DRUGO VANREDNO ZASEDANjE, 28.09.1998.

OBRAĆANJA

Dragan Tomić

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Ima reč narodni poslanik Milan Božić.

Milan Božić

Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo narodni poslanici, zaključci koji su pred nama solidna su osnova za izradu državne platforme o Kosmetu, koju ćemo zastupati u pregovorima sa albanskim timom, čim ti pregovori, nadamo se, započnu.
Stav je SPO-a da državna pregovaračka platofrma mora da bude utemeljena na punoj zaštiti punog suvereniteta Srbije nad Kosmetom i da i Albancima i pripadnicima svih ostalih nacionalnih zajednica na Kosmetu moraju biti zagarantovana sva demokratska prava, u skladu sa najvišim američkim standardima. Zašto američkim - pre svega zbog toga što su to zaista demokratski standardi i zbog toga što je Srbija u etničkom smislu veoma slična SAD. U Srbiji, naime, živi više od 20 nacionalnih zajednica i etničkih grupa. U Srbiji, štaviše, kao i u Americi, žive pripadnici svih glavnih religijskih svetskih tokova. U multietničkom, multikulturnom i multireligijskom pogledu, Srbija je balkanska Amerika i zbog toga SPO posebno naglašava da pre svega moramo da se ugledamo na američke demokratske standarde.
U skladu sa ovim standardima, lojalnost državi je prva obaveza svih njenih građana. Naglašavam - lojalnost državi, a ne režimu u njoj. Borba za smenu vlasti legitimno je i osnovno demokratsko pravo, ali se ono ne može ostvariti nasiljem, nego samo demokratskim izborima. Borba, pak, za rušenje države je uvek kriminalni čin. Izvinjavam se što podsećam, a radi se ipak o jednom važnom skupu, pa moram da podsetim, na nešto što predstavlja azbuku teorije države i prava. Nažalost, veliki moćni svet, koji sebe naziva demokratskim, proglašava Ibrahima Rugovu za demokratu, jer se on zalaže za to da tobože mirnim putem sruši srpsku državu i na njenoj teritoriji proglasi novu ili prisajedini nekakvu albansku državu.
SPO naglašava da je upravo taj kriminalni politički program Ibrahima Rugove porodio današnji albanski terorizam i zločine. Kada kažemo da smo za demokratski dogovor sa Albancima, mi iz SPO-a jasno i glasno kažemo da pregovora o tome - u kojoj je državi Kosovo - ne može biti. Kosovo je u Srbiji i Srbija je na Kosovu. To je nesporno, a odavde može da počne dijalog.
Neka naši prijatelji Amerikanci sastave listu najviših američkih demokratskih standarda za nacije, vere ili rase u njihovoj državi, a mi se unapred obavezujemo da će svi ti standardi biti zagarantovani i Albancima i svim ostalim nacionalnim zajednicama na Kosmetu i u celoj Srbiji. Hoćemo li, dakle, biti bombardovani zbog toga što smo tako snažno privrženi baš američkim demokratskim standardima, Povelji Ujedinjenih nacija i međunarodnom pravu?
Albanija je danas najveća baza međunarodnog terora, islamskog fanatizma, i budimo realni, sveopšteg haosa. I ta i takva Albanija, koja najdirektnije stoji iza agresije na Srbiju, postala je miljenik i štićenik NATO pakta i njegovih članica. Političke vođe kosmetskih Alabanaca proglašavaju se za barjaktare evropske demokratije. Zar one demokratije koja počiva na plemenskim zatvorima od pre nekoliko vekova, na krvnoj osveti i na ropskom statusu albanske žene, zar one demokratije i kulture koju smo upravo upoznali u Peći ili u Glođanima?
Jedan Musolinijev general, vele, je za vreme Drugog svetskog rata obišao Kosmet, tada okupiran, i užasnuo se civilizacijskim nazadlukom na jednoj, ali se i oduševio bljeskom duhovnosti na drugoj strani i kažu da je darovao Visoke Dečane velikom svotom, rekavši: "Ova zemlja pripada narodu koji je sagradio ovu lepotu".
Početkom XII veka, kada su se prvi Albanci sa onih brda spustili na Kosmet, tamo su zatekli na stotine srpskih crkava, manastira i zadužbina. Nema na Kosmetu ni jednog toponima, ni jednog naziva sela, grada, brda, reke ili potočića, koji ne nose srpsko ime.
Nema tog NATO pakta, ni pretnji, koji nas mogu prisiliti da prihvatimo da Srbica postane Skenderaj. Hvala. (Aplauz.)

Dragan Tomić

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Hvala. Ima reč narodni poslanik Milovan Bojić, a neka se pripremi narodni poslanik Dušan Matković.
...
Srpska radikalna stranka

Milovan Bojić

Jugoslovenska levica
Uvaženi gospodine presedniče, članovi predsedništva, poštovani narodni poslanici, centri međunarodne vojne, političke, finansijske moći optužili su Srbiju da skriva istinu na Kosovu i Metohiji, pa su grozničavo krenuli u njeno otkrivanje. Diplomate, novinari, humanitarci, obaveštajci i razni svetski izviđači nesmetano su mogli poći od uzroka ka posledici stanja na Kosovu. Uvideli su oni da je istorija Srbije, odnosno Kosova i Metohije istorija neviđenog egzodusa Srba iz ove pokrajine, sa stotinama hiljada prognanih i desetinama hiljada ubijenih. Saznali su takođe da je država Srbija na Kosovu i Metohiji, kao njenom organskom delu, uložila desetine milijardi dolara i pored neviđenog prirodnog priraštaja Albanaca, čineći sve da bolji život tamo bude dostupan svima.

I saznalo se šta je istina. Srbija ne napada, nego se brani, ne štiti samo Srbe, već sve koji u njoj žive. Istina se, dakle, ne nalazi u činjenicama, nego u njihovom skladu. Ali, danas se na Kosovu, čini mi se, više nego ikada pre potvrđuje da istina ne čini toliko dobro čovečanstvu, koliko izvrgavanje istine čini zla. I kao što svetlost baca senku, istina otkriva tajnu, ona izbija na videlo i kada je niko ne traži. I izbilo je na videlo da se manjina želi proglasiti u narod, kome jedino još nedostaje samostalna republika. Oni, koji su tražili istinu, nisu umeli ili hteli da je podnesu. Bila je za njih neprijatna. Protiv neprijatnih istina postoji samo jedan lek, treba se pomiriti sa njima. Ali, kako odstupiti i napustiti predstavu, povući glumce i režiju, zaboraviti ulog i sredstva?

Niko ne poseduje monopol nad istinom i niko nema povlasticu da greši. A svi mi grešimo, neki više, a neki stalno. I grešiti je ljudski, ali istrajavati u tome je đavolski. Tako je, pa makar i od Amerike dolazilo. Samo zlobni žmure danas nad krečanama i streljanama na Kosovu i Metohiji. Iako zloba najvećim delom sama ispija svoj otrov, opasno ubija istinoljublje kao osnovnu i najbitniju crtu karaktera. Onaj ko laže skoro da nema karaktera. A ako laže pod zakletvom, nije ga uopšte imao.

Zbegovi i humanitarna katastrofa trebali su da začude svet i ishoduju intervenciju. Ali, čuda prestaju čim počnu da se ponavljaju. Laž ima sedam različitih varijanti, a istina samo jednu. I vratile su se kolone, koje niko nije proterao, vratile oružje, koje im niko iz države nije dao, primile od nje pomoć, umesto kazne. Primile pomoć od Srbije, u kojoj se uvek smatralo da onaj, koji samo za sebe živi, taj je s pravom za druge mrtav. Srbije, u kojoj je najbolji način da se čini dobro čvrsta odluka da se suzbije zlo. Srbije, u kojoj se velika dela ostvaruju, samo ako se mala izvršavaju kako treba. Srbije, u kojoj nema novih pravaca. Postoji samo jedan, od čoveka prema čoveku, ma koje vere i ubeđenja bio. Sve je, dakle, u rukama čoveka i zato ih on često mora prati. Verujem da će Albanci oprati svoje ruke od krvi i oružja, kojim su zapucali na svoju državu, bez svesti da pucaju u sebe, jer secesija je nemoguća, a zajednički život jedina izvesnost i trajno rešenje.

Poštovani narodni poslanici, konzistentna želja albanskog separatističkog pokreta za velikom Albanijom ispunjena je fanatizmom. Inopomagači i fanatizam danas Albancima na Kosovu i Metohiji ne daju da promene mišljenje, pa oni istrajno odolevaju da promene temu. Od fanatizma do varvarstva samo je jedan korak. On je kraći i pogubniji u ambijentu, u kome svi osuđuju nasilje, a isporučuju oružje. Nametati svoju volju drugom je nasilje, a nametati samoga sebe vrhunac je nasilja.

Na Kosovu i Metohiji albanski teroristi nasiljem deluju na Srbe i državi lojalne Albance, a Amerika nameće sebe Evropi. Ispašta Srbija. Ko terorizam ne kažnjava, podstiče ga i podstrekava. Borba protiv njega slična je onoj protiv raka. Uz maligno odstrani se bez zle namere i deo okolnog tkiva. Niko, pa ni Srbija borbu protiv terorizma ne vodi vazdušnim puškama i školskim mecima. Znam da je istina ta koja se oslanja na moć. Moć je ponekad jača od istine, ali i moć treba da odredi svoje granice. Ipak, gotovo je bezgranična podrška zločinstvu na Kosovu i Metohiji. Poznato je da zločincu nikad ne nedostaje izgovor, kao i da je zločin uvek veći, ukoliko je veći onaj, koji ga čini. Nereagovanje na zločin veće je od samog zločina. Ali, kao što se vatra ne gasi vatrom, tako se i zlo ne gasi zlom.

Srbija je navikla da se ne sveti, nego da oprašta, jer zna da osveta donosi zadovoljstvo za jedan dan, a oproštaj za ceo život. Jedino ne oprašta terorizmu i komadanju zemlje. Srbija je upravo takva kroz celu svoju istoriju, takva je i danas na Kosovu i Metohiji. Na neiskorenjen terorizam Srbija gleda kao na neugašen požar, koji ne tinja i gori, nego u pepeo pretvara bezbednost regiona. I umesto podrške stiže joj pretnja, a umesto nagrade nepravda. Nema veće nepravde nego kada pravda zakasni. Srećom, ni jedna velika nepravda ne traje predugo. Pre ili kasnije reći će da su je činili iz neznanja. Pa ipak, ništa nije opasnije od neznanja, koje postaje aktivno.

U svetoj odbrani zemlje Srbija se nikog ne plaši, nikog ne izaziva. U tome nikada nije bila slaba. Slabi su osuđeni da propadnu, jer život voli samo jake. Sve je osvajače pobeđivala, a gubila je od sopstvene nesloge.

Uvaženi narodni poslanici, današnjim jedinstvom za odbranu zemlje potvrđujemo da smo naučili svoju istoriju i izvukli pouke od nje. Svesni smo posve kada ljubav prema otadžbini zamre, onda i država mora umreti. Srbija, dakle, ne živi na geografskoj karti, nego u srcima njenih poslanika i građana, koji su ih izabrali. Odvažimo se, poslanici, gleda u nas Srbija i sva partiotska Jugoslavija očekuje pravdu na Kosovu, a zna da je ona neizvesnija i od istine. Mnogo više od nje. Da je pravda najređa moć, hoće li i ovog puta stići raketama? Veruju albanske vođe i njihovi strani učitelji da je ljudski život priča, da ono što ne stane u priču i nije bio život. Ne cene ga, igraju se njime, spaljuju i u prah pretvaraju ceo. Mladi vojnici, policajci i narod na Kosovu slušaju glas iz Beograda. Gledamo im danas u oči i kažemo: Možemo svoju slobodu da pronesemo kroz neslobodu istorije, a da ostanemo časni pred sobom i verni idealima. Hrabrošću odelevajmo udarima sudbine. Budimo svesni da, ako se nesreća ne može izbeći, može se savladati.

Pritisci iskušenja neka nas učvršćuju, a naša istrajna dobrota neka pobeđuje rđave namere. Neka naš život ne bude roman koji nam se desio, već roman koji smo sami stvorili. Neka mu naslov bude Srbija, teritorijalno celokupna sa Kosovom i Metohijom, kao njenim neotuđivim delom, srećom i slobodom svih koji u njoj žive.

Hvala. (Aplauz.)

Dragan Tomić

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Duško Matković. Neka se pripremi narodni poslanik Dragan Veselinov.

Duško Matković

Socijalistička partija Srbije
Poštovani predsedniče, poštovane kolege, dame i gospodo, nakon svega što smo danas čuli u parlamentu Srbije teško je dodati nešto novo, ali je lako izvesti zaključak da o Kosovu i Metohiji Srbija ima jedan jedinstven stav. Kosovo i Metohija su deo Srbije i Jugoslavije i tako će uvek biti. Ovoj generaciji je pripalo da problem na Kosovu i Metohiji reši i da, pri tom, svetu i istoriji pokaže u čemu je snaga ove države i ovog naroda.
Osnovna karakteristika sadašnjeg stanja na Kosovu i Metohiji je da je terorizam pobeđen. Ja bih želeo da istaknem još nekoliko elemenata bitnih za ocenu onoga što je bilo, kakva je sada situacija i šta treba dalje činiti.
Jasno je da je suština problema na Kosovu i Metohiji separatizam, koji su vođe i predstavnici Albanaca i njihovih političkih partija na Kosovu i Metohiji nametnuli albanskoj nacionalnoj zajednici. Zato oni i snose najveću odgovornost za ogromne žrtve, patnje i štete kod Albanaca, pre svega kod Albanaca na selu.
Sada albanski separatizam i terorizam gubi podršku kod svojih sunarodnika, što je definitivna potvrda ispravnosti naše politike - da se terorizam i teroristi i mere prema njima moraju odvojiti od pripadnika albanske nacionalne zajednice, koji žele da u miru žive i rade sa drugim građanima Srbije i Jugoslavije.
Najbolnije pitanje u događanjima na Kosovu i Metohiji je, svakako, pitanje talaca. Žrtve, zločini, otmice su ožiljci i rane na telu ovog naroda preko kojih ne možemo preći i nameću nam obavezu da za to odgovorne izvedemo pred lice naroda i pred lice pravde. Bol i patnja otetih i njihovih porodica su ogromni. Primer Orahovca i mnogi drugi primeri pokazuju najcrnju stranu terorizma, ali nam pokazuju i naličje razvijenog sveta, koji se najbolje ogleda u izuzetno teškoj medijskoj borbi koju vodimo. Predstavnici svih vodećih svetskih medija su prosto odjurili u Orahovac da na osnovu lažne informacije bečkog lista "Die Presse" vide nepostojeću masovnu grobnicu Albanaca. Ali zato neće da prikažu ili to čine na uvredljiv način prema žrtvama i njihovim porodicama kada su u pitanju brojna gubilišta i mučilišta na Kosovu i Metohiji - i Ratiš, i Klečka i ostalo.
Srbija ulaže maksimalne napore na rešavanju humanitarnih problema. Vraćene su izbeglice. Otvorili smo veliki broj humanitarnih centara, a najmoćnije zemlje i njihovi lideri upravo humanitarnu situaciju žele da koriste kao povod za pritiske i direktne pretnje vazdušnim udarima. Primer sela Resnik je ilustracija laži, režije, podmetanja, ali - još više - primer pretvaranja poraženog u žrtvu kroz tzv. humanitarnu katastrofu.
Takođe, žalostan je primer kad su predstavnici nekih međunarodnih humanitarnih organizacija i nekih zemalja sprečavali Albance da se iz sela Istinić vrate svojim kućama. Međutim, važnije od toga, mi smo, ipak, uspeli da sve te izbeglice vratimo kućama.
Kroz problem otmica, izbeglica, rešavanje humanitarnih problema, medijsku sliku, dakle, teroristi, razvijeni svet, njihove organizacije i mediji, država Srbija i Jugoslavija, dakle svi, pokazali su pravo lice i interes, a da još jednom podvučem, naš interes i cilj je miran zajednički život na Kosovu i Metohiji.
Delovanje državnih organa Srbije i Jugoslavije, pre svega državnih organa i institucija na samom Kosovu i Metohiji, od najvećeg su značaja. Efikasnost države se mora iskazati u svim segmentima. Mora se plaćati obaveza prema državi na Kosovu i Metohiji, mora se uraditi katastarski popis zemljišta, mora efikasno da funkcioniše pravosudni sistem, mora se rešiti pitanje državljanstva, pitanje popisa stanovništva, kao i da se rešavaju svakodnevni problemi građana na lokalnom nivou.
Po mom mišljenju, osnovna poluga za dugoročno rešavanje problema na Kosovu i Metohiji nalazi se u ekonomskoj sferi. Rešenje je, naravno, u aktiviranju ogromnih eknomskih resursa na Kosovu i Metohiji, a u okviru Srbije i Jugoslavije. Zato je jasno zašto su teroristi pokušali odmah na početku sukoba da onemoguće funkcionisanje ključnih kapaciteta i velikih preduzeća. Setite se samo primera površinskog kopa u Belaćevcu. Ali, u tome nisu imali uspeha. Ni jedna fabrika u protekla tri meseca nije zaustavljena zbog dejstva terorista. Radnici na Kosovu i Metohiji, Srbi, Albanci i ostali, radili su i čuvali fabrike.
Ja bih se usudio da to generalizujem: kao i u fabrikama, na celom Kosovu i Metohiji, sve ćemo čuvati i sačuvati, a pri tom zajedno živeti i raditi.
Pred nama su zadaci na povećanju proizvodnje koja radi, ali i pokretanju onih kapaciteta koji nisu radili ni pre ovih događaja. To će omogućiti zapošljavanje i Albancima, ali i okretanju svih na Kosovu i Metohiji pitanjima plata, prekovremenog rada, zapošljavanja mladih, a da u drugom planu ostanu pitanja ko je Srbin, ko Albanac, ko Musliman itd. Moramo pokrenuti "Feronikl" u Glogovcu, fabriku crepa i cigle u Đakovici, Kombinat kože i obuće u Peći, kao i ostale kapacitete. To je pravac, to je put kojim moramo ići na Kosovu i Metohiji.
Mnogo je primera da Albanci nisu u proteklim događajima napuštali posao. Vučitrn, Uroševac, Gnjilane, Peć, itd.
Očekujem da će sada biti veliki broj zahteva da se Albanci vrate na posao, oni Albanci koji su pod pritiskom separatističke politike još pre nekoliko godina sami napustili posao i fabrike. Mislim da će prvi uloženi strani kapital u fabrike na Kosovu i Metohiji označiti početak definitivne stabilizacije u ovom delu Srbije, a nekim zapadnim zemljama želim da poručim: mnogo ćete više doprineti miru na Kosovu i Metohiji ako uložite prvih nekoliko stotina miliona dolara u površinske kopove Belaćevac i Dobro Selo, Trepču i druge kapacitete, nego svim tim pritiscima i navodnim humanitarnim pomoćima, nacrtima sporazuma, sednicama kontakt i drugih grupa i sednicama Saveta bezbednosti i brojnim rezolucijama.
Posebno želim da naglasim dve stvari u okviru politike Srbije na Kosovu i Metohiji. S jedne strane, odlučna borba protiv terorista i njihovo uništenje, a, s druge strane, komunikacija sa Albancima, zajednički život, politički dogovor, sporazum koji će uvažiti poziciju države Srbije i Jugoslavije, ali i pobedu nad separatizmom i terorizmom.
Na taj način moramo trajno stabilizovati prilike na Kosovu i Metohiji, otvoriti vrata ekonomskim rešenjima, većim platama, stranom kapitalu.
Na kraju, uz veliko priznanje pripadnicima MUP-a i Vojske Jugoslavije na Kosovu i Metohiji, gde smo dobili i heroje našeg vremena, bez obzira na sve pritiske, mi imamo istorijsku obavezu: sačuvati državu i narod. Zato će jedinstvo Srbije predstavljati ključnu polugu za realizaciju zadatka koji je pred nama. Skupština Srbije će položiti ispit pred narodom, a njeni zaključci, koje istinski podržavam, predstavljaju putokaz za dalje delovanje države.
Hvala.

Dragan Tomić

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov, neka se pripremi narodni poslanik Ljubomir Kragović.

Dragan Veselinov

Gospodine predsedniče Skupštine, članovi Vlade, poslanici, Koalicija "Vojvodine" od izveštaja naše Vlade nije više ni očekivala. Ovo je njen maksimum. Od krečane u Klečki, do krečane u glavama ministara, ova vlada može uspešno da prebroji mrtve i ranjene.

Dragan Tomić

Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Gospodine Veselinov, ja  Vas moram upozoriti da se sa poštovanjem odnosite prema članovima Vlade.

Dragan Veselinov

Ovo je maksimum mog poštovanja.
Ova vlada, na žalost, osim prebrojavanja mrtvih i ranjenih dalje - izgleda - ne može da ode. No, svejedno, izveštaj Vlade je prihvatljiv. Čak neka je i polovina od onoga što je u njemu rečeno tačno, dovoljno je da bude prihvaćeno.
Odbrana zemlje ne trpi diskusiju. Međutim, Vlada koja ne razume i nesposobna je da iznese uzroke kosmetske krize, nesposobna je da predloži rešenja koja bi odgovarala celoj Srbiji, ne razume da je ceo politički sistem i ustavno uređenje Srbije u najdubljoj krizi punih osam godina i da je ovaj ustav i politički sitstem izazvao pljačku naroda, da je izazvao najveće nacionalne sukobe, da izaziva teritorijalne i regionalne napetosti i najveće konflikte, onda ova Vlada daleko od ovog izveštaja neće otići, niti verujemo da se narod išta drugo pita, hoće li sa ovom Vladom Kosmet biti spasen?
Koalicija "Vojvodina" odaje poštu svim poginulim policajcima, vojnicima i nevinim civilnim žrtvama terora i oružane pobune na Kosmetu, svejedno da li su nevini civili Srbi ili Albanci. Podržavamo odbranu teritorije Srbije i države Srbije. Odbrana zemlje je iznad interesa i ove, ma kako slabe vlade i bilo koje druge vlade, odbrana zemlje je iznad politike predsednika Miloševića, koja je veoma loša i iznad je ulagivanja vojvođanskih rukovodilaca srbijanskim ministrima i trgovcima. Niko nema pravo da zbog neslaganja sa režimom i ovom vladom u Beogradu izda Srbiju i vodi politiku dezertiranja.
Niko nema pravo, da zbog toga što se ne slaže sa ovom vladom, političkim sistemom i Ustavom ove zemlje vodi politiku nacionalnog imuniteta na odbranu države Srbije. Država je iznad interesa bilo koje vlade, bilo koje partije. Svi smo ravnopravni građani u Srbiji, u dobru i u zlu. Osuđujemo terorizam i oružanu pobunu albanskih separatista na Kosmetu. Albanci se ne bore protiv Marjanovićeve vlade i nedemokratskog režima u Beogradu, već se bore protiv države Srbije. Užasna vlada u Beogradu jedino doprinosi da albanski separatizam bude još veći.
Osuđujemo inostrane pretnje vojnom intervencijom u Srbiji. Albanski nacionalisti su odgovorni za propast kosovske autonomije, a ne Srbi. Albanci su se 1981. godine odrekli autonomije i zatražili republiku kao put za nezavisnost Kosmeta. Time su izazvali odbrambeni srpski nacionalizam, koji je potom sam evoluirao u velikosrpski nacionalizam i ratnu avanturu. Albanci su doprineli stvaranju regresivnog Miloševićevog režima u Beogradu. Albanci su doprineli da neprijateljstvo prema autonomiji Vojvodine kod srpskih nacionalista dovede do njenog nasilnog i protivustavnog rušenja. Otuda Vojvodina sa Kosmetom nema ništa, niti Kosmetu išta duguje. Postojeća Vlada Srbije i režim nisu sposobni da uspešno rešavaju kosmetsko pitanje. Vlada nije obrazložila, ponavljam, uzroke kosmetske krize, niti je predložila, niti se ova skupština, na čelu sa njenim predsednikom, ikada odvažila da se sastane i da pokušamo da stvorimo zajedničku platformu za zajednički nastup prema albanskim separatistima.
Članovi Vlade Srbije i neki službeni krugovi u Srbiji i Jugoslaviji uzaludno šire iluziju da će Rusija i Kina skočiti nama u pomoć. Nikada ruska balalajka neće zasvirati sremski bećarac, banatsko i šumadijsko kolo. Nikada nećemo u kineskom restoranu, čak ni ovde u Beogradu, dobiti ni srbijansku sarmu, ni gibanicu. Ne podržavamo politički ni ustavni sistem Srbije. Tražimo promenu Ustava Srbije i zahtevamo ekonomsku autonomiju za Vojvodinu u jedinstvenoj Srbiji.
Mi se slažemo da Srbiji pripada jedinstvena zastava, ali Vojvodini pripada njen novac. Ne pristajemo da primamo 90 dolara prosečne mesečne plate. Vojvodina nije ni Kosovo, ni Srbija i ne može Vlada Srbije da jedino vodi politiku promene statusa Kosmeta u Srbiji, a da ne predloži celokupnu promenu teritorijalne raspodele vlasti u Srbiji. Vojvodina mora da dobije svoj parlament sa zakonodavnom vlašću, a Beograd i srbijanski regioni, kao i veliki gradovi, veliku lokalnu samoupravu.
Stav Koalicije "Vojvodina" prema teritorijalnoj raspodeli vlasti u Srbiji je ovaj - jedino će Srbija iz tri dela biti cela. Srbija, Vojvodina i Kosovo su sastavni delovi integralne države Srbije. Sve ostalo je nepotrebna borba, omalovažavanje, pljačka, neprijateljstvo i zategnutost. Nema savremene Srbije ako Vojvodina ostane njena kolonija. Skupština Srbije ne sme da bude instrument dominacije 6 miliona Srbijanaca nad 2 miliona građana u Vojvodini i isto toliko građana na Kosmetu. Ni jedan region u Srbiji, pa tako ni Srbija, zahvaljujući svom broju zatvorenika ne sme postati instrument dominacije nad drugim regionima zato što imaju manje stanovnika. U Srbiji svi moramo biti ravnopravni. Srbija može da preživi kao država, ali neće preživeti, ne samo zbog ove vlade, ona neće preživeti ako se više trudi na kosovskom jugu, nego na vojvođanskom severu. Srbija mora na sever, u novu Evropu, a ne na jug u zaostale nahije stare Turske. Vojvodina traži vlast nad svojom naftom i hoće slobodan izvoz žita. Ko hoće na jug za prstom Mihajla Obrenovića, na Trgu Republike u Beogradu, neka ide na jug, srećan mu put. Vojvodina sledi put Čarnojevića i Dositeja Obradovića, na sever i tamo, u zajedničku Evropu, stići ćemo sa Srbijom ili bez nje, neka Srbija odluči.
Koalicija "Vojvodina" nudi saradnju svim patriotskim političkim snagama u Srbiji koje žele savremeni ustav i Srbiju, u kojoj će svi njeni narodi i građani i regioni biti ravnopravni. Da Kosmet ostane u Srbiji, da živi Srbija i živela slobodna Vojvodina.