Ovaj zakon je, tobože, da bi se isključile ustanove kao što su biblioteke i tome slično, oni bivši marksistički centri, iz sastava univerziteta isključio i naučne institute. Ne zaboravite, dame i gospodo, da su naučni instituti u Srbiji baza, kako kadrovska, s obzirom na broj istraživača, tako i eksperimentalna, za sprovođenje osnovnih studija, a posebno postdiplomskih magistratura i doktorata.
Na ovaj način instituti su posebno isključeni i to je veoma loše za jednu ovako malu zemlju, koja ima doduše špiceve i u nauci i u obrazovanju. To je katastrofa, jer taj trougao - univerzitetsko obrazovanje, nauka, privreda, sada više ne postoji.
Ovde su osnovne premise zakona, depolitizacija univerziteta i povećanje efikasnosti studiranja. Umesto depolitizacije, dobili smo proterivanje samoupravljanja, kako kaže uvaženi potpredsednik Republičke vlade gospodin Marković, dobili smo nešto drugo. Nismo proterali samoupravljanje, jer samoupravljanja na univerzitetima nije ni bilo. O izborima su odlučivala naučna i stručna tela, nastavno-naučna veća, koja sačinjavaju doktori nauka i po jedan predstavnik katedre, koji može da bude magistar. Prema tome, to nije samoupravljanje.
Znači, mi smo na ovaj način, time što dekani imaju kompletna ovlašćenja, izvršili totalnu politizaciju univerziteta. Umesto kvalitetnih ljudi biraće se podobni ljudi. Razmislite o tome. Naše diplome su priznate širom sveta i kako neko reče, ne volim da upotrebim tu reč, proizvod, ali kao profesor univerziteta znam da su naši kadrovi priznati i prepoznatljivi širom sveta. Naši studenti sa prosečnom ocenom sedam i po, a srednja prosečna ocena sedam i po je u argumentima Vlade za pooštravanje kriterijuma studija, su izuzetno dobro prihvaćeni u svetu i zapošljavaju se na svim univerzitetima širom sveta.
Prema tome, ovde idemo na totalnu politizaciju. Umesto kvalitetnih profesora biraćemo podobne profesore. Imali smo tu kategoriju moralno-političke podobnosti u vreme vladavine komunizma, ali i tada su oni bili u stanju da oslušnu i da izaberu najkvalitetnije. Tada se dešavalo da dekan i prodekan budu ljudi koji nisu organizovani.
Što se tiče efikasnosti studiranja, osnovna premisa je bila pooštravanje uslova. Zaboravilo se na standard i kvalitet nastave i upisnu politiku. Gospodin Nikolić je pomenuo neke procente. Kaže da 90% završenih srednjoškolaca upisuje fakultet. Da li to radi veće fakulteta i dekani fakulteta? Upisnu politiku vodi Vlada Republike Srbije. Bio sam dekan pet godina. Stalno su posle tzv. prijemnog ispita, u stvari to je bio klasifikacioni ispit, stizali dopisi iz Ministarstva i iz Vlade da povećam broj studenata. To je politika svih vlada socijalista i sada ove koalicione vlade.
Prema tome, ukoliko se upisna politika ne promeni, nema ništa od povećanja i poboljšanja efikasnosti studiranja. Drugo, veoma bitan faktor za efikasnost studiranja je standard nastave i kvalitet nastave. Jedna kompomenta toga je oprema laboratorije, a zna se ko utiče na to. Tu je Vlada i Ministarstvo prosvete, koji treba da obezbede sredstva, a zna se da nekoliko godina fakulteti u Srbiji ne dobijaju sredstva za materijalne troškove. Ponavljam, fakulteti ne dobijaju ta sredstva, već iz zarada finansiraju materijalne troškove i laboratorijske vežbe.
Sledeća komponenta je kvalitet nastave. Na ovaj način, kako predlažete, kvalitet profesora neće da se poboljša. Prema tome, ostaje jedino ono što ste predložili - pooštravanje režima studija, gde ste smanjili i broj rokova i broj predmeta koji studenti mogu da prenesu u narednu godinu. Međutim, gospodine Todoroviću, bili smo na Odboru dva puta. Znate šta sam ja predlagao, znate šta ste vi predlagali, znate šta ste pričali.
Međutim, iznenada, preko noći, udvaračkom politikom koalicione Vlade, tzv. Vlade nacionalnog jedinstva, umesto pooštravanja uslova za koje smo bili, ali smo smatrali da nije vreme za to, odjednom su uslovi studiranja ublaženi. Umesto četiri roka, kako je u važećem zakonu, pojavljuje se pet rokova.
Ovo je zbog nekih koji ne znaju ove brojeve korektno da izgovaraju. Umesto jednog zaostalog ispita - dva - tri itd. Broj se povećava za jedan. I, tu je učinjen neki ustupak, vezan za novu kategoriju finansiranja, da jedna godina kada se ponovi može da se vrati sa nekim prosekom itd.
Dame i gospodo narodni poslanici, osnovne premise, osnovni motivi za ovaj novi zakon ne mogu da se ospore.
Moram nešto da kažem na kraju, svi pominju - gde ste bili, imali ste prilike da amandmanima popravite zakon. Ako je nešto bazirano na temeljima koji su loši, ne može šminkanjem, krečenjem da se popravi. Temelji ovog zakona su izuzetno loši, oni nas udaljavaju od sveta i predstavljaju katastrofu za mladu generaciju u ovoj našoj Srbiji. Hvala.
