institutima više nego skromni, da su izdvajanja za materijalne troškove više nego skromna, da imamo problem sa elementarnom opremom u čitavom sektoru prosvete. Dakle, ono što želim da istaknem i da postavim kao problem na koji ćemo, nadam se, svi zajedno da nađemo odgovor jeste da nije dovoljno da se podele plate. To je veoma bitno, jer ljudi od toga žive, jer su im plate ionako skromne. Problem je kada ćemo kao društvo, svi mi zajedno, nebitno ko je pozicija, ko je opozicija, ko je na vlasti, ko to trenutno kritikuje, pronaći put da uložimo ozbiljno u prosvetu i nauku onako kako se ulagalo pre 30, 40, 50 godina, kada su podizane škole, kada su građeni fakulteti, kada je zaista društvo počivalo na znanju.
Dozvolite mi na kraju ovog postavljanja pitanja da iznesem čvrsto ubeđenje da ako ekonomskog rasta uopšte i bude u sledećim godinama, da dobar deo toga treba upravo da uložimo u prosvetu u nauku, jer je jedino to put da se izvučemo iz začaranog kruga siromaštva.
Na samom kraju postavljanja ovog pitanja citirao bih upravo preminulog južnoafričkog predsednika Nelsona Mandelu, jednog od najvećih ljudi koji je živeo u našem vremenu, koji je rekao: „Nijedna država ne može da se razvije ako njeni građani nisu obrazovani“. Na ovo bih dodao samo – jedino je obrazovanje naroda prava politika, a sve ostalo je šminka i kozmetika. Hvala vam.

… moraju da ulaze na privatan posed i da rizikuju, da ne dobiju krivičnu prijavu, jer ste prodali nešto razmišljajući o svom profitu, a ne o nastavku. Hvala.

… moraju da ulaze na privatan posed i da rizikuju, da ne dobiju krivičnu prijavu, jer ste prodali nešto razmišljajući o svom profitu, a ne o nastavku. Hvala.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi se za reč javio narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi se za reč javio narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
Prvi se za reč javio narodni poslanik Balint Pastor. Izvolite.

Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.