DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 21.12.1999.

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA

21.12.1999

Sednicu je otvorio: Dragan Tomić

Sednica je trajala od 10:45 do 17:30

  • TAGOVI

  • Druga sednica Drugog redovnog zasedanja (1999)
  • Utvrđivanje dnevnog reda Druge sednice Drugog redovnog zasedanja (1999)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu (zajedno u načelu sa grupom pratećih zakona) (1999)
  • Predlog zakona o budžetu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za 2000. godinu (1999)
  • Predlog zakona o budžetu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za 2000. godinu – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu - glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o akcizama i porezu na promet – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na imovinu (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na imovinu (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na imovinu – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o porezu na dohodak građana – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju (načela) (1999)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit preduzeća (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit preduzeća (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit preduzeća – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta za 2000. godinu (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta za 2000. godinu (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta za 2000. godinu – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet i obimu sredstava za vršenje poslova opština i gradova u 2000. godini (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet i obimu sredstava za vršenje poslova opština i gradova u 2000. godini (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet i obimu sredstava za vršenje poslova opština i gradova u 2000. godini – glasanje (1999)
  • Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine (1999)
  • Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju (načela) – glasanje (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju (pojedinosti) (1999)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o zdravstvenom osiguranju – glasanje (1999)
  • Prestanak funkcije i izbor nosilaca pravosudnih funkcija (1999)
  • Prestanak funkcije i izbor nosilaca pravosudnih funkcija – glasanje (1999)
  • OBRAĆANJA

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Molim narodne poslanike da, radi obezeđenja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
    Imamo kvorum.
    Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Marijana Rističevića, da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o slobodnom prometu i izvozu poljoprivrednih proizvoda.
    Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
    Za je glasalo tri, protiv 169, uzdržanih nema, nije glasalo četiri, a ukupno je prisutno 176 narodnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
    3. Narodni poslanik dr Dragan Veselinov predožio je da se dnevni red ove sednice dopuni i tačkom dnevnog reda - Predlog zakona o ukidanju Zakona o javnom informisanju, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici dr Dragan Veselinov i Marijan Rističević 4. februara 1999. godine.
    Da li narodni poslanik dr Dragan Veselinov želi reč? (Da.)

    Dragan Veselinov

    Poštovani predsedniče, narodni poslanici, mislim da je danas još ubedljiviji zahev Koalicije "Vojvodina" da se ukine postojeći Zakon o javnom informisanju. Pokušali smo da utičemo na Skupštinu na prošlom zasedanju da se ovaj zakon ukine, to ste gotovo neprirodnom većinom, ali prirodnom verovatno za vas, usvojili i odbacili. Danas posle mesec, mesec i po dana, verujem da su i neki koji su među vama mislili da je dobro da se ovaj zakon ostavi na snazi, da je sada jasno da ga treba ukinuti.
    Ovaj zakon jeste najveći instrument informativno-državnog terora. On je instrument državne represije protiv slobodnog novinarstva. On je direktan udarac profesionalizmu, kulturi i profesionalnom moralu.
    Ovaj zakon nije samo udarac po novinarima, on je istovremeno i deformacija osnovnih pravnih normi. A to je da niko ne može na sud otići da bi dokazivao da je nevin, već je u načelu nevin sve dok onaj koji ga tuži to na sudu ne dokaže, da nije nevin, da je kriv.
    Ovaj zakon polazi od toga da smo svi krivi, svi koji se obraćamo preko sredstava javnog informisanja, svejedno kojih medija, da smo svi lažovi, izdajnici, da vređamo, da ponižavamo, i da upravo mi moramo, ne mi nego oni koji žele da se služe istinom, podatkom, dokumentom, moramo izlaziti na sudove, posebno kolege novinari, ugledne novinske kuće, televizijske, radio kuće, da bi dokazivali kako su govorili istinu, a ne da onaj ko ih je tužio da kaže da je to tako.
    To je protivno pravnim načelima. Samo zbog ovoga zakon bi morao biti ukinut. Zakon mora biti ukinut i zbog drakonskih kazni, kojima su izloženi samo nezavisni mediji, mada su svi mediji pristrasni. Nezavisnog u potpunom pogledu nema. Naklonosti su dozvoljene, svako od nas je plod svoje literature, svojih ubeđenja, svog kućnog vaspitanja, okružnog morala u kome je odrastao. Neutralnosti nema, ali ukoliko se samo jedan deo naše štampe izlaže ovim kaznama, onda one postaju instrument pritiska da se štampa uništi, a da se izgleda putem njihovog malog novca dopunjava državni budžet i da oni koji su nesposobni da organizuju proizvodnju, i koji neprekidno hoće na oporezivanju građana i njihove imovine da pune budžet, a i ovaj budžet će izgleda biti punjen sa 44% oporezivanjem imovine građana, onda, zašto se ne bi napadala i imovina novinskih kuća, televizijskih kuća, kako bi se ova sredstva dopunila.
    Neki govore - ovi mediji šire laži, šire neistine, to su izdajnici. Što je loše govoriti o onima koji su govorili da je granica Srbije odavde do Knina, do Tokija, što je loše govoriti o onima koji su izdali srpski narod, potpisali sve sporazume zbog kojih smo izgubili Knin, Liku, Kordun, Baniju, zbog kojih smo izgubili naš narod, koji je raseljen, nestao, otišao, izgubili smo teritorije, ne samo tamo, izgubili smo sada i Kosmet, i oni koji su u savezu bili sa našim neprijateljima i protivnicima, koji su nam oduzeli te teritorije, oni nas sprečavaju da kritikujemo upravo domaću vlast, koja je nagodbama sa inostranstvom izdala srpski narod, i u Hrvatskoj, i u Bosni, i na Kosmetu.
    Oni se danas bore da se naša istina o njima ne čuje i dok je naš narod pogubio kuće, ne može ni na svoja groblja da se vrati, dotle ti veliki Srbi, koji sve druge nazivaju izdajnicima, danas su se dobro udomili, imaju mesta u Vladi, ima više danas fotelja za njih, nego što imaju članova stranke, dobro su se i novcem izgleda obložili, i oni se danas bore da se ne čuje prava istina o strašnom gubitku i tragediji našeg naroda.
    Mi samo želimo da se ovaj zakon ukine. Neće nastati nikakva pravna praznina njegovim odlaskom, jer ćemo vratiti onaj zakon koji je pre ovoga bio, dok se ne dogovorimo, a u cilju da organizujemo slobodne izbore, da poboljšamo zakone o strankama, o finansiranju stranaka, o izbornom sistemu. Taj novi zakon o informisanju i te kako bi bio blagorodan, da učinimo sve da se okanemo gotovo fizičkih konflikata. Ovu skupštinu ponekad doživljavamo kao zverinjak, pa gotovo da se plašimo da uđemo ovde, umesto da učinimo sve da ublažimo napetosti, a to bi svakako učinili, ukoliko bi ovaj zakon, nepravedan, neprofesionalan, nepravan, ukinuli.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, radi utvrđivanja kvoruma. (Imamo kvorum.)
    Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika dr Dragana Veselinova da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o ukidanju Zakona o javnom informisanju.
    Za tri, 174 protiv, niko uzdržan, svi su glasali, ukupno 177 prisutnih poslanika.
    Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
    4. Predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, Stevo Dragišić, predložio je da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom dnevnog reda - Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je Narodnoj skupštini podneo 21. decembra 1999. godine.
    Da li narodni poslanik Stevo Dragišić želi reč? (Ne želi.)
    Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
    Stavljam na glasanje predlog predsednika poslaničke grupe Srpske radikalne stranke da se dnevni red ove sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije.
    Za175, protiv niko, uzdržan niko, jedan nije glasao, prisutno 176 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
    5. Narodni poslanik Života Cvetković, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona po tačkama 1, 3, 4, 5, 6, 7. i 8. predloženog dnevnog reda, kao i o Predlogu zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2000. godini, koji je podnela Vlada Republike Srbije 19. decembra 1999. godine.
    Da li narodni poslanik Života Cvetković želi reč? (Ne želi.)
    Saglasno članu 136. stav 2. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o ovom predlogu.
    Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum)
    Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona po tačkama 1, 3, 4, 5, 6, 7. i 8. predloženog dnevnog reda, kao i o Predlogu zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2000. godini.
    Za172, protiv niko, uzdržan niko, 6 nije glasalo, 178 prisutnih.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
    6. Narodni poslanik Života Cvetković predložio je da se Predlog zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2000. godini, koji je podnela Vlada Republike Srbije, razmotri kao treća tačka dnevnog reda.
    Da li narodni poslanik Života Cvetković želi reč? (Ne želi.)
    Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
    Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da se Predlog zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2000. godini, koji je podnela Vlada Republike Srbije, razmotri kao treća tačka dnevnog reda.
    Za 176, protiv niko, uzdržan niko, dva narodna poslanika nisu glasala, 178 prisutno u sali.
    Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
    Saglasno odredbama Poslovnika Narodne skupštine, sve prihvaćene nove tačke uvršćuju se u dnevni red sednice po redosledu njihovog predlaganja, odnosno prihvatanja.
    O predlozima prihvaćenih akata, nadležni odbori, odnosno Vlada Republike Srbije, ukoliko to već nisu učinili, podneće svoje izveštaje, odnosno mišljenja u toku trajanja sednice.
    Pošto smo se izjasnili o svim predlozima za izmene i dopune predloženog dnevnog reda, molim narodne poslanike da se izjasnimo o dnevnom redu sednice u celini.
    Molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, ubace svoje kartice u poslaničke jedinice. (Imamo kvorum.)
    Stavljam na glasanje Predlog dnevnog reda u celini.
    Za 173, niko protiv, niko uzdržan, nisu glasala tri narodna poslanika, 176 prisutno u sali.
    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila dnevni red Druge sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 1999. godini u celini.
    Molim Službu Narodne skupštine da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda sednice i uruči ga narodnim poslanicima.
    D n e v n i r e d
    1. Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    2. Predlog odluke o budžetu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za 2000. godinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    3. Predlog zakona o korišćenju sredstava Agrarnog budžeta u 2000. godini, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    4. Predlog zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet i obimu sredstava za vršenje poslova opština i gradova u 2000. godini, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    5. Predlog zakona o izmeni Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    6. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    9. Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na imovinu, koji je podnela Vlada Republike Srbije.
    10. Predlog zakona o posebnim uslovima prodaje određenih nepokretnosti u državnoj svojini, koji je podnela Vlada Republike Srbije,
    11. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je podneo narodni poslanik Zoran Vukadinović,
    12. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koju je podneo predsednik poslaničke grupe Srpske radikalne stranke,
    13. Prestanak funkcije i izbor nosilaca pravosudnih funkcija.
    Povodom Predloga odluke o narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije potrebno je da Narodna skupština donese odluku o narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koju je utvrdio Administrativni odbor.
    Uručen vam je Predlog o dluke.
    Otvaram jedinstven pretres.
    Da li predstavnik predlagača želi reč? (Ne.)
    Da li neko od narodnih poslanika želi reč? (Ne.)
    Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem jedinstven pretres . Molim narodne poslanike da radi utvrđivanja kvoruma postave svoje kartice u poslaničke jedinice.
    Imamo kvorum.
    Stavljam na glasanje Predlog odluke o narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
    Za 175, protiv niko, uzdržanih niko, nije glasalo dva, ukupno je prisutno 177 narodnih poslanika.
    Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila Predlog odluke o narodnom poslaniku na stalnom radu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
    Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
    Prelazimo na 1. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O BUDžETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2000. GODINU
    Pre prelaska na razmatranje Predloga zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu, saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona, za koje je to narodni poslanik Života Cvetković predložio, otvaram zajednički načelni pretres o:
    - Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu,
    - Predlogu zakona o korišćenju sredstava agrarnog budžeta u 2000. godini,
    - Predlogu zakona o učešću opština i gradova u porezu na promet i obimu sredstava za vršenje poslova opština i gradova u 2000. godini,
    - Predlogu zakona o izmeni Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima,
    - Predlogu zakona o izmeni i dopuni Zakona o porezu na dobit preduzeća,
    - Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,
    - Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i porezu na promet, i
    - Predlogu zakona o izmenama Zakona o porezima na imovinu.
    Molim predsednika Vlade Republike Srbije, Mirka Marjanovića, da podnese ekspoze.

    Mirko Marjanović

    Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, na dnevnom redu današnjeg zasedanja Narodne skupštine je Predlog budžeta Republike Srbije za 2000. godinu, o čemu će vas detaljnije obavestiti ministar finansija, Borislav Milačić.
    Dozvolite mi da se prethodno osvrnem na rezultate u 1999. godini i na reformski koncept ekonomske politike koji nameravamo da sprovedemo u idućoj godini.
    Zadaci ekonomske politike u ovoj godini ostvarivani su u najtežim mogućim uslovima, izazvanim NATO agresijom i pojačavanjem ekonomskih sankcija. Usled ratnih dejstava došlo je i do razaranja i teških oštećenja putne i železničke infrastrukture, elektroenergetskog sistema, najvećih i za ukupan proces reprodukcije najvažnijih preduzeća, velikog broja civilnih objekata i učinjena je ogromna ekološka šteta. Sve to je u prvoj polovini godine izazvalo veliki pad proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti. Gubitak društvenog proizvoda usled NATO agresije samo u ovoj godini procenjuje se na 3,7 milijardi dolara.
    Veliki i u svim oblastima života vidljiv pozitivan zaokret ostvaren je u drugoj polovini godine. To je bilo moguće blagovremeno započetim procesom obnove vitalnih infrastrukturnih sistema, osposobljavanjem najvećih preduzeća za proizvodnju i brzom izgradnjom i popravkom civilnih objekata. Hitna i efikasna obnova imala je ogroman značaj za brzu normalizaciju ekonomskog i ukupnog života u zemlji i istovremeno bila veliko ohrabrenje i najbolji dokaz šta se sve u kratkom roku može postići osloncem na sopstvene snage.
    Od početka radova na obnovi zemlje otvoreno je 136 gradilišta i to: 42 objekta putne infrastrukture, sedam objekata železničke infrastrukture i 87 objekata visoke gradnje, stambenih i drugih objekata. Do sada su završeni radovi na 80 gradilišta, odnosno 395 objekata. Trenutno se radi na 56 gradilišta, od toga 11 objekata putne infrastrukture, dva objekta železničke infrastrukture i 43 objekta visokogradnje.
    Završetak prve faze obnove u koordinaciji Vlade Republike Srbije i Republičke direkcije za obnovu zemlje direktno su uticali na skok proizvodnje i ukupne ekonomske aktivnosti u drugoj polovini godine. U periodu jun-novembar industrijska proizvodnja povećana je preko 100%. Rezultati u poljoprivredi su takođe povoljni. Proizvodnja kukuruza je u odnosu na prošlu godinu povećana za 22%, šećerne repe za 18%, suncokreta za 33% i soje za 54%. Istovremeno je došlo do obnavljanja aktivnosti u građevinarstvu, trgovini, saobraćaju i drugim delatnostima. Delimično je oporavljen i izvoz, što je sve zajedno u drugoj polovini godine omogućilo rast zarada, plata, penzija i drugih ličnih primanja.
    Veoma značajan rezultat je i održanje ekonomske i socijalne stabilnosti u ratnoj godini. Vlada Republike Srbije je učinila maksimalan napor da se posebno u četvrtom kvartalu spreče pritisci na frontalni rast cena, izazvan ukidanjem kontrole cena, koja je uvedena u ratnim uslovima Odlukom Savezne vlade, špekulacijama sa crnim deviznim kursom i ucenama monopolista svih vrsta. Odlučnim merama Vlade Srbije cenovni rast je značajno usporen u oktobru i skoro potpuno zaustavljen u novembru, kada su cene porasle za samo 1,3%. Do kraja godine se očekuje potpuna stabilizacija cena.
    Takođe su ostvareni ključni socijalni ciljevi, isplaćene penzije i omogućeno normalno funkcionisanje svih javnih službi i državnih organa.
    Srbija je, dakle, u ratnoj godini izbegla recesiju i inflaciju, što je veliki uspeh i podstrek da se u idućoj, 2000. godini, u povoljnijim uslovima ostvare mnogo bolji rezultati u privređivanju.
    Poštovani narodni poslanici, ciljevi ekonomske politike za 2000. godinu, oko kojih postoji puna saglasnost sa Saveznom vladom i Narodnom bankom Jugoslavije, su veoma ambiciozni, ali i realno ostvarljivi.
    Prvo, sprovođenje druge faze obnove zemlje, uz razvoj tržišnog prestrukturiranja privrede i nastavak reformi.
    Drugo, obezbeđenje ekonomske i socijalne stabilnosti je prioritetan cilj, ali istovremeno ključna pretpostavka ostvarivanja drugih zadataka ekonomske politike. Zato je održanje pune cenovne stabilnosti od najvećeg značaja. U planskim projekcijama za iduću godinu ne predviđa se nikakav porast cena. Istovremeno učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu smanjeno je na 49,5%, što otvara prostor za veću akumulaciju investicija.
    Treće, snažno dinamiziranje proizvodnje i izvoza. Planirani dvocifreni rast društvenog proizvoda, industrije i izvoza omogućava značajan realan porast zarada, drugih ličnih primanja i ukupnog standarda. Planiran je rast društvenog proizvoda od 14%, industrijske proizvodnje 15%, poljoprivrede 2%, građevinarstva 18%, saobraćaja 25%, trgovine 17%, turizma 26% i ostalih delatnosti 26%. Izvoz treba da se poveća za 28%, a uvoz za 26%.
    Ostvarivanje ovako ambicioznih razvojnih i stabilizacionih ciljeva zahteva celovit reformski pristup u njihovoj realizaciji.
    U drugoj fazi obnove naglasak je na strateškim razvojnim opredeljenjima, koja polaze od komparativnih prednosti zemlje, dugoročne tražnje na domaćem i inostranom tržištu i postepenog prestrukturiranja domaće privrede u pravcu rentabilne proizvodnje, koja zahteva visoko kvalifikovanu i stručnu radnu snagu. Na taj način će se osposobljavanje i modernizacija infrastrukture, ostvarena u prvoj fazi obnove, nastaviti u drugoj fazi sa novim kvalitativnim i razvojnim sadržajima. Vlada Srbije je u tom pravcu već povukla značajne poteze kao što je realizacija ekonomsko-socijalnog programa zapošljavanja, politika razvoja malih i srednjih preduzeća i pomoć u osposobljavanju i radu oštećenih preduzeća u skladu sa tržišnim potrebama i kriterijumima.
    Istovremeno, nastaviće se sa politikom podsticajnih mera u poljoprivredi, u skladu sa usvojenom strategijom razvoja agrara. Nastaviće se izgradnja tržišno privrednog sistemskog ambijenta. Reč je o donošenju nedostajućih sistemskih zakona, od kojih će neki biti usvojeni do kraja godine - Zakon o porezu na dodatnu vrednost, izmene Zakona o osnovama poreskog sistema, Zakon o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, kao i paket fiskalnih zakona, koje danas usvajama na Republičkoj skupštini.
    Sva ova zakonska rešenja imaju pre svega za cilj jačanje finansijske discipline na svim nivoima. Zato, naglasak mora biti ne samo na donošenju novih zakonskih rešenja, već još više na njihovoj doslednoj primeni. Puno funkcionisanje pravne države u privredi neophodno je u cilju zaštite svojine i ugovora.
    Svojinsku transformaciju treba ubrzati putem bržeg prestruktuiranja preduzeća i povezati sa bržom mobilizacijom domaće i inostrane akumulacije. U okviru postojećih zakonskih rešenja završiće se poslovi u vezi organizovanja akcijskog fonda Republike Srbije i centralnog registra.
    Sagledaće se mogućnost formiranja agencije za podsticajno i trajno ulaganje i agencije za podsticanje razvoja malih i srednjih preduzeća. Napominjem da sam na zasedanju Narodne skupštine 9. novembra 1999. godine, u ime Vlade Republike Srbije, predložio da se na nivou savezne države organizuje institut za obnovu i reformu našeg društva.
    Tržište kapitala i hartije od vrednosti, imaće važnu ulogu u procesu obnove i razvoja, kao mehanizam organizacije svih raspoloživih sredstava građana, preduzeća, banaka, države i stranih investitora. Donošenje saveznog zakona o finansijskom tržištu i zakona o investicionim fondovima će stvoriti institucionalne uslove za efikasnije funkcionisanje finansijskog tržište i ubrzanje procesa svojinske transformacije, kako bi i ovim putem obezbedili dodatna sredstva za finansiranje obnove i razvoja.
    Veliki značaj za modernizaciju infrastrukture i obezbeđivanje dodatnih sredstava imaće i davanje koncesija za korišćenje prirodnog bogatstva, odnosno dobara u opštoj upotrebi, kao i za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. U tom cilju će se u najkraćem roku realizovati započeti aranžmani u vezi davanja koncesija prilikom inostranih ulaganja u preduzeća sa posebnog programa Vlade.
    Prestruktuiranje bankarskog sektora, o čemu je Vlada Srbije dala konkretan predlog, sprovodiće se zajedno sa svojinskim i tržišnim prestruktuiranjem preduzeća. Ekonomsko povezivanje sa svetom je imperativ u idućoj i narednoj godini. Reč je o dinaminiziranju spoljno-trgovinske razmene, porastu prihoda od nerobnih transakcija, povećanju priliva inostranog kapitala po svim osnovama, jačanju tehnoloških veza sa svetom, prihvatanju međunarodnih standarda i kriterija poslovanja. Intenziviraće se spoljno-ekonomska saradnja sa Rusijom, Kinom, balkanskim i nesvrstanim zemljama.
    Odlučno zahtevamo da se Jugoslaviji ukinu sve sankcije i da se naša zemlja ravnopravno uključi u sve međunarodne, ekonomske i finansijske organizacije i institucije. S druge strane, neophodne su mnoge reformske promene na osposobljavanju domaće privrede za veću međunarodnu konkuretnost, putem tržišnog prestruktuiranja privrede, smanjenja fiksnih obaveza i daljom liberalizacijom i pojednostavljenjem spoljno - trgovinskog režima.
    U celoj godini neophodno je održati cenovnu i ukupnu ekonomsku i socijalnu stabilnost. S jedne strane, samo stabilni uslovi privređivanja stvaraju povoljan ambijent za povećanje ekonomske aktivnosti, za veću efikasnost privređivanja i za veće uvažavanje tržišta i konkurencije. S druge strane, ostvareni proizvodni i radni rezultati mogu se preraspodeliti u skladu sa tržišnim kriterijumima, ciljevima socijalne pravde, samo u stabilnom sistemu, gde nema preraspodela na račun inflacije i u korist mopolista i drugih privilegovanih grupa.
    Poštovani narodni poslanici, u okviru fiskalne politike, osnovna poluga stabilizaciono - razvojne politike je restriktivni budžet i pokrivanje svih javnih rashoda iz realnih izvora. Princip čvrstog budžetskog ograničenja znači da će u idućoj godini budžetski rashodi biti realno manji za 10% i iznositi 28,9 milijardi dinara.
    U tim restriktivnim okvirima obezbeđen je prostor za finansiranje osnovnih funkcija države, za socijalne ciljeve i za podsticaje u privredi. U oblasti javnih prihoda naglasak je na porastu prihoda po osnovu državne imovine, koncesija i vlasničke transformacije, obezbeđenju povoljnijeg ustavnog tretmana malih i srednjih preduzeća, jačanju kontrole na tržištima akcijskih proizvoda i legalizaciji sive ekonomije.
    U oblasti javnih prihoda nastaviće se sa racionalizacijom državne uprave, ostvariće se priprema za reforme u oblasti penzionog i zdravstvenog sistema, kao i promene u drugim oblastima javne potrošnje, na osnovu već pripremljenih rešenja.
    Monetarna politika će biti restriktivna, sa osnovnim zadatkom da obezbedi cenovnu stabilnost i finansijsku disciplinu banaka i drugih ekonomskih subjekata. Vodiće se politika stabilnog kursa dinara na sadašnjem nivou, sve dok se ne steknu uslovi za njegovu korekciju, odnosno ponovno uspostavljanje i funkcionisanje zvaničnog deviznog tržišta.
    Osnovni zadatak politike cena je održavanje ekonomske i socijalne stabilnost. Cene roba i usluga će se formirati slobodno, sem kod infrastrukturnih i komunalnih sistema, kao i kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda bitnih za standard građana.
    Stabilnost tržišta ovim proizvodima obezbeđivaće se intervencijama iz robnih rezervi i iz uvoza, putem premija, regresa i subvencije. Na taj način obezbeđuje se ekonomski interes proizvođača i istovremeno stabilno snabdevanje tržišta hlebom, brašnom, mlekom, šećerom i uljem po prihvatljivim cenama.
    Odlučno će se primenjivati mere propisane antimonopolskim zakonom, u cilju sprečavanja zloupotrebe monopolskog i dominantnog položaja, i zaključivanja monopolističkih sporazuma. Doneće se, takođe, zakon o cenama, kojim se na jedinstven način uređuje oblast cena, polazeći pre svega od tržišnog pristupa.
    Zarade u privredi formiraće se slobodno, u skladu sa kolektivnim ugovorima i ostvarenim rezultatima privređivanja.
    Zarade u javnim službama, državnim organima i organizacijama i obavezno socijalno osiguranje isplaćivaće se u skladu sa realnim mogućnostima budžeta, odnosno fondova.
    U cilju zaštite standarda zaposlenih i dalje će se utvrđivati garantovana zarada, na osnovu kretanja prosečne zarade u privredi Republike, a u skladu sa realnim mogućnostima budžeta.
    Politikom zapošljavanja, stvaraće se uslovi za otvaranje novih radnih mesta, a posebno za zapošljavanje onih koji su zbog ratnih dejstava ostali bez posla, kao i za ukupno povećanje zaposlenosti. Posebno su značajni programi zapošljavanja mladih i talentovanih stručnih kadrova. Nastavlja se realizacija ekonomsko-socijalnog programa, kojim se iz realnih izvora finansiraju programi zapošljavanja radnika i srušenih i oštećenih preduzeća, za preuzimanje radnika iz preduzeća u kojima je rad onemogućen u drugo preduzeće. I, za rešavanje pitanja zaposlenih za čijim je radom prestala potreba.
    Aktiviraće se mnogo više programi trajnog zapošljavanja u malim i srednjim preduzećima i u poljoprivredi. Jedan od najvažnijih zadataka Vlade Srbije od početka njenog mandata je pun naglasak na ostvarivanju socijalnih ciljeva. Socijalna zaštita onih kojima je pomoć najpotrebnija, što redovnija isplata dečijih dodataka, penzija, kvalitetno funkcionisanje zdravstva, obrazovanja, nauke i kulture, svemu tome je Vlada Srbije uvek poklanjala maksimalnu pažnju.
    To je sasvim vidljivo iz planskih dokumenta za iduću godinu. Veličine pojedinih stavki u budžetu, koje se odnose na finansiranje socijalnih izdataka i čvrstim opredeljenjem da se u idućoj godini u socijalnoj sferi, u društvenim delatnostima, sprovedu reforme u cilju njihovog što boljeg funkcionisanja.
    U vezi sa tim, želeo bih da istaknem stvaranje uslova za sprovođenje reforme penzionog i invalidskog osiguranja. Započeta je dokapitalizacija penzionog fonda zaposlenih, i moguće je staviti u funkciju akcije sredstava iz svojinske transformacije, i ostvariti kombinovani sistem obaveznog i dobrovoljnog osiguranja.
    U oblasti zdravstva, naglasak je na uređivanju odnosa između zdravstvene zaštite u okviru obaveznog osiguranja i zdravstvene zaštite koja se finansira iz drugih izvora. U skladu sa predloženim dokumentom, ciljevi i mere zdravstvene politike u Srbiji do 2010. godine, izvršiće se odgovarajuće promene kojima se nastavlja usavršavanje sistema zdravstva i zdravstvenog osiguranja. Slični reformski potezi predviđeni su i u oblasti kulture, nauke i obrazovanja.
    Poštovani narodni poslanici, iduća 2000. godina mora biti u svakom pogledu uspešnija od ove. To je apsolutno moguće, jer imamo sve ljudske i materijalne uslove i višegodišnje iskustvo u vođenju stabilizacione, razvojne i reformske politike, koja za osnovni cilj ima porast standarda naših građana. Očvrsli u ovoj po svemu najtežoj godini i ohrabreni krupnim rezultatima prve faze obnove, sa optimizmom ulazimo u novu godinu.
    Zato molim narodne poslanike da usvoje predložni zakon o budžetu za 2000. godinu i prateća zakonska rešenja, jer predstavljaju integralni deo celovite razvojne i reformske orijentacije Vlade Republike Srbije. Hvala. (Aplauz.)

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem Mirku Marjanoviću, predsedniku Vlade. Molim Borislava Milačića, ministra finansija, da uzme reč.

    Borislav Milačić

    Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, u izlaganju predsednika Vlade Republike Srbije izneti su osnovni ciljevi i opredeljenja ekonomske politike u 2000. godini. Polazeći od toga, dozvolite mi da nešto više kažem o politici  javne potrošnje u Republici Srbiji, u narednoj godini.
    Politika javne potrošnje čini jednu od ključnih osnova za realizaciju planiranih zadataka ekonomske politike. Od toga koliko ćemo uspeti da politika u oblasti javne potrošnje ima stabilizacioni karakter, zavisi u velikoj meri i stabilnost ukupnih privrednih kretanja. Zbog toga je javna potrošnja za narednu godinu planirana sa izrazito restriktivnim obeležjem. Učešće javne potrošnje u društvenom proizvodu treba da iznosi 49,5% i u tom okviru treba da se kreću svi rashodi u ovoj oblasti. U ostvarivanju ekonomske politike javna potrošnja ima dvostruku ulogu.
    S jedne strane, ona treba u najvećoj meri da podržava proces reforme i izgradnje. To znači da u raspodeli društvenih proizvoda treba ostaviti što više sredstava za privredne subjekte, za materijalnu stimulaciju zaposlenih i za ulaganje u razvoj. Ovo je i uslov za oporavak i razvoj proizvodnje, koja je pretrpela velike štete nakon NATO agresije na našu zemlju. Imajući to u vidu, u politici javne potrošnje u 2000. godini, istrajavamo na strateškom opredeljenju o relativnom smanjenju javne potrošnje i njenom nižem učešću u društvenom proizvodu.
    S druge strane, istovremeno moramo biti svesni šire uloge koju ima javna potrošnja. U pitanju je socijalna sigurnost velikog broja građana: penzije, zdravstveno osiguranje, dečiji dodaci, funkcionisanje vitalnih segmenata društvene nadgradnje, obrazovanja, nauke, kulture, kao i nesmetano odvijanje ključnih državnih funkcija. Da bi se omogućilo zadovoljavanje navedenih društvenih i ekonomskih zahteva, politika javne potrošnje mora da ima precizno definisane okvire, s tim da se utvrđenim sredstvima izrazito racionalno gazduje i da se vodi politika jasno utvrđenih prioriteta u potrošnji. Stabilizacioni karakter politike javne potrošnje u narednoj godini zasnivaće se na čvrstom budžetskom ograničenju, što znači da će rashodi biti finansirani samo iz realnih izvora. U pogledu ukupne javne potrošnje na teritoriji Republike Srbije, predlaže se preraspodela sredstava u korist federacije. Saglasno tome, učešće saveznog budžeta u ukupnoj javnoj potrošnji iznosilo bi oko 18,3%. Ova preraspodela je urađena da bi se omogućilo funkcionisanje ključnih funkcija od značaja za odbranu zemlje, za koje se sredstva obezbeđuju u budžetu federacije.
    Kada su u pitanju javni prihodi i rashodi u Republici, predlog je da se u 2000. godini zadrže isti odnosi u raspodeli na pojedine namene, koji su bili utvrđeni opštim bilansom javne potrošnje u 1999. godini, odnosno pošlo se od utvrđene potrošnje u 1999. godini, koja nije realizovana zbog NATO agresije, a zatim su ukupna potrošnja i njeni pojedini segmenti povećani samo za preneti rast cena od 31,1%.
    Značajan instrument za sprovođenje utvrđene politike javne potrošnje i za očuvanje njenog stabilizacionog karaktera predstavlja opšti bilans javnih prihoda i rashoda. Predloženim opštim bilansom za 2000. godinu utvrđuju se kvantitativni limiti javne potrošnje u celini i po pojedinim namenama, što omogućuje striktnu kontrolu i finansijsku disciplinu u oblasti javnih rashoda. Pored toga, ovim bilansom jasno se definiše dinamika utroška sredstava, odnosno obezbeđuje ravnomernost izvršenja tokom ove godine.
    Saglasno ovim polaznim osnovama, ukupno utvrđena sredstva za javnu potrošnju u Republici Srbiji za 2000. godinu iznose 87.695.000.000 dinara. Najveći iznos sredstava planiran je za ostvarenje socijalnih funkcija u Republici, ukupno 48.555.000.000 dinara. Od toga je za penzijsko i invalidsko osiguranje planirano 30.892.000.000 dinara, što je u odnosu na sredstva planirana za prošlu godinu dodatnih 7,3 milijarde. Time će se obezbediti redovnost isplata penzija za oko 1.250.000 penzionera u Fondu PIO zaposlenih, kao i za 227.000 penzionera u Fondu PIO zemljoradnika i samostalnih delatnosti. Za obezbeđenje zdravstvenog osiguranja i funkcionisanje zdravstvenih ustanova, sa oko 175.000 zaposlenih, obezbediće se 16.321.000.000 dinara, što je povećanje u odnosu na prošlu godinu od preko 3,8 milijardi dinara.
    U opštem bilansu, budžet Republike planiran je, kao što je predsednik Marjanović rekao, u iznosu od 28,9 milijardi dinara, dok okvir za budžete opština i gradova iznosi 10,2 milijarde dinara. Najveći iznos sredstava u budžetu Republike planiran je za delatnost obrazovanja, kulture, fizičke kulture i nauke, ukupno 8,8 milijardi dinara. U okviru toga, za obrazovanje je predviđeno gotovo 7,5 milijardi dinara, što je u odnosu na prošlu godinu povećanje od 1.725.000.000 dinara.
    Pored toga, iz tekuće budžetske rezerve obezbediće se oko 100.000.000 dinara dopunskih sredstava za poboljšanje materijalnih uslova za potrebe učeničkog standarda i preko 60.000.000 dinara za izgradnju i opremanje škola. Ovim sredstvima će se obezbediti i sredstva za nesmetano funkcionisanje obrazovnih ustanova i uslovi za poboljšanje materijalnog položaja oko 166.000 zaposlenih u ovoj oblasti. Slično je sa sredstvima koja su predviđena za druge društvene delatnosti. Sredstva za izvršenje socijalnih programa, koji se finansiraju iz budžeta, iznosiće 3,7 milijardi dinara i povećana su u odnosu na prošlu godinu za oko 500 miliona dinara. Ova sredstva namenjena su za socijalnu zaštitu, za ostvarivanje društvene brige o deci, kao i za boračko-invalidsku zaštitu.
    Pored toga, iz posebnih izvora, naknada, taksi i drugih izvora, biće obezbeđeno preko 400 miliona dinara za dopunsko finansiranje ovih socijalnih obaveza. U narednoj godini nastaviće se aktivna budžetska politika i obezbediti 2,3 milijarde dinara za podsticanje razvoja privrede. Najveći iznos sredstava, 1.370.000.000 dinara otpada na Agrarni budžet. Sredstva Agrarnog budžeta koristiće se, pre svega, za stimulisanje primarne poljoprivredne proizvodnje, kao i za kompenzacije i subvencije, koje treba da obezbede stabilnost cena osnovnih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u cilju zaštite standarda stanovništva.
    Za Direkciju za robne rezerve predviđen je iznos od 136 miliona dinara, koji će se koristiti za intervencije na tržištu, u cilju stabilizacije ponude i tražnje određenih proizvoda. Za Fond za razvoj planirano je 338 miliona dinara. Ova sredstva, zajedno sa sredstvima od prodaje društvenog kapitala, treba da omoguće vođenje aktivne politike restruktuiranja privrede. Preostala sredstva u budžetu Republike koristiće se za izvršavanje klasičnih državnih funkcija.
    Obezbediće se puna racionalnost u korišćenju ovih sredstava, a u meri u kojoj je to moguće, obezbediće se uslovi za poboljšanje materijalnog položaja zaposlenih. Pri tome treba imati u vidu da već dve godine nisu vršene korekcije plata zaposlenih u državnoj upravi.
    U vezi sa utvrđivanjem politike javnih rashoda predlaže se za usvajanje i odluka kojom se utvrđuje ukupan budžet od 83,8 miliona dinara za finansiranje rada privremenih organa Autonomne pokrajine Kosova i Metohije.
    Saglasno opredeljenjima ekonomske politike za narednu godinu Republici će se obezbediti sredstva za obnovu i izgradnju, kao i za izvršavanje socijalnih programa za radnike koji su ostali bez posla posle NATO agresije. Pored sredstava iz dnevnica solidarnosti i sredstava koja se obezbeđuju po stopi od 0,15 od transakcija u platnom prometu neophodno je obezbediti i dodatna sredstva, odnosno obezbediti realno povećanje raspoloživih sredstava za ove namene.
    Tu se, pre svega, može računati na sredstva od prodaje društvenog kapitala, na inostrani kapital u robnim i finansijskim aranžmanima i na dopunska sredstva koja bi se obezbedila prodajom određenih nepokretnosti u državnoj svojini.
    Procena je da bi se na ovaj način iz domaćih izvora moglo obezbediti oko 5 milijardi dinara. S obzirom da su za program, kao i socijalni program, predviđeni dopunski izvori sredstava, predlaže se da se i za narednu godinu ova sredstva prikazuju posebno.
    Ukupan okvir potrošnje u opštinama i gradovima utvrđen je, kao i za druge namene sa rastom od 31,1% u odnosu na planirana sredstva 1999. godini. S obzirom narast društvenog proizvoda ovo će biti realno smanjenje i javne potrošnje opština u odnosu na opšti bilans.
    U opštem bilansu javnih prihoda i javnih rashoda, kao što sam naveo, za potrošnju opštinama i gradovima utvrđen je okvir od 10,2 milijarde dinara, što je iznos koji se dobija kada se iz budžeta opština za ovu godinu isključe sredstva za prenete funkcije Republike. U vezi sa tim predložen je zakon o učešću gradova i opština u porezu na promet i obimu sredstava za vršenje poslova opština i gradova u 2000. godini.
    Osnovna rešenja u ovom zakonu usklađena su sa rešenjima iz novog Zakona o lokalnoj samoupravi. Prvo, prema Zakonu o lokalnoj samoupravi povereni poslovi finansiraju se iz budžeta Republike, umesto iz budžeta opština i gradova, kao što je bilo u 99. godini i ranijim godinama.
    Po ovom osnovu iz budžeta opština i gradova izuzet je iznos od oko 800 miliona dinara, koji je praktično nova obaveza sadržana u budžetu Republike.
    Drugo, prema Zakonu o lokalnoj samopravi opštinama se ne ograničavaju sledeća sredstva - deo poreza na promet u visini od 5%, kod svih opština, 10% ostvarenog poreza na promet kod gradova i 15% poreza na promet u Beogradu. To je zakonsko rešenje. Lokalni javni prihodi ostaju da se iz njih finansira komunalna ili klasična budžetska potrošnja. Tu spadaju opštinske administrativne takse, lokalne komunalne takse, naknada za komunalna dobra, za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta, za puteve, zakupnine itd.
    Saglasno ovom, za potrošnju u opštinama se ne ograničava 7 milijardi i 700 miliona dinara, što čini 75,4% ukupnih sredstava. Od toga je za komunalnu potrošnju predviđeno 6 milijardi. Za klasičnu budžetsku potrošnju milijardu i 600.
    Treće, Zakonom o lokalnoj samoupravi uvedeni su širi i objektivniji kritertijumi za raspodelu sredstava. Oni su primenjeni za klasičnu budžetsku potrošnju koja se ograničava, odnosno za raspodelu preostalih 2,5 milijardi ili 24,5% ukupnih sredstava namenjenih lokalnoj samoupravi.
    Prilikom utvrđivanja visine sredstava po pojedinim opštinama, kao osnovni kriterijumi korišćeni su - broj stanovnika opštine, odnosno grada, kao najbitniji kriterijum, broj odeljenja osnovnog i srednjeg obrazovanja, broj dece obuhvaćene neposrednom dečijom zaštitom, visina utrošenih sredstava za posebne rashode u oblasti kulture i fizičke kulture. Primenom ovih kriterijuma raspodeljeno je 90% sredstava.
    Novi kriterijumi koji su utvrđeni Zakonom o lokalnoj samoupravi su - površina, stepen razvijenosti, stopa prirodnog priraštaja, prigranične opštine - korišćeni su kao dodatni kriterijumi za raspodelu 10% sredstava iz bilansa, odnosno sume od 250 miliona dinara.
    S obzirom da se ne raspolaže podacima za primenu svih kriterijuma predviđenih Zakonom o loklanoj samopravi, pre svega o migracionim kretanjima između pojedinih opština i gradova, u budžetu Republike planirana su dopunska sredstva od 55 miliona koja će se naknadno raspodeliti po ovim kriterijumima.
    Uvođenjem novih kriterijuma došlo se do određene preraspodele sredstava u korist manje razvijenih opština. U skladu sa tim najveći rast sredstava, od preko 40%, imaju opštine npr. Babušnica, Dimitrovgrad, Svrljig, Crna Trava itd. Ovakva preraspodela sredstava je na liniji obezbeđivanja ravnomernijeg regionalnog razvoja Republike.
    Na osnovu izloženih kriterijuma za raspodelu sredstava za klasičnu budžetsku potrošnju, koja se ograničava, u zakonu su predložene stope učešća gradova i opština u porezu na promet koji se ostvaruje na njihovoj teritoriji.
    Pri tome treba imati u vidu da su stope samo tehnički instrument kojim se realizuje navedena politika javne potrošnje. Zbog toga nisu umesne sve one ocene koje poređenjem ili izdvajanjem stopa izvode generalno negativne ocene o predloženoj politici, pogotovo kada je u pitanju samo jedna četvrtina sredstava na raspolaganju za potrošnju u opštinama i gradovima.
    Računski gledano, prosečna stopa poreza na promet, koji opštinama ostaje za deo njihove potrošnje, smanjena je sa 18,4 u 1999. na 13,5 u 2000. godini. Ali je, u skladu sa novim Zakonom o lokalnoj samopravi, za finansiranje poverenih funkcija u budžetu Republike opštinama dopunski obezbeđeno 800 miliona dinara.
    Da nije u pitanju nikakvo nastojanje da se smanje sredstva opštinama i gradovima najbolje pokazuje činjenica da se svim opštinama i gradovima omogućava da i u 2000. godini uvedu tzv. komunalni doprinos, odnosno naknadu za korišćenje komunalnih dobara za finansiranje delatnosti i razvoja komunalnih preduzeća u svojoj sredini.
    Naravno, u duhu našeg nastojanja da se smanji fiskalno opterećenje privrede gornja granica ove stope komunalnog doprinosa je ograničena na 3%, i nismo mogli i nismo prihvatili da se uvede da bude 4 ili 5%, što su bili pojedini zahtevi pojedinih opština i gradova.
    Pored toga, Predlogom za izmenu i dopunu Zakona o akcizama i porezu na promet predlaže se produženje plaćanja posebne takse za grad Beograd po stopi od 3% u 2000. godini. Ovo je učinjeno da bi se obezbedila sredstva za komunalnu infrastrukturu, saobraćaj i nastavak izgradnje železničkog čvora, ali i za ekonomsku konsolidaciju javnih preduzeća, pre svega obaveze plaćanja dugova za energente.
    Kada je u pitanju politika javnih prihoda i rashoda naveo sam da u cilju povećanja raspoloživih sredstava za finansiranje obnove i izgradnje zemlje Vlada predlaže i Zakon o posebnim uslovima za prodaju određenih nepokretnosti u državnoj svojini.
    Ovaj zakon daje mogućnost postojećim zakupcima da otkupe poslovni prostor u državnoj svojini. U pitanju je samo mogućnost, a ne obaveza otkupa. Oni zakupci koji se na to odluče moći će da otkupe poslovni prostor u kratkom roku i po povoljnim cenama. Onim zakupcima koji ne žele i ne mogu da ulaze u otkup zagarantovano je korišćenje poslovnog prostora po dosadašnjim uslovima.
    Želim da podvučem da i ni pod kakvim uslovima ne može ugroziti pravna sigurnost dok postojeći zakon važi, na bazi ovog zakona.
    Koji su osnovni razlozi za donošenje zakona?
    Republika raspolaže sa preko milion kvadratnih metara poslovnog prostora, koji sa stanovišta državnih organa nije u upotrebi, odnosno, ne služi neposrednom ostvarivanju državnih funkcija.
    Ovaj prostor se izdaje u zakup, a prihode po tom osnovu ne ostvaruje Republika, već po pravilu lokalna samouprava. Pri tome treba imati u vidu da u budžetima opština i gradova prihodi po osnovu zakupa od izdavanja poslovnog prostora ne predstavljaju značajniju stavku. U poslednjih nekoliko godina kreću se na oko 2% ukupnih njihovih budžetskih rashoda.
    Nasuprot tome, prodajom ove imovine dobila bi se značajna sredstva koja bi omogućila finansiranje obnove i izgradnje iz realnih izvora. Procenjuje se da bi po ovom osnovu moglo biti ostvareno oko 2,5 milijarde dinara. Najveći deo ovih sredstava biće upotrebljen za realizaciju programa obnove i izgradnje na nivou Republike, dok bi se do 10% sredstava ostvarenih prodajom poslovnog prostora na teritoriji opštine ili grada upotrebilo za ostvarivanje programa obnove komunalne i druge infrastrukture lokalne zajednice uz porethodnu saglasnost Vlade Republike Srbije.
    Prodajom poslovnog prostora izvršiće se njegova komercijalizacija, odnosno stvoriti uslovi za njegovo dalje korišćenje po efikasnijim tržišnim kriterijumima. Istovremeno, time se ide u susret i stvaranju uslova za ostvarivanje reformskih procesa na sektoru privatizacije. Prodajne cene utvrđene su na osnovu takozvane prinosne vrednosti, odnosno izvedene su iz potencijalnih prihoda koje bi vlasnik imao od ubiranja zakupnine u dužem periodu. Na bazi iznosa koji su utvrđeni na osnovu amandmana, ovo znači da bi taj prinos bio ostvaren u periodu od 60 godina.
    Ovako utvrđene cene su umanjene za određen iznos, jer se imalo u vidu da su sadašnji zakupci, po pravilu vršili ulaganja u poslovni prostor. Osnovne cene poslovnog prostora po pojedinim zonama utrđene su za teritoriju Beograda, s tim da one predstavljaju osnov za utvrđivanje cena u drugim gradovima i opštinama. Kada se uporede ovako dobijene cene sa tržišnim cenama poslovnog prostora, a pogotovu sa cenama poslovnog prostora u izgradnji, sledi da postojeći zakupci imaju mogućnost da poslovni prostor kupe pod povoljnim uslovima. Imajući u vidu osnovnu svrhu zakona, pribavljanje sredstava za obnovu i izgradnju zemlje, postojeći zakupci koji se za to odluče imaju mogućnost da poslovni prostor kupe u kratkom roku, praktično u narednih 30 dana po fiksnoj ceni i uz jednokratno plaćanje.
    Poštovani narodni poslanici, pored propisa iz oblasti javne potrošnje, za današnje zasedanje Narodne skupštine Vlada Republike Srbije predlaže izmenu i dopunu jednog broja poreskih zakona. U pitanju su izmene i dopune Zakona o porezu na dobit preduzeća, o akcizama i porezu na promet, o porezu na dohodak građana i o porezu na imovinu. Predloženim izmenama utvrđuje se sledeće - poreski podsticaji za ulaganja na bazi koncesije. Predloženo je oslobađanje plaćanja poreza na dobit na rok do 5 godina od završetka koncesionog ulaganja, poreske stimulacije za ulaganje građana na bazi kapitala, smanjenja osnovice kod plaćanja poreza na nepokretnosti na akcije udela u društvu sa ograničenom odgovornošću, novi neoporezivi iznos neto prihoda građana kod utvrđivanja godišnjeg poreza na dohodak građana u iznosu od 120.000 dinara, u pitanju je amandman Odbora za finansije umanjenje neoporezive osnovice za porez koji je plaćan na prihode, kao i izuzimanje iz osnovice iznosa koji su izdvojeni za dnevnice solidarnosti, povaćanje iznosa neoporezivih primanja kod dnevnica, terenskih dodataka, naknada za korišćenje sopstvenih vozila u službene svrhe. Kod poreza na promet i akciza oslobađanje od plaćanja akciza na motorna i druga mineralna ulja dobijena ponovnom pereradom, smanjenja poreza na promet za knjige, brošure i stavku sa 9 na 3% kao utvrđenje poreza na promet za podjednako niže stope od 9%.
    Kada je u pitanju poreski sistem treba reći da će se na narednoj sednici Savezne skupštine razmatrati Predlog zakona o porezu na dodatnu vrednost, kojim bi se stvorili uslovi da se tokom naredne godine vrši priprema za njegovu primenu i njegova primena je od 1. januara 2001. godine, čime bi se proces reforme poreskog sistema u Republici Srbiji i Jugoslaviji završio.
    Poštovani narodni poslanici, polazeći od ciljeva i zadataka ekonomske politike u narednom periodu, imajući u vidu značaj politike javne potrošnje u njihovom ostvarenju, molim vas da usvojite predložene dokumente kojima se utvrđuje politika javne potrošnje u 2000. godini, a kojim je predložena izmena i dopuna poreskih zakona.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem, ima reč prof. dr Jovan Babović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

    Jovan Babović

    Poštovani predsedniče, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujući podsticajnim merama Vlade Republike Srbije i maksimalnom angažovanju poljoprivrednih proizvođača, mi smo i ove godine u poljoprivredni Srbije postigli dobre rezultate. O tome najbolje govore podaci da smo u periodu 1992 - 1999. godine povećali rast poljoprivredne proizvodnje po godišnjoj stopi rasta od 3,1%. Istovremeno, u ovoj godini očekujemo veću stopu rasta od planirane, a kod pet osnovnih ratarskih useva ostvarena je veća stopa rasta za 20% u odnosu na prethodnu godinu.

    Sve ovo govori da su nam bilansi osnovnih poljoprivredno prehrambenih priozvoda suficitarni, da obezeđuju u potpunosti sigurnu prehrambenu sigurnost našeg naroda, a istovremeno obezbeđuju strateške rezerve i raspolagaćemo sa značajnim količinama hrane za povećanje izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u narednoj godini.

    Ne treba zaboraviti da je Vlada Republike Srbije u poslednjih tri godine u podsticaj i razvoj poljoprivredne uložila preko 10 milijardi dinara. To znači praktično da se jedna trećina agrarnog budžeta odnosi na ukupna ulaganja u podsticaj i razvoj poljoprivredne proizodnje.

    I u ovoj godini nastavićemo sa takvim podsticajem. Vlada Republike Srbije se opredelila da na osnovu dugoročne strategije razvoja poljoprivrede, sela, prehrambene industrije, šumarstva i vodoprivrede Srbije i utvrđene poljoprivredne politike za 2000. godinu, prioritet prevashodno da daljem povećanju poljoprivredne proizvodnje po stopi od 2%, izmeni proizvodne strukture u poljoprivredi, pre svega u pravcu razvoja stočarske proizvodnje i proizvodnje industrijskog bilja, zatim ulaganju sredstava u oživljavanje i svestraniji razvoj sela i za značajno povećanje izvoza poljoprivredno prehrambenih proizvoda.

    Imajući u vidu ova osnovna opredeljenja, Vlada Republike Srbije se opredelila da od ukupnih podsticajnih sredstava od preko 2,2 milijarde dinara u agrarni budžet izdvoji milijardu 370 miliona dinara ili 61% od ukupnih podsticajnih sredstava.

    Predložena sredstva za agrarni budžet od milijardu i 370 miliona dinara veća su za 31% u odnosu na budžetska sredstva iz prethodne godine. U skladu sa utvrđenim prioritetima razvoja u narednoj godini, mi ćemo ukupno predložena sredstva dominantno uložiti prevashodno u podsticaj razvoja stočarske proizvodnje, bolje rečeno proizvodnje mesa i mleka.

    Dakle, iz ukupnog agarnog budžeta milijardu i 10 miliona uložićemo kao podsticaj u razvoj stočarstva, odnosno proizvodnje mesa i mleka. Ovi podsticaji su veći u odnosu na prethodnu godinu za 60%.

    Istovremeno, zaključak je da ćemo prioritet dati daljem premiranju proizvodnje svežeg mleka i na toj osnovi, putem ulaganja u ukupan razvoj stočarske proizvodnje, obezbediti dalje povećanje priplodnih krava, podizanje mlečnosti po jednom grlu i na toj osnovi povećanje ukupne proizvodnje mleka i mesa u našoj Republici, što je okosnica da racionalno koristimo i izgrađujemo prerađivačku industriju, a istovremeno, proizvodnja mesa i mleka su okosnica, naročito kroz razvoj visokofinalnih i visokokvalitetnih proizvoda, za značajno povećanje izvoza iz poljoprivrede Srbije. Na toj osnovi želim da istaknem da ćemo 650 miliona dinara uložiti u premiranje proizvodnje mleka, što je za 80% više u odnosu na prethodnu godinu.

    Ostali deo sredstava, koja ćemo uložiti u podsticaj razvoja stočarske proizvodnje, odnosi se na regresiranje priplodnog podmlatka. Narodnim jezikom rečeno, cilj nam je da putem unapređenja priplodnog podmlatka podignemo nivo produktivnosti ili proizvodnje po jednom grlu i na toj osnovi povećamo ukupnu proizvodnju mleka u našoj Republici. Za ove namene uložićemo 55 miliona dinara.

    Za unapređenje stočarske proizvodnje, bolje rečeno, za mere selekcije i genetike, kao i unapređenje i razvoj stočarske proizvodnje, uložiće se 100 miliona dinara ili 55% više u odnosu na prethodnu godinu. Preostali deo sredstava od 115 miliona dinara uložićemo u zdravstvenu zaštitu životinja. Čuvajući zdravlje, uz uspostavljanje adekvatne dijagnostike, lečenja, i naravno, zdravstvene zaštite životinja, omogućićemo očuvanje stočnog fonda, ali istovremeno i zdravlje svih ljudi u našoj Republici.

    Druga ključna stavka u okviru agrarnog budžeta jeste ulaganje u sisteme vodosnabdevanja. U sisteme vodosnabdevanja Vlada Republike Srbije uložiće 170 miliona dinara. Ono što je bitno, naše je ključno opredeljenje da se zaštitimo od štetnog dejstva voda, ali istovremeno, da u narednoj godini izgradimo i dovršimo tri brane i nastavimo sa izgradnjom regionalnih vodosistema i, ono što je najbitnije, da dovedemo vodu u 300 naših sela i na toj osnovi podignemo nivo kvaliteta življenja u našim selima.

    Sigurno, četvrta stavka, koja je od posebnog značaja, iz agrarnog budžeta jeste ulaganje u izgradnju i obnovu protivgradne zaštite. Naime, NATO agresor je uništio značajni deo tehnike protivgradne zaštite i zato se Vlada Republike Srbije opredelila da obnovi protivgradne sisteme, da obezbedi neophodna raketna sredstva, a istovremeno da izgradi i nastavi sa izgradnjom protivgradne zaštite na području Vojvodine, i na toj osnovi prevashodno obezbedimo celokupan prostor Republike Srbije od dejstva elementarnih nepogoda i nanošenja šteta našoj poljoprivredi.

    Sigurno treba istaći i šumarstvo. Šumarstvo je blago naše Republike i na toj osnovi u oblasti pošumljavanja, uzgoja, nege, zaštite šuma, kao i dalje finalizacije drveta i šumskih plodova, je ključno opredeljenje da u narednom periodu u oblasti podsticaja šumarstva uložimo 115 miliona dinara.

    I naravno, na kraju želim da istaknem da su stručne poljoprivredne službe jedan od vitalnih elemenata daljeg unapređenja poljoprivredne proizvodnje prevashodno na našem selu. I zato ćemo, pored donošenja jedinstvenog zakona o stručnoj poljoprivrednoj službi, svih 2.200 radnika, koji su dominantno visoke kvalifikacije, uključiti da rade u narednom periodu na unapređenju poljoprivredne proizvodnje na seljačkim gazdinstvima, na prenošenju naučnih i stručnih saznanja u poljoprivrednoj proizvodnji i na toj osnovi podizanju prinosa i ukupne proizvodnje na seljačkim gazdinstvima.

    Iz tih razloga, Vlada Republike Srbije se opredelila da prioritetno mesto i u narednom periodu u finansiranju iz agrarnog budžeta da oživljavanju i svestranom razvoju sela. Cilj nam je, s jedne strane, da podstičemo razvoj proizvodnje na našem selu, da ujednačavamo ekonomskom politikom uslove življenja i rada na selu kao i u gradu, prevashodno kroz adekvatnu ekonomsku politiku, ali istovremeno da gradimo i urbanizujemo naše selo i na toj osnovi praktično stvaramo uslove da mladi ljudi ostanu da se bave poljoprivrednim zanimanjima, da poljoprivredno zanimanje kroz ekonomsku politiku bude ekonomski isplativo i da mladi ljudi ostaju da žive i rade na našem selu.

    Poštovani narodni poslanici, uvaženi predsedniče, predloženi agrarni budžet je samo jedan od podsticaja iz oblasti politike Vlade Republike Srbije u daljem razvoju poljoprivredne proizvodnje, šumarstva i vodoprivrede. Mi ćemo nastaviti da iz drugih sredstava podstičemo razvoj poljoprivredne proizvodnje, iz Fonda za razvoj i na toj osnovi prevashodno doprinesemo bržem sveukupnom razvoju naše poljoprivrede, povećanju poljoprivredne proizvodnje, i ono što je najbitnije, da značajno povećamo izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

    I ove godine, kada nam je bilo najteže, mi smo bili utvrdili agrarni budžet u iznosu od jedne milijarde dinara, a Vlada Republike Srbije u oblasti poljoprivrede uložila je preko milijardu i sedamsto miliona dinara. Sve to ukazuje da i u najtežim uslovima Vlada Republike Srbije vodi računa o svojoj poljoprivredi, o svom selu, o svom seljaku, o svom radniku, i na toj politici će i dalje istrajati, u cilju sveukupnog razvoja i poljoprivrede i privrede Srbije.

    Predlažem poslanicima Narodne skupštine da usvoje predloženi zakon. Hvala vam.

    Dragan Tomić

    Socijalistička partija Srbije | Predsedava
    Zahvaljujem ministru Baboviću.
    Za reč se javila Gorica Gajević, šef poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije.

    Gorica Gajević

    Socijalistička partija Srbije
    Poštovani predsedniče, uvaženi poslanici,        Socijalistička partija Srbije podržava Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu i prateća dokumenta, koja su u suštini operacionalizacija i instrumenti za uspešno sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije.
    Predložene mere ekonomske politike omogućavaju očuvanje socijalne i ekonomske stabilnosti, nastavak privrednog rasta, nastavak uspešnog procesa obnove kroz razvojne projekte i veću zaposlenost, više rada, kao osnovu višeg životnog standarda naših građana.
    Ovo su osnovni ciljevi politike Vlade narodnog jedinstva, koje će ona uspešno ostvariti, kao i u najtežoj tekućoj godini, u kojoj smo bili izloženi divljačkoj, brutalnoj agresiji i nastavku agresije kroz sankcije i pritiske. Opredeljenje Vlade za finansiranje javne potrošnje iz realnih izvora, smanjivanje učešća javne potrošnje u narednom periodu, i posebno, dalje smanjenje poreskog opterećenja privrede, jasno pokazuje opredeljenje Vlade da se preraspodela društvenog dohotka usmeri u oblast proizvodnje, a time obezbede i ekonomske pretpostavke za brži privredni razvoj i reforme.
    Posebno želim da istaknem da Vlada predloženim zakonskim rešenjima na realan način tretira ostvarivanje državnih i socijalnih funkcija, penzijskog osiguranja, zdravstva, obrazovanja. Dobro je poznato da su prava u sferi društvenih delatnosti kod nas veoma razgranata, da je politika Vlade da se ta prava ne smanjuju, nego da se kroz proizvodnju na realnim izvorima stvaraju materijalne pretpostavke za zadovoljenje tih prava na visokom, garantovanom nivou.
    Agrarni budžet, koji usvajamo, već nekoliko godina najbolje potvrđuje naš odnos prema privrednim potencijalima agrara i potrebi podizanja nivoa proizvodnje, s jedne strane, ali i ukupnog kvaliteta života na selu, s druge strane.
    Ekonomska politika u toj oblasti nastavlja sa podsticanjem proizvodnje hrane, kao značajnog faktora privredne i ukupne socijalne stabilnosti, ali i političke samostalnosti naše zemlje. Bez namere da sumiram veliki napor Vlade da osmisli i utvrdi mere ekonomske politike, pred nama je paket zakona koji praktično obezbeđuje stabilnost socijalnih i privrednih tokova, intenzivni nastavak procesa obnove, sa izraženim razvojnim i reformskim komponentama, oživljavanje proizvodnje u svim oblastima i podizanje standarda na realnim osnovama, a to znači, na većem radu, većoj produktivnosti i većoj proizvodnji.
    Ova ekonomska politika potvrđuje uspehe koje smo ostvarili u procesu odbrane i obnove zemlje. Efekti obnove pokazali su i nama i svetu naše privredne potencijale i naše mogućnosti. Rezultat obnove je dokaz da možemo raditi brže, kvalitetnije, uspešnije i racionalnije, da su se u tome potvrdile čitave struke, čitave grane, preduzeća, pojedinci, i kolektivna snaga našeg naroda.
    U tom procesu merama i odlučnošću Vlade narodnog jedinstva, velikim angažovanjem radnika, solidarnošću i samopožrtvovanjem svih građana mi smo obnovili ono što je od vitalnog značaja za život građana, za rad privrede i za dalji razvoj.
    Obnova, razvoj i reforme su ono što nas brani od neprijatelja našeg naroda i države, što predstavlja branu onima, koji se klanjaju agresorima, ljube ruke ratnom zločincu, onoj nakazi, koja je izvršila najteže zločine protiv našeg naroda i države, ubici naše dece.
    Impresivna obnova je dokaz naše vitalnosti i spremnosti da svoj suverenitet i teritorijalnu celokupnost branimo sopstvenim snagama i ne prodajemo ni za kakve kredite.
    Poštovani poslanici, iza nas je ostala jedna teška i složena godina, godina u kojoj je izvršena brutalna agresija na naš narod i državu, godina u kojoj smo se jedinstvom i herojstvom odbranili od agresije, kojoj se uz uspešnu obnovu i ubrzani razvoj i sada uspešno suprotstavljamo. Sigurna sam da će naredna 2000. godina biti još jedna potvrda politike očuvanja slobode i samostalnosti, potvrda velikog jedinstva naroda, njegove vitalnosti, kreativnosti i energije da se kroz solidarnost i veliki rad odupremo svemu što je retrogradno, a podstakne sve što vodi razvoju, napretku, miru, saradnji naroda i država na ravnopravnim osnovama.
    Politika, koju je predložila za 2000. godinu Vlada narodnog jedinstva, je realna i ekonomski, i socijalno i politički. Ona će se ostvariti u onoj meri, u kojoj svako, pa i mi poslanici, a ne samo Vlada, ostvarimo ono što je naša obaveza i što je u našem domenu. Zato će kao narodni predstavnici poslanici Socijalističke partije Srbije glasati za paket predloženih zakona, uvereni da će to biti i odluka Narodne skupštine. Hvala. (Aplauz.)