Poštovani predsedniče, uvažene kolege, pred nama se nalazi Predlog zakona koji u svakom slučaju izaziva veliku pažnju javnosti, jer po svom karakteru i značaju treba da reguliše jedno od najznačajnijih pitanja političkog uređenja svake države, odnos centralne vlasti države prema lokalnim vlastima teritorijalnih jedinica.
U svakom slučaju je krupno političko pitanje, koje svoj značaj potvrđuje i time da se u okviru međunarodne zajednice definiše odnosno utvrđuju mu se međunarodni pravni okviri, kroz par konvencija o lokalnoj samoupravi, koji su temelji za većinu demokratskih zemalja u okviru kog regulišu ovo pitanje.
Kod nas ono, pored ustavnog i demokratskog principa, ima i jedno posebno izraženo svojstvo ugrađeno već vekovima u nacionalno biće našeg naroda, istorijsku dimenziju lokalne samouprave. Naime, viševekovno ropstvo pod turskom imperijom nateralo je srpski narod na samoorganizovanje svojevrsne lokalne vlasti odnosno samouprave i ona se kao takva duboko ukorenila u svest našeg naroda.
To je neposredno biranje sopstvenog starešine, odlučivanje o svim životnim pitanjima sopstvenog opstanka, jer svoju državu nisu imali. Naši su preci stvaranjem moderne Srbije devetnaestog veka ovo pitanje i te kako uređivali. Setimo se samo skupštinskih i političkih rasprava kada se donosio Zakon o opštinama s kraja prošlog veka, kada se u Srbiji prvi put ovo pitanje regulisalo zakonom, odnosno uređuje odnos centralne vlasti i lokalne samouprave.
Dalji sled događaja, posebno posle Ustava iz 1974. godine, ide skroz u drugom pravcu. Tada naime lokalna samouprava preuzima ingerencije države i to u takvom obimu da je maltene svaka opština bila država u malom. Svi se odlično sećamo tog perioda, kao i da smo početkom ove decenije to pitanje rešili donošenjem novog ustava, objedinjujući državne funkcije i razdvajajući ih od lokalne samouprave, čini mi se možda u zadnjem trenutku, spasavajući Srbiju od planiranih rešenja spolja.
U okviru ovog koncepta utvrđenog ustavom autor ovog projekta i Vlada narodnog jedinstva izašli su pred nas s ovim predlogom koji je dosta dobar projekat, čije su osnovne vrednosti sledeće: - predlagač se drži osnovnih principa o suštini i sadržini lokalne samouprave utvrđene evropskim konvencijama o lokalnoj samoupravi. Nadležnost lokalne samouprave i njena organizacija se kreću u okviru važećeg ustava i ne izlaze iz tih okvira.
Osnovni koncept da se lokalna samouprava bira, organizuje i konstituiše da bi se rešavala osnovna životna pitanja građana tamo gde žive, u oblastima od zajedničkog interesa, u prvom redu komunalnim i društvenim delatnostima, u najširem smislu tih značenja se apsolutno zadržava. Obaveza donošenja planova razvoja teritorijalnih jedinica iz sopstvene nadležnosti je veliki kvalitet ovog zakona.
To je uostalom i smisao lokalne vlasti a ne vođenje spoljne politike ili rukovođenje organima prinude i drugih klasičnih državnih funkcija. Poveravanje određenih poslova od strane države lokalnoj samoupravi je takođe dobar institut koji će omogućiti da se pojedine državne funkcije preko lokalne samouprave približe građanima što će se po oceni ove vlade i ove skupštine činiti posebnim zakonima.
Odvajanje Zakona o teritorijalnoj organizaciji od lokalne samouprave, kao i kodifikacija niza zakona u ovaj zakon, nesumnjiv je kvalitet. Definisanje i opredeljivanje izvora finansiranja lokalne samouprave predstavlja značajan korak ka trajnom rešavanju ovog problema.
Duboko sam uveren da kada naša zemlja izađe iz ovih teškoća, posebno stvorenih od strane NATO zlikovaca, zemljotresa i poplava, da će se posebnim zakonom omogućiti veći prihod lokalne vlasti radi sopstvenog razvoja. Valjda smo svi sada svesni činjenice da je u ovoj zemlji sada potreban princip solidarnosti, da se mora pomagati onima koji su najviše stradali.
Izborni sistem, većinski i jednokružni, po mom dubokom uverenju predstavlja zaista pravo demokratsko načelo izbora lokalne vlasti. On apsolutno omogućava građanima da biraju ljude, svoje sugrađane, kojima će osnovni motiv biti - rad na organizaciji poboljšanja kvaliteta življenja u bukvalnom smislu, u svom naselju, u selu, u ulici, školi, ambulanti, obdaništu, seoskom putu, groblju, igralištu, telefoniji i da ne nabrajam više.
Pri tome, biće uveliko pošteđeni političkih partija, koalicija, lista, i drugih političkih institucija koje opterećuju parlamentarni sistem na nivou državne zajednice. Ovaj princip omogućava svakom da ostvaruje svoje pasivno biračko pravo, ako za to ima želju i potrebu, da bi svojim radom i uticajem stvarao bolje uslove življenja svojim biračima i svojoj porodici.
Zato sam veliki pristalica ovog sistema, uz napomenu da bi statutima lokalnih jedinica trebalo predvideti da svako selo, naseljeno mesto, ima svog odbornika.
Na kraju, koncept ovog zakona sigurno je pravljen u okviru ustava, ali svojom sadržinom, rešenjima i domašajem sigurno će predstavljati jedan od zakona koji, sa ostalima koje predlaže Vlada narodnog jedinstva, vodi ka demokratskim reformama naše zemlje.
Poštovane kolege, na samom kraju, dozvolite mi da kao predsednik SO Gornji Milanovac, sa iskustvom od oko šest godina, kao potpredsednik Balkanske asocijacije opština i gradova, učesnik i poznavalac ove problematike i u zemljama Evropske unije i u balkanskim zemljama, kao i zemljama tranzicije, kažem da kvalitet lokalne samouprave utvrđen ovim zakonom ni malo ne zaostaje za njihovim zakonima.
Samo zlonamerni ljudi, čija je želja da od ove države stvore američki protektorat, mogu davati negativne ocene o njemu na način kako to rade, a vidi se i u čijem interesu. Autorima ovog projekta i Vladi istinska pohvala na radu, trudu i kvalitetu rada. Zato predlažem da ovaj zakon usvojimo, a njegova primena u praktičnom životu sigurno će pokazati njegove kvalitete, ali i potrebu da se u nekom budućem vremenu ovaj koncept dograđuje u interesu boljeg življenja naših građana. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Živko Selaković.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, uvaženi poslanici, molio bih gospodina predsednika da mi dozvoli minut-dva da  dam ličnu kartu o sebi i svojoj koaliciji, tj. koga predstavljam, da ukratko iznesem naše predloge.

Naravno, dozvolićemo našem poslaniku Živku Selakoviću, jer je on novi poslanik, koga smo danas izabrali, tj. potvrdili mandat.

Zahvaljujem. Poslanik sam, predstavljam koaliciju Demokratska alternativa, Seljačka stranka Srbije i Penzionerska partija Srbija. Kažem - sa Demokratskom alternativom, jer smo u takvu koaliciju ušli i izborili taj jedan poslanički mandat, a sada je samo koalicija Seljačke stranke Srbije i Ujedinjene penzionerske stranke.
Jer, izlaskom Demokratske alternative, samovoljno, bez saglasnosti drugih članica koalicije, predviđene našim sporazumima, samim tim je prestala funkcija članice koalicije Demokratske alternative.
Vama je svima poznato da je gospodin Čović bio prvi koordinator Saveza za promene, koji je posle pokušao da negira, a to je samo svojstveno njemu. Znači, ja ću predstavljati koaliciju Seljačke strane Srbije i Ujedinjene penzionerske stranke. Sve što budem izneo ovde, verujte da ćemo to da uradimo u saglasnosti naše dve stranke i što budem ja ovde preneo, smatrajte da je to i mišljenje dve velike populacije, seljaka i penzionera.
Nisam dobio materijal, kao po običaju, možda bih se malo i pripremio. Nikada nisam ja, niti su drugi članovi koalicije, odnosno Saveta koalicije, viđali taj materijal, jer verovatno bivša moja prethodnica, u saglasnosti sa naredbodavcem, gospodinom Čovićem, verovatno su taj materijal nosili tamo na daleki Zapad, da ga oni analiziraju, pa da izađu sa predlozima, a da mi, seljaci i penzioneri, nikada nismo mogli biti predstavljeni, odnosno, da vi saslušate ovde u Skupštini stvarne predloge seljaka i penzionera.
Nikada to niste mogli čuti, jer je gospođa Andrić, već bivša poslanica, jednostavno dolazila sa napisanim tekstom, tamo gde je gospodin Čović to i učio.
Kako sam već rekao, da materijal u celosti nisam pogledao, ovde iz izlaganja šefova poslaničkih klubova čuo sam, ali sam nešto ovako u telefonskim razgovorima se interesovao za ovaj deo Predloga zakona, koji reguliše lokalnu samoupravu, o načinu izbora odbornika i ovoga jednokružnog većinskog sistema.
E sada, mogu da kažem da tu imam veliko iskustvo, jer sam mnogo puta bio odbornik Skupštine grada i opštine na Čukarici, i mogu da kažem, a to sad govorim baš u ime naše dve koalicije, Seljačke stranke Srbije i Penzionerske partije, da sam izvršio konsultacije, i ovako stoje stvari - smatramo da je dovoljno kada izađe 51% građana, znači građani treba da izađu u tom procentu, da bi izbori dobili legitimitet.
Veoma nam je drago što se i dalje predlaže većinski izborni sistem, to je ovako, kako mi seljaci volimo da prevedemo, bira se odbornik po imenu i prezimenu, tamo gde stanuje, gde ga svi poznaju, pa taj kandidat, ukoliko nema autoriteta, ugleda itd, tamo u izbornoj jedinici, a one nisu velike na nivou opštinskih odbornika, gde mu je dosta 300 glasova da uđe u Skupštinu, pa šta onda on da traži sa možda 15 glasova, da bi ušao u drugi krug, pa da eto, tamo grupno, na "o ruk", kako mi kažemo, dobije.
Što je najvažnije, evo sada ću da kažem jednu stvar, što se tiče penzionera i seljaka, vi znate da su to ljudi sa veoma malim primanjima, i sada, glavni razlog što pozdravljamo ovaj jednokružni sistem, su troškovi, drugi krug izbora, znate koliko to košta, a svi sada, da ne kažem koji svi, se sekiraju o životu i uslovima seljaka i penzionera, a ovamo ga teraju da ima 25, ako je moguće, krugova, dokle god neko ne dobije, za koga smatraju da treba da dobije.
Vidite te izdatke koliki su, a sa druge strane, Bože, svi se sekiraju za penzionera i seljaka. Znači, to je jedan od razloga, a kao iskustvo vam govorim, sada, možda ću nekog od prethodnika da ponovim, nisam uzeo njegove reči, jer to znam i ja - kao po pravilu, u prvom krugu se sa procentom osvojenim, znači malo većim, uvek izdvoje najkvalitetniji ljudi, i sada on sa 48% nije dobio za odbornika, a neki ga je pratio tamo sa 12% do 15%, i onda opet ono, na "o ruk" dobije, koga, nedao Bog, niko ne želi.
Kao posebno podvlačim ovde - veća koncentracija bi bila u Predlogu ovog zakona. Znači, manje bi se gubilo vremena da se obave oni poslovi gde su građani svakodnevno vezani za lokalnu samoupravu za svoje opštine i mesne zajednice. Problem je do sada bio, to opet iz iskustva govorim, sazivanje skupštine. Neće predsednik skupštine da sazove skupštinu, radi se, recimo, konkretno, na mojoj Čukarici, o ulaženju u posed poljoprivredniku, srušene ograde, kuće, ali to, recimo, opštinskoj vlasti ne odgovara i ne zakaže sednicu po tri-četiri meseca, a dotle je već izgrađena zgrada, zemljište je uzeto, i posle se zakaže sednica skupštine - šta da rešavamo sada?
Prema tome, znači, ovim predlogom zakona, koliko sam ja shvatio, to pravo ne bi mogao da uzurpira predsednik opštine, neće da zakaže, zna se, ima tamo u predlogu da dve trećine odbornika može da zakaže. Znači, to bi bilo ukratko. Imao bih puno primedbi, ali materijal nismo dobili, pa ne bih želeo ovako samoinicijativno da govorim. To su ukratko navedene stvarne činjenice i razlozi zbog kojih koalicija Seljačke stranke Srbije i Ujedinjene penzionerske stranke, i ja kao njihov predstavnik u Narodnoj skupštini, ćemo glasati za Predlog ovog zakona.
Hvala vam. (Aplauz.)

Zahvaljujem.
Ima reč narodni poslanik Joca Arsić.

Poštovani predsedniče, uvažene kolege, mnogo je toga rečeno o ovom zakonu, da bi imalo prostora i mesta da se kaže nešto novo, što već nije rečeno. Međutim, ja ću pokušati da budem praktičan u onom delu, kako je to govorio i moj prethodnik, Dražimir Marušić, a to je da ono što smo kao predsednici u proteklom periodu osetili u praksi, u primeni prethodnog zakona, da napravimo malu razliku između prethodnog i ovog zakona i da pokušamo da dokažemo da ovaj zakon ima mnogo prednosti u odnosu na zakone koji su pratili ovu materiju, jer su bili sadržani u nekoliko zakonskih projekata.
Sada imamo jedan kodificirani zakonski projekat, koji obuhvata sve ove zakone koji se tiču materije lokalne samouprave. Činjenica je da je lokalna samouprava u odnosu na prethodni zakon dobila i nova ovlašćenja i veća prava, nego što je to imala u prethodnom zakonu, i mislim da je to jedan od najvažnijih razloga da ovaj zakon danas treba usvojiti.
Ono što je ovde rečeno kao polemičko - da li većinski, ili proporcionalni sistem, mislim da i ovom narodu, a i praksi koja živi, više odgovara većinski sistem, i to jednokružni većinski, i sa aspekta troškova, i sa aspekta efikasnosti, i prepoznatljivosti onoga ko se bira, odnosno da u liku odbornika, koga neposredno biraju birači, a zakonom je predviđeno da izborne jedinice budu približno jednake i donete statutom opština, tako da se ostvaruje potpuna demokratičnost u izborima.
Dalje, ono što je vrlo bitno, to je način finansiranja lokalne samouprave, mislim da se članom 51. ovog zakona na bolji način uređuje finansiranje lokalne samouprave, tako što se pored izvornih prihoda opštine, tačno i taksativno nabrajaju izvorni prihodi, koji su van ograničenja, znači, mogu da se ubiraju onoliko koliko je to propisano odlukama, odnosno, određenim rešenjima skupština opština. Mislim na lokalne komunalne takse, kao što su firmarine i druge takse, da se to ustupa slobodi opština i da ti prihodi ne treba da budu ograničeni ni Zakonom o budžetu, a da se ostala ograničenja odnose na sve ove druge izvore prihoda, pre svega na porez na promet.
Drugo, mislim da je dobro da se konačno urede rešenja oko organizacije gradova, jer smo do sada imali u praksi da imamo gradove koji poklapaju teritoriju opštine, što sasvim ne odgovara praksi da dobije ovlašćenja i da mogu da koriste povlastice iz ovog zakona, a da to budu posle jednostavno opštine. Takvih primera smo do sada imali na osnovu rešenja prethodnog zakona.
Mislim da ovde treba ukazati na jednu bitnu stvar kod prelaznih i završnih odredbi. U članu 222. ovog zakona predviđeno je da se statuti usklade sa Zakonom o lokalnoj samoupravi do 31. 12. ove godine. Mislim da je nemoguće u ovako kratkom roku uskladiti statute, jer i oni imaju određenu proceduru donošenja izmena i dopuna, bar kada se tiče statuta opštine iz koje dolazim, gde je regulisano da skupština bira komisiju, koja predlaže rešenja i izmene statuta. Ta procedura traje mesec dana u javnoj raspravi i ponovo se vraća skupštini sa primedbama, na kojoj se utvrđuje prečišćen tekst i on ide na odlučivanje u skupštinu opštine. Za ovo je potrebno duže vreme nego što je predviđeno u članu 222. prelaznih odredbi ovog zakona.
Zato molim za jedno razumevanje, ili da se toleriše period usklađivanja statuta ili da se produži ovaj rok za dva meseca i da bude do kraja februara 2000. godine.
Iz svega ovoga što su moji prethodnici izneli, posebno iz govora zamenika predsednika poslaničke grupe SPS, mislim da su se stekli uslovi da se ovaj zakon danas usvoji, da je kvalitetniji, bolji nego dosadašnja rešenja u postojećim zakonima. Predlažem da ovaj zakon usvojimo, kako je dat sa amandmanima, koje je prihvatila Vlada i nadležni odbori.

Hvala. Ima reč narodni poslanik Goran Jokić.

Dame i gospodo narodni poslanici, pored toga što je ovim predlogom zakona odvojena oblast teritorijalne organizacije od lokalne samouprave, prvi put se jednim zakonom regulišu sva pitanja lokalne samouprave na jednom mestu. Dakle, veći broj propisa i zakona, koji regulišu ovu oblast, našao se na jednom mestu.
Veliki problem, koji se javlja u praksi, jeste pitanje razgraničenja izvornih poslova lokalne samouprave od poverenih poslova državne uprave. Imamo čest slučaj u praksi da funkcioneri jedinice lokalne samouprave obavljaju one poslove, za koje nisu ovlašćeni i koji ne spadaju u izvorne poslove lokalne samouprave. Na primer, prijem ambasadora stranih zemalja ili neke druge stvari, koje uopšte nisu u ingerenciji lokalne samouprave. Za neobavljanje poslova, koji spadaju u izvorne poslove lokalne samouprave, brane se tako što kažu da za to nemaju ingerencija.
Ovim predlogom zakona i ta se oblast precizno reguliše. To ne znači da su jedinicama lokalne samouprave pridodati novi poslovi ili oduzeta do sada neka ovlašćenja, već se samo ta oblast preciznije reguliše. Sačuvana je apsolutna samostalnost opštine u obavljanju onih poslova za koja ima ovlašćenja posebnim zakonom.
U odeljku, koji se odnosi na finansiranje poslova opštine, uređuje se i pitanje samodoprinosa, kao posebnog oblika finansiranja opštine, čime prestaje potreba za posebnim zakonom u ovoj oblasti. Do sada je više puta produžavan rok gradovima Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Prištini da statutom obrazuju gradske opštine. Ovim predlogom zakona određuje se rok da se taj posao obavi u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Za grad Prištinu rok od godinu dana teče od prestanka misije Ujedinjenih nacija za prinudnu upravu, odnosno godinu dana od samog povlačenja snaga, koje su okupirale tu svetu srpsku zemlju.
Dakle, netačna je tvrdnja predstavnika propale Koalicije "Zajedno" da se ovim predlogom zakona oduzima status grada Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu i Prištini.
Na kraju, što se tiče izbornog postupka za izbor odbornika u skupštini opštine, o tome je više govorio šef poslaničke grupe SRS gospodin Stevo Dragišić, ja ću se samo kratko osvrnuti na to. Ovim zakonom je predviđen jednokružni većinski sistem i time se znatno skraćuje proces izbora. Na taj način se prave i velike uštede i svi učesnici u izbornoj utakmici imaju iste uslove u pogledu predlaganja kandidata, kao i u pogledu zastupljenosti svojih predstavnika u biračkim odborima i u izbornoj komisiji izborne jedinice.
To predstavlja najveći problem za mnogobrojne male, odnosno kombi stranke, čiji članovi mogu stati u jedan kombi ili autobus. Te stranke nemaju ni dovoljan broj članova, koje bi kandidovali za lokalne odbornike, a da ne govorim o potrebnom broju kandidata za sastav biračkih odbora. Na primer, u opštini Doljevac bira se 37 odbornika, dakle dvostruko više je potrebno i članova da bi se popunila sva biračka mesta. To je oko 120 članova, a u našoj opštini ove male, marginalne stranke uopšte ne mogu da sakupe toliki broj članova. U Nišu je potrebno 400 članova i zamenika članova za sastav biračkih odbora, koje treba da predloži podnosilac izborne liste. Toliko članova nemaju mnoge stranke u čitavoj Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem. Ima reč Marijan Rističević (nije u sali).
Molim Željka Simića da uzme reč.