Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, ja bih hteo o ponuđenom predlogu da govorim iz dva aspekta. Mislim da je prosto nemoguće ne razmatrati kontekst, u kome se donosi ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi, a s druge strane da kažem neku meritornu reč o sadržini samog zakona.
Više je nego očigledno da je jasna situacija u kojoj se Srbija obrela, mislim na političku situaciju, zato što s jedne strane imamo one strane koje su snage obnove, snage jedinstva i snage koje su se organizovale na patriotskom bloku obnove razrušene zemlje i stvaranja svih pretpostavki za reforme na svim mogućim nivoima. U tom smislu smatram da je ovaj zakon jedan od onih koji su neophodni, nužni da bi se stvorile demokratske pretpostavke za još brže napredovanje naše zemlje i za stvaranje normativnih pretpostavki za ubrzanje demokratskog razvoja naše zemlje.
Ovo govorim utoliko pre što ima onih koji su se latili da ovaj zakon kritikuju izvan bilo kakvih razložnih okvira. Više je nego očigledno da Predlog zakona nekima ne odgovara, ali da je reč o zakonu koji precizno kodifikuje jednu materiju, koja je bila rasuta u nizu zakona, a s druge strane uspostavlja one principe, koji u centar svekolikog političkog i društvenog života stavlja samog građanina, što bi za one, koji su navodno zagovornici demokratskih procesa, moralo biti nešto što je non plus ultra čitavog našeg parlamentarnog, političkog i društvenog života.
Reč je o zakonu, tu nema više nikakve dileme, koji je preko potreban, a s druge strane, koji omogućava i institucionalizuje inicijativu svih građana i koji one, koji su do sada bili na margini, stavlja u samo središte društvenog i političkog života. Iz tih razloga primedbe koje su stavljene vidi se da su isforsirane, da nemaju političko uporište i da su jedino sračunate na anticipaciju političkih događaja u ovoj zemlji. Više je nego očigledno da su građani morali staviti svoj unutrašnji glas na stranu onih, koji su odmah posle agresije i posle pobede, koju smo izvojevali, odlučili da izgrade zemlju, da obnove sve infrastrukturne objekte, da omoguće građanima normalan život i da osnaže svest da će Srbija uvek biti u duhu pravde i slobode, pravde kao osnovnog principa i najveće strasti ljudskog uma i slobode, s druge strane, koja je osnovna odrednica srpskog karakternog bića.
Prema tome, nema nikakve dileme da je ovaj zakon samo jedan u nizu koji osnažuje etos demokratije na ovim prostorima, a oni koji se zdušno bore protiv njega, govore da su samo na papiru i samo usmeno, samo demagoški i verbalno za demokratske promene, a kada im se podnese od strane najvišeg tela, od strane Vlade narodnog jedinstva pred najvišim telom, oni ga odbijaju iz razloga koji su dovodljivi u pitanje sa svih mogućih tačaka gledišta.
Ovde su neke kolege dovele u pitanje neke od tih tačaka. Ja bih samo rekao da se uvode oni instituti koji predstavljaju najviše standarde evropske demokratije i koji, s druge strane, predstavljaju osnov za naše što brže uključivanje u svet, prevashodno zbog toga što se ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi oslanja na Povelju o lokalnoj samoupravi, a mislim da ovaj zakon, tu postoje meritorni pravnici koji mogu da me koriguju, jedino u Švajcarskoj postoji na jedan kodifikovan način.
Ono što je bitno ovde razlučiti jeste činjenica da se uvodi jedan ekonomski princip, kada je u pitanju oblast upravljanja, zato što su kodifikovane odredbe jednog veoma važnog segmenta društvenog života, koji je bio rasut u nekoliko zakona i što se uvode novi instituti, koji će samo obogatiti demokratske principe na kojima počiva ova zemlja.
Vlada narodnog jedinstva opravdano nosi taj naziv, jer u proteklih šest meseci, možda najtežih meseci u kojima se našao srpski narod, jeste bila uz njega, a on joj je uzvratio gradeći zemlju i obnavljajući sve objekte, da je shvatio poruku Vlade narodnog jedinstva koja vlada, a koja ne šeta, za razliku od raznih saveza za propast ove zemlje. Više sam nego ubeđen da je važno na ovom mestu reći da smo mi otvoreni za svaki dijalog, za svaki argument, ali smo zatvoreni za bilo kakvu vrstu ultimatuma i zatvoreni za bilo kakav pokušaj da se ovaj narod podredi diktatu stranog elementa.
Dakle, ovo govorim sasvim otvoreno, zato što oni ne kriju više, ne baveći se više nikakvom mimikrijom, da su u službi stranih interesa i da pokušavaju da osvoje vlast na sve moguće načine. Svaki pokušaj da se demokratizuje život u Srbiji, da se tom tzv. zapadnom svetu približimo po onim uzusima od kojih su oni odavno odstupili, pokazuje da Vlada narodnog jedinstva ovim aktom nudi jedan demokratski, prvorazredno demokratski akt, koji bi Skupština trebalo da usvoji.
Ono što želim još jednom da napomenem to je činjenica da sam negde u belinama redova osetio kod nekih kritičara da je u Vladi narodnog jedinstva, pa kada je u pitanju i Predlog ovog zakona, manjak pragmatizma ili političkog realizma. Da je političkog realizma koji oni nama nude, mi bismo odavno bili pokorena zemlja bez ikakvog suvereniteta i bez ikakvog načina da očuvamo našu tradiciju, koju ja poimam kao očuvanje trajnih, a ne prošlih vrednosti.
Prema tome, Vlada narodnog jedinstva je u dosluhu sa tom tradicijom, ne okrenuta previše toj tradiciji, nego zagledana u budućnost, jer nam okolne zemlje pokazuju šta znači povinovati se stranom diktatu. Na jednom mestu jedan veliki nemački filozof je rekao, koji je bio inače evolucionist, da će svaka razvijenija zemlja Zapada pokazivati manje razvijenoj njenu vlastitu sudbinu. Sve okolne zemlje koje su poklekle pred pritiskom NATO pakta i zapadnih zemalja mogu nama da pokažu našu vlastitu budućnost. Mi takvu budućnost bez suvereniteta, bez slobodoljubivog odnosa prema našem karakteru, prema našem nacionalnom biću, ne možemo dopustiti ni po koju cenu. Mi smo pokazali u ovom trenutku da smo otreznili čitav duhovni prostor i u Evropi i u svetu, da smo vaskrsli habitus intelektualca, jer se događa paradoksalna situacija. Američki intelektualci, uviđajući o kakvim se ogrešenjima radi kada je u pitanju Amerika, daju otvorenu podršku našim zemljama, za razliku od onih koji predstavljaju beznačajnu manjinu i koji su u otvorenoj službi onih koji bi hteli da pokore ovu zemlju, da porobe ovaj narod, koji po svom biću nikada ne može biti porobljen.
Dakle, nisam napravio nikakvu digresiju, nego je meritum ovog zakona, za koji mislim da će napraviti veliki pomak u pravcu, pre svega, inicijative građana. Ne kažem da je oni do sada nisu imali, već je sada imaju kao poseban institut. Ne radi se o bilo kakvom pokušaju centralizacije vlasti, već se radi o tome da građanin u ovoj zemlji uživa sva moguća prava, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, na veroispovest i da ovim zakonom dobija još veći podsticaj za uključivanje u politički i društveni život ove zemlje. Hvala vam još jednom i izvinjavam se što sam bio duži.