Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Žarko Jokanović, šef poslaničkog kluba Narodne demokratije.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Nova demokratija, kao demokratska i patriotska politička stranka, prihvata zaključke i predloge odluka koje je predložila Vlada Republike Srbije, smatrajući da je sada vreme da se ostave po strani svi uskostranački interesi i međusobne netrpeljivosti. U ovom trenutku, teškom po našu zemlju i narod, nemamo pravo na stranačka prepucavanja, već smo odgovorni za kvalitetna rešenja koja će na najbolji način zaštititi državni i nacionalni interes.
U ime Nove demokratije, želim da izrazim bol i žaljenje zbog gubitka ljudskih života nedužnih civila, pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Vojske Jugoslavije, a njihovim porodicama upućujem izraze najiskrenijeg saučešća. Istovremeno, izražavamo naše zgražavanje i ogorčenje zbog počinjenih stravičnih zločina i postojanja masovnih grobnica.
Nova demokratija izražava zahvalnost pripadnicima vojske i policije koji su časno i profesionalno branili državnu granicu, suverenitet i integritet naše države. Borba protiv terorizma je borba za temeljne demokratske vrednosti, to je borba za mir i punu slobodu svakog pojedinca i tu borbu niko normalan, razuman i dobronameran ne može osporiti.
Rešenje kosovskog problema Nova demokratija, kao što je to bezbroj puta do sada ponavljala, vidi jedino u mirnim i političkim sredstvima, uz hitno otpočinjanje dijaloga, bezuslovnog dijaloga, i trenutnom prekidu svih oružanih sukoba i stradanja ljudi. Odavno smo ukazivali na težinu problema i predlagali da sami otvorimo to pitanje i ponudimo trajno rešenje. Na žalost, situacija je eskalirala do te mere da je doveden u pitanje mir i bezbednost celog regiona.
Naša je obaveza da ne podležemo bilo kojoj vrsti euforije, emocijama i mitovima i da racionalno i odgovorno dođemo do rešenja koja će dovesti do prekida sukoba, uz puno očuvanje teritorijalnog integriteta i državnog suvereniteta Srbije i Jugoslavije, a o tome, možda na najbolji način, i tome u prilog govore zaključci koje ćemo danas usvojiti.
Nova demokratija smatra da nadležni državni organi moraju učiniti sve što je u njihovoj moći da ne dođe do strane vojne intervencije i bombardovanja Srbije. To je realna opasnost i sa tim u vezi posebno želim da naglasim da je Nova demokratija evropski orijentisana partija koja smatra da se mnogi problemi, pa i kosovski, mogu i moraju rešavati upravo u saradnji sa svetom. Zato smo, možda, mi, novodemokrate, najpozvaniji da najodlučnije osudimo svaku vrstu pretnje silom, pa i ovu najnoviju, koja dolazi od militantnih krugova međunarodne zajednice. Osuđujemo najenergičnije najavljene pretnje bombardovanjem naše zemlje, jer bi to bio zločin i ne bi, ni na koji način, rešilo problem, već umnožilo nesreću i stradanja, i to bi upravo dovelo do humanitarnih katastrofa o kojima se govori na Zapadu, a ojačalo albanski ekstremizam i na Kosovu i u Albaniji i ozbiljno ugrozilo mir u regionu. Van pameti je tvrdnja pojedinih uticajnih krugova na Zapadu da će se tako ubrzati pregovori.
Nije potrebno vršiti pritisak na srpsku stranu da pregovori počnu, već na albansku stranu koja ih uporno odlaže i priziva vojnu intervenciju ne zbog humanitarnih pitanja, kako to predstavljaju, već isključivo zarad veće šanse, kako to misle, da ostvare svoje ekstremne separatističke ciljeve. Ali, mislim da je ta igra providna i da ne može uspeti.
Nova demokratija predlaže Vladi Srbije da, u skladu sa danas usvojenim zaključcima, hitno izradi konkretan predlog rešenja kosovskog problema iza kojeg stoji naša država, da operacionalizuje i bez odlaganja realizuje ovo što smo danas zaključili, i o tome efikasno i svakodnevno obaveštava stranu i domaću javnost.
Principi za rešenje kosovskog pitanja su jasni. Njih je Nova demokratija neprestano potencirala. To su: neodložan prekid sukoba, rešenje problema isključivo političkim sredstvima i dijalogom, koji mora hitno početi, nepovredivost granica i očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ravnopravnost građana, nacionalnih zajednica i etničkih grupa, široka autonomija i poštovanje principa Ujedinjenih nacioja, OEBS-a i Saveta Evrope.
Nova demokratija smatra da su ovi naši stavovi upravo ugrađeni u Predlog zaključaka koje danas treba da usvoji naša skupština, pa je to veoma bitan razlog našeg opredeljenja da upravo glasamo za ovakve zaključke, koji su predloženi.
Apelujemo na Albance na Kosovu da, u ime zajedničke budućnosti, zajedničkog puta u evropske integracije, odustanu od maksimalističkih zahteva na liniji secesije, da osude terorizam i počinjene zločine i da od svojih političkih vođa zahtevaju hitno otpočinjanje dijaloga u ime mira i pronalaženja rešenja koje će biti prihvatljivo za sve građane Kosova i državu Srbiju u celini.
Posebno su značajne mere za uspostavljanje narušenog poverenja i povratak svih iseljenih svojim kućama, uz potpunu garanciju države za njihovu bezbednost i sprečavanje ekstremista da se ljudi vrate svojim kućama. Potrebna je državna pomoć u obnovi porušenih kuća, abolicija za sve one koji nisu počinili zločine, rešenje svakog pojedinačnog humanitarnog problema u saradnji sa međunarodnim humanitarnim organizacijama, normalizacija obrazovanja, rada zdravstvenih službi, snabdevanja i sl., formiranje mešovitih srpsko-albanskih komisija koje bi se bavile svim aspektima normalizacije života na Kosovu, a verujemo da će ovo biti i prioriteti privremenog izvršnog veća koje će danas, verujem, usvojiti ova skupština.
Posebno pozdravljamo izjavu gospodina predsednika Vlade, koji je objavio odluku da se u potpunosti ispoštuje dogovor predsednika Miloševića i Jeljcina i smatramo da će to u najvećoj mogućoj meri otkloniti sve i brojne teškoće za otpočinjanje dijaloga.
Nova demokratija se zalaže da pravosudni organi ubrzaju postupke i u skladu sa zakonom kazne sve one koji su počinili zločine, kao i sve organizatore i izvođače terorističkih aktivnosti. Isto tako, u skladu sa zakonom, potrebno je suditi svakom pojedincu koji je zloupotrebio službena ovlašćenja u pogledu zlostavljanja civila ili uništavanje imovine, ako je takvih slučajeva uopšte i bilo.
Nova demokratija smatra da država Srbija nema šta da krije na Kosovu, da je jasno da je terorizam na Kosovu u funkciji separatizma i nasilnog menjanja granica, što je savremenom svetu neprihvatljivo. Zato se Nova demokratija zalaže da što više stranih diplomata i posmatrača, a to je i do sada u velikoj meri bio slučaj, ostvari direktan uvid u pravo stanje stvari na Kosovu.
Za pohvalu je i saradnja države sa međunarodnim organizacijama i to treba nastaviti. Nema razloga da ne prihvatimo one dobre usluge međunarodne zajednice koji su na liniji pravednog rešenja problema i koji ne ugrožavaju interese naše države i našeg naroda. Jedino rešenje i za Srbe i za Albance jesu mir, dogovor i zajednički put u evropske integracije. To je i jedino rešenje za ceo balkanski region. Zbog toga za Novu demokratiju od posebnog značaja jeste zaključak koji će usvojiti ova skupština, koji govori o privrženosti Srbije da u okviru Jugoslavije aktivno učestvuje u savremenim evropskim i svetskim integracionim, ekonomskim, političkim, kulturnim i drugim procesima. To je politika koju je Nova demokratija od početka zastupala i raduje nas da je postala zvanično opredeljenje Vlade i Skupštine, ali je neophodno to i konkretizovati.
Da bi taj posao bio lakši priložiću dva dokumenta Nove demokratije i molim da uđe u zapisnik ove sednice, i to novodemokratski projekat rešenja srpsko-albanskog spora od 07. aprila 1997. godine i načela srpske nacionalne politike u novim istorijskim okolnostima, koje je usvojilo Predsedništvo Nove demokratije 10. jula ove godine. Uverena da dolazi vreme tolerancije, vreme rešenja, kvalitetnog zajedničkog života koji je moguć, saradnje i dijaloga, Nova demokratija poziva sve građane ove zemlje da se svako oslobodi mržnje, netrpeljivosti i predrasuda, da živimo da bismo dograđivali civilizacijske vrednosti, a ne da ratujemo zbog ciljeva iz prošlosti. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Jožef Kasa, šef poslaničkog kluba Saveza vojvođanskih Mađara.

Poštovani predsedniče, poštovani predsedniče Vlade, u mom izlaganju najverovatnije nešto novo neću danas reći i neću odstupiti od dosta poznatih stavova Saveza vojvođanskih Mađara, koje smo u proteklim vremenima izneli vezano za problem Kosova.
Pre svega, moram i to da kažem, da u nekim stvarima se možemo složiti sa određenim konstatacijama i sa određenim zaključcima. Međutim, ima različitih viđenja, različitih stavova, najverovatnije zbog različite ocene i procene izvora informacija i tretiranja tih informacija sa kojima raspolažemo. Međutim, jedno je suštinsko, da svi narodi u Republici Srbiji, odnosno državi Jugoslaviji, moraju naći zajednički jezik u istim granicama, u istoj domovini. To smo oduvek zastupali i glasno i jasno rekli. To se odnosi i na većinski narod. 65% življa ove Republike ima etničke zajednice kojih ima 1/3 ukupnog stanovništva.
Bitno je da se ne trudimo, pogotovo ne primenjujemo silu u prevaspitavanju jednih i drugih. Srbi moraju ostati Srbi i treba da ostanu Srbi, a dozvolite da i Mađari ostanu Mađari sa svim svojim različitostima sa kojima se i jedni i drugi diče, i u kulturi, i u jeziku, i u veri, i u svim ostalim osobenostima etnike.
Ne možemo se složiti u tome da je Vlada uradila sve da bi rešila ovaj problem, pre svega u tome se ne slažemo da nije na vreme preduzimala mere da bi sprečila eskalaciju problema do ovog nivoa u kojem se nalazimo, odnosno do kojeg smo došli. Problem nije od juče. To se provlači više godina, možda više od desetak godina.
Zašto je trebalo policiji da primeni ovakvu silu danas, kada je više mogla uraditi pre nekoliko godina u sprečavanju unosa oružja, u sprečavanju pojave terorizma i banditizma na tom terenu. Ta policija, naša državna, bila je prisutna u pojačanom sastavu i ranijih godina, bar ceneći iz budžetskih stavaka, što smo ovde zajedno izglasavali. Šta su tamo radili? Zašto su dozvolili da dođe do ovakvog banditizma i terorizma? Zašto je primenjen državni terorizam u ovom smislu, kada je to moglo biti davno izbegnuto.
Siguran sam da je Vlada, možda ne ova, nego ranije vlade, da su na vreme preduzeli mere do eskalacije ovog sukoba ne bi došlo, do ovakvih razmera. Sigurno ne bi ni došlo do takve duboke mržnje među stanovnicima jednog područja, što se može videti, čitati iz štampe i medija, a i na poslaničkim grupama gde sam prisutan, jer prisutna je duboka mržnja prema svemu što nije srpsko.
Gospoda koja zastupaju, verujem da su ugroženi Srbi na Kosovu, koja zastupaju taj živalj na tim odborima i ne primećuju sa kakvom mržnjom govore o svim problemima, što eventualno druge etničke zajednice imaju.
Želeo bih da kažem i to da rešenje etničkih problema je potrebno vršiti prema svim etničkim zajednicama u Srbiji. Nije samo albansko pitanje otvoreno, iako je to najteže, nego je pored otvorenog albanskog pitanja otvoreno i mnogo drugih pitanja koja su prisutna u problemima etničkih zajednica. Ne valja stalno naglašavati da su u Srbiji i u Jugoslaviji sva pitanja rešena prema najvišim evropskim i svetskim standardima, a zanemarujemo svakodnevne prisutne probleme koje tište pojedine etničke celine.
Kada Savez vojvođanskih Mađara traži rešenje za vojvođanske Mađare, istovremeno traži za sve etničke zajednice, za sav živalj u Srbiji i Jugoslaviji. Ne tražimo nikakav iznimak, tražimo samo poštovanje Ustava, ne na papiru nego i u stvarnosti, jer zaista, prema Ustavu svi imamo ista prava, i iste obaveze. Međutim, mi koji živimo na terenu i suočavamo se sa svakodnevnim problemima, znamo kako se izvršavaju te ustavne obaveze. Etničke čistke, koje se danas ovde osuđuju na Kosovu, u istoj meri se primenjuju u Vojvodini, samo sa druge strane. Izvršene su i etničke čistke u svim državnim organima, u policiji, u carini, u sudstvu, u školstvu, svugde. Molim vas lepo, uzmite te podatke i na bazi podataka možete oceniti šta se dešava. To je praksa. Da ne zaoštravamo danas na problemu Kosova ova pitanja, Savez vojvođanskih Mađara će u svakom slučaju podržati takve zaključke "Narodna skupština Republike Srbije potvrđuje odlučnu rešenost Republike Srbije, njenih građana i svih organa vlasti u Republici, da se na Kosovu i Metohiji, kao i svuda u Srbiji, obezbedi poštovanje zakona, puna ravnopravnost, miran i bezbedan život svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost". Jedino bih molio u sledećem stavu kod nacionalne osobenosti, kao što je jezik, pismo, tradicija, kultura i običaji, da se doda i "vera". To je različito u ovoj zemlji. Inače mi je posebno drago da je konačno u dvanaestoj stavci, stavljeno na papir da kao metod rešenja krize na Kosovu mogu biti politička sredstva i dijalog, kao jedini put mirnog i demokratskog rešavanja problema na Kosovu i Metohiji, jer smo ovaj stav uvek zastupali. Poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije i SRJ, što Savez vojvođanskih Mađara i vojvođanski Mađari oduvek tvrde da samo tako može biti, a rešenja usklađena sa ustavima Srbije i SRJ u međunarodnim standardima i u oblasti ljudskih i građanskih prava i prava pripadnika nacionalnih manjina, ali ne samo deklarativno, nego i suštinski i da se konačno ostvari ravnopravnost svih građana, svih nacionalnih zajednica i etničkih grupa na Kosovu i Metohiji, bez mogućnosti za bilo čiju majorizaciju, ne samo na Kosovu, već svugde u čitavoj našoj zemlji.
Hvala vam lepo.

Ima reč narodni poslanik Nenad Čanak, šef poslaničkog kluba demokratskih stranaka.
Molim narodne poslanike za tišinu.

Dame i gospodo, drugarice i drugovi, narodni poslanici, istorija nije počela juče i neće se završiti već sutra. Ništa što se sada događa neće se zaboraviti. Ranije generacije su pokušavale da razreše niz ovih pitanja o kojima mi danas razgovaramo, a nisu uspele.
Nisam siguran ni da ćemo mi pronaći rešenje, a vi sigurno nećete. Radi se o nečemu drugom. Danas je osma godišnjica usvajanja Ustava Srbije, a to je, moram da podsetim, bio prvi upad u ustavni sistem i poredak SFRJ. Ustav Srbije od pre osam godina je bio prvi secesionistički ustav na teritoriji SFRJ i nepoštovanjem tog ustava SFRJ je otvorio princip jačega, princip nasilja koji i danas gledamo i na Kosovu. Ako Srbija nije poštovala Jugoslaviju, zašto bi Kosovo poštovalo Srbiju. To je ono o čemu se ovde sada radi. Tada je o Kosovu govoreno sa pozicije sile i snage, kao o istorijskoj srpskoj teritoriji, što on sigurno i jeste, a Vojvodina je istovremeno u srpskom etničkom prostoru, što ona sigurno i jeste. Međutim, ako to nisu dvostruki standardi, ne znam šta su dvostruki standardi. Isto tako se sutra može postaviti pitanje ukoliko se okrene odnos snaga, zbog čega se na Kosovu ne bi primenio etnički, a na Vojvodinu istorijski pristup i time da dođemo do toga da ni Vojvodina ni Kosovo ne budu u Srbiji, ako se okrene odnos snaga. Još marta meseca sam baš zbog toga tražio sa iste ove govornice da se napravi anketni odbor koji će razmotriti probleme koji su se tog trenutka događali u Drenici.
Vi se sećate, tamo je bio masakr nad 42 civila, tako su preneli neki mediji, a ne kažem da je to tačno, to je samo tako preneto. Međutim, istovremeno kada je to odbijeno, ja sam napomenuo da će doći do niza problema oko kojih ćemo razgovarati. Danas je to Klečka. Da li mogu sada da tražim da se napravi anketni odbor da se utvrdi pravo stanje stvari, da li sada mogu da tražim da saznam šta se desilo tamo? Mora se primetiti da je gospodin predsednik Vlade spomenuo da su tamo spaljivana i deca. Ja sam užasnut time i zbog toga bi mi bilo strašno drago da saznam ime i prezime tog deteta koje je tamo spaljeno. Moram da primetim, da prema našim saznanjima, na listama nestalih osoba ne postoje deca.
Ja bih vas molio da o tome progovorimo, imenom i prezimenom, da se ne zavaravamo više kao što je bilo priča tipa propagandi - 40 beba u Vukovaru zadavljenih, kao što je i priča o deci u Banja Luci, koja su umrla jer nije bilo kiseonika, što su sve neproverene neistine, laži koje su služile u propagandne svrhe. Moram da primetim da se Odbor za odbranu i bezbednost ove iste skupštine nije sastao u toku ove godine, a ja sam član tog odbora i nisam dobio ni jedan poziv.
Moram da primetim da posle šest meseci nikakvu aktivnost koju je ova skupština imala i ova vlada, nije došlo ni do kakvih rešenja, ni do čega drugog, osim do krvoprolića, gde ginu ne samo policajci, već i regruti, i to na istom tom Kosovu.
Zato vas pitam, ako je sada ovo nekakvo rešenje, to privremeno izvršno veće, zašto je ono privremeno i zašto se ne proglasi vanredno stanje, pa da znamo na čemu smo, nego se sada prave opet neka polurešenja koja su produkt nagodbi, koja su produkt dogovora, u smislu zadržavanja vlasti, a skrivanja od očiju građana ove zemlje najvažnijeg problema. To je pljačka koja je ovog trenutka u toku, pljačka državne i društvene narodne imovine, takozvanim privatizacijama, kojima ovog trenutka zbog užasa Kosova niko ne posvećuje pažnju. Upravo zbog toga što niko o tome ne vodi računa, ne vodi računa ni o tome da u Kragujevcu imate ogroman priliv ljudi, tu je gradonačelnik Kragujevca, neka kaže, ogroman priliv izbeglica sa Kosova, koji prave probleme ionako teškoj situaciji u tom posrnulom industrijskom centru. Isto tako, vi pokušavate ovde da nas ubedite da naknadno saučestvujemo u propaloj politici na Kosovu, zbog koje je pre 10 godina ukinuta, ne samo autonomija Vojvodine, nego je počeo i kompletan raspad bivše zemlje. Upravo se o tome ovde radi. Da skratim, mi imamo jednostavnu situaciju da nas okružuju zemlje, Mađarska i Albanija, koje sa obe strane svojih granica imaju većinsko isto stanovništvo.
Neću vas zamarati istorijskim detaljima, ali sam doneo da vam pokažem kartu (drži u rukama kartu) Trijanonskog ugovora. Ovaj crni prostor ovde je ono što je Mađarskoj skinuto kada je izgubila rat. Ona je izgubila polovinu teritorije i trećinu stanovništva. Upravo to će se dogoditi i ovoj zemlji ako nastavite vi da je vodite. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Živković.

Poštovani predsedniče Skupštine, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri, kolege poslanici, minulog proleća na prostorima Kosova i Metohije je došlo do eskalacije albanskog terorizma. Teroristi su presecanjem važnih komunikacija, svakodnevnim akcijama na policijske patrole, kidnapovanjem civila i svirepim zločinima prema nedužnom civilnom stanovništvu, pokušali da parališu život u tom delu Republike Srbije i da izazovu intervenciju međunarodnih snaga.
Energičnom akcijom policije i vojske razbijene su terorističke bande, putevi su deblokirani i taj deo teritorije kontrolišu naše snage bezbednosti. U poslednjem trenutku je sprečeno najgore. Sačuvan je teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje na prostorima Kosova i Metohije.
Mere koje je Vlada Republike Srbije u poslednjih nekoliko meseci preduzela na razbijanju terorističkih bandi albanskih separatista su dale izvanredne rezultate. Teroristička jezgra su razbijena, kanali šverca oružja i strateških proizvoda su presečeni. Na Kosovu i Metohiji, mora se to jasno reći, nema ni gladnih ni žednih niti onih koji su pod vedrim nebom. Svi građani su, bez obzira na veru i naciju, a čije su kuće stradale od terorističkih bandi, smešteni na sigurno.
Vlada Republike Srbije je obezbedila dovoljne količine svih neophodnih prehrambenih proizvoda, higijenskih sredstava, lekova i to za sve građane bez obzira na nacionalnu i versku pripadnost.
Sve manipulacije oko nekakve humanitarne katastrofe na Kosovu i Metohiji imaju jedan jedini cilj, a to je da se ohrabre snage terorizma i separatizma, a obeshrabre snage koje su za mirno i političko rešenje problema na Kosovu i Metohiji.
U proteklih nekoliko meseci na Kosovu i Metohiji Srbija je bila na najtežem ispitu. Smatram da smo taj ispit i kao država i kao narod položili. Srbi i Crnogorci, kao i ostali čestiti građani Kosova i Metohije, su pokazali visok stepen patriotizma. Iskreno smo se plašili i strahovali da će sukobi pokrenuti reku iseljenika, ali se to nije dogodilo.
Kod najvećeg dela našeg naroda na Kosovu i Metohiji je preovladala svest da se na Kosmetu brane ne samo prošlost i budućnost Srbije. Osnovni uslov za očuvanje zemlje je jedinstvo naroda. Srbi i Crnogorci sa Kosova i Metohije visoko i iskreno cene solidarnost, političku i ekonomsku, ali pre svega brigu i požrtvovanje građana centralne Srbije i Vojvodine ispoljene u najtežim momentima za Kosovo i Metohiju.
Sada je glavno pitanje - kako dalje?
Ne smemo posustati. Moramo očuvati jedinstvo naroda. Moramo razvijati i poštovati politički konsenzus svih patriotskih snaga u zemlji. Tako ćemo lakše prebroditi sva iskušenja na koja smo stavljeni, i ona koja nam prete. U ovom trenutku je najbitnije da nastavimo sa iskorenjavanjem terorizma.
Uprkos međunarodnim pritiscima moramo da istrajemo u zahtevu da se problemi na Kosovu i Metohiji mogu rešavati isključivo uz poštovanje našeg Ustava. Moramo preduzeti sve da bi se pronašao modus vivendi na Kosovu i Metohiji, da se otvore perspektive za sve ljude koji tamo žele da žive u miru.
Naša generacija ima istorijsku ulogu, da reši problem koji nam se kroz vekove proteže i nagomilava. Kosovska nesreća nam je pružila priliku da se definitivno obračunamo sa albanskim separatizmom i terorizmom i oružjem, ali i organizovanošću naše države, mudrošću i patriotizmom.
Protekli događaji su pokazali da imamo i snage i motiva za to. Ovo su veliki događaji i iziskuju velike žrtve i odricanja i ne dozvoljavaju improvizacije. Pri tome se moramo pomiriti sa činjenicom da ćemo još dugo na prostorima Kosova i Metohije biti prinuđeni da se hvatamo u koštac sa albanskim terorizmom i da moramo istrajati.
Uslov da što spremniji dočekamo budućnost na Kosmetu je pre svega jačanje srpskog korpusa, i u etničkom i u ekonomskom smislu. To je glavni bedem albanskom separatizmu. Krajnje je vreme da se krene u proces naseljavanja Kosova i Metohije Srbima, da se obezbede realni izvori sredstava za tu namenu i da se što pre uspostavi kakva-takva etnička ravnoteža.
Srbi i Crnogorci na Kosovu i Metohiji veruju u svoju državu. Mi smo spremni na zajednički život sa svima na prostorima Kosova i Metohije, pa i sa Albancima. Želimo život u miru, po svim civilizacijskim normama. Spremni smo da iz kosovskih zgarišta gradimo bolji život. Na Kosovu i Metohiji mesta ima za sve ljude dobre volje, za sve koji ovu državu smatraju svojom.
Na Kosovu i Metohiji mesta nema i ne sme ga biti za zločince i teroriste, one koji su podigli oružje na državu i njene građane. Svi oni moraju biti izvedeni pred sud pravde i odgovarati za nezapamćene zločine koje su počinili prema nedužnom stanovništvu. To je dužnost i obaveza naše države. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Drage kolege poslanici, vašu pažnju ću zadržati samo na dve stvari. Po učešću Amerike u ovoj našoj krizi i o Resniku i o njihovoj očiglednoj vezi.
Svaki vek kao da sledi prirodni zakon, uzdiže jednu državu koja ima moć, želju, intelektualni i moralni uticaj, da izgradi međunarodni sistem na osnovu sopstvenog sistema vrednosti. Treći put u ovom veku Amerika se prihvatila zadatka da prenese isključivo svoje vrednosti na ceo svet da bi izgradila jedan sasvim nov svetski poredak.
U toku svoje istorije SAD su primenjivale dva osnovna principa koja se kratko nazivaju zvezdom vodiljom i vitezom krstašom. Taj prvi princip po kome je najbolji način da Amerika proširi svoje vrednosti je da razvija demokratiju u svojoj zemlji i da ona kao takva služi kao zvezda vodilja.
Drugi princip viteza krstaša zastupa stav da te vrednosti treba proširiti svetom gotovo silom. Obe škole potiču iz posebne američke istorije i uverene su da ostatak sveta može da živi mirno samo ako usvoji to američko shvatanje pravde i demokratije.
Amerika od 1917. godine, od kada je stupila na scenu međunarodne politike, odbacila je sve evropske uzore jer su njena iskustva sasvim drugačija. Američki naseljenici, za razliku od nas na Kosovu i Metohiji, sretali su se sa praznom zemljom između dva okeana. Nijedan od suseda nije raspolagao tom količinom moći kojom bi mogao da ograniči uticaj Amerike.
U svojih 14 tačaka državnik Vudro Vilson je 1919. godine, na Pariskoj mirovnoj konferenciji, saopštio Evropljanima da međunarodni poredak treba graditi na samoopredeljenju naroda, a ne na ravnoteži snaga.
Danas se svet nalazi pred sukobom koji između ostalog suprotstavlja baš ta dva odnosna načela KEBS-a o međunarodnom poretku u Evropi, a to su načelo o nepovredivosti granica nasuprot pravu naroda na samoopredeljenje.
Na tom sukobu smo trpeli juče preko Drine, danas nam pokušavaju da nametnu trpljenje na Kosovu i Metohiji. U tom kontekstu, kada se ponovo definišu interesi SAD u posthladno ratovskoj eri, kriza u Jugoslaviji postaje važan test na kome Severnoatlantski pakt treba da pokaže kako može da napusti dosadašnji okvir delovanja, a da ne napusti istorijsku scenu.
Danas dokazivanje NATO-a ima fantastičnu priliku na Kosovu i Metohiji, nažalost potvrđenu februara 1994. godine isceniranim sukobom na pijaci Markale, što se nastavilo preko raznih diplomatskih i vojnih aktivnosti, do oluje koja je ne pod zelenim, ali pod žutim svetlom, kako je Kristofer govorio, završena sa upotrebom avijacije NATO-a u Republici Srpskoj.
Vrhunac te vojne intervencije su samo naizgled bile upotreba krstarećih raketa "tomahavk", politička poruka je bila druga i bila je vrlo jasna - NATO je definitivno potvrdio da je spreman pre svega za operacije nametanja mira. Srpski vojni porazi su izazvali talas oduševljenja u američkoj javnosti, a u medijima je ostalo gotovo neprimećeno, da je njihova posledica u stvari etničko čišćenje i izbeglištvo nekoliko stotina hiljada Srba iz Krajine i Zapadne Bosne.
Ja se nadam da nikakva analogija nikada neće biti primenjena od NATO-a do ovog ćutanja medija. Međutim, suočeni sa nesposobnošću Amerike da izgradi taj novi svetski poredak i nedostatak želje i moći da se iz te uloge povuče, nama se dešava za ovaj vikend Resnik, to je selo nadomak grada u kome sam ja rođena, i u kome žive moji roditelji i nadomak kojeg, 27 km, živi moja porodica.
Očekujući posetu Sadako Ogata, visokog komesara za izbeglice, režira se farsa koja traje, kao što rekoše u Dnevniku, tačno onoliko dok ima i posmatrača. Izmišljenom brojkom ljudi pod vedrim nebom, predstavom režiranom za gospođu Sadako Ogata, što je vrlo značajno, na bazi čijih izveštaja se formulišu stavovi Saveta bezbednosti, koji su osnova za donošenje Rezolucije 1199, pokušavaju da se ponište žrtve nedužnih civila i onih koji su odlučili da se bave pozivom odbrane zemlje.
Dalje, oni koji pišu o akcijama i dejstvima "na planini Ćićevici", zaslužuju da ih pomenem - planina Čičavica se nalazi južno od Vučitrna, na istoku koje se nalazi Drenica. Ako je za poznavanje činjenice da je Drenica bila druga srpska Sveta gora potrebno poznavanje istorije, za upotrebu pravog naziva planine je potrebno mnogo manje znanja. Međutim, problem se očigledno sastoji u onom izvoru informisanja, o kome je ovde bilo reči. Tako tu planinu nazivaju oni koji su osamdesetih godina moj rodni Vučitrn prekrštavali u Vuštri, želeći da se zatre i srpski koren. Neka im na čast služe takvi izvori.
Uvažavajući geopolitičku realnost, sopstvenu moć, odgovornost učešća u vlasti, a koristeći ugled ovog doma i pravo ove govornice, hoću da kažem sledeće - ima onih kojima je Kosovo i Metohija daleko i kojima će ostati neshvatljivo zauvek. Ti koji su u svetu dobri preko naših leđa, oni jesu po svom delovanju vrlo opasni, jer se nazivaju Srbima, ali na sreću, njihov je uticaj beznačajan. Ima onih koji poznaju značaj Kosova i Metohije, njegovih manastira, prirodnih blaga, mogućnosti tržišta i veličine biračkog tela, koji će iz svojih razloga, ljubavi ili interesa, učiniti sve napore da ovaj prostor sačuvaju.
Ali ima nas kojima je Kosovo i Metohija život. Nismo birali mesto rođenja, nismo ni otišli, ni pobegli, ne zato što smo manje vredeli i ne zato što nismo imali kuda, već zato što verujemo da je Srbija i u Vučitrnu, i u Novom Sadu, i da će ova vlada sa merama koje preduzima, rešenošću koju ima, učiniti sve da ubedi one koji misle da se zagledanjem u tuđe dvorište i očekivanjem pomoći od onih kojima je stalo samo do svog interesa, jednostavno ne može oduzeti Kosovo i Metohija. Hvala. (Aplauz.)