Zahvaljujem.

Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne želi.)

Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstveni pretres i prelazimo na odlučivanje.

1. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku sudijske funkcije sudijama sudova opšte nadležnosti i privrednih sudova, sa izmenama i dopunom Predloga odluke.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke, sa izmenama i dopunom Predloga odluke.

Za je glasalo 156, protiv niko, niko uzdržan, nije glasalo pet, 161 narodni poslanik ukupno prisutan u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke, sa izmenama i dopunom.

2. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o prestanku funkcije javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, sa dopunom Predloga odluke.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke, sa dopunom Predloga odluke.

Za je glasalo 158 narodnih poslanika, protiv niko, jedan uzdržan, nisu glasala tri.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke, sa dopunom.

3. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Sjenici.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za je glasao 151 narodni poslanik, protiv niko, jedan uzdržan, nije glasalo osam, 160 prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

4. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od sudijske dužnosti sudije Opštinskog suda u Leskovcu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za su glasala 154 narodna poslanika, protiv niko, jedan uzdržan, nije glasalo sedam, 162 prisutna u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

5. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti javnog tužioca u Požarevcu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za je glasalo 153 narodna poslanika, protiv niko, jedan uzdržan, nije glasalo jedanaest, 165 prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

6. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o razrešenju od dužnosti predsednika Opštinskog suda u Novom Pazaru.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za je glasalo 160 narodnih poslanika, protiv niko, jedan uzdržan, nije glasalo tri, 164 prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

7. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija Vrhovnog suda Srbije.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za je glasalo 162 narodna poslanika, protiv niko, jedan uzdržan, nije glasalo četiri, 167 prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

8. Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija okružnih i opštinskih sudova i predsednika opštinskih sudova.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđenja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)

Stavljam na glasanje Predlog odluke, sa izmenama koje je predložio ministar pravde.

Za su glasala 163 narodna poslanika, protiv niko, jedan uzdržan, nije glasalo četiri, 168 prisutno u sali.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

Prelazimo na glasanje o Predlogu odluke o izboru sudija i predsednika privrednih sudova.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje Predlog odluke.

Za je glasao 161 narodni poslanik, protiv - niko, uzržanih jedan, nije glasalo 7, ukupno je prisutno 169 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke.

Prelazimo na glasanje o predlozima odluka o izboru: zamenika republičkog javnog tužioca, okružnog javnog tužioca u Kragujevcu, zamenika okružnih javnih tužilaca, sa ispravkom Predloga odluke, opštinskih javnih tužilaca, bez predloga za izbor opštinskog javnog tužioca u Užicu i zamenika opštinskih javnih tužilaca, sa dopunom Predloga odluke i ispravkom, bez predloga za izbor zamenika opštinskog javnog tužioca u Vrbasu.

Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predloge odluka.

Za su glasala 163, protiv niko, uzržanih jedan, nije glasalo 8, ukupno je prisutno 172 narodna poslanika.

Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila predloge odluka.

Pre prelaska na razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, saglasno Odluci Narodne skupštine da se obavi ZAJEDNIČKI NAČELNI PRETRES O PREDLOZIMA ZAKONA ZA KOJE JE TO PREDLOŽIO NARODNI POSLANIK ŽIVOTA CVETKOVIĆ, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o obezbeđivanju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini i Predlogu zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda.

Pošto smo se već dogovorili i doneli odluku o jedinstvenoj načelnoj raspravi, molim Borislava Milačića, ministra finansija, da podnese izlaganje o predlozima zakona o kojima je otvoren zajednički načelni pretres.

Poštovani narodni poslanici, na današnjem zasedanju Narodne skupštine Republike Srbije predlažem za usvajanje šest zakona iz oblasti finansijskog i fiskalnog sistema. Ovi zakoni su deo ukupnog procesa reformi i u funkciji izvršavanja obaveza utvrđenih ekonomskom politikom.
Sadašnji trenutak karakteriše intenzivna obnova i izgradnja naše zemlje. Posle razaranja, koje je pretrpela tokom NATO agresije, Srbija je veliko gradilište. Bez obzira na sva spoljna ograničenja, prva faza obnove i izgradnje izvršena je uspešno, zahvaljujući maksimalnom angažovanju sopstvenih snaga.
Kako je rekao predsednik Milošević, pored obnove porušenih objekata, našoj zemlji predstoji i druga velika obnova - obnova svih dimenzija našeg života, ekonomskog, političkog, kulturnog, moralnog. Država i društvo treba da se oporavljaju gradeći istovremeno savremeni ekonomski i politički sistem.
U pripremi je niz zakona koji će predstavljati osnovu za zaokruženje reformskih procesa u ekonomskoj sferi, a pre svega zakon o porezu na dodatnu vrednost, koji treba doneti do kraja godine.
Značajan deo ekonomske politike u narednom periodu predstavljaće regulisanje finansijskih tokova. U relativno suženim ekonomskim okvirima potrebno je obezbediti zdrave izvore sredstava za odvijanje procesa obnove i izgradnje i istovremeno obezbediti punu regularnost finansijskih tokova, borbu protiv sive ekonomije i špekulativnog poslovanja.
Predloženi zakoni treba da doprinesu realizaciji naznačenih ciljeva. Oni su istovremeno i izraz potrebe za kontinuelnim usavršavanjem i dogradnjom poreskog sistema u funkciji rešavanja najaktuelnijih problema u privredi i društvu. Naša nastojanja su da se sačuvaju osnove poreskog sistema, ali da se stalno pronalaze konkretna, operativna i efikasna rešenja za rešavanje praktičnih problema. Odgovoran odnos države prema ovom zadatku izražava se i u utvrđivanju takvih pravila koja omogućavaju da se poreski teret rasporedi pravično i ravnomerno.
Šta je suština predloženih promena u poreskom sistemu? Pre svega, preduzećima se daje šansa da urede plaćanje poreskih obaveza na jednostavniji način, a vrši se i smanjenje određenih poreskih obaveza. Što je najvažnije, reguliše se dug preduzeća prema državi, što je do sada predstavljalo značajno ograničenje u poslovanju.
Pored toga, stimulišu se mala preduzeća da na jednostavniji način i sa nižim poreskim opterećenjem izvršavaju svoje poreske obaveze.
Zatim, sva preduzeća u zemlji stimulišu se poreskom politikom da daju doprinos Programu obnove zemlje, putem smanjenja odgovarajućih poreskih obaveza.
Zatim, daju se odgovarajuća poreska oslobađanja preduzećima koja su pretrpela ratne gubitke i imala direktnu ratnu štetu.
Smanjuju se poreske obaveze učesnicima u ratu i njihovim porodicama, smanjuju se poreska opterećenja na lična primanja radnika za regres, topli obrok, otpremnine.
Značajno se smanjuje poresko opterećenje kod akciznih roba, čiji se promet odvijao u domenu sive ekonomije.
Velikim poreskim rezom i smanjenjem poreskog opterećenja kod alkoholnih pića i duvana na predloženih ukupno 30%, uz druge mere na saveznom nivou, stvaraju se uslovi za vraćanje prometa ovih roba u legalne tokove i za ostvarivanje većih poreskih prihoda po ovom osnovu. Predlaže se i regulisanje stanja nastalog nakon odluke Ustavnog suda da se materija plaćanja kamata uredi zakonom, ne pravilnikom.
Najznačajniji predlog koji će u velikoj meri doprineti stvaranju boljeg ambijenta u privredi i ostvarivanju zadataka povećanja proizvodnje i obnove zemlje jeste donošenje zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda. Ovim zakonom stvaraju se uslovi za rasterećenje privrede za preko četiri milijarde dinara i povećanje javnih prihoda od preko jedne milijarde.
U sadašnjem trenutku postoje velika dugovanja privrede, međusobno privrede prema bankama i privrede prema državi. Prema podacima, na dan 30. juna 1999. godine uzajamna dugovanja između privrednih subjekata iznosila su preko 100 milijardi dinara, a dugovanje privrede prema bankama, po osnovu kratkoročnih kredita, preko 40 milijardi. Takvo stanje predstavlja prepreku normalnom odvijanju privrednih tokova i zahteva hitno razrešenje.
Nedostatak obrtnih sredstava i nelikvidnost privrede i banaka u uslovima blokade računa i neregulisanih odnosa sa državom dodatno smanjuje mogućnost da se izvedu reformske promene u narednom periodu.
Upravo iz tih razloga Vlada je predložila ovaj zakon, kojim se izuzetno usled dejstva, na koje privreda nije mogla uticati, a to su sankcije i agresija NATO, daje mogućnost da se ovaj odnos uredi na takav način da se privreda rastereti ovih obaveza, koje sada iznose preko 7,2 milijardi dinara za preko 7 hiljada preduzeća, na jedan pozitivan način za privredu, kojoj se ostavlja na raspolaganje navedeni iznos.
Naše očekivanje i naš napor će biti usmeren da se isti proces regulisanja takozvane dužničke krize sprovede između privrednih subjekata, u čemu je Privredna komora dala odgovarajuće predloge, i između privrede i banaka, kako bi se ukupna finansijska situacija debalansirala ovih nerealnih potraživanja i stvorili uslovi za punu primenu finansijske discipline i zakonitosti u radu preduzeća. Zbog toga ovaj zakon ima veće značenje od samog rasterećenja, koje omogućava privredi.
Donošenje zakona koji su na dnevnom redu treba da bude podstrek i poziv za početak procesa regulisanja međusobnih dugovanja u privredi u celini, da se ostvari značajno poresko rasterećenje privrede i doprinese ostvarivanju programa reformi i obnove zemlje.
Imajući u vidu izneto, predlažemo da posle rasprave podržite i donesete predložene zakone. Hvala.

Zahvaljujem. Narodni poslanici Milan Miković i Zoran Jovanović izdvojili su svoja mišljenja o predlozima zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, akcizama i porezu na promet, porezu na dobit preduzeća, obezbeđenju sredstava za sprovođenje socijalnog programa Republike Srbije u 1999. godini i Predlogu zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda.
Narodni poslanik Milan Miković nije tu, da li narodni poslanik Zoran Jovanović želi reč? (Nije prisutan.)
Da li neko od narodnih poslanika želi reč? Ima reč narodni poslanik Zlatan Peručić.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, u ime Odbora za finansije dozvolite mi da kažem nekoliko reči o ovom poreskom paketu, koji je u stvari daleko značajniji nego što on često izgleda po suvoparnim zakonskim tekstovima. Izmene i dopune postojećeg poreskog i fiskalnog zakonodavstva, predlog izmena i dopuna pet poreskih zakona, kao i predlog jednog novog zakona, koji danas razmatramo, predstavljaju izraz čvrstog opredeljenja Vlade, građana i rukovodstva Srbije da se obezbedi nastavak programa obnove i izgradnje naše zemlje, kao i da se u uslovima, kada su nam eksterni izvori finansiranja nedostupni, ovaj program finansira iz realnih unutrašnjih izvora. Reći ću o tome nešto više zbog raznih dilema u javnosti, koje su bile.
Prema tome, današnji paket zakonskih izmena usmeren je ka realizaciji nekoliko strateških ciljeva.
Prvo, da privredni subjekti kao i građani, koji su pretrpeli štete u toku agresije, dobiju poreske olakšice kako bi se ekonomski oporavili. Drugo, da se materijalno stimulišu kolektivi i građani, koji učestvuju u obnovi zemlje ili je pomažu. Treće, da se reguliše izmirivanje dospelih obaveza preduzeća na način koji će im omogućiti da nastave sa radom. I četvrto, da se omogući povratak robnog prometa u legalne tokove i time značajno smanji siva ekonomija.
Ovo su izuzetno značajni potezi Vlade i posebno naglašavam da izmenu ovakvog poreskog zakonodavstva usvajamo u inače teškoj ekonomskoj i socijalnoj situaciji, o kojoj uglavnom svi pričaju radi političkih poena, a Vlada Republike Srbije pokušava i čini to na najoperativniji način i u ovom trenutku mogu da kažem na najkvalitetniji način.
Suština ekonomske politike Vlade definitivno se ovim razrešava. Održavanje stabilnih cena i stabilnog kursa dinara, na makar srednji period, zahteva revitalizaciju poreskog sistema, brzo rešavanje nagomilanih poreskih dugova i istovremeno stvaranje sistemskog ambijenta, u kome će privreda biti u stanju da obnovi proizvodni ciklus. Time se, i ovim hoću jasno da kažem, raščišćava dilema da li je alternativa revitalizaciji poreskog sistema inflatorni pritisak i zamena realnog finansiranja inflatornim finansiranjem. Inflacija dakle definitivno nije mera ekonomske politike, kojoj naša Vlada u ovom slučaju jasno stavlja do znanja da neće da pribegava, bez obzira da li je u pitanju odbrana ili obnova zemlje. Inflacija reducira dohotke slabijih društvenih grupa, dovodi do bekstva kapitala i time slabljenja privrede i konačno rezultira ekonomskom stagnacijom.
Dozvolite mi da ukratko obrazložim viđenja Odbora o najznačajnijim rešenjima sadržanim u ovim zakonima.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, prema našem viđenju, a i ovde je to rečeno, ima za cilj da se izdacima, vezanim za obnovu zemlje posle agresije NATO, poreski rastereti privreda i olakša ekonomski i socijalni položaj građana i privrede. Predviđa se pravičniji i samim tim socijalno opravdaniji režim oporezivanja dodatnih prihoda zaposlenih - otpremnine kod odlaska u penziju, regresa za korišćenje godišnjeg odmora itd. Isto tako, donacije Republičkoj direkciji za obnovu zemlje priznaju se kao rashod u poreskom bilansu u celini, odnosno ne ulaze u osnovicu za obračun poreza na dohodak građana.
Kod Zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet očigledan motiv je potreba da se paralelno sa paketom saveznih propisa iz oblasti kreditno-monetarne, fiskalne politike i režima prometa roba i na nivou Republike stvore normativne pretpostavke za liberalnije uslove poslovanja i suzbijanje negativnih efekata sive ekonomije, uz stvaranje uslova za efikasnije ostvarenje javnih prihoda i obezbeđenje sredstava za otklanjanje šteta od posledica ratnih razaranja.
Predviđeno je značajno smanjenje akciznih stopa za niz proizvoda, čime bi ove robe trebalo da se vrate u legalne trgovinske tokove, a u oblasti energetike predviđeno je oslobađanje od poreza na promet, što bi trebalo da ubrza konsolidaciju ove privredne grane, koja je posebno teško pogođena ratnim razaranjem.
Kod zakona o dopunama poreza na imovinu predviđaju se rešenja koja pogoduju olakšavanju fiskalnog položaja obveznika po ovom zakonu, pravnih i fizičkih lica, u cilju prevazilaženja problema nastalih ratnim razaranjima i padom životnog standarda stanovništva i to kod malih preduzeća, koja se opredele da porez na dobit plaćaju prema ostvarenom ukupnom prihodu tako što se oslobađaju poreza na imovinu. Ovog poreza se oslobađaju i svi poreski obveznici koji su porez na dobit za drugu polovinu godine platili prema ukupnom prihodu. Drugo, na poklone, odnosno donacije, namenjene obnovi zemlje.
Treće, otpisuju se poreske obaveze za obveznike čije su nepokretnosti uništene ili oštećene ratnim dejstvima, kao i za sve one obveznike koji su učestvovali ili su članovi njihovih domaćinstava učestvovali u snagama odbrane zemlje. Četvrto, obveznici dospelih potraživanja po osnovu penzija i drugih socijalnih davanja mogu ta potraživanja kompenzovati za potraživanja države po osnovu poreza na imovinu.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit preduzeća sadrži tri bitna rešenja. Prvo rešenje ima za cilj ubrzavanje uslova za revitalizaciju i obnavljanje privrede, usmeravanje potencijala na razvoj malih preduzeća. Procena je da kod ovog tipa preduzeća, kojih ima oko 63 hiljade, postoji mogućnost za brzu preorijentaciju, brzo unošenje inovacija, kao i elastičnost za prevladavanje ekonomske krize i apsorbovanje troškova privredne recesije. Zbog toga je ovim privrednim subjektima ostavljena mogućnost da poreske obaveze izmiruju na način koji je za njih stimulativniji.
Drugo rešenje odnosi se na obveznike koji su pretrpeli ratnu štetu u agresiji NATO na Jugoslaviju, kojima će se poreska obaveza umanjivati srazmerno pretrpljenoj šteti, a preduzeća koja su pretrpela štetu veću od 50% biće potpuno oslobođena poreske obaveze za tekuću obavezu.
Treće rešenje podrazumeva poresku stimulaciju za pravna lica koja finansiraju ili donacijom pomažu obnovu zemlje. Kod socijalnog programa Republike jasno je da je cilj dogradnja postojećih mehanizama obezbeđivanja sredstava za sprovođenje ovog programa, a koji su u funkciji otklanjanja posledica agresije NATO pakta i režima međunarodnih sankcija. Imajući u vidu obim ovih posledica, kao i činjenicu da je Savezna Republika Jugoslavija i dalje izložena teškim pritiscima dela međunarodne zajednice, Vlada realno ocenjuje da će potreba za intenzivnijim socijalnim progamom postojati i nakon kraja ove godine. U osnovi, ovde se radi o specifičnom vidu preraspodele ekonomskih i socijalnih teškoća u zemlji, tako da oni koji imaju više, više i daju.
Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po osnovu javnih prihoda ima za cilj definitivnu likvidaciju zatečenih fiskalnih dugova privrede po obavezama dospelim do 31.decembra 1998. godine. Radi se o dugovima nastalim u vreme trgovinskih, finansijskih, investicionih sankcija međunarodne zajednice, čije je vraćanje otežano, a u nizu slučajeva i objektivno onemogućeno agresijom NATO pakta i naporom da se otklone njene posledice.
Korisnici poreskih beneficija po ovom zakonu su svi privredni subjekti koji izmire poreske obaveze za tekuću godinu, osim javnih i drugih preduzeća, čija sanacija, odnosno konsolidacija se sprovodi po Vladinom posebnom programu. Podsetiću vas da je ovde, i želeo bih to javnosti radi da kažem, intervenisano amandmanom Odbora koji je Vlada Republike Srbije prihvatila, za ona preduzeća koja učestvuju i prihvataju ovaj režim koji se predlaže u zakonu, tako što se podrazumeva da se time izmiruju sve obaveze, a to znači, ne dira se, ni u jedno lično pravo i ono se smatra, pre svega iz oblasti penzijskog i socijalnog osiguranja, izmireno, ukoliko se prihvati da se na ovakav način regulišu obaveze.
Dozvolite mi, na kraju, da dam i nekoliko ocena o motivima za donošenje ovih propisa, kao i o efektima za koje mislim da će oni izazvati.
Prvo, zajednička karakteristika svih predloženih rešenja je da ona pretežno predviđaju različite vrste olakšica za obveznike, bilo subjekte privrede ili građane, ne uvode se novi porezi, nego se obveznici oslobađaju potpuno ili delimično plaćanja postojećeg. Verujem da će to biti pozitivno dočekano u ukupnoj javnosti i privredi.
Drugo, u nizu slučajeva, fiskalni prihodi se na prvi pogled stvarno nominalno smanjuju, međutim, ako se ima u vidu da bi se primenom ovih mehanizama stepen naplate trebalo znatnije da poveća, onda mi ovde zapravo govorimo o realnom povećanju naplaćenih fiskalnih prihoda uprkos njihovom nominalnom smanjenju. To je kalkulacija koja je ekonomski potpuno opravdana.
Treće, sve zakonske mere sadrže jednu jaku socijalnu dimenziju. Sa jedne strane, oni koji imaju više da više i doprinesu i to bez obzira da li se radi o gradovima, opštinama ili preduzećima društvenim, privatnim ili građanima neposredno. Ovde se ne radi o napuštanju bazičnih opredeljenja za tržišnu privredu i dalje reforme, niti o uvođenju socijalnog egalitarizma, nego o jednoj normalnoj, poštenoj i zdravoj ekonomskoj, socijalnoj i političkoj logici koja je bila primenjivana na jedan ili drugi način u većini zemalja koje su se nalazile u teškoćama.
Sa druge strane, oni koji su siromašniji, oštećeni ratnim razaranjima ili svojim prilozima pomažu obnovu zemlje biće srazmerno oslobođeni plaćanja poreza. Na taj način Vlada, odnosno država sa svoje strane pokazuje solidarnost sa žrtvama agresije i sankcija, kao i razumevanje za one koji se dobrovoljno uključuju u finansiranje obnove. Zakonski predlozi sadrže jasno prisutnu dimenziju pravičnosti i distribuiranja ukupnog tereta koji nas očekuje, srazmerno mogućnostima za njegovo podnošenje.
Poštovane dame i gospodo poslanici, Odbor je uputio inicijativu Vladi Republike Srbije da u okviru njene nadležnosti predloži Saveznoj vladi, komorama, Narodnoj banci Jugoslavije da se, u sličnom i u duhu ovog modela koji se ovde predviđa o načinu izmirenja poreskih i fiskalnih obaveza između države i privrede hitno priđe izmirivanju i traženju načina izmirivanja obaveze između banaka i privrede, konsolidaciji dužničko-poverilačkih odnosa Narodne banke - banke, privreda - banke i privreda - privreda. Verujemo da bi to bilo veoma značajno, obzirom na podatke i cifre koje je izneo ministar finansija ovde.
Konačno bih želeo da naglasim da pozdravljamo odluku Vlade da se ovim merama ne završavaju naši zadaci u reformi poreskog sistema i da će Vlada stalno pratiti i činiti sve da kreiranje sistemskog okruženja treba da obezbedi praktičnu inovaciju poreskog sistema, u okviru onih mogućnosti sa kojima raspolaže Vlada.
Odbor za finansije, gospodine predsedniče, dame i gospodo poslanici, predlaže da Skupština usvoji paket zakona u celini. Hvala vam.

        Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Jorgovanka Tabaković.

Jednostavno, osećam potrebu da kao poslanik Narodne skupštine kažem koju reč u prilog zakonskih predloga koje je danas Vlada iznela pred nas, pre svega ne želeći da oni imaju bilo koju vrstu umanjenog značaja, s obzirom na ukupne okolnosti i na predugo vreme izgubljeno, na primer, u utvrđivanju dnevnog reda.
O kvalitetu ovih zakona želim, pre svega, da govorim sa jednog aspekta, sa kojeg ne očekujem da bilo ko od mojih kolega danas govori. Pre svega, reč je o značaju razrešenja dužničko-poverilačke krize, do koje je dovela finansijska nedisciplina, koju vrlo neopravdano nazivamo tako blagim terminom, gotovo je nazivajući finansijskim nestašlukom, što je prosto neoprostivo.
Mislim da dogradnja sistemskih rešenja koje je predsednik Vlade naglasio, pre svega, u oblasti Zakona o stečaju, prinudnom poravnanju i likvidaciji, mora da razreši postojeće stanje u kojem je moguće da se neko prikazuje kao uspešna firma, a da u stvari na uštrb tuđe imovine, bukvalno tuđe imovine i kapitala, predstavlja sebe uspešnim. Jednostavno rečeno, mnoge firme koje čak i dobijaju nagrade na određenim konkursima, koje plaćaju reklame po novinama, u stvari su ogromni dužnici po osnovu poreskih obaveza prema državi i iskazuju vrlo visoke dugove prema svojim dobavljačima i poveriocima uopšte.
Mislim da o dužničko-poverilačkoj krizi ne bismo mogli govoriti danas u ciframa od oko sto milijardi dinara da se nije tolerisalo takvo stanje, da se neko predstavlja uspešnim time što radi tuđim sredstvima. Ono što mi kao tradicionalno domaćinski narod, srpski narod, kažemo da se niko ne može prostreti duže od svog gubera, to znači da ne možete da radite tako da su vam rashodi veći od prihoda. Nažalost, dužničko poverilačka kriza pokazuje da se mnogo firme danas tako ponašaju. Osnovni kvalitet ovih zakona o kojima danas razgovaramo je upravo to diskontovanje poreskih obaveza prema državi i ja se zaista nadam da će prioritet ekonomske politike i zadataka republičke Vlade, koje je premijer istakao, naći dovoljno sluha na nivou Savezne vlade, da priča o primeni zakona o stečaju, kao osnovnoj kazni za nepreduzetničko ili nedomaćinsko ponašanje bude pretočeno u stvarnost, uz poštovanje Zakona o obligacionom odnosu, koji je vrlo kvalitetan zakon, samo što se u nedovoljnoj meri primenjuje.
I da, s druge strane, upozorim na važnost Zakona o izvršnom postupku, koji zaista ne nalazi dovoljno primene u stvarnom životu, i da s druge strane pronađemo dovoljno ozbiljnosti da kada govorimo o finansijskoj nedisciplini praktično i sami radimo na njenom sprovođenju.
Mislim da bi za primerom Vlade, diskontovanja svojih očekivanja od dužnika, morale krenuti banke, koje se jednostavno ne mogu ponašati kao da žive van okruženja.
Još jedno bih posebno želela da istaknem, a to je da bi praksa privrednih sudova morala ići u korak sa ovim vladinim rešenjima i da se odugovlačenjem određenih privrednih sporova jednostavno ne može ići na ruku zaštite dužnika. Da je došlo vreme da se mi ponašamo kao država koja radi u korist poverilaca, odnosno u korist domaćinskog ponašanja svakog privrednog subjekta.
Koliko se sama Vlada ponaša kao domaćinski privredni subjekt govore i rezultati obnove, o kojima je danas izuzetno mnogo govoreno, bez obzira na vrlo usporene i vrlo smanjene prilive u budžetu.
Još nešto što bih želela da kažem jeste činjenica da će se ovim zakonskim rešenjima umanjiti poreske obaveze, odnosno osloboditi svih vrsta poreza donatori obnove zemlje.
Ja još na ovom mestu želim da izrazim ono što u razgovoru sa privrednicima često ističem. Na različit način mnogi od nas podnose teret obnove. Neki to čine manje ili više dobrovoljno, uključivanjem u određene konzorcijume, a neki i samim tim što prihvataju kontrolu cena, shvatajući da ovaj trenutak traži žrtvu od svih nas, na sebi svojstven način, zato što se bave određenom proizvodnjom, učestvuju u obnovi zemlje.
Ja tu moram da istaknem primer, reč je pre svega o cementnoj industriji, gde moram reći da se ni jednog trenutka nije vršio dodatni pritisak da se cene cementa povećaju. Znamo da je za dve godine unazad svega 9,5% cena cementa povećana. Upravo iz razloga da teret obnove moramo svi podneti na način kako je to moguće.
Želeći da pohvalim, i da time zaključim svoju raspravu o ovim zakonima, inicijativu Vlade da se ona prva svojim primerom, po sistemu ugledanja, u stvari obrati svim privrednicima, ne želeći da po onoj popovskoj govorimo, slušajte me šta radim, a ne gledajte kako se ja ponašam, upravo svojim dobrim i domaćinskim primerom, želim da privreda pođe logici suprotnoj popovskoj, i upravo ovim Vladinim primerom jednostavno da krene u razrešavanje dužničko-poverilačkih odnosa.

Hvala. Da li se još neko  javlja za reč? Izvolite.

Predsedniče, kolege poslanici, evo danas je Vlada ovim paketom, pet izmena poreskih zakona, jednim novim zakonom ispunila svojevremeno dato obećanje ovde, da će u radikalnoj reformi poreskog zakonodavstva ići do kraja.
Očito da su prethodni zakonski projekti dali rezultate na terenu i da ovih novih pet dopuna i jedan novi zakon imaju za cilj ne da vrše novo zahvatanje iz džepova poreskih obveznika, nego upravo da omoguće da se taj poreski teret što lakše podnese, a da država što efikasnije ubere preko potrebna sredstva. Mislim da je to jedan od razloga, pored razloga koji su sadržani u potrebi da se paralelno sa paketom zakona na saveznom nivou vezanih za kreditno - monetarnu politiku, vezanih za fiskalnu politiku i oblast prometa roba, i na nivou Republike Srbije stvore uslovi ili normativne pretpostavke da se ublaže i efekti sive ekonomije i da se stvore uslovi da se uberu sredstva za otklanjanje šteta nanetih kao posledica agresije NATO pakta.
Sledeći motiv verovatno koji je rukovodio, i koji je sasvim logičan, je da Vlada ima nameru da brzo stvori uslove za revitalizaciju privrede, odnosno proizvodnih kapaciteta. Ona to može postići samo usmeravanjem svih potencijala na razvoj malih preduzeća, koja imaju svoju prednost. Videli smo da veliki privredni sistemi imaju svoje bolesti i da u ovakvoj ekonomskoj situaciji, ekonomskom okruženju, em što su potrebna ogromna sredstva i napori, em sporo ili gotovo nikako ne mogu da brzo u oživljavanju svoje proizvodnje daju rezultate.
Upravo zbog toga što su mala preduzeća i fleksibilnija i brže mogu da promene svoj proizvodni program, fiskalna politika u celoj stvari mora ovaj instrument ekonomske politike pratiti i biti u funkciji ostvarivanja takvih ciljeva.
Posebno, od svih ovih poreskih zakona, interesantan je Predlog zakona o uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza po snovu javnih prihoda, nagomilanih iz prethodnih godina. Očito je da u ovakvom ekonomskom i socijalnom okruženju, odnosno socijalnim uslovima do kojih su doveli sankcije i NATO intervencija, možda je ova mera malo iznuđena, možda je mnogo ranije trebalo ići na ovo rešavanje, ali očito da ova vlada u kojoj su srpski radikali, Vlada nacionalnog jedinstva je pokazala i mnogo više hrabrosti i odlučnosti i efikasnosti da posegne za nekim merama.
Jedna od tih mera je i ova mera rešenja nagomilanih unutrašnjih dugova. Jeste da je ovo početni korak od 9,6 milijardi dugova koje imaju preduzeća prema državi. Ovo je možda 25. deo ukupnih unutrašnjih dugova, koji se procenjuje na negde oko 240 milijardi između preduzeća i preduzeća, preduzeća i banaka, između banaka, ali kažem, treba pohvaliti pokušaj da se krene u rešavanje tih unutrašnjih nagomilanih međusobnih dugova, da bi se time stvorili određeni preduslovi za jedan ozbiljniji ekonomski razvoj. Često se, vidim, komentarisalo i bilo je komentara i na Odboru za finansije, da li je ovo ponovo reprogram. Mislim da smo reprograma imali ranije, da su samo pojedina preduzeća bila oslobođena od pojedinih izmirenja obaveza.
Ovog puta se u formi zakona daje mogućnost preduzećima da u određenom periodu izmire svoje obaveze. Jasan je motiv Vlade da su ti unutrašnji dugovi ipak nerealni, da iz prethodnih godina i kamatna politika koja je vođena, visina kamatnih stopa na sve te obaveze, kako onih redovnih, zateznih ili revalorizacionih kamata, bila je nepodnošljiva u uslovima blokade.
Ovim putem se daje zakonska mogućnost da svi oni, a ne verujem da će biti tu selekcije i da će Vlada posegnuti ili određeno ministarstvo da ovom prilikom nekoga oslobodimo, ali kažem mora se pohvaliti jedan ovako hrabar korak, da se krene u razrešenje ovih unutrašnjih dugova, koji očito guše na svakom polju ekonomske politike. Hvala.

Zahvaljujem. Da li se još neko javlja za reč? Živko Radovančev, pa Miletić.

Poštovani predsedniče, uvaženo predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, kolege poslanici, osećam potrebu, pre svega kao privrednik, da uzmem učešće u današnjoj raspravi po pitanju paketa poreskih zakona kako bih, pre svega, svojom diskusijom podržao predlog Vlade koja je u svim dosadašnjnim situacijama ostala dosledna reformskom kursu, interesima privrede i interesima građana Srbije.
Kada sam rekao - u svim situacijama - naravno mislio sam na teške i složene situacije sa kojima se ova vlada u svom radu suočavala. Uostalom, ova vlada i ne zna za lako rešive situacije i probleme. Ova Vlada je zajedno sa građanima Srbije, policijom i vojskom uspela da odbrani zemlju od vojne agresije i pokaže celom svetu kako se bori za očuvanje slobode, nezavisnost svoje zemlje.
Ova vlada je dobila još jednu veliku bitku upravo ovih dana koja se zove - uspešna obnova zemlje od posledica ratnog razaranja, čija je prva faza uspešno završena ovih dana.
Bez obzira na partijsku pripadnost, patriotska ili izdajnička osećanja, priznavali ili osporavali uspeh Vlade, šetali i protestvovali ili radili, izgrađivali porušeno, ovaj i ovakav uspeh u obnovi zemlje je pred sudom javnosti. Sud javnosti je očigledan i nepogrešiv.
Sada moramo biti jedinstveni, kao što smo bili u ratu, u obnovi zemlje i odbrani zemlje od ekonomske agresije koja se čini spolja i iznutra, a radi očuvanja ekonomske i socijalne sigurnosti i stabilnosti društva, i, što ne reći, očuvanja osnovnih nacionalnih interesa zemlje.
Upravo poreski paket rešenja u fiskalnoj sferi, koji je na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja, je potvrda doslednosti i opredeljenja Vlade narodnog jedinstva u pravcu nastavka programa reformi i ciljeva zacrtane ekonomske politike.
Osnovni cilj ekonomske politike ove vlade je ekonomska, socijalna, cenovna i valutna stabilnost u uslovima mnogih ograničenja. Poreski paket zakona koji je danas na dnevnom redu ima zajednički cilj da nizom olakšica privredi stvori realne uslove za veću privrednu aktivnost, realizaciju socijalnih programa, podsticanje donatorstva radi brže obnove zemlje, olakšice za mala preduzeća, olakšice za nastradale u bombardovanju NATO avijacije.
Posebno bih se osvrnuo na Predlog zakona o posebnim uslovima i načinu izmirivanja dospelih obaveza preduzeća po osnovu javnih prihoda, kao najznačajnijem rešenju u paketu novih poreskih rešenja.
Ovim zakonskim rešenjem privreda se oslobađa obaveza prema budžetu i fondovima u iznosu od 5 milijardi dinara, što čini 505 ukupnih obaveza u periodu do kraja 1998. godine.
Ovo su značajna sredstva koja će prihvatanjem Predloga ovog zakona ostati privrednim subjektima za njihovu privrednu aktivnost i povećanje proizvodnje i zaposlenosti. Uveren sam da ćemo danas usvojiti predloženi paket poreskih zakona kao nastavak reformskog kursa Vlade u fiskalnoj sferi.
Usvajanje ovih predloga pre svega treba shvatiti kao meru bezrezervne podrške Vladi narodnog jedinstva za ono što je do sada učinila i meru poverenja za budući rad Vlade. Hvala.