Dame i gospodo narodni poslanici, svi smo Predlog zakona o budžetu dobili tek jutros i gotovo da niko nije mogao ozbiljnije da razmotri sve razdele i da zna šta bi trebalo podržati, a šta napadati.
Malopre smo imali konstitutivnu sednicu Odbora za kulturu i informisanje i niko od nas 15, koji smo u tom odboru, nije mogao da zna tačnu sumu novca, koja se izdvaja upravo iz tog razdela. To nam na najbolji način pokazuje koliko su narodni poslanici zaista pripremljeni za ovu sednicu, a razmislite u kojoj se to zemlji na svetu po hitnom postupku donosi budžet, a neće da se donesu neki drugi, manje važni zakonski projekti po hitnom postupku.
To govorim onima koji predstavljaju danas malo veću Novu demokratiju, od one koju su nekada iznedrili, onima koji su jutros, na prepodnevnom zasedanju, a to moram da kažem zbog toga što državna televizija to nije želela da prenese, oni koji su (radi se o poslanicima Srpskog pokreta obnove), podržali sve predloge Socijalističke partije Srbije i Jugoslovenske levice, pa bi bilo dobro da ukažemo na nekoliko stvari, koje su ovako golim okom i paušalnim pogledom na Predlog zakona o budžetu uočljive.
Pre svega, ima jedna zanimljiva stavka, kada pogledate sredstva za finansiranje rada organa državne uprave, videćete da se kaže da ima zaposlenih oko 243.000. Pogledajte Predlog zakona o budžetu za 1997. godinu, videćete da ima za oko 2.000 zaposlenih manje. Zalažemo li se mi za jeftinu državu, zalažemo li se mi za državu u kojoj će biti smanjen administrativni aparat, kako bi smo imali manje opterećenje za građane Srbije, kako bi porezi bili niži, kako bi doprinosi bili niži, kako bi imali manje namete za seljake, za poljoprivredne proizvođače, za zdravstvene radnike, manje namete za industriju, poljoprivredu i sve ostalo?
Ali, pogledajte šta je ovde posebno čudno - kaže se: od čega je 79.150 u državnim organima i organizacijama, što je za svega 21 više nego li prethodne godine i onda 163.850 u javnim službama, što je za 19 manje. Dve hiljade uopšte ne postoji zaposlenih, 2.000 u ovome ne zna se gde su zaposleni. To je neko onako odoka, znajući da je prethodnih godinu dana, one koji su podobni zapošljavao u državnoj administraciji, da bi služili njemu, a ne narodnim interesima, a ovde su u potpunosti izostavljeni.
Kaže gospodin Peručić - bolje da se finansiramo iz budžeta, nego da idemo na privremeno finansiranje. Jeste, ali zašto taj predlog zakona o budžetu nije došao znatno ranije, pa da svi poslanici mogu da budu upoznati sa njim, pa da drugačije radimo, a šta ćemo sa izvršenjem budžeta od 100% od prethodne godine, a isplaćeno je 11, a ne 12 plata? Ko je za to odgovoran, ko je za to kriv?
Dalje, kada pogledate razdeo 1, 2. i 3., kad se pogledaju plate u okviru onoga što se podrazumeva pod - predsednik Republike - šta je to što iznosi preko 3.000.000 dinara? Zar ima toliko službenika, zar je toliko njih neophodno platiti, šta to toliko košta?
Malopre su neki govorili, a ne zaboravite da je Narodna skupština Republike Srbije iste tolike troškove plata imala - 3.000.000. Koliko ima sudija Ustavnog suda Srbije, da budu toliki troškovi plata takođe? Zbog čega je to potrebno i kome je to potrebno i to bez regresa, jer je regres posebno bilansiran u Ministarstvu finansija.
Dakle, postoje nekakvi troškovi, za koje niko ne može da pronađe realno opravdanje.
Šta ćemo dalje sa nekakvim organizacijama, koje se drže na budžetu, a niko ne razume zašto? Zašto uzimati od naroda, od građana, od privrednih organizacija novac za organizaciju rezervnih vojnih starešina Jugoslavije?
Ako je to potrebna organizacija, neka se samofinansira, a zašto finansirati Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkog rata, ne znam ni ja čega. Nemam ja ništa protiv tih ljudi, ali ti ljudi neka se finansiraju ako žele da imaju posebno udruženje. Imaju sva prava, imaju penzije, imaju sve beneficije koje im već ionako pripadaju, na osnovu nekih drugih socijalnih prinadležnosti.
Zašto posebno i dodatno to iz budžeta da se finansira? Zašto opterećivati privredu?
Dalje, u razdelu 27 (to je ono što sam stigao za ovo kratko vreme da proučim) kaže se - za posebne namene izdvojiće se (radi se o Ministarstvu za informacije) 41.450.000 dinara. Ovde u obrazloženju posebnih namena stoje nekakve čudne stavke, nešto za štampani materijal na srpskom jeziku, za štampani materijal na stranim jezicima, itd.
Šta to znači, šta će to da se štampa, ko o tome odlučuje? Je li to propagandni materijal za zemlju, ili ćete ponovo da štampate publikacije, ili da uplaćujete onim medijima koji će da prave onako bljutave filmove i odvratne filmove, kakve ste vi pravili protiv dr Vojislava Šešelja, u predsedničkoj kampanji.
Da li mislite da tako možete da pobedite srpske radikale? Ne može se tako pobediti. Jedno možete time da dobijete, u jednom trenutku, ali ste moralno time sve izgubili, na najniže grane ste pali. E, zato su potrebna ta 42.000.000 dinara. Da je odvojeno za zdravstvo, da je odvojeno za prosvetu, pa niko vam to ne bi žalio i niko vam ništa o tome ne bi rekao, ali ste ta 42.000.000 odvojili da finansirate prljavu kampanju laži, falsifikata i neistina protiv Srpske radikalne stranke i protiv dr Vojislava Šešelja.
Zato su vam te pare bile potrebne, biće vam potrebne.
I još nešto dičio se gospodin Peručić da je rođeni Beograđanin. Ja ne znam šta to mnogo znači. I ja sam rođeni Beograđanin, ali ne vidim da sam išta bolji od ostalih kolega, koji nisu rođeni u Beogradu i ne vidim da iko drugi zbog toga manje ili više voli Beograd. I ne mislim da zbog toga što nećemo glasati za harač, za namet Beograđanima, svim privrednim organizacijama u Beogradu, za tu poznatu Čovićevu taksu od 3%.....
Ne zaboravite, gospodine Mikoviću, vaš predsednik, Vuk Drašković, je za tu taksu govorio da je harač, da je to turski namet na vilajet, da je to muka za građane Beograda, da to mora odmah da se ukine, a sada kažete da su oni koji su protiv te takse, protiv Beograda.
E, to licemerje više, gospodine Mikoviću, ne može da prođe. To je ono protiv čega ćemo se mi u Srpskoj radikalnoj stranci boriti. To takođe važi i za ono što je govorio gospodin Peručić.
I sada, moram da kažem nešto o čemu se malo govorilo. Danas, naravno, državna televizija to nije prenela - kada je čovek koji se proglasio za predsednika Republike ušao da polaže zakletvu, poslanici Srpske radikalne stranke, kojih ima 82 u ovoj Narodnoj skupštini, razumljivo, zbog izbornih krađa, falsifikata....

Vreme, gospodine Vučiću.

Vreme srpskih radikala, gospodine predsedniče, tek dolazi, a vaše vreme i vaših političkih stranaka odavno je isteklo.
E sada da vam kažem, dozvolićete mi još ovo da kažem, moram da pomenem one koji su najviše krali i otimali na Kosovu i Metohiji, da sa tim javnost bude upoznata.

Pa to nema veze sa budžetom, molim Vas.

Ima, ima. Oni su potencijalni članovi Vlade, koji će biti finansirani. To su: Miladin Ivanović iz Peći, koji je bio najbrutalniji u tim krađama i otimačinama na Kosovu i Metohiji i najgorim postupcima prema srpskim radikalima, Dragomir Pavlović iz Kline, Dobrosav Radović, Slobodan Laković iz Peći, Zoran Milošević iz Obilića i Dragan Spasić iz Vučitrna, koji je čak, verovali ili ne, u izvesnom restoranu slavio izbornu krađu, a osim izborne krađe, slavio je i prebijanje poslanika Srpske radikalne stranke, pa gledajte kakve su to posledice.

Ima reč narodni poslanik Dražimir Marušić.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, ponuđeni paket zakona sa budžetom kao osnovnim zakonom, sigurno da izaziva veliku pažnju javnosti i posebno predstavlja inspiraciju za svakoga pojedinca, jer se polaže račun, utvrđuje se politika za celu godinu.
Večeras sam očekivao i čuo različite komentare, međutim, moramo iskreni ovde da budemo i treba da budemo korektni i pošteni, obzirom da se ovo prvi put prenosi, posle dužeg vremena, da javnost ovo sluša, ipak se ovo govori još uvek pod tenzijama izbornih rezultata, nezadovoljstava i svega onoga, i zaista, ne stoje mnoge realne ocene.
Postavlja se pitanje - da li treba budžet ili ne treba budžet, da li ga treba doneti, da li ova vlada ima kompetencije itd. Svi znamo, u Ustavu piše, da je za to kompetentna, i da je najsrećnije i najbolje za svaku vladu, za svaku zemlju i Skupštinu, da u kalendarskoj godini, prethodnoj, za sledeću donese budžet, i to je ono što smo svi, pa i oni koji nismo stručnjaci u ovoj oblasti, naučili.
Bez obzira što pripadam SPS i može mi se reći da sigurno podržavam ovu vladu, moram da kažem da je ovaj budžet u najmanju ruku najkorektniji budžet za ovih pet godina od kako ih pratim i predstavlja veliki, značajniji iskorak u odnosu na sve dosadašnje budžete, koje smo imali prilike ovde da usvajamo.
Ja ću reći zbog čega to doživljavam tako. Odabrao bih tri stvari. Prvo, da je taj budžet realan, podsticajan i antiinflacioni.
Kada kažem da je realan, polazim od toga da ima realne izvore prihoda. Nimalo se ne zanosim, a verujem ni Vlada ni bilo ko može da kaže da je obuhvaćeno sve ono što treba da plaća. Normalno, znamo šta je siva ekonomija, kako se stvorila, u periodu teških sankcija. Ali, kvalitet obuhvata poreskih obveznika svake godine je sve veći i siguran sam da će u ovoj godini biti daleko povoljnija situacija, u narednoj povoljnija nego u ovoj. To govori o jednoj realnosti. To je u pogledu kvaliteta prihoda.
U pogledu potreba, koje budžet treba da finansira, ovde je lepo rečeno da je osnovno što je Vlada sagledala sve potrebe i ocenila realno da ih ne može sve zadovoljiti. Mora se prostirati po guberu onoliko koliko može. Ali je mnogo dobro za Vladu i za pohvalu da je napravila zaokret, preraspodelu ka onim društvenim delatnostima, koje imaju socijalnu funkciju, preusmerila je deo sredstava za zdravstvo, penzionere. Da ne govorim šta to uopšte znači za funkcionisanje tih delatnosti.
Budžet je zaista podsticajan, jer nemamo rebalans i nova opterećenja. Dakle, imamo izbilansirano opterećenje i svi oni, koji hoće i žele, mogu da se bave proizvodnjom, ulaze sa sigurnošću. Sve poreske obveznike stavlja u isti odnos, u pravnu sigurnost da mogu normalno da se razvijaju i da se bave privrednom delatnošću.
Ja bih dodao posebnu pohvalu i ocenu, koju je malo ko večeras zapazio, a to je pohvala agrarnom budžetu. Mi smo imali prilike i zadovoljstvo ovde da ga uvedemo. Idući isto kao i svi vi redom u ovim izbornim aktivnostima, mogu da vam kažem da su najbolje i najviše ocene date za funkciju agrarnog budžeta. Tri osnovne delatnosti - poljoprivreda, vodoprivreda i šumarstvo, bez obzira što su prvi koraci, dale su svoje rezultate i u individualnom i društvenom sektoru i razrešavanju nekih nagomilanih problema. Ove tri delatnosti, koje su podnele teret čitavog perioda, u kome smo živeli.
Sasvim logično, iz ova dva osnovna karaktera proizilazi i antiinflacioni karakter sa ova dva postulata, koji garantuju stabilnost kursa dinara, za koju se svi zalažemo i mislim da ni sa leve, ni sa desne strane nema nikog koji može bilo šta da kaže vezano za stabilan kurs dinara i da se nikad ne ponovi period iz 1993. godine.
Pošto sam i predsednik skupštine opštine, reći ću nešto o Zakonu o finansiranju opština. On je poboljšan u odnosu na prethodno stanje. Bez obzira što se ovde dele, pa se pojavljuje, ne znam, priča se da li Vojvodina uzima toliko, daje toliko, vraća joj se ovoliko, to bi ja isto mogao da kažem za Milanovac. Međutim, to je jedna neupućenost. Kroz sve vidove finansiranja zajedničkih potreba vraća se kroz potrebe daleko više nego kada se istrgne nešto kao jedan segment i što se ovde prezentira. Poboljšano je stanje opština u finansiranju i dobro je što je zadržana komunalna potrošnja u opštinama na prethodnom nivou.
Predlažem da usvojimo ovaj budžet, uz realne opaske.

Ima reč narodni poslanik Stevo Dragišić, a neka se pripremi narodni poslanik Tomislav Milenković.

Dame i gospodo, ja sam već prilikom početka rasprave o ovom pitanju govorio o predlogu Vlade da se vrati taksa od 3% građanima Beograda i ovog puta želim da kažem ono što tada nisam mogao zbog vremena, koje ograničava poslanike.
Pre svega, ova taksa je već jednom bila nametnuta Beograđanima, u vreme dok je SPS vladala Beogradom. Tada su svi odbornici i sve partije, koje su u to vreme bili opozicija u Beogradu, dakle i SRS i SPO bili žestoko protiv te takse. Svi smo mi tada napadali tu taksu, govorili o njoj kao velikom nametu, haraču. U predizbornoj kampanji 1996. godine za lokalne izbore, svaka od opozicionih stranaka je u svom predizbornom programu napisala i govorila da će ukinuti tu taksu od 3% čim osvoji vlast. Igrom slučaja Koalicija "Zajedno" je uspela da osvoji vlast u Beogradu i na jednoj od sednica doneta je odluka da se ukine taksa od 3%. Tome su prethodile izjave čelnika gradske vlasti. Najviše su u tome prednjačili gospodin Krunić, sadašnji predsednik Izvršnog odbora, gospodin Milan Božić, potpredsednik Skupštine grada, pa čak i sam Vuk Drašković se uključio u tu kampanju. U martu ove godine čuvena njegova izjava, kojom on poziva novu gradsku vlast da se ukine harač Beograđanima, prethodila je donošenju takve odluke. Međutim, posle nekoliko meseci SPO napravio je veliki obrt, porušio je sopstveni princip. U obrazloženju, koje su dali na sednici Skupštine grada, oni su govorili o tome da svaki grad u svetu ima određenu taksu, na primer, Njujork ima 14% i tako dalje. Ali su zaboravili da je u SAD socijalna pomoć minimum hiljadu dolara, a da je ovde jedna plata 500 ili 600 dinara, tako da se nikako ne može povlačiti takva vrsta paralele. A Republička vlada sa svoje strane odobrenje za uvođenje ove takse pravda navodnom brigom za Beograđane. Ako brinu za Beograđane, onda ne bi trebalo da im uvode novi namet, već to može da se reši na potpuno drugačiji način. S obzirom da svi građani Srbije već plaćaju porez Republici i da se iz tog poreza određen procenat izdvaja za opštine i gradove u Srbiji, Republika ako se brine za Beograd i građane Beograda, treba da poveća procenat učešća Beograda u ukupnom porezu na promet. Čudi me zaista zašto Skupština grada odnosno Izvršni odbor ili predsednik Izvršnog odbora nisu uložili amandman na Zakon o učešću opština u porezu na promet. Jer, sećamo se čak da je gospodin Aleksandar Milutinović, koji je ovde prisutan, u svojim javnim nastupima neprekidno ponavljao da je rešenje manjka novca u gradskoj kasi upravo povećanje učešća grada Beograda u tom porezu na promet. Da bude paradoks veći, taj procenat je još smanjen u odnosu na prošlu godinu. Bio je 12,5%, sada je 7%. SPO, odnosno gradska vlada ćuti, nisu uložili amandman čak ni da se vrate na onaj prošlogodišnji iznos, već se prećutno slažu sa tim da ostane 7%, dakle manje nego što je to ranije bilo.
S druge strane, kada je postojala taksa od 3%, moramo da se setimo šta je to urađeno u Beogradu. Da li je nešto urađeno na poboljšanju javnog saobraćaja u Beogradu? Ovo što je javni saobraćaj u kolapsu, nije se desilo u prethodnih nekoliko meseci. Nisu prošle godine bili sve novi autobusi, pa su se odjednom raspali kako je došla nova vlast. Dakle, nasleđeni su loši autobusi. Ali su nasleđeni od prethodne vlasti, koja je takođe ubirala tu taksu od 3%, a ništa nije uradila na poboljšanju saobraćaja, komunalne infrastrukture i beogradskog železničkog čvora. Između ostalog, beogradski železnički čvor gradi se više od 20 godina i to je republička investicija, a ne gradska investicija.
Dakle, imali smo već jednom taksu od 3% i ništa se nije uradilo sa tom taksom od 3%, niti se poboljšao javni saobraćaj, niti komunalna infrastruktura. Vodosnabdevanje je u haosu. I dalje imamo nestašice u toku leta, grejanje ove zime je bilo katastrofalno. Sva sreća da nisu velike hladnoće, pa se to i ne oseća baš onoliko koliko bi moglo. I sve ostalo.
Ova taksa od 3% neće ništa rešiti, samo će predstavljati dodatni namet građanima Beograda. I nemojte da se sakrivate iza fraza da smo protiv Beograđana zato što smo protiv SPO. Pre svega, niti smo protiv Beograđana, niti protiv SPO. Mi smo protiv nesposobne gradske vlasti, koju sačinjavaju funkcioneri SPO.

Ima reč Tomislav Milenković, neka se pripremi Spasoje Krunić.