Poštovani narodni poslanici, izvinjavam se zbog ovog zakašnjenja. Odbori Narodne skupštine su morali da završe svoj deo posla, jer bez toga sednica ne bi mogla da počne sa radom. Pošto su za vršili mi možemo da počnemo sa sednicom.
Otvaram Drugu sednicu Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini.
Prema službenoj evidenciji današnjoj sednici prisustvuje 200 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja kvoruma za rad Narodne skupštine, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da u sali imamo kvorum.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da sam odobrio odsustvo sledećim narodnim poslanicima: dr Leposavi Milićević, Milivoju Miletiću, Tomislavu Markoviću, Oliveru Varagiću i Životiju Jovanoviću.
Obaveštavam Narodnu skupštinu da su pozvani da sednici prisustvuju:
- gospodin Mirko Marjanović, predsednik Vlade Republike Srbije, potpredsednici, ministri i sekretar Vlade Republike Srbije, kao i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo.
Dostavljen vam je zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Repulbike Srbije održane 23. marta 1999. godine.
Da li ima primedbi na zapisnik? (Ne.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije održane 23. marta 1999. godine.
Za 148, niko nije protiv, nema uzdržanih, 11 nije glasalo, ukupno je prisutno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije održane 23. marta 1999. godine, bez primedbi.
Dostavljen vam je zapisnik sednice Narodne skupštine Republike Srbije za vreme ratnog stanj,a održane 3. juna 1999. godine.
Da li ima primedbi na zapisnik? (Ne.)
Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje zapisnik sednice Narodne skupštine Republike Srbije održane za vreme ratnog stanja 3.juna 1999. godine.
Za 160, protiv jedan, nema uzdržanih, jedan nije glasao, ukupno su prisutna 162 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik sednice Narodne skupštine Republike Srbije održane za vreme ratnog stanja 3. juna 1999. godine, bez primedbi.
Uručeno vam je pismo zamenika predsednika poslaničke grupe Socijalistička Partija Srbije, kojim obaveštava Narodnu skupštinu da je narodni poslanik dr Miladin Ivanović preminuo 13. marta 1999. godine i da su se stekli uslovi za prestanak mandata narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 102. stav 1. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnog poslanika dr Miladina Ivanovića danom smrti 13. marta 1999. godine.
Saglasno članu 102. stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje je izabran narodnom poslaniku dr Miladinu Ivanoviću, izabranom sa izborne liste Socijalističke Partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević, u Izbornoj jedinici 29 - Peć, danom smrti, 13. marta 1999. godine.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dalje, uručeno vam je pismo predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne strnake kojim obaveštava Narodnu skupštinu da su narodni poslanici Miroslav Vasiljević i Dragan Milunović preminuli i da su se stekli uslovi za prestanak mandata ovih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Takođe, uručen vam je izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, sa predlogom da Narodna skupština, na osnovu člana 102. stav 1. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje prestanak mandata narodnih poslanika Miroslava Vasiljevića i Dragana Milunovića danom smrti.
Saglasno članu 102. stav 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika Narodna skupština na predlog Administrativnog odbora konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima Miroslavu Vasiljeviću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj u Izbornoj jedinici 3 - Novi Beograd i Draganu Milunoviću, izabranom sa izborne liste Srpske radikalne stranke - dr Vojislav Šešelj u Izbornoj jedinici 24 - Prokuplje danom smrti.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Uručeno vam je obaveštenje Jugoslovenske levice i Socijalističke partije Srbije o isključenju iz izborne koalicije Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević, političke stranke Nova demokratija.
Takođe, uručen vam je izveštaj Republičke izborne komisije kao i izveštaj Administrativnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije povodom razmatranja ovog obaveštenja, odnosno razloga prestanka mandata narodnih poslanika iz političke stranke Nova demokratija, u kome se konstatuje da je Odbor utvrdio da je isključenjem ove političke stranke iz izborne koalicije nastupio slučaj iz člana 102. stav 1. tačka 1. Zakona o izboru narodnih poslanika i predlažem da Narodna skupština, na osnovu člana 102. stav 1. tačka 1. i st. 2. i 3. istog zakona, konstatuje da je prestao mandat narodnim poslanicima: Dušanu Mihajloviću, Žarku Jokanovići, Tihomiru Arsiću, Slobodanu Raduloviću i Nebojši Lekoviću.
Saglasno članu 102. stav 1. tačka 1. i st. 2. i 3. Zakona o izboru narodnih poslanika, Narodna skupština, na predlog Administrativnog odbora, konstatuje da je prestao mandat pre isteka vremena na koje su izabrani narodnim poslanicima:
1. Dušanu Mihajloviću, izabranom sa izborne liste Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević u Izbornoj jedinici 1 - Palilula,
2. Žarku Jokanoviću, izabranom sa izborne liste Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević u Izbornoj jedinici 2 - Voždovac,
3. Tihomiru Arsiću, izabranom sa izborne liste Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević u Izbornoj jedinici 3 - Novi Beograd,
4. Slobodanu Raduloviću, izabranom sa izborne liste Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević u Izbornoj jedinici 4 - Čukarica,
5. Nebojši Lekoviću, izabranom sa izborne liste Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske levice, Nove demokratije - Slobodan Milošević u Izbornoj jedinici 16 - Kragujevac.
Saglasno Zakonu o izboru narodnih poslanika izvršiće se popunjavanje upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Uručene su vam ostavke :
- Predraga Trajkovića, na funkciju sekretara Narodne skupštine - iz ličnih razloga,
- Nebojše Rodića, na funkciju zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije - zbog prelaska na novu dužnost.
Tim povodom, a shodno članu 40. Poslovnika, Narodna skjpština može samo da konstatuje da je Predrag Trajković podneo ostavku na funkciju sekretara Narodne skupštine - iz ličnih razloga i da je Nebojša Rodić podneo ostavku na funkciju zamenika sekretara - zbog prelaska na novu dužnost. Dozvolite mi da gospodinu Predragu Trajkoviću i Nebojši Rodiću, u vaše i svoje ime, zahvalim na dosadašnjem radu.
Pošto su ostavkama sekretara i zamenika sekretara Narodne skupštine ostale upražnjene ove funkcije, neophodno je da, saglasno članu 40 stav 3. Poslovnika, zbog stvaranja uslova za normalan rad Narodne skupštine, odmah pristupimo IMENOVANjU NOVOG SEKRETARA I ZAMENIKA SEKRETARA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE.
Obaveštavam vas da sam u skladu sa čl. 24. Poslovnika Narodne skupštine, kojim je predviđeno da kandidata za sekretara Narodne skupštine može da predloži najmanje 20 poslanika, primio jedan predlog kandidata za sekretara Narodne skupštijne. Predlog vam je uručen ili će vam biti uručen u toku same sedicne. Kao što ste videli, za sekretara Narodne skupštine predložena je Snežana Đukić, koju je svojim potpisima predložilo 20 narodnih poslanika. Podsećam da, prema članu 12. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, izvestilac predlagača može da obrazloži predlog. Da li izvestilac predlagača Života Cvetković želi da obrazloži predlog kandidata za sekretara Narodne skupštine. Ne želi. Pošto smo dobili predlog kandidata za sekretara Narodne skupštine, otvaram pretres o ovom predlogu. Da li neko od narodnih poslanika želi reč? Ne želi. Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem pretres.
Dozvolite mi da saglasno čl. 12. stava 5. Poslovnika utvrdim listu kandidata za sekretara Narodne skupštine na kojoj je samo jedan kandidat, i to: Snežana Đukić. Podsećam vas da prema članu 13. Poslovnika, pre pristupanja imenovanju za sekretara Narodne skupštine, Narodna skupština treba da odluči da li će se glasati tajno ili javno. Ako Narodna skuptšina odluči da se glasa javno, glasa se prozivanjem narodnih poslanika. Da li ima predloga o načinu glasanja za imenovanje sekretara Narodne skupštine. Izvolite, reč ima narodni poslanik Života Cvetković.

Prema Poslovniku rada Narodne skupštine, predlažem da izbog sekretara izvršimo javnim glasanjem.

Zahvaljujem.  Čuli ste predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića. Ima li drugih predloga? Nema. Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum. Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića, da se imenovanje sekretara Narodne skupštine objavi  javnim glasanjem. Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster. Kraj glasanja. Za ovaj predlog glasala su 162 narodna poslanika, protiv niko, uzdržan niko, 6 narodnih poslanika nije glasalo, u sali je prisutno 168 narodnih poslanika. Konstatujem da je Narodna skupštna  većinom glasova odlučila da se imenovanje sekretara Narodne skupštine obavi javnim glasanjem , prozivkom. Pošto je Narodna skupština odlučila da se imenovanje sekretara Narodne skupštine obavi javnim glasanjem, treba da obavimo prozivanje narodnih poslanika. Pre prelaska na glasanje, podsećam vas da je u postupku sprovođenja javnog glasanja prozivkom potrebno: da se izvrši prozivka narodnih poslanika po azbučnom redu prezimena, da svaki prozvani narodni poslanik izgovori reč za, protiv, ili uzdržan, da predsednik Narodne skupštine ponovi ime i prezime narodnog poslanika, koji je glasao i njegovu izjavu, odnsno utvrdi da je odsutan ili želi da glasa i da se zapiše izjava narodnog poslanika i njegova odsutnost, uz njegovo ime i prezime na spisku. Stavljam na glasanje predlog da se za sekretara Narodne skupštine Republike Srbije imenuje Snežana Đukić. Pristupamo glasanju prozivkom narodnih poslanika. Molim potpredsednika Vladu Štambuka da proziva narodne poslanike po azbučnom redu i da evidentira njihovo izjašnjavanje.

Avramov Mita - za, Aksentijević Siniša za,         Aleksić dr Gradimir - za,Ameti Ramadan - nije prisutan, Andrić  dr Milena -  nije prisutna, Anđelković Zoran - za,Arsić Joca - za, Atanacković (Nebojša) Boban - nije prisutan, Bajović dr Snežana - nije prisutna, Baković dr Tatomir - za, Barać Milun - za, Bačević Milan - nije prisutan, Bečić Igor - za,         Bijači Antal - nije prisutan, Blažić dr Milovan - za, Božić prof. dr Milan -  nije prisutan, Bozalo Dragan - za, Bojić prof. dr Milovan - nije prisutan, Borović Borivoje - nije prisutan, Budimir prof. dr Milana - za,         Budimirović Dobrivoje Bidža - za, Budić prof dr Zvonimir -  nije prisutan, Buđanovčanin Siniša - za, Vaić mr Ibro - za, Vakić Branislav - za, Varagić Oliver -  nije prisutan, Čedomir Vasiljević - za, Veljković Vojin - za, Veljković Miroljub - za, Veselinov prof. dr Dragan - protiv, Veselić Jela - za, Vlatković Dušan - za, Vlahović Slobodan - za,         Vrbaški dr Stevan - nije prisutan, Vujanović Božidar - za, Vujačić Slobodan - za, Vujić Božidar - za, Vujović Slavoljub - za, Vukadinović Zoran - za, Vulović Srđan - nije prisutan, Vučić Aleksandar - za, Vučić Miroslav - za, Vučurović Božidar - za, Gavrilović dr Svetozar - za, Gajević Gorica - za, Gligorijević prof. dr Zoran -  nije prisutan, Golubović Dragan - za, Grubetić Ivan - za, Davidović Ljubivoje - za,  Daja Jovan - za, Dizdarević Faruk - nije prisutan, Dimitrijević Milić - za, Dimić Dragan - za, Dinić mr Voja - za,  Dinić Miodrag - za, Dobrić Dobrosav - za, Dragišić Stevo - za, Dramlić Miroslav - za, Dukić Milorad - za, Dumbelović Čedo - za, Đokić mr Nenad - nije prisutan, Đorđević Aleksandar - za, Đorđević dr Živorad - za, Đorđević Jovan - za, Đurđević Radomir - nije prisutan, Đurić Dejan - za,  Đurić Slavoljub - za , Đurković Milivoje - za, Đušić Dušan - za,  Živkov Milucu - za,  Živković Vojislav - za,  Živković Predrag - nije prisutan, Živojinović Velibor - Bata - za,  Žikić Dragan - za, Žunić Milovan - za, Zarkov Miladin - za, Zdravković Milivoje - za, Ivanović Branislav - za, Išpanovič Ištvan - nije prisutan,  Janaćković Dragoljub - za,  Janićević Bogoljub - za, Jovanović Živadin - za, Jovanović Životije - Žota - nije prisutan, Jovanović Zoran -  nije prisutan, Jovanović dr Nikola - nije prisutan, Jović Milorad - za, Jović dr Radoslav - nije prisutan, Jovičić Mile - za, Jojić Miloš - za, Jotić dr Živadin - nije prisutan, Jocić Goran - za, Karabenč Dušica - protiv, Kasa Jožef - nije prisutan, Kasaš dr Karalj - nije prisutan, Kekić Bojan - za, Kertes Mihalj - za, Kovačević prof. dr. Ivan - nije prisutan, Koka Ljuban - za, Kostadinović Zoran - nije prisutan, Kragović Ljubomir - za, Krasojević Miodrag - za,  Krkobabić dr Jovan - za, Krstin Milorad - za, Krstić Slaviša - za, Krunić Spasoje - Paja - nije prisutan, Kurtešanin Simo - za, Kučević Šemsudin - nije prisutan, Lazarević dr Jordan - nije prisutan, Lakićević Radan - za,  Latković dr Milan - za, Lekić Živadin - za, Ljubojević Dragan - za, Maravić Ljubiša - za, Marinković Stevan - za, Marjanović Mirko - za, Marjanović mr Tihomir - nije prisutan , Marjanski Lazar - za, Marković Dragomir - za, Marković Tomislav - nije prisutan, Marušić Dražimir - za, Marčetić Ratko - za, Matković Duško - za, Mijatović Milomir - za, Miković Milan - nije prisutan, Milenković Blagoje - nije prisutan, Milenković Tomislav - za, Miletić Milivoje - nije prisutan, Milićević dr Leposava - odsutna, Milovanović Dragan - za, Milovanović mr Pera - za, Milošević M. Zoran - za, Milošević dr Zoran - za,  Milutinović mr Aleksandar - nije prisutan, Minić Vasilije - za, Mirović Igor - nije prisutan, Mirčić Milorad - za, Mihailović Vojislav - nije prisutan, Mihajlović Jovanka - nije prisutna, Mihajlović dr Ljubiša - za, Mihajlović Miloje - za, Mišković Petar - za, Mladenović Slaviša - nije prisutan, Momirski dr Branislav - nije prisutan, Momčilović Stanislav - nije prisutan, Munitlak mr Ratomir - za, Murić dr Fevzija - nije prisutan, Narić dr Dušan - nije prisutan, Nenadović Slobodan - nije prisutan, Nešković dr Miroslav - Žuća - za, Nešković Slavko - za, Nešović Miloš - za , Nikitović Milan - nije prisutan, Nikolić Vladan - za, Nikolić P. Dragan - nije prisutan, Nikolić M. Dragan - za,  Nikolić B. Dragan- za, Nikolić Zoran - za, Nikolić Milan - za, Nikolić Tomislav - nije u sali, Ninčić Milan - nije prisutan, Novaković dr Mile - za, Novotni Laslo - za, Obretković Mića - za, Ognjanović Zoran - za, Olujić Tatjana - za, Pavlović Dragan - nije prisutan,  Pavlović Dušan - za, Pavlović Miroslava Dragomir - za, Pavlović Mirka Dragomir - za,  Panić Miodrag - za, Pankov Radovan - za, Pantić Dragoljub - za, Papović prof.dr Radivoje - za, Pejčić Bogoljub - nije prisutan, Pejčić Dušan - za, Penezić Tomislav Toma - za, Peručić Zlatan - za, Petijević Veselin - za, Petković Jovan Hoki - za, Petković dr Nevena - nije prisutna, Petrović Pantelija - nije prisutan, Petrović Srba - za, Pešalj Ljubomir - za, Plužarević Vitomir - za, Pomoriški Branislav - nije prisutan, Popović dr Milan - nije prisutan,  Predin Đorđe - za, Purenović prof.dr Milovan - nije prisutan, Radovanović Dragomir - za, Radovanović Milovan - za, Radovančev magistar Živanko - za, Radović Dobrosav - za, Radosavljević Novica - nije prisutan, Rađenović Duško - za, Rajević Ninoslav - nije prisutan, Ranđelović Milutin - nije prisutan, Ranković Slobodan - nije prisutan, Redžić Žarko - nije prisutan, Ristić Bojana - nije prisutna, Rističević Marjan - protiv, Rodić Milan - za, Rosić dr Gvozden - nije prisutan, Savin Zoran - za, Savić Borislav - za, Savić Predrag - za, Samardžić Milorad - nije prisutan, Svilar Rade - za, Sekulić Milija - nije prisutan, Selić Ljubiša - nije prisutan, Sečei Mihalj - nije prisutan, Simić Željko - za, Sinadinović Ratko - za, Sokolović Zoran - za, Spasić Dragan - za, Srećković dr Miroslav - za, Stamenković Dragoljub - za, Stanojević mr Milan - nije prisutan, Stanojević Milovan - za, Stanojević Momčilo - za,  Starčević Stanko - nije prisutan, Stevanović Veroljub - nije prisutan, Stevanović Ljubiša - za, Stefanović Živojin - za, Stojadinović prof.dr Ninoslav - nije prisutan, Stojković Velibor - za, Stojmirović dr Ljubiša - za, Stojmenović Jovica - za, Studen Stanko - nije prisutan, Suljević Džemail - nije prisutan, Tabaković Jorgovanka - za, Tiosavić Živorad - za, Todorović dr Vasilije - za, Todorović Dragan - nije prisutan, Tomić Dragan - za, Tomović mr Slobodan - za, Tomčić Milovan - za, Tošković Vučeta - za, Trajković Vlastimir - za, Trajković Veselin - nije prisutan, Trumpić Miodrag - za, Ćuk Milan - za, Hinić Slavko - za, Cvetković Života - za, Colić Momčilo - za, Čeković Sanja - nije prisutna, Čikoš prof.dr Josip - za, Čokić Predrag - Čole - nije prisutan, Čolić Dragan - za, Čotrić Aleksandar - nije prisutan, Čumić Stanoje - za, Šljivić Milomir - nije prisutan, Štambuk prof.dr Vladimir - za.

Molim vas da samo prebrojimo glasove.
Obaveštavam vas da je naknadno došao Nenad Đokić i glasao je za, jer sam prozivkom konstatovao da ga nema.
Pošto smo obavili glasanje za imenovanje sekretara Narodne skupštine prozivkom, zaključujem glasanje. Dozvolite mi da saopštim rezultate glasanja.
Od 170 narodnih poslanika, koji su pristupili glasanju, za kandidata za sekretara Narodne skupštine Republike Srbije, Snežanu Đukić, glasalo je 168 narodnih poslanika, dva narodna poslanika protiv, niko uzdržan.
Poštovani narodni poslanici, na osnovu vašeg glasanja konstatujem da je kandidat Snežana Đukić dobila većinu glasova narodnih poslanika, koji su pristupili glasanju, i da je Narodna skupština za sekretara Narodne skupštine imenovala Snežanu Đukić.
Dozvolite mi da u vaše i svoje ime čestitam Snežani Đukić na imenovanju za sekretara Narodne skupštine Republike Srbije i molim novoimenovanog sekretara Narodne skupštine da preuzme svoju dužnost.
(Poslanik Dušica Karabenč, iz sale: Ja sam bila protiv.)
Samo momenat, ispravićemo ako je tačno. Izvinjavam se, Vi niste bili na ovom starom spisku - znači Dušica Karabenč glasala je protiv.
Znči, pristupio je 170, za je bilo 167 i tri protiv. To je ispravka rezultata, ali to ne menja ništa na ovome.
Prelazimo na imenovanje zamenika. Uručen vam je Predlog odluke koju je podneo Administrativni odbor. Kao što ste videli, za zamenika sekretara Narodne skupštine predložena je Marica Savić.
Otvaram jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres.
Molim narodne poslanike da, radi utvrđena kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
Stavljam na glasanje Predlog odluke o imenovanju zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.
Za je glasalo 152, protiv tri, niko se nije uzdržao, četiri narodna poslanika nisu glasala. Ukupno je prisutno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke o imenovanju zamenika sekretara Narodne skupštine Republike Srbije.
Potrebno je da Narodna skupština donese odluku o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Uručen vam je Predlog odluke koji je podneo Administrativni odbor. Otvaram jedinstveni pretres.
Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč?
Ima reč narodni poslanik Života Cvetković.

U vezi sa Predlogom odluke dužan sam da ukažem ovde na jednu tehničku grešku. Naime, stoji ime Nebojše Lekovića, koji više nije narodni poslanik.

Molim vas, briše se njegovo ime sa potpisa.

Da li još neko želi reč?

(Glas iz sale: Umesto Tonkovića, treba da stoji Tošković Vučeta.)

Dobro, molim vas da se ispravi ta greška, to je ušlo u stenogram, tako da će biti ispravno tamo.

Da li još neko želi reč? (Ne želi.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Za 161, niko protiv, niko uzdržan, pet narodnih poslanika nije glasalo. Ukupno prisutno 166 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke o narodnim poslanicima na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Potrebno je da Narodna skupština donese Odluku o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije. Uručen vam je Predlog odluke, koji je podnela poslanička grupa Srpske radikalne stranke.

Otvaram jedinstveni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne želi.)

Da li neko od narodnih poslanika želi reč. (Ne želi.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, radi utvrđenja kvoruma. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Za 158, niko protiv, tri uzdržana, šest narodnih poslanika nije glasalo, 167 narodnih poslanika je prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, uz saziv Drugog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini, koje je sazvano na zahtev Vlade Republike Srbije, saglasno članu 79. stav 3. Ustava Republike Srbije i članu 162. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, dostavljen vam je zahtev za održavanje Drugog vanrednog zasedanja - po hitnom postupku - sa utvrđenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.

Dnevni red je sledeći:

1. PREDLOG ZAKONA O POTVRĐIVANjU UREDABA KOJE JE PREDSEDNIK REPUBLIKE DONEO ZA VREME RATNOG STANjA,

2. PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O KONTROLI, UTVRĐIVANjU I NAPLATI JAVNIH PRIHODA,

3. PREDLOG ZAKONA O SREDSTVIMA SOLIDARNOSTI ZA ZAPOSLENE KOJI SU PRIVREMENO OSTALI BEZ POSLA USLED RATNIH DEJSTAVA,

4. PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POREZU NA DOHODAK GRAĐANA,

5. PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O AKCIZAMA I POREZU NA PROMET I

6. PREDLOG ZAKONA O OBEZBEĐIVANjU SREDSTAVA ZA OBNOVU ZEMLjE.

Kao što ste videli, Vlada Republike Srbije je u skladu sa članom 157. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, u obrazloženjima predloga podnetih zakona, obavestila o razlozima za donošenje tih zakona po hitnom postupku i o štetnim posledicama koje bi nastale zbog nedonošenja zakona po hitnom postupku.

O predlozima zakona iz dnevnog reda ove sednice nadležni odbori će podneti svoje izveštaje u toku trajanja sednice.

Narodni poslanik Slaviša Krstić predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o svim predlozima zakona iz dnevnog reda ove sednice.

Saglasno članu 136. stav 2. Poslovnika potrebno je da Narodna skupština odluči o ovom predlogu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Slaviše Krstića da se obavi zajednički načelni pretres o svim predlozima zakona iz dnevnog reda ove sednice.

Za 162, protiv je bilo četiri, uzdržanih nema, nije glasao jedan, ukupno je prisutno 167 narodnih poslanika.

KONSTATUJEM DA JE NARODNA SKUPŠTINA PRIHVATILA PREDLOG DA SE OBAVI ZAJEDNIČKI NAČELNI PRETRES O SVIM PREDLOZIMA ZAKONA IZ DNEVNOG REDA OVE SEDNICE.

Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres otvaram zajednički načelni pretres o svim predlozima zakona iz dnevnog reda ove sednice.

Da li predstavnik predlagača želi reč?

Ima reč dr Ratko Marković, potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Poštovani gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, vi imate pred sobom vladin Predlog zakona o potvrđivanju uredaba koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja. Ratno stanje je inače ustavna kategorija. Ono je regulisano ustavima, a to stanje je jedna anomalija inače u poređenju sa redovnim, normalnim stanjem u životu naroda i država.
Ratno stanje je jedna anomalija kada je reč o stvaranju prava i kada je reč o pravnom poretku isto tako. To stanje u oblasti pravnog poretka i stvaranja prava povlači za sobom poremećaj normativne nadležnosti u odnosima između zakonodavne, legislativne i izvršne, egzekutivne vlasti.
Kod nas zakonodavnu vlast vrši, po Ustavu, Narodna skupština, a izvršnu predsednik Republike i Vlada Republike Srbije.
Šta je karakteristično za to stanje? U kom smislu je poremećaj?
Poremećaj je u tom smislu što u tom stanju Narodna skupština, kao zakonodavac, abdicira od vršenja svoje zakonodavne nadležnosti u korist egzekutive, kod nas - predsednika Republike i Vlade. Naime, za vreme tog stanja zakonodavnu nadležnost, pošto Skupština nije u mogućnosti da se sastane, jer je mnogoljudno telo, ima veliki broj članova, vrši Vlada odnosno predsednik Republike. Po našem Ustavu, predsednik Republike u tom stanju, ratnom, može po svojoj inicijativi ili na predlog Vlade Republike Srbije donositi uredbe iz zakonodavne nadležnosti.
Štaviše, tim uredbama on može ograničavati samo pojedine slobode i prava čoveka i građanina, ne dakle sve, nego pojedine, i dalje može izmeniti organizaciju, sastav i ovlašćenja izvršne i sudske vlasti, dakle Vlade Republike Srbije i sudova i javnog tužilaštva.
Ovaj predlog zakona o potvrđivanju uredaba koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja je po sebi jasan. On ima svega tri člana i ne zahteva neka nročita tumačenja. Međutim, on je u našem političkom životu krajnje naopako protumačen i upravo zbog toga je Vlada i smatrala da je potrebno dati jedan ekspoze i jedno objašnjenje sadržine ovog zakona.
U kom smislu je ta pogrešnost u tumačenju ovog zakona?
Pogrešnost je u tome što je došlo do konfuzije dva pojma. Pojma - potvrđivanja akata, koje je predsednik Republike doneo za vreme ovog ratnog stanja, i pojma - pravnog važenja tih akata koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja.
Potvrđivanje akata koje je doneo predsednik Republike je ustavna obaveza. Taj čin po Ustavu mora uslediti. Skupština mora sve te akte potvrditi ili im uskratiti potvrdu, ali je donosioc tih akata dužan da ih podnese na potvrdu Skupštini.
Time što se potvrđuju ne znači da ti akti automatski ostaju na snazi, da oni važe. To je sasvim drugo pitanje. Pitanje pravne važnosti tih akata je posebno pravno pitanje. Pitanje potvrđivanja je čisto političko pitanje, a pitanje pravnog važenja je čisto pravno pitanje.
Pitanje potvrđivanja je okrenuto prošlosti, a pitanje pravnog važenja je okrenuto sadašnjosti i budućnosti.
Potvrđivanju je posvećen član 1. ovog zakona i tu su nabrojane sve uredbe koje je predsednik Republike na vladin predlog doneo za vreme ratnog stanja. Pravnom važenju je posvećen član 2. ovog zakona, a stupanju na snagu ovog zakona je posvećen član 3, i to je sva sadržina ovog zakona.
Šta znači akt potvrđivanja?
Akt potvrđivanja je u stvari akt političke verifikacije i odobravanja rada čitave egzekutive u tim posebnim ratnim uslovima. Zakonodavac odnosno Narodna skupština ima sada mogućnost da potvrdi sve ove akte i na taj način da politički odobri rad egzekutive za vreme ratnog stanja.
Ona može i da uskrati potvrdu i na taj način otvara pitanje postavljanja predloga o nepoverenju Vladi, kao inicijatoru tih uredaba i predsedniku Republike, odnosno pitanje opoziva predsednika Republike kao donosioca tih uredaba. Dakle, reč je o eminentno političkom činu. Verifikacija je ustavna obaveza. Potvrđivanje je ustavna obaveza.
I u skladu sa tom obavezom odmah po prestanku ratnog stanja, a ono je prestalo odlukom Savezne skupštine 24. juna 1999. godine, koja je stupila na snagu 26. juna 1999. godine, predsednik Republike je 25. juna 1999. godine posredstvom Vlade, jer je Vlada ta koja treba da izradi predlog zakona o potvrđivanju, dostavio svih 16 uredaba Narodnoj skupštini, koje je doneo za vreme ratnog stanja, na potvrdu.
Dakle, toliko što se tiče potvrđivanja. Potvrđivanje je ustavna obaveza koja ima političko značenje, značenje saglašavanja odnosno odobravanja parlamenta sa radom egzekutive, predsednika Republike i Vlade, za vreme tog posebnog ratnog stanja.
Što se tiče važenja, važenje ne proizilazi automatski iz čina potvrđivanja. Te uredbe su vezane za jedno stanje i prestankom tog stanja one prestaju i da važe.
Međutim, ovde se sprovodi podela svih 16 uredaba u 4 kategorije. U prvu kategoriju ulaze uredbe iz stava 1. čl. 2. to su temporalne uredbe, uredbe koje su vezane za samo ratno stanje i prestankom ratnog stanja isto tako prestaje i njihovo važenje. U drugom stavu je reč o jedinstvenoj uredbi, o bilansu javne potrošnje u Republici Srbiji za mesec april, maj i juni 1999.godine i po prirodi stvari važnost te uredbe je istekla, kalendarskim istekom meseca juna, jer je sa ograničenim trajanjem, odnosno važenjem ta uredba doneta. U trećoj grupi, u stavu trećem člana 2. ovog predloga zakona, se nalaze uredbe koje će produžiti svoj život, ali ne sada u formi uredbe, neko u formi zakona i to su zakoni koji slede posle ove tačke, tako što će sadržina tih uredaba biti prebačena, preneta u zakone čije predloge imate u tačkama posle ove tačke. Na taj način se čuva kontinuitet pravnog normiranja, jer sadržina tih uredaba prelazi u zakon, a inače je reč o zakonodavnoj materiji. I najzad, u četvrtu grupu ulaze uredbe koje ostaju na snazi, to su jedine dve od ovih 16 uredaba u tački 11 i 12. Naime, ratno stanje se poklopilo sa vremenom kada je bilo potrebno doneti završni račun, završni račun je donet u formi uredbi, međutim, ovim aktom, ovim zakonom je ova forma transformisana od uredbe u zakon. Tako da su te dve uredbe, na taj način, pošto ih je zakon potvrdio, one su produžile svoj pravni život u formi zakona i u formi zakona su inkortorirane u pravni poredak. I najzad, treće pitanje koje se tiče ovoga zakona, koje je obuhvaćeno ovim zakonom je vezano za dan stupanja, početka važenja ovog zakona. To je inače forma koju sadrže svi propisi, zbog prirode regulative koju sadrži ovaj zakon. Za njega ne važi klasičan vakacio legis, on stupa narednog dana od dana objavljivanja. Evo, gospodo poslanici, to bi bila sva sadržina i normativna i politička vladinog Predloga zakona. Hvala.

Zahvaljujem potpredsedniku Ratku Markoviću. Molim ministra finansija Borislava Milačića da uzme reč.

Poštovani narodni poslanici, za današnje razmatranje na sednici Narodne skupštine, Vlada Republike Srbije je predložila ukupno 6 zakona. Reč je o zakonima koji su direktno vezani za proteklo ratno stanje, prestanak ratnog stanja i posledice koje su u vezi sa tim proistekle. Pre svega, predlaže se donošenje zakona o potvrđivanju uredbi, ukupno 14 uredbi i 2 izmene  i dopune uredbi, koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja. U pitanju je izvršavanje ustavne obaveze, prema kojoj Narodna skupština odlučuje o potvrđivanju akata o pitanjima iz nadležnosti Narodne skupštine, koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja. Istovremeno, s obzirom na prestanak ratnog stanja, ovim zakonom predlaže se prestanak važnosti svih navedenih  uredbi, osim završnog računa budžeta Republike i AP Kosova i Metohije. Brutalna agresija NATO snaga  protiv naše zemlje donela je veliki broj ljudskih žrtava, razaranje stambenih, privrednih i objekata infrastrukture. U takvim teškim i vanrednim okolnostima trebalo je hitno delovati, stvoriti uslove za odvijanje svakodnevnog života građana, nesmetano snabdevanje, održavanje javne bezbednosti i funkcionisanje privrede. Koristeći svoja ustavna ovlašćenja predsednik Republike je na predlog Vlade Republike Srbije doneo uredbe iz oblasti unutrašnjih poslova i bezbednosti, o utvrđivanju, kontroli i naplati javnih prihoda za vreme ratnog stanja, o bilansu javne potrošnje za mesec april, maj i juni 1999.godine, o određenim uslovima o prometu roba i usluga, inspekcijskom nadzoru itd. Posebno su bile od značaja uredbe o obezbeđenju sredstava solidarnosti za naknadu zarada zaposlenima koji su privremeno ostali bez posla zbog ratnih dejstava. Ocena Vlade je da su ove uredbe omogućile da i u tim najtežim uslovima državni organi preduzimaju konkretne mere i hitno rešavaju socijalne i ekonomske probleme prouzrokovane agresijom. Tako je iz sredstava koja su obezbeđena Uredbom o izdvajanju sredstava  solidarnosti do sada omogućena isplata dve mesečne garantovane zarade, sa doprinosima za socijalno osiguranje, za preko 70.000 radnika i obezbeđeni su paketi životnih namirnica za preko 60.000 radnika. Takođe je na osnovu ovih sredstava omogućeno zapošljavanje preko 900 radnika, a u toku je realizacija programa preko Fonda za razvoj i Republičkog zavoda za tržište rada, u kojiima treba da se omogući radno angažovanje više hiljada radnika iz porušenih i oštećenih preduzeća. Uredbom o bilansu javne potrošnje bilo je omogućeno ostvarivanje principa ravnomernosti u izvršavanju obaveza kod svih nosilaca javne potrošnje. Uredba o naplati javnih prihoda doprinela je većoj efikasnosti u ovoj oblasti. Uredbe koje su regulisale oblast unutrašnjih poslova omogućili su pojačanu kontrolu i veći stepen bezbednosti svih građana za vreme ratnog stanja. Zbog svega toga usvajanje zakona o potvrđivanju uredbi, koje je predsednik Republike doneo za vreme ratnog stanja, od strane Narodne skupštine nije samo formalni čin. Ono je istovremeno i ocena u kojoj meri su državni organi bili spremni i sposobni da hitno i odlučno rešavaju probleme nametnute agresijom i da pri tome poštuju principe solidarnosti, pravičnosti i zaštite svih građana. Kao što je rečeno, ovim zakonima se istovremeno predlaže i ukidanje svih uredbi koje su donete za vreme ratnog stanja, osim završnih računa Republike i AP Kosova.  Time se stvaraju uslovi da se pojedinačna pitanja uređuju zakonima u proceduri odlučivanja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine nalaze se dve grupe zakona. Prvo, zakoni kojima se obezbeđuju sredstva za obnovu zemlje i za rešavanje ekonomsko-socijalnih problema radnika koji su zbog ratnih dejstava ostali bez posla. To su Predlog zakona o obezbeđenju sredstava za obnovu zemlje i Predlog zakona o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla usled ratnih dejstava. I, drugo, zakoni kojima se vrše izmene, odnosno dopune tri zakona iz fiskalne oblasti. To su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet.
Predloženim zakonima bliže se definiše ambijent u kome će se odvijati obnova i izgradnja zemlje. U tom pogledu preuzeli smo dve krupne obaveze. Prva je da se omogući javno angažovanje svima koji su privremeno ostali bez posla usled ratnog dejstva agresora. Druga, da se do 1. novembra završi prva faza obnove, koja obuhvata izgradnju i rekonstrukciju prioritetnih objekata, saobraćajne infrastrukture, stambenih i javnih objekata za 22 lokacije. U pitanju su objekti od vitalnog interesa za život i rad građana i funkcionisanje privrede.
Svesni smo da Predlogom zakona o obezbeđenju sredstava za obnovu zemlje obezbeđujemo samo jedan deo potrebnih sredstava. Očekujemo da će se značajan deo sredstava obezbediti na osnovu solidarnosti i kroz razne vidove humanitarne pomoći. Takođe, sredstva će se obezbediti i ulaganjem u privredu Srbije po osnovu koncesije, zajedničkih ulaganja i kroz privatizaciju. U tom pogledu privreda Srbije je otvorena za sve inicijative i razne oblike saradnje.
Poštovani narodni poslanici, dozvolite mi da se ukratko osvrnem na sadržaj ovih zakona. Zajedničko za sve njih je što se predlaže da se određena rešenja iz uredbi, koje su se pokazale efikasnim u praksi, ugrade u zakonske tekstove.
Prvo, promene koje se predviđaju u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kontroli, utvrđivanju i naplati javnih prihoda. Osnovni razlog za preuzimanje određenih rešenja iz uredbe je što je praksa pokazala da veća ovlašćenja finansijske policije omogućavaju efikasniju naplatu javnih prihoda i eliminisanje sive ekonomije. Skraćuje se naime put za naplatu javnih prihoda, tako što se konstituiše ovlašćenje inspektora da u slučaju otkrivanja i utvrđivanja postojanja neizmirenih obaveza javnih prihoda, neposredno izda nalog nosiocu platnog prometa za prenos sredstava sa računa obveznika. Proširuje se zatim postojeće ovlašćenje inspektora javnih prihoda, tako što mu se, poput ovlašćenja koje u sistemu već postoji za tržišnu inspekciju, otvara zakonska mogućnost da u određenim slučajevima ozbiljnih prekršaja kod obveznika, neverodostojna dokumentacija, nepredavanje dnevnog pazara, zapošljavanje na crno i sl., izrekne meru privremene zabrane vršenja delatnosti u trajanju od 30 dana.
Treći predlog se odnosi na utvrđivanje obaveze podnošenja potvrde o izmirivanju javnih prihoda kod registracije motornih vozila i plovnih objekata.
Drugo, kad je u pitanju Zakon o sredstvima solidarnosti za zaposlene koji su privremeno ostali bez posla zbog ratnih dejstava, radi se o materiji koja je na ovaj način već bila uređena odgovarajućim uredbama. Ovim zakonskim uređenjem obezbeđuje se kontinuitet obezbeđenja sredstava solidarnosti i izvršavanja ekonomsko-socijalnog programa Republike. Sredstva solidarnosti obezbeđuju se tako što se, u zavisnosti od visine zarada, izdvaja od jedne do šest dnevnica solidarnosti. Procena je da se na ovaj nači n obezbeđuje mesečno oko 150.000.000 dinara. Ostvarena sredstva se koriste prioritetno za naknade zarada sa pripadajućim doprinosima za zaposlene koji nisu radno angažovani, zatim, za stvaranje uslova za otvaranje radnih mesta, preuzimanje rdnika, krediti za osnivanje preduzeća i ranji za poljoprivredu proizvodnju.
Za isplatu 24 prosečne neto zarade, za jednokratnu pomoć u namirnicama i sredstvima za higijenu, a sve u skladu sa posebnim programom Vlade Repbulike Srbije.
Treće, kad je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, predložena intervencija u postojećem zakonu nužna je radi obezbeđenja kontinuiteta u ostvarivanju pojedinih prava i obaveza. Konkretno, neophodno je da se podigne limit neoporezovanog iznosa za isplatu naknada i otpremnina kod prestanka potrebe za radom do 36 mesečnih neto zarada, što je direktno povezano sa isplatama koje se vrše po osnovu Zakona o sredstvima solidanosti.
Slično je sa rešenjima koje se odnose na poresko oslobađanje kod pružanja organizovane socijalne i humanitarne pomoći. Pored toga, predloženo je skraćivanje rokova kod prinudne naplate javnih prihoda.
Četvrto, kad je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet, predložene zakonske promene su takođe direktno vezane za rešenje iz uredbi koje prestaju da važe i sastoje se u sledećem - smanjuje se za po 10 procentnih poena stope akcize za motorni benzin sa 70 na 60% i za dizel gorivo sa 60 na 50%. Osnovica poreza na promet i poresko oslobađanje u prodavnicama na graničnim prelazima usklađuje se sa odgovarajućim rešenjima iz saveznog zakona o osnovama poreskog sistema.
Negativni efekti na prihode u budžetu po osnovu smanjenja stopa akciza kod derivata nafte, neutralisaće se pozitivnim efektima kod poreske osnovice, koja će se sada formirati na nivou carinske osnovice, što omogućava da se obezbeđuje uvoz derivata nafte uz nepromenjene cene i doprinese očuvanju cenovne stabilnosti.
Peto, kad je reč o Predlogu zakona o obezbeđenju sredstava za obnovu zemlje, reč je o uvođenju posebne takse od 0,15% na poslovne transakcije po istom mehanizmu po kome su obezbeđena sredstva za otklanjanje posledica zemljotresa u Kolubarskom okrugu.
Osnovica je iznos na instrumentu plaćanja sa istim oslobađanjem kod uplate javnih prihoda, prenosa sredstava budžeta i fondova, plaćanja propisanih obaveza javnim preduzećima i penzija.
Prihodi iz ovog izvora, koji se očekuje na nivou od oko 80 do 100 miliona mesečno, usmerava se Republičkoj direkciji za obnovu zemlje, radi realizaciji njenog programa.
Poštovani narodni poslanici, imajući u vidu da se predloženim zakonima stvaraju uslovi za rešavanje značajnih pitanja za život i rad građana, za funkcionisanje privrede u aktuelnim ekonomskim i društvenim uslovima, u ime Vlade Republike Srbije predlažem vam da usvojite predložene zakone.