Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Dušice Karabenč da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o plaćanju posebne naknade za prihode od gazdovanja šumama.
Za je glasalo 50, protiv 161, uzdržanih nema, nije glasalo 14, ukupno je prisutno 225 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
5. Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O OSLOBAĐANjU POREZA, DOPRINOSA, TAKSA I SVIH DAŽBINA ZA MINERALNA ĐUBRIVA, DIZEL GORIVO, SEMENA, SREDSTVA ZA ZAŠTITU BILjA, STOČNU HRANU, SREDSTVA ZA VETERINARSKU NEGU ŽIVOTINjA, MEHANIZACIJU, REZERVNE DELOVE I USLUGE U POLjOPRIVREDI, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marijan Rističević i dr Dragan Veselinov 4. februara ove godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Marijana Rističevića da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o oslobađanju poreza, doprinosa, taksa i svih dažbina za mineralna đubirva, dizel gorivo, semena, sredstva za zaštitu bilja, stočnu hranu, sredstva za veterinarsku negu životinja, mehanizaciju, rezervne delove i usluge u poljoprivredi.
Za je glasalo 49, protiv 170, uzdržan jedan, nije glasalo pet, ukupno je prisutno 225 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
6. Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O UKIDANjU TAKSE NA BROJILO, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici dr Dragan Veselinov i Marijan Rističević 4. februara 1999. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Želi.).
Izvolite.

 Već duže vreme građani Srbije plaćaju kroz struju pretplatu Radio televiziji Srbije, a da većina njih te usluge ne koristi.
To sredstvo propagande vladajuće partije prikačeno je na električno brojilo. Građanin, koji ne sluša i ne gleda RTS, koji čak i nema radio i TV aparat, ako koristi jednu sijalicu, ili ako ne koristi tu jednu sijalicu, dovoljno je samo da na mreži ima električno brojilo, dužan je da plati 100 kilovata mesečno za RTS.
Samo u Vojvodini za te namene, građani izdvoje mesečno skoro četiri miliona maraka, što na godišnjem nivou iznosi oko 45 miliona maraka, a za te novce koje nam uzmete u Vojvodini možete da kupite 250 hiljada tona pšenice ili da isplatite 22.000 penzionera cele godine, po 1.000 dinara mesečno.
Toliko RTS košta samo građane Vojvodine, a šta smo dobili zauzvrat? Dobili smo po jednog lažova u kući, Vojvodina nema čak ni svoju radio-televiziju, imala je dok niste pretvorili tu televiziju u vaš studio Radio-televizije Srbije, te propagandne kuće koja vam služi kao ogledalce, koje vam svaki dan govori da ste najbolji, najlepši i najhrabriji na svetu.
Zašto bi tu lagariju svi građani trebalo da plaćaju? Čak i mi, koje ta ista radio i televizija blati svaki dan. Vreme je da RTS radi na tržišnom principu, neka već jednom sami stanu na svoje noge, dokle će ih osiromašeni građani nositi na grbači. Neka prohodaju sami, dosta smo ih nosili.
Predlog zakona o ukidanju takse na električno brojilo poslanici Koalicije "Vojvodina" predložili su još u februaru i krajnje je vreme da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu. Hvala.
Zahvaljujem.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Marijana Rističevića da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o ukidanju takse na brojilo.
Za je glasalo - 49, protiv -171, uzdržanih - niko, nije glasalo šest, ukupno je prisutno 226 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
7. Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O ZAŠTITI POLjOPRIVREDNE PROIZVODNjE I DONOŠENjU ZAŠTITNIH CENA ZA STRATEŠKE POLjOPRIVREDNE PROIZVODE, koji je Narodnoj skupštini podneo 6. avgusta 1999. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Želi).
Izvolite.
MARIJAN RISTIČEVIĆ: Obećavam da više neću izlaziti za govornicu, oko dopune dnevnog reda, pod uslovom da RTS obeća da neće pokrivati moj govor svojim komentarima.
Dao sam predlog za dopunu dnevnog reda tačkom - Predlog zakona o zaštiti poljoprivredne proizvodnje i donošenju zaštitnih cena za strateške poljoprivredne proizvode. Danas, kada seljaci svoje poljoprivredne proizvode ne prodaju, već predaju, a Vlada umesto da ih otkupljuje, ona ih preuzima, to je samo po sebi dovoljan razlog zašto se ovaj predlog zakona morao naći na dnevnom redu ove sednice Narodne skupštine.
Bilo bi krajnje vreme da Vlada počne da otkupljuje i odmah plaća poljoprivredne proizvode, po pristojnim cenama. A, Predlog zakona o kome mi iz Koalicije "Vojvodina" tražimo da se raspravlja, upravo govori o tome. Vreme je za patriotizam, a taj patriotizam je zaštita stanovništva, pre svega seoskog stanovništva od namerno štetnih zakona, uredbi i odluka sopstvene vlade.
Mislim da bi vladajuća većina trebala već jednom da shvati da se nerealno niskim cenama ne može večito čuvati socijalni mir, a time i vlast. I, da je krajnje vreme da se nepravde koje se godinama čine seljacima isprave, što se ovim predlogom zakona, koji su podneli poslanici Koalicije "Vojvodina" čini.
Šta ima loše u tome da jedan kilogram pšenice vredi najmanje koliko vredi kilogram mineralnog đubriva "Urea", da 25 tona pšenice vredi koliko traktor snage do 45 konjskih snaga. Šta ima loše u tome da litar mleka vredi koliko i 4 kilograma pšenice ili litar dizela. Šta ima loše u tome da kilogram pšenice košta 10% više od kilograma kukuruza.
Ukoliko ne stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, bili biste dužni da objasnite široj javnosti, šta je to loše za državu, za građane, za seljake u ovom predlogu Koalicije "Vojvodina", ili vi možda mislite da mi ovde ne treba da činimo dobre stvari, već samo loše. Ako je tako, onda ste to već odavno dokazali i pokazali. Hvala.

Hvala.  Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Marijana Rističevića da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o zaštiti poljoprivredne proizvodnje i donošenju zaštitnih cena za strateške poljoprivredne proizvode.
Za je glasalo - 51, protiv - 175, uzdražan - niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 228 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
8. Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O PENZIJSKO-INVALIDSKOM OSIGURANjU ZEMLjORADNIKA, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marijan Rističević i dr Dragan Veselinov 4. februara 1999. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Marijana Rističevića da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju zemljoradnika.
Za je glasalo - 49, protiv - 174, uzdržanih - niko, nije glasao - jedan, ukupno su prisutna 224 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
9. Narodni poslanik Marijan Rističević predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - PREDLOG ZAKONA O SLOBODNOM PROMETU I IZVOZU POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Marijan Rističević i dr Dragan Veselinov 4. februara 1999. godine.
Da li narodni poslanik Marijan Rističević želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Marijana Rističevića da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o slobodnom prometu i izvozu poljoprivrednih proizvoda.
Za je glasalo - 52, protiv - 171, uzdržanih - niko, nisu glasala - tri. Ukupno je prisutno 226 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
10. Grupa od 36 narodnih poslanika poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove predložila je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - RAZMATRANjE ZAHTEVA POSLANIČKE GRUPE SRPSKOG POKRETA OBNOVE U VEZI SA IZBORIMA.
Da li narodni poslanik Milan Miković, predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove, želi reč? Izvolite.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, poslanički klub Sprkog pokreta obnove u Narodnoj skupštini Srbije traži da dnevni red bude dopunjen tačkom - Zahtev za vanrednim demokratskim izborima na svim nivoima u Republici Srbiji.
Ovog trenutka preko televizije se ometa svo dosadašnje izlaganje poslanika, ovog trenutka jedan poslanik utiče i ovde.
Parlamentarne stranke opozicije u Narodnoj skupštini Srbiji i Skupštini Jugoslavije, Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, Demokratski centar, Nova demokratija, Demokratska alternativa i Savez demokratskih partija, potpisali su 14. oktobra 1999. godine zajednički dokument pod nazivom Zaključci okruglog stola demokratske opozicije.
Tim dokumentom demokratska opozicija usaglasila je međusobne stavove oko izbornih uslova i od nadležnih državnih organa zatražila da se hitno održi okrugli sto vlasti i opozicije radi dogovora o izbornim uslovima i da vanredni izbori budu raspisani u najkraćem roku.
Polazeći od zaključaka okruglog stola demokratske opozicije 28 opštinskih i gradskih skupština u Srbiji, koji vrše lokalnu vlast u ime četiri miliona građana Srbije, usvojili su 22. oktobra 1999. godine jedinstven zahtev za vanrednim izborima na svim nivoima do kraja 1999. godine.
Oba dokumenta, i Zaključci okruglog stola demokratske opozicije i Zahtev 28 opštinskih i gradskih skupština, upućeni su najvišim predstavnicima vlasti Srbije i Jugoslavije.
U skladu sa ovim dokumentima i odlukama Glavnog odbora Srpskog pokreta obnove od 20. juna 1999. godine Poslanički klub Srpskog pokreta obnove u Narodnoj skupštini, sa predstavnicima parlamentarnih stranaka opozicije, očekuje dogovor sa predstavnicima vladajućih partija oko izbornih uslova i odmah po postizanju tog sporazuma usvajanje odgovarajućih zakona ili odluka u Skupštini Srbije i raspisivanje vanrednih demokratskih izbora u Srbiji na svim nivoima, uključujući i izbore za predsednika Republike, koji bi bili održani istovremeno.
Poslanički klub Srpskog pokreta obnove zahteva da Narodna skupština Republike Srbije na ovom zasedanju donese odgovarajuću odluku o neodložnom otpočinjanju dijaloga i dogovora predstavnika vladajućih partija sa predstavnicima parlamentarnih stranaka opozicije oko izbornih uslova i zakazivanja datuma vanrednih demokratskih izbora na svim nivoima u našoj Republici.
Hteo bih još samo na dve stvari da ukažem.
Vanredni, demokratski izbori, oko kojih ćemo se dogovoriti ukoliko bude i najmanje dobre volje na drugoj strani, nesumnjivo bi doveli do popuštanja tenzija u zemlji, u trenutku kada se nalazimo na ivici opasnosti za sve građane na teritoriji Srbije i Jugoslavije.
Sam sporazum oko izbornih uslova promenio bi nesumnjivo bitno situaciju u položaju i Srbije i Jugoslavije, pre svega u Evropi, a nesumnjivo bio bi i prvi korak ka otklanjanju izolacije u kojoj se nalazi ovog trenutka zemlja.
Sigurno je da bi i pritisak koji postoji na Kosovu bio sasvim drugačiji od strane Evropske zajednice u prvom redu. I u pogledu primene Rezolucije 1244.
Niko nema prava da sve baca pod noge. Niko nema prava da insistira na nastavljanju sukoba sa Evropom i svetom. Jedna stvar je politika stranačkih ciljeva, a druga državni i nacionalni razlozi i interesi.
Konačno, da ukažem još na jednu stvar, da li Narodna skupština može na ovaj način da postupa. Sigurno je da može. Dve stvari postoje u našem pravnom sistemu, ili u onome što smo do sada primenjivali imajući u vidu vreme od kada postoji ova Jugoslavija.
Da vas podsetim na to da je krajem 1992. godine u Skupštini doneta odluka u formi zakona da će se u Republici Srbiji do kraja 1992. godine održati prevremeni izbori za narodne poslanike u Narodnoj skupštini i za predsednika Republike. Na osnovu toga je i bio izabran predsednik Republike i formirana Skupština.
Tada je, po tome, prevremene izbore za narodne poslanike i predsednika Republike raspisao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, istog dana kada su bili i savezni izbori.
Drugo, nesumnjivo, na osnovu ovoga i rasprave u ovoj skupštini, ako do svega toga dođe, Narodna skupština moći će da utiče na predsednika Vlade, na Vladu, da iskoriste pravo koje imaju i da zatraže od predsednika Republike raspuštanje Skupštine i raspisivanje izbora za predsednika.

Zahvaljujem. Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog Grupe od 36 narodnih poslanika poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - razmatranje zahteva poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove u vezi sa izborima.
Za je glasalo 194, protiv 21, nema uzdržanih, nije glasalo 12, ukupno je prisutno 227 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
11. Narodni poslanik Milan Miković, predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove, predložio je da dnevni red ove sednice bude dopunjen tačkom dnevnog reda - FORMIRANjE ANKETNOG ODBORA NARODNE SKUPŠTINE REPUBLIKE SRBIJE RADI UTVRĐIVANjA ČINjENICA VEZANIH ZA POGIBIJU ČETVORICE VISOKIH FUNKCIONERA SRPSKOG POKRETA OBNOVE 3. OKTOBRA 1999. GODINE.
Da li predstavnik predlagača, narodni poslanik Aleksandar Čotrić, želi reč? (Da). Izvolite.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege, s obzirom da RTV direktno prenosi današnju sednicu Skupštine Srbije dužan sam da obavestim poslanike u ovoj sali, tako i predsedavajućeg da se malopređašnji govor predsednika poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove gospodina Mikovića nije mogao čuti na RTS, zato što je sve vreme dok je on govorio komentator televizije prepričavao šta su poslanici u prethodnom delu sednice govorili.
Tako se ometanje nastavlja, kako Studija B, tako vidimo i opozicionih poslanika, a pre svega poslanika Srpskog pokreta obnove, koji sa ove govornice imaju priliku da se obrate javnosti u Srbiji, ali kažem - samo teoretski, zato što to praktično nije bilo moguće.
Nadam se da se, dok ovo budem govorio, neće ponoviti ono što se dogodilo malopre. Dakle, poslanička grupa Srpskog pokreta obnove zahteva da predloženi dnevni red današnjeg zasedanja bude dopunjen sledećom tačkom dnevnog reda - Formiranje anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica vezanih za pogibiju četvorice visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove 3. oktobra ove godine.
Obrazloženje za ovaj predlog glasi: - Četvorica visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove, Veselin Bošković, Zvonko Osmajlić, Dragan Vušurović i Vučko Rakočević, poginuli su 3. oktobra, na Ibarskoj magistrali, u selu Petka kod Lazarevca, a predsednik Srpskog pokreta obnove tom prilikom je povređen.
Mnoge činjenice ukazuju da to nije bio saobraćajni udes, nego pokušaj ubistva predsednika Srpskog pokreta obnove, lidera vodeće opozicione stranke u Srbiji. Policijski i istražni organi, iako je prošlo više od mesec dana od ovog tragičnog događaja, još uvek nisu utvrdili ni elementarne činjenice, poput sledećih - ko je vozio kamion kojim su ubijena četvorica visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove, ko je vlasnik kamiona, kako to da registarskog broja kamiona nema u državnoj kompjuterskoj evidenciji podataka.
Zbog svega ovoga, kao i zbog niza drugih veoma sumnjivih i zabrinjavajućih okolnosti, poslanički klub Srpskog pokreta obnove zahteva formiranje skupštinskog anketnog odbora, u skladu sa članovima 72, 73. i 74. Poslovnika Skupštine Srbije, s obzirom da su poslanici vladajuće većine odbili da o ovom tragičnom događaju od 3. oktobra raspravlja Odbor za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije.
Poslanički klub Srpskog pokreta obnove predlaže da anketni odbor bude sastavljen od sledećih članova: Slobodan Nenadović, predsednik Odbora za odbranu i bezbednost, Borivoje Borović, narodni poslanik, Vojislav Mihajlović, potpredsednik Skupštine Srbije, i da u ovaj odbor uđe po jedan predstavnik Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske levice.
Anketni odbor bi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, bio dužan da utvrdi - da li je bilo propusta u radu policijskih i istražnih organa, da li su istražni organi u svom radu ometani od strane organa državne bezbednosti i javne bezbednosti, carinskih ili drugih državnih organa, da li su neki državni organi, i po čijem nalogu, radili na uklanjanju dokumenata i drugih materijalnih dokaza, vezanih za tragični događaj od 3. oktobra, i da li je bilo pritisaka na svedoke da daju lažne iskaze?
Poslanički klub Srpskog pokreta obnove zahteva da anketni odbor sve ovo ispita u najkraćem mogućem roku i da odmah po obavljenom zadatku o tome dostavi izveštaj Narodnoj skupštini Republike Srbije i predloži odgovarajuće mere.
Za predsednika anketnog odbora predlažemo gospodina Slobodana Nenadovića, predsednika skupštinskog Odbora za odbranu i bezbednost. Hvala.

Zahvaljujem.
Povodom ovog predloga, razumevajući celokupnu situaciju, koja je oko toga stvorena, ja sam sazvao pre početka sednice sastanak sa šefovima poslaničkih klubova, na kome su bili prisutni predstavnik Socijalističke partije Srbije, predstavnik Srpske radikalne stranke, predstavnik Srpskog pokreta obnove i Jugoslovenske levice, iz jednog jednostavnog razloga. Lično sam protiv formiranja anketnog odbora, jer smatram da ovo nije u nadležnosti Narodne skupštine Srbije i da to predstavlja mešanje Narodne skupštine Srbije u poslove pravosudnih organa.
Kao što znate, po Ustavu, mi imamo načelo podele vlasti na zakonodavnu, na izvršnu i na pravosudnu. Sve što ste čuli u obrazloženju potvrđuje da bi anketni odbor trebalo da se bavi istragom i utvrđivanjem činjenica, koje predstavljaju posao istražnih organa. Ali, da to ne bi bilo moje prosuđivanje i moje presuđivanje, molim profesora Ratka Markovića samo da nam objasni šta je nadležnost anketnih odbora, ili anketnog odbora, ili uopšte odbora Narodne skupštine, i da li sam ja u pravu, da će ovo povrediti Ustav?
Izvolite profesore.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, zahvaljujem na poverenju, ali ja bih izložio samo pravnu prirodu odbora Narodne skupštine, nikako ne bih o tome da li se ovo pitanje može uvrstiti u dnevni red ili ne. To ostaje suvereno pravo Narodne skupštine, da utvrđuje dnevni red po odredbama Poslovnika.

Anketni odbor jeste državni organ, ali državni organ koji nije samostalan. On je radno telo Narodne skupštine. Prema tome, pomoćni organ Narodne skupštine. I u Poslovniku Narodne skupštine on je uvršćen pod naslov - Odbori i druga radna tela Narodne skupštine. Dakle, i za anketni odbor važi definicija koju Poslovnik daje o odborima i uopšte radnim telima Narodne skupštine, a ta definicija kaže da se sva ta pomoćna tela Narodne skupštine mogu obrazovati radi pretresanja i razmatranja pitanja iz nadležnosti Narodne skupštine.

Nadležnosti Narodne skupštine utvrđene su izričito taksativnim nabrajanjem u članu 73. Ustava Republike Srbije. Ali, ako bismo hteli da ih obuhvatimo jednom formulacijom, ona bi bila ona iz člana 9. Ustava Republike Srbije, koja kaže da Narodnoj skupštini pripada zakonodavna i ustavotvorna vlast.

Prema tome, sva unutrašnja radna tela, pomoćna tela koja Skupština obrazuje, kako bi joj pomagala u vršenju njene nadležnosti, mogu se obrazovati samo u vezi sa pitanjima koja su u nadležnosti Narodne skupštine. Drukčije se zadire u druge vlasti i povređuje načelo podele vlasti, koja je izričito formulisana u Ustavu Republike Srbije.

U članu 73. Poslovnika kaže se da Narodna skupština može formirati anketni odbor, i to radi sagledavanja stanja u određenoj oblasti, ili radi utvrđivanja činjenica i okolnosti, pojedinih činjenica o pojedinim događajima i pojavama, kako tu stoji.

Ovde je reč o utvrđivanju činjenica i pojava, odnosno utvrđivanju pojedinih činjenica i pojava o događajima i pojavama, koji su relevantni za rad sudskih organa, za rad pravosuđa, a nikako i za rad Narodne skupštine.

Naime, anketni odbori su zamišljeni da bi utvrđivali činjenice i okolnosti u vezi sa radom Vlade pre svega, i drugih organa i funkcionera odgovornih Narodnoj skupštini. Tako stoji u članu 73. Ustava. To je zbog toga što Narodna skupština obavlja kontrolu nad radom Vlade, drugih organa i funkcionera njoj odgovornih.

Ovde je reč o utvrđivanju činjenica i okolnosti relevantnih za rad organa gonjenja, odnosno za krivično gonjenje i organa koji izriču presudu, koji vrše sudsku vlast. Sudska vlast, prema odredbama člana 9. Ustava, izričito pripada sudovima.

Uostalom, ovde je reč o utvrđivanju kvalifikovanih činjenica i pojava, a anketni odbor, kao i svi odbori, mogu da se sastoje samo od narodnih poslanika. Narodni poslanici se biraju po političkim, a ne po stručnim merilima. To je jedan razlog koji bi narušavao ustavnu odredbu o podeli vlasti.

Drugi razlog, ove činjenice i okolnosti zadiru u rad drugih organa, nosilaca druge vlasti, javnog tužilaštva i sudova, a vršioci javnotužilačke i sudske funkcije, prema izričitoj odredbi Ustava, ne mogu odgovarati za svoj rad Narodnoj skupštini.

Eto toliko u vezi s pitanjem koje ste mi postavili.

Hvala. Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Aleksandra Čotrića, ispred poslanike grupe SPO, da dnevni red ove sednice bude dopunjen tačkom - Formiranje anketnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije radi utvrđivanja činjenica vezanih za pogibiju četvorice visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove 3.oktobra 1999. godine.
Za je glasalo 52, protiv 178, uzdržanih - niko, nije glasao jedan, ukupno je prisutan 231 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
(Poslanici Srpskog pokreta obnove napuštaju salu.)
Molim narodne poslanike, nastavljamo sednicu.
Narodni poslanik Milan Miković, predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove, predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - Poslanička pitanja, i da to bude poslednja tačka dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Milan Miković, predsednik poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove, želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Milana Mikovića, predsednika poslaničke grupe SPO, da dnevni red ove sednice bude dopunjen tačkom - Poslanička pitanja, i da to bude poslednja tačka dnevnog reda.
Bez glasanja, po Poslovniku, to je uvek bila poslednja tačka dnevnog reda.
Kraj glasanja. Za je glasalo 118, protiv 54, uzdržanih - jedan, nije glasalo 10, ukupno su prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Predlog da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona po tačkama 2. do 7. predloženog dnevnog reda.
Narodni poslanik Života Cvetković predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona. To sada nije druga tačka, pa će biti po redosledu, kako budemo usvojili.
Da li narodni poslanik Života Cvetković želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona u predloženom dnevnom redu.
Kraj glasanja.
Za je glasalo 168, protiv 8, uzdržanih - niko, nije glasalo 5, ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Života Cvetković predložio je da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podnela Vlada Republike Srbije, razmotri kao prva tačka dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Života Cvetković želi reč? (Ne želi.)
Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da se Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podnela Vlada Republike Srbije, razmotri kao prva tačka dnevnog reda.
Za je glasalo 163, protiv 7, uzdržanih - niko, nije glasalo 7, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine sve prihvaćene nove tačke uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.
O predlozima prihvaćenih akata, nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenja u toku trajanja sednice.
Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.
Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
Imamo kvorum.
Stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
Za je glasalo 176, protiv 9, uzdržanih - niko, nisu glasala dva, ukupno je prisutno 187 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini u celini.
Molim Službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i uruči ga narodnim poslanicima.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
2. Razrešenje i izbor članova Vlade Republike Srbije,
3. Prestanak funkcije i izbor nosilaca pravosudnih funkcija,
4. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
5. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
6. Predlog zakona o dopunama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
9. Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
10. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o turizmu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
11. Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
12. Predlog zakona o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
13. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koje su podneli narodni poslanik Gorica Gajević, predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, narodni poslanik Stevo Dragišić, predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke i narodni poslanik Milan Rodić, predsednik poslaničke grupe Jugoslovenske levice,
14. Predlog odluke o merama zdravstvene zaštite životinja u Republici Srbiji za 1999, 2000. i 2001. godinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
15. Razmatranje Zahteva poslaničke grupe Srpskog pokreta obnove u vezi sa izborima,
16. Poslanička pitanja.
Narodni poslanik Stevo Dragišić, šef poslaničkog kluba Srpske radikalne stranke traži reč.

Prilikom konstituisanja Skupštine dogovoreno je da Socijalističkoj partiji Srbije, Jugoslovenskoj levici i Novoj demokratiji pripadne mesto predsednika Skupštine, jedno mesto potpredsednika i mesto sekretara, Srpskoj radikalnoj stranci dva mesta potpredsednika Skupštine i Srpskom pokretu obnove jedno mesto potpredsednika.

Tada je Srpska radikalna stranka jedno mesto koje joj je pripalo ustupila Savezu vojvođanskih Mađara, kao partiji koja predstavlja mađarsku nacionalnu manjinu. Izabran je gospodin poslanik Ištvan Išpanovič i to je bila manifestacija našeg odnosa prema mađarskoj nacionalnoj manjini i prema svim nacionalnim manjinama u Srbiji koje poštuju Republiku Srbiju, kao svoju državu.

Mi ovog puta pozivamo Savez vojvođanskih Mađara da predloži novog kandidata, pošto je narodni poslanik Išpanovič podneo ostavku. Mi i dalje ustupamo to mesto Savezu vojvođanskih Mađara i predlažem da se što pre obavi izbor novog potpredsednika.