Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Ovo je Ustav, ovo je Poslovnik, gde piše  da niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati osim predsednika Narodne Skupštine u slučajevima predviđenim u ovom poslovniku. Dakle, ......

Molim vas, dozvolite narodnom poslaniku da govori, izvolite.

Meni je lično drago što je danas među nama ustavotvorac, jedan od pisaca republičkog Ustava, jer u Ustavu Srbije piše: "Narodna Skupština Srbije odlučuje o ratu i miru". O ratu nije odlučivala, o miru jeste. Dalje: "Kada Narodna skupština nije u mogućnosti da se sastane, predsednik Republike Srbije proglašava ratno stanje". Da li je to on učinio? Nije. Za vreme ratnog stanja predsednik Srbije može da donosi akte iz nadležnosti Narodne skupštine dok se ne steknu uslovi da se ona sastane. Ako je predsednik donosio akte iz nadležnosti Narodne skupštine onda je mogao donositi zakone i to pod uslovom da je proglasio ratno stanje, a ne uredbe. Uredbe su podzakonska akta i one nisu u nadležnosti ovog parlamenta. Takvi zakoni i po Ustavu Srbije podnose se Narodnoj skupštini na potvrdu, čim se steknu uslovi da se ona sastane. Je li to učinjeno? Nije. Skupština se sastala 3.6.1999. godine, a ove uredbe nisu podnete Narodnoj Skupštini. Zato bih danas, umesto što je na dnevnom redu potvrđivanje uredbi trebalo da stoji, da Narodna skupština oceni da je predsednik Republike Milan Milutinović povredio Ustav Srbije i pokrene postupak za njegov  opoziv. Gospodin Milutinović je ovim uredbama izvršio državni udar, jer je uzeo više vlasti nego što mu pripada.
Budući da ste vi glasali, valjda smatrate da ne bi trebalo ni da ga poštujete. Naravno da će vladajuća većina odbiti moj predlog, da se gospodinu Milutinoviću pomogne da ode, zbog povrede Ustava, ustavnim postupkom za njegov opoziv, jer očito smatra da predsednik Republike ne mora čitati Ustav, već mora samo slušati, valjda, vrhovnog komandanta.
Gospodin Milutinović je već 100 puta iz političkih razloga morao otići, da je imao ličnog dostojanstva, otišao bi onog dana kada je odlučio da povuče granični kamen prema Beogradu. U ovim uredbama predsednik je povećao represiju prema stanovništvu i prema neposlušnim radnicima MUP-a, a sa ciljem lova na rezerviste, otimanja imovine, zatvaranja raznih radnji i zatvaranja neistomišljenika.
Uredbe o ličnim kartama i promeni boravišta uopšte nisu za Narodnu skupštinu. Te uredbe su pre za "Politikin zabavnik", "Diznilend", a možda i za "Bambilend". One su dokaz da olovka trpi sve, da olovka nema dušu, a papir trpi sve. Predsednik naređuje da za jedan dan 700 hiljada maloletnika mora imati ličnu kartu. Da je NATO pakt bacao lične karte iz aviona, ne bi uspeo da baci 700 hiljada ličnih karata za jedan dan.
Uredba o okupljanju građana je u stvari uredba protiv okupljanja građana i doneta je da se maksimalno pojača represija prema građanima. Nadalje, sledećim uredbama propisuje se kako iscediti "suvu drenovinu" i prikupiti što više sredstava i što brže naplatiti, kako efikasno oduzimati robu. Ovakvih stvari nije bilo ni za vreme Turaka.
Pa onda ide Uredba o igrama na sreću. Pa da smo mi imali sreće ne bi ni imali ovakvo državno rukovodstvo. Gospodin Milutinović naređuje ministrima da moraju da vrše funkciju i posle davanja ostavki. Po Ustavu, samo vlada u ostavci, dakle, cela vlada, kada da ostavku, mora do izbora nove da vrši funkciju. Dakle, vlada, a ne ministri. Mi nismo imali tu sreću da naša vlada da ostavku.
Interesantna je Uredba o završnom računu budžeta Republike Srbije za 1999. godinu. Predsednik Republike je potrošio 30% više od planiranog, Skupština 20% manje, a Vlada gotovo 40% više od planiranog. Predsednik i Vlada su poskupeli, poslanici pojeftinili. MUP je potrošio 80% više od planiranog, potrošio je pet milijardi dinara od planiranih tri i nešto. Potrošio je dvogodišnji rod pšenice, dakle, negde oko pet miliona tona pšenice, ili 127 hiljada ITM traktora.
Za agrarni budžet, kod poljoprivrede je potrošeno 900 miliona, to su značajna sredstva, da su ih dobili seljaci. Većina sredstava je potrošena na prerađivače mleka, ulja, hleba, i prijatelje Ministarstva poljoprivrede. Isplaćivane su premije prijateljima Ministarstva za stotine junica koje ne postoje, na fiktivnu lažnu dokumentaciju. Možda zato ministar poljoprivrede odbija sastanak sa mnom, mada ja nedeljama tražim taj sastanak.
Program naturalne razmene je propao i Vlada duguje seljacima traktore i mehanizaciju. Štedelo se na zaštiti životne okoline, omladini, sportu, socijalnim pitanjima, u rudarstvu, energetici, u nauci i tehnologiji, u kulturi. Štedelo se na brzi o porodici. Ova država se stara samo o jednoj porodici, pod parolom: "Sve porodice za jednu porodicu".
Udruženje boraca od 1990. godine dobilo je tri puta manje sredstava od Udruženja boraca 1945. Valjda nam je Tito još uvek miliji i draži.
Ministarstvo vera dobilo je malo i od toga uštedelo jednu trećinu. Ova vlast izgleda ne veruje u Boga nebeskog, već u svog zemaljskog, za vreme rata ispodzemaljskog, tj. podrumskog.
Da li je ovaj račun u stvari tačan? Ako je tako, ovde je sabrano da su rashodi (ovo je vaš papir) 16 milijardi 807 miliona 2.914 dinara. Prihodi su isto toliki, ali kad se pažljivije saberu, prihodi nisu 16 milijardi 807 miliona 472 hiljade 914, već preko 30 milijardi i 208 miliona dinara. Negde je iz prihoda iscurelo 13 milijardi i 400 miliona dinara. Po prošlogodišnjem kursu ovde nedostaje dve milijarde i 233 miliona maraka.
Ako je ovo tačno, onda imamo posla sa lopovima, i nije čudo što nam na vreme niste dostavili materijal za sednicu. Vi ste ovde predvideli sredstva za obnovu zemlje. Ja ne znam šta ćete vi obnoviti. Vi za pet godina niste uspeli da pokrpite dve rupe na putu. Iz inostranstva vam nude pomoć za obnovu Balkana, ali se zna pod kojim uslovima. Vojvodini je nuđen most, vi ste odbili da izdate vize stručnjacima, koji su trebali da procene kako će taj most da postave.
Za AP Vojvodinu, koja u budžetu učestvuje sa više od 30%, vraćeno je za njene potrebe manje od 1%. To nije jedina pljačka Vojvodine. Samo kroz ponižavajuće nisku cenu pšenice, olakšali ste Vojvodinu ove godine za pola milijarde maraka i pitate nas šta će nam autonomija. Treba nam da zaštitimo ne samo prirodna i stvorena dobra, već i da se zaštitimo da sutra ne prođemo kao Kosovo.
Sa Srbijom uvek hoćemo, Srbijom nećemo, dosta je bilo - vama žito, nama slama. Mi nećemo više slamu. Hvala.

Pauza je do 14,30. Nastavljamo sednicu u 14,30 časova.
(Pauza.)

Poštovani narodni poslanici, molim vas da nastavimo rad. Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim i ovom prilikom da sa žaljenjem protestujem zbog postupka RTV Srbije, koja je ponovo sa današnjeg zasedanja obustavila prenos govora poslanika Koalicije "Vojvodina" Marijana Rističevića. Mi smo duboko ubeđeni da naš narod i birači, bez obzira koji poslanik  i koja  politička organizacija u ovom parlamentu govori, na ovoj skupštini, da svako u našem narodu ima pravo da čuje reč poslanika. Nije toliko bitno u ovom trenutku koliko će se  te reči ovoj ili onoj političkoj organizaciji ili u našem narodu pojedincima dopasti ili ne. Ono što je bitno, to je da naš narod ima pravo da čuje Skupštinu. On ju je izabrao, on ima pravo i da je javno kontroliše. Ukoliko nije u stanju da zna šta poslanici govore, onda mi sami presecamo vezu ove skupštine sa narodom. Takvo presecanje veze mi nismo izglasali. Mi smo u ovoj skupštini izglasali da  RTS mora prenositi ovaj skup, odnosno ove naše sednice i to ravnopravno svakoga. Do sada se već u nekoliko navrata ovo dogodilo da se poslanicima Koalicije "Vojvodina" onemogućava da u narodu  budu čujni. Mi ne kažemo da sve ono što govorimo mora da se dopadne, ali narod ima pravo da čuje, ne samo naši birači, nego i ostali. Udaljavanje i izolacija Skupštine od našeg naroda jeste paradiktatura nad njim. Presecanje veza sa njim nama ne odgovara. Danas, ovde u skupštini je još manje poslanika nego što je bilo prošlog puta. Možda će  cifra da raste na 100 odsutnih poslanika. Što manje poslanika u ovoj skupštini, to će više naroda biti na ulicama, to će se više zaoštravati odnos između skupštine, koja sve više gubi politički legitimitet, a sve će se više pojačavati spoljni  legitimitet na ulicama. Država koja izgubi svoju skupštinu i nije u stanju da u njoj sukobi rivalitete, konflikte, različita mišljenja, već dozvoljava da to izmakne njenoj kontroli i da se politika preseli na ulice i da se vlast tamo zakotrlja, onda ćete vi, koji to dozvoljavate, snositi odgovornost.  Koalicija "Vojvodina" neće glasati za potvrdu ratnih uredbi koju je donosio u vreme ratnog stanja predsednik Republike Milan Milutinović. Mi ne želimo da potvrđujemo smisao ovih ratnih uredbi, zato što smo bili jedina politička organizacija u ovom parlamentu koja je govorila da Rambuje sporazum valja da se prihvati, da nemamo ništa protiv dolaska međunarodnih snaga na Kosmet, da smatramo da ukoliko odbijemo Rambuje sporazum, da ćemo sutra izgubiti još više i to  se upravo dogodilo, da ono što se naknadno prihvatilo, posle dva i po meseca rata, da je to bilo daleko gore od onoga što smo mi ovde zahtevali. Mi ne snosimo nikakvu političku odgovornost za politiku ove vlade od koje zahtevamo ostavku, mi ne snosimo nikakvu političku odgovornost za politiku predsednika Republike Srbije Milana Milutinovića, od kojeg takođe zahtevamo ostavku, niti želimo da potvrđujemo njegove uredbe, koje je donosio u to vreme. U tim uredbama, u krajnjoj liniji, ne mora biti sve sporno, jer normalno je kada je država u ratnom stanju da mora donositi i ekstremne odluke, ali mi ne možemo da podržimo te odluke jer nismo u stanju i ne želimo da podelimo bilo kakvu političku odgovornost sa Vladom i predsednikom Republike. Ne možemo da podržimo, pa makar i u ratnom stanju to bilo, pravo policije na proganstvo svih onih za koje ona poveruje da ne služe interesima države. Ne dozvoljavamo da policija tumači političku podobnost ličnosti i da li su one sposobne ili ne da brane politički integritet države. Mi, makar i u ratnom stanju ne podržavamo pravo države da ulazi u stanove naših građana, da im popisuje imovinu, pravo da to čini bez svedoka, da tu imovinu prodaju samo zbog toga što se navodno može poverovati da oni nisu  platili porez. Mi ne podržavamo pravo države da se revanšistički sveti  ili da zavodi odmazdu nad građanima, zbog toga što ovaj ili onaj nije u stanju da plati porez. Ko ne plati porez neka ide na parnični sud sa državom, a država nema pravo da ga kažnjava zato što nije isplatio porez ograničenjima na drugoj strani. Država nema prava da nikome od nas zabrani da registruje automobil, čamac ili bilo šta drugo zbog toga što neko od nas nije platio porez. Svejedno iz kojih razloga, da li je seljak zato što država nenadoknađuje  njegovu cenu  poljoprivrednih proizvoda ili iz drugih razloga. Mi ne želimo ovom prilikom da podržimo i preinačenje uredbi predsednika Milutinovića u zakone, otuda što je ova skupština ponovo sazvana na vanredan način. Ja sam i sada obavešten da i ovaj  moj govor više i ne prenosi televizija i u ovom trenutku RTS obustavila je prenos mog govora. U redu, vi ćete nastaviti umesto mene, ali to je upravo neprekidno provociranje i produžavanje de fakto nastalog vanrednog stanja u našoj zemlji. Uporno sazivanje vanrednih sednica  Republičke skupštine, sa podelom zakonskih predloga na minut dva pre ove skupštine, onemogućava svakog od nas da u svojim partijama, u krajnjoj liniji sa građanima i sa stručnjacima pažljivo te predloge ispita i učini sve da oni budu još bolji. Mi odbijamo ovom prilikom da učestvujemo u glasanju i izaćićemo iz ove skupštine zbog  toga, jer ne podržavamo metod vanredne skupštine. Mi smo pre pet meseci podneli predlog nekoliko zakona , koji nikako da stignu na dnevni red. Može se dati izvinjenje da je bilo ratno stanje, ali mi smo podneli nekoliko, po našem mišljenju izuzetno važnih zakonskih predloga, gde tražimo da se ukine postojeći zakon o javnom informisanju, da se zavede slobodna žitna trgovina, da se ukinu porezi, carine, akcize i svi drugi takseni elemeniti, koji opterećuju uvoz dizela, poljoprivrednog đubriva itd. Mi smo tražili da se ukine taksa na električno brojilo, jer državna televizija koja ne prenosi sednicu naše skupštine nema pravo na privilegovano finansiranje našim novcem itd. Mi odbijamo da u ovoj skupštini bilo ko podučava bilo kog poslanika o patriotizmu, pa tako, žao mi je, i iz Južnobanatskog regiona, gospodin Nikolić. U ovoj skupštini niko nije veći patriota od drugih, ne želimo da se u patriotizmu trkamo, ali kad gospodin Nikolić proziva poslanika u Koaliciji "Vojvodina" gospođu Karabenč da ona nije dovoljno istakla jedinstvo naroda i vojske za vreme rata, to nije potrebno da se ističe. Potrebno je, ovom prilikom, da se kaže nešto drugo, da predsednik najveće partije u ovoj zemlji i šef države nijedanput nije izašao iz svog bunkera da obiđe vojsku, nijedanput nije izašao iz svog bunkera  da ode u bolnicu, nijedanput nije izašao u narod, na televiziju da objasni zbog čega smo mi u ratu. Ti, koji su takvi patrioti iz vaše partije, o njima pre svega razmišljajte. Kad ovde učite nas o partiotizmu, gde su vam Egipćani sa kojima ste sklapali sporazume o Kosmetu, gde vam je Turkinja koja nas je ovde podučavala srpski pre tri meseca. Koliko ste uspeli da ratujete - 78 dana. Podučavate nas patriotizmu, ali Srbija je od 1914. do 1918. godine ratovala, pune četiri godine izdržala, podnela neopisive žrtve milion i petsto hiljada ljudi.             
Vi ste svojom politikom učinili da se naš narod stidi ove vlade, ovog vođstva. I, nemojte nikoga ovde smatrati manjim patriotom od vas. Razmotrite prilike u vlastitim redovima.
Mi izlazimo iz ove skupštine danas, ne zato što negiramo smisao Narodne skupštine Republike Srbije. Mi duboko poštujemo, i svako to zna, i Bogu se molimo da ova skupština uspe da preokrene svoju politiku, da izađemo iz ove velike državne krize. Ali ovakvom politikom polarizacija, zaoštravanjem nacionalnih odnosa u državi, zaoštravanjem odnosa između ... partija, mi neminovno srljamo ka građanskom sukobu, a možda i ratu.
Mi ne želimo da učestvujemo u politici koju vi na takav način negujete. Zato danas izlazimo iz ove skupštine, a za svoje ratne uredbe, za svoje zakone preinačene iz tih ratnih uredbi, glasajte vi i pred narodom snosite vi odgovornost.

Zahvaljujem, da li se još neko od narodnih poslanika javlja za reč

 Gospodine predsedniče, gospodo poslanici,  povodom rasprave o funkcionisanju ratnih propisa i predlogu da se oni ukinu i naša Skupštine ih potvrdi, dozvolite mi da povodom te rasprave kažem nekoliko reči.
Prvo, mi smo, narod naš, vojska, policija, državno rukovodstvo, ova skupština, ova vlada, uspešno i herojski i u istoriji će biti zabeleženo da smo se uspešno odbranili od najvećeg agresora koji je ikada u svetu postojao i kvalitativno i kvantitativno.
Ovde se govori o našim uredbama koje nisu ni pročitane od onih koji govore, jer da su ih pročitali, onda bi pravilno ih interpretirali. A ne govori se o tome, da su ti agresori, mimo svih pravila, svih uredbi, svih međunarodnih propisa i međunarodne organizacije izvršili agresiju na jednu nezavisnu, suverenu zemlju koju predstavlja taj narod, koji živi u toj zemlji, a koga predstavlja ova skupština, vi poslanici i mi iz Vlade. Ne osuđuju se ti ljudi, koji su to uradili i naneli velike zločine, pobili decu, civile, žene, razorili privredne objekte, to će ostati trajni zaključak ove skupštine.
Tražićemo naknadu za počinjene zločine. Ako se to ne učini u našoj generaciji, ja sam ljudima sa kojima sam se sretao rekao, učiniće naši sinovi, a imamo i unučiće, oni će ostvariti naknadu za te zločine.
Prema tome, hoću da kažem da smo i mimo ovih propisa radili, a što se tiče unutrašnjih poslova, mogu vam reći da su samo neznatne dopune bile u cilju podizanja efikasnosti u radu i te norme nisu ni primenjivane. Upravo ova o upućivanju ili ta mera izolacije, nije primenjivana tokom rata. Prema tome, to je pucanj u prazno. To znači da imamo naše kolege koji sa izmišljenim argumentima hoće da ostvaruju određene ciljeve i interese.
Moram reći da je u ovom periodu za ovih šest meseca pao ukupan broj kriminaliteta i remećenje javnog reda i mira. Sem onih krivičnih dela i onih prekršaja koji su činili agresori i teroristi na Kosovu i Metohiji i u drugim delovima zemlje. Znate da smo ih otkrivali i ovde u Beogradu. Znači, tu se povećalo vršenje krivičnih dela i prekršaja od strane agresora i od strane terorističkih bandi albanskih separatista.
Inače, u ovom proteklom periodu manje je ukupno krivičnih dela za 28,5% u odnosu na isti period prošle godine i to u privrednom delu za 13% manje, kod opšteg kriminaliteta za 30,5% manje, zatim, kod prekršaja javnog reda i mira, manje 29%. Saobraćajnih nezgoda sa nastradalim licima manje je za 28%, sa poginulim licima u saobraćajnim nezgodama manje je 24%, sa povređenim 28% itd.
Znači, nama je ukupni obim kriminaliteta nanet i direktno na njegovo povećanje je uticala Nato agresija i povećani i intenzivirani napadi terorista, naročito u periodu agresije, znači od 24.marta pa do prestanka rata.
Kao što sam rekao, u ovim propisima koji se odnose na unutrašnje poslove nije bilo bitnih izmena. Ta mera nije bila primenjivana. Znači primenjivani su redovni propisi koji su važili i u mirnodobskim uslovima, a to je predavanje izvršilaca istražnim sudijama, podnošenje prijave tužioca i primenjivane su mere pritvora od strane pravosudnih organa.
Hteo bih da istaknem da smo, iako u tim teškim uslovima, svi državni organi, a vi znate naročito unutrašnji poslovi, funkcionisali kao da nije bilo rata. Znači, građani su mogli da ostvaruju svoja prava iz upravnog dela, znači ostvarivanja prava na pasoš, na druge saobraćajne dozvole, istovremeno je efikasno zaštićena imovina i sigurnost ljudi. To je upravo rezultat i ovoga što sam vam pročitao.
Moram da kažem da je to stvarano u teškim uslovima, u uslovima kada su skoro svi objekti i oprema bili napadnuti od strane agresora. Oko 260.000 m2 prostora je unišeteno od strane agresora, koje su koristili organi unutrašnjih poslova. Naravno, sačuvali smo opremu, ljude, ali su nanete velike materijalne štete, i u tim uslovima je održan sistem veza i ukupno funkcionisanje organa unturašnjih poslova.
Prema tome, ne stoje ocene da su propisi koji su doneti bili takvi da ih ne treba prihvatiti od strane skupštine, niti su ti propisi bili izvan onoga, što inače primenjuju i druge zemlje u ovakvim uslovima. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Zlatan Peručić.