Poštovani gospodine predsedniče i narodni poslanici, rekao bih nekoliko reči povodom predloga Vlade o budžetu Republike Srbije za 2000. godinu. Mi nećemo glasati za ovaj predlog zakona o budžetu, ali ćemo podržati i glasaćemo za poseban predlog Vladinog zakona o agrarnom budžetu. Sa nekoliko reči bih obrazložio naše političke stavove. Mi smo ubeđeni da je budžet Srbije samo jedna finansijska konstrukcija već deformisane političke i ekonomske situacije u našoj zemlji. Sam budžet se, sa našeg stanovišta, ekstremno naslanja po izvoru sredstava na osiromašeno stanovništvo. Negde oko 44% sredstava za budžet se ubira na osnovu oporezivanja dohotka građana i njihove imovine. S obzirom na to da nam je stanovništvo već ekstremno osiromašeno, da su neto plate oko 85 maraka, da je društveni proizvod pao ispod 1.000 dolara godišnje, onda je za nas normalno da se budžet smanjuje ne samo relativno, već i nominalno.
U krajnjoj liniji mi je veoma zanimljivo da levica podržava oporezivanje osiromašnog građanstva, manje više bi se od levice očekivao napad na bogate i da se budžet puni oporezivanjem imućnih, jer u našoj zemlji je već blizu 90% građana, po analizama o sposobnosti neučešća građanstva u potrošačkoj korpi, ili na ivici gladi ili živi u najvećoj bedi.
Drugo, budžet Srbije u suštini i dalje čuva deformisanu makro regionalnu situaciju u zemlji, praktično čuva jednostranački Ustav iz 1990. godine, gde je ukinuta autonomija Vojvodine. Tako da i sam budžet sledi tu situaciju, ne direktno da obespravljuje Vojvodinu, ali on sledi njeno političko obespravljenje, tako da u korist Skupštine Vojvodine odlazi 0,51%, koliko smo uspeli da izračunamo, od budžeta Srbije. Naravno, i neka druga sredstva odlaze u Vojvodinu, odlaze za penzijski fond, socijalni fond, plate, za sudije, tužioce, policiju itd. i mi nikada ne možemo doznati koji je ulaz Vojvodine u budžet Srbije. Potrošnju i rashod bi još i mogli da uhvatimo ali nikako nemamo uvid u to, koliko Vojvodina učestvuje u punjenju budžeta Srbije. Govorimo da je to oko 40%, ali bismo voleli, nezavisno od toga što je uništen Statistički zavod Vojvodine, kada bi Vlada izašla sa ovim podatkom.
Podržavanje ovog ne samo neprijatnog, već kolonijalnog položaja Vojvodine u odnosu na finansijsko tutorstvo iz centra, mi vidimo kao prilog pojačavanja političkih regionalnih, makroregionalnih tenzija u zemlji. Budžet Srbije konačno je vezan, ili u ovom paketu, koji ne ide baš striktno, nije vezan samo za budžet, ide i ovo osporavanje prava velikim gradovima ili opozicionim opštinama da učestvuju u porezu na promet sa jednim primetnim procentom. Beograd bi ostao sa 2,2, Novi Sad takođe, Pančevo sa 6%, znači lavovski deo poreza na promet odlazi u korist Republike. I to nije samo priliv ekstremne centralizacije, već verujemo da se tu radi o političkom kažnjavanju staovništva koje živi u ovim regionima, jer sličan pristup sa nekim izuzecima se ne može apsolutizovati. Ali taj pristup finansijskog kažnjavanja stanovništva, mi smo ubeđeni da je samo to u pitanju, ali za Beograd, Novi Sad, Pančevo i druge velike gradove, ne pominjem Kragujevac, koji je dobio 29, do 30%, on je izuzet, a ne znamo zašto, ali svejedno, ovakva situacija nije dobra.
Konačno, mi ne možemo podržati budžet Republike Srbije otuda što u njemu oko 22% sredstava, više od petine, ide za policiju. Siromašna država sa siromašnim narodom mora imati mali budžet, a policija mora biti mala, efikasna. Mi izgleda imamo veliku policiju, a ova policija nije više na Kosmetu, nema razloga da ona dobija ovoliko sredstava i konačno, ukoliko je policijski budžet veći i od agrarnog i socijalnog dela, onda policija postaje ekstremni instrument represije u društvu, da zaštiti raspodelu novca u okviru siromašnog naroda.
Mi smo i protiv toga da u raspodeli sredstava učestvuje Fond za razvoj. Fond za razvoj je neka fantomska institucija kod nas, koja raspolaže sa 338 miliona dinara, sa nekih 15 miliona maraka, da uslovno kažemo. Sa 15 miliona maraka ne postoji na nivou države od 8 miliona stanovnika nikakav Fond za razvoj. To je pompezno ime za takvu instituciju. Konačno, Fond za razvoj do sada nije izašao u javnost ni preko Mirka Marjanovića, predsednika Vlade, da objasni na šta se taj novac troši. Mi mislimo da bi bilo zgodno kada bi se ovaj Fond ukinuo, a novac iz njega prebacio u Agrarni budžet. Prvi put sam danas čuo od gospodina ministra Babovića da je deo novca u prošlosti išao i na neke agrarne projekte, što je svakako pohvalno.
Mi ćemo glasati za agrarni budžet, ne u svim njegovim delovima, jer imamo primedbi, ali u načelu ćemo glasati za njega, otuda što smatramo da je seljak zaslužio da mu se poboljša pozicija. No, naš agrarni budžet je veoma mali u odnosu na nužnost. U ovom budžetu države Srbije agrarni budžet čini negde oko 4,7%. Mi smo ubeđeni da agrarni budžet mora biti daleko veći i da mora pratiti učešće agrarnog stanovništva u ukupnom staovništvu, a to je oko 19%. U društvenom proizvodu Srbije primarni poljoprivredni proizvođači učestvuju sa ne manje od 10%. Agrarni budžet ih ne prati, ni daleko ispod toga. Otuda smo mi za njegovo povećavanje, ali istovremeno bismo hteli da u agrarnom budžetu vidimo prestruktuirane pozicije.
Koalicija "Vojvodine" je protiv toga da se dotiraju prerađivači. To je u prošlosti činjeno. Tako smo razumeli i to možemo potvrđivati. To je pogrešno. Na nivou države i državnog budžeta za poljoprivredu finansiraju se samo primarni poljoprivredni proizvođači. Prerađivači i industrija se upućuju na banke i od njih moraju uzimati poslovne kredite. Iz državnog budžeta ne treba davati za subvencije, dotiranja, regrese, nego se isključivo najslabiji poljoprivredni proizvođači finansiraju, a to su individualna gazdinstva.
Otuda mi preporučujemo Vladi, ne želeći da osporimo agarni budžet, da se upusti u što je moguće ozbiljniju analizu potrošnje agrarnog budžeta i da maksimalno pomogne seljacima. Seljaci nisu dobili premije za mleko. Mnogi poljoprivredni proizvodi nisu plaćeni, mi smo ubeđeni da bi sisemom dotacije Srbija mogla da ide napred, ali dotacije na jednoj strani moraju da plate imputom.
Otuda toplo preporučujemo regrese za đubrivo, kojih sada nema, regrese za priplodnu stoku, za seme, a preporučujemo i dotacije na cenu pšenice, na cenu kukuruza, na cenu šećerne repe i na cenu suncokreta. Naša zemlja troši svega nekoliko dolara po oranici, dotacije, a u svetu su svetske cene agrara za 40% niže od unutrašnjih. To znači da i SAD, i Japan, i OECD, i Evropska unija, teško, izuzetno snažno finansiraju dotacijama niske izvozne cene.
Mi moramo svoju borbu sa njima da pojačamo, koliko god se to može. Otuda ćemo preporučiti Vladi da gotovo ceo agrarni budžet, nezavisno od onog dela koji bi otišao na poboljšavanje vodovodnog sistema u zemlji, hidromelioracije itd. - gde imamo opet primedbi, ne znamo kako su se ta sredstva do sada trošila - ali što više dati na subvencije i na dotacije, kako bismo mogli izaći na tržište i boriti se sa ekonomijama koje imaju ekstenzivnu poljoprivredu, ali imaju snažne dotacije, tako da bismo mogli da iskoristimo bar nešto od svojih prednosti, ali sa slabim dotacijama to ne bismo mogli.
Konačno, mi budžet Srbije odbijamo i zbog toga što od 29 okruga, koji postoje u Srbiji, prvo, mi mislimo da su svi okruzi u Srbiji politički paraziti, i da su takođe finansijski paraziti, to bi trebalo ukinuti, a posebno ne možemo da razumemo kako je moguće da pet kosovskih okruga, predlogom budžeta Vlade Srbije, dobiju više novca od sedam vojvođanskih. Na Kosmetu praktično ti okruzi ni ne postoje, a bilo bi nas izuzetno teško ubediti, mada bismo voleli da to neko pokuša da učini, da pet kosmetskih okruga ima bolju i skuplju administraciju od sedam vojvođanskih. Hvala vam lepo.

Hvala.
Ima reč Borislav Milačić, ministar finansija.

Iz izlaganja gospodina Veselinova razumeo sam da gospodin Veselinov nije razumeo politiku javne potrošnje, koju je Vlada Republike Srbije utvrdila, i to mi je žao, jer je ovo uvodno izlaganje bilo dosta opširno i mislim da je dalo celinu slike.
Ekstremno neslaganje sa tim što je regionalna politika, koja je zastupljena u budžetu, oštetila jednu stranu, na račun druge strane itd. To je jedna ocena. Kolonijalni položaj gradova, na kome nije vlast u skladu sa parlamentarnom većinom, previše para za policiju, agrarni budžet je dobar, ali bi bilo dobro da bude još mnogo bolji. I, pet okruga na Kosovu je dobilo više nego sedam u Vojvodini. Ja ću na to samo da se osvrnem, da bi bilo jasno o čemu mi to pričamo.
Osnovni princip - ovo je državni budžet i ovo je budžet Republike Srbije, ovo je javna potrošnja Republike Srbije, celina države, sa obavezom da se, prvo, u utvrđivanju prihodne strane, utvrđivanju obaveza i tereta, poštuje osnovni princip poreske politike, koju svet poznaje, da se srazmerno ekonomskoj snazi potvrđuju obaveze i doprinos finansiranju onoga što se tretira kao javna potrošnja.
Potpuno su neumesne sve ocene koje se izvode, od mesne zajednice do grada, do lokalne samouprave, do autonomne pokrajine, praviti bilanse prihodne strane, na bazi toga koliko ja dajem, a šta mi vi to vraćate. Naravno da ekonomski razvijena sredina ima sve elemente da na bazi istih pravila obaveza plaćanja doprinese više u odnosu na manju sredinu. I sigurno je da se prihodi koji se ubiraju sa teritorije koja je ekonomski razvijena, kao što je jedno područje grada Beograda, gde je cela Republika, naravno, ulagala, ne samo Beograd, koji ima i razvijenu privredu i stanovništvo koje ima veće plate, i imovinu koja je značanija u odnosu na druge delove Republike, će u okviru istih pravila poreskih obaveza imati obavezu da na teret tih realnih kategorija doprinese i napuni budžet više, nego jedna nerazvijena opština, u kojoj nema imovine, u kojoj građani primaju malu platu, u kojoj nema tih korisnih elemenata za opterećenje.
Vlada Republike Srbije vodi politiku ravnomernog regionalng razvoja Republike, u čemu tretira ravnopravno sve opštine, sa osnovnim ciljem da se celina Republike obezbedi onim što se zovu elementarna prava socijalne zaštite i razvoja infrastrukture radi poboljšanja života i standarda cele Republike.
Prihvatam političku opciju u kojoj se Republika cepa na nešto što može biti i ono što se zove mesna zajednica, znači i manje nego jedna lokalna samouprava, kao što je autonomna pokrajina, grad, opština. Nije ovo nepravedno opterećenje što se tiče poreskog opterećenja i redukcija što se tiče poreskih obaveza. One su primerene ekonomskoj snazi poreskih obveznika. Ja ću da podsetim - tačno je da se na bazi prihoda na zarade plaća porez, ali se plaća po jednakoj stopi, u čemu neuporedivo više mora da plate oni koji imaju veći prihod, sa tom istom stopom, od onih koji imaju mali prihod.
Kad je reč o doprinosima, tu postoje posebne pogodnosti, da se osnovica kod onih koji imaju male zarade dopunski umanjuje i plaća na osnovicu, tako da je to srazmerno višestruko niže opterećenje od tih osnovica i obaveza plaćanja na male zarade, radi doprinosa, da se napune sredstva kojima bi se izvršile ove ukupne obaveze.
Iznosi se argumenet da se za rad organa Autonomne Pokrajine Vojvodine obezbeđuje svega 0,51% ukupnog budžeta, i korektno se kaže, ali tako nejasno, da to naravno nisu sve pare koje idu prema Vojvodini, pošto se ovde posebno tretira Vojvodina. Ide 0,51%, ali ide 0,51% po istim kriterijumima, kako je računato i za sve druge korisnike budžeta, koji su ovde zastupljeni.
Znači, plate za one koji su zaposleni u organima Autonomne Pokrajine, po potpuno jednakim kriterijumima, sa istim elementima, materijalni troškovi po istim elementima i programski, ono što oni finansiraju, a to je pre svega finansiranje izdanja listova i pomoć da se informisanje u Vojvodini, s obzirom na milje i broj narodnosti tamo, da se to posebno dopunski sredstvima Republike podrži, to su glavni nosioci utroška sredstava, koja su planirana po jednoj vrlo realnoj proceni.
Kako su planirana i sredstva za administraciju, koja se zove okrug, i da li je dato pet ovamo, a sedam onamo, zavisi koliko je okrug administrativno veliki, koliki broj radnika zapošljava, koje materijalne troškove nosi, koji broj ljudi tamo treba finansirati i njihove materijalne troškove. Tu apsolutno nikakve diskriminacije nije bilo, i budžet ih ne sadrži. Ja bih se složio sa gospodinom Veselinovim da bi bilo dobro da je agrarni budžet deset puta veći od ovoga, ali samo nemam odgovor na ono drugo pitanje - realnog izvora sredstava za obezbeđenje toga, i sada, kao primer kažemo - dali smo mnogo para policiji, pa zbog toga nam je agrarni budžet mali.
To je jedna vrlo opasna teza. Moram samo da kažem, istine radi, da je rast sredstava policiji u ovoj godini ispod prosečnog rasta sredstava u budžetu Republike. Dakle, neka gospodin Veselinov pogleda koliko je prošle godine bilo u budžetu za policiju, koliko u ovoj godini i videće da je stopa, odnosno budžet ima rast 34,8%, a sredstva za policiju imaju rast od 28%.
Prema tome, tamo su apsolutno i pravljene uštede, a mi nemamo ni prava niti je politika Vlade da takvu državnu službu, kao što je i pravosuđe, prosveta, dovodi u situaciju materijalne oskudice i nemanja elementarnih uslova za rad.
Ministarstva su preuzela obavezu maksimalnog racionalnog raspolaganja sredstvima i štednje. Čiji su interesi da se problematizuje rad policije i verovatno stvori nezadovoljstvo ljudi, koji su zaposleni u policiji, može se jasno prosuditi.
Oko Fonda za razvoj i protivljenja da ta pozicija ima ime tog fantomskog fonda, moram da kažem da je u protekle tri godine Fond za razvoj Republike Srbije imao ključnu i noseću ulogu u programu prestrukturiranja privrede i u okviru svih programskih aktivnosti, koje nisu bile predmet razmatranja ove skupštine, a ticalo se velikih privrednih sistema i celih delatnosti, praćenje programa, kojima je oživljavana proizvodnja, obezbeđivana obrtna sredstva i doprinosilo se ukupnom razvoju Republike. Ministar Babović je rekao da je deo sredstava iz Fonda za razvoj, i to ne mali deo, otišao u poljoprivredu. Preko 277 miliona maraka uloženo je u razvoj poljoprivrede, primarno u stočarstvo. Pored toga, podržani su programi, praktično ne postoji veće preduzeće u Srbiji koje nije dobilo podršku Fonda za razvoj za svoje programe obnove i restrukturiranja. Tu je i "Zastava", "MIN", "Goša" itd. Taj Fond je dragocen Fond koji pospešuje ovaj proces oživljavanja proizvodnje i koji daju bolji izvor da se ovo što su budžetski zadaci - potrošnja, realno i desi.

Ima reč narodni poslanik Dobrivoje Budimirović. Neka se pripremi narodni poslanik Dišić Miodrag.

Poštovani predsedniče, drage kolege, usvajajući budžet za 2000. godinu sigurno da moramo imati u vidu godinu koja odlazi i godinu koja dolazi. Sigurno da niko od nas ne bi poželeo 1999. godinu po zlikovačkom delovanju na našu zemlju, ali bi svako normalan i pošten poželeo da nastavimo sa radom kakav je bio poslednjih meseci.
Vizionarstvo našeg predsednika da, kada je počela agresija, odmah formira direkciju, dalo je ono što niko nije mogao od dušebrižnika da očekuje i shvati, a to je naša neuništivost, naša stvarnost i naše opredeljenje za rad i razvoj. Reakcija Vlade da upornošću, doslednošću, radom i sveukupnom obnovom zemlje, koja je bila rušena i od zlih neprijatelja sa strane, ali i duhovno od dušebrižnika iz Jugoslavije, dala je svima nama garanciju našeg uspeha obnove i vraćanja u normalni tok života. Dala nam je ono što je malo ko očekivao, a to je da ćemo ostati celi i da ćemo samo radom i samo zajedničkim uvažavanjem da obnovimo ono što su zlikovci porušili. Sigurno besane noći svih onih, kojima je stalo do ove Srbije, dale su pečat vremenu, življenju i uspehu da sve, što je obećano narodu, to bude i obnovljeno. Vlada je znala u prostoru i vremenu da radi, da se snađe i da vlada. Prikazala je najbolje rešenje kako možemo samo upornošću i radom i držanjem određenih rokova da obnovimo sve ono što je porušeno.
Cela Srbija je veliko gradilište, veliki je poligon svih nas, koji znojem i odricanjem obnavljamo porušeno, a u svetu istina o nama je sve prisutnija. Ima i onih slepaca, koji ne vide našu istinu, koji sve to omalovažavaju, koji žale našu upornost, koji ljube ruke nekim babama po svetu, koji žele neke promene. Koji su to ljudi? Zar oni, koji se hvale da neki ljudi od nas nemaju više pravo da izađu iz zemlje, a oni koji su pisali spiskove koji smo to ljudi da ne možemo van, govore o nekoj demokratiji. Nama ovde i našim pokolenjima ostavljaju u amanet da smo zadužili ovu zemlju, da smo necivilizovani i da ne možemo da pređemo našu granicu zato što oni vide neku drugu demokratiju. Zar oni, koji provedoše zlokobne dane agresije u Crnoj Gori ili inostranstvu, nama drže pridiku kako da se ponašamo? Zar oni, koji u ovoj zemlji ni kolac ne zašiljiše, znaju da zameraju onima koji stvaraju i koji dane i noći i po lepom i po lošem vremenu obnavljaše ovu zemlju? Da li oni, koji dobiše od gazda pare da ruše, vide da mi stvarno gradimo i da smo uradili ono što smo obećali? Da li oni, kojima dadoše gazde nalog da celu Srbiju ruše i žele da nas presele u Hag, ogroman broj, misle da će narod sa njima i da im narod veruje?
Da li oni, koji počeše da šetaju i daju rokove kada ćemo otići, pomenuše - velika gospođa, mala gospođa i ne znam sve koje praznike i na kraju se raspadoše i nema ih nigde, misle da će narod sa njima? Ili oni, koji kada ništa ne uradiše, odoše kod bake na savet, gde su tražili malo para da da baka, a deda mraz - baka oseti da ništa nisu uradili i osim što im dade da joj ruku poljube, vratiše se prazne kese. Eto, to su oni.
Zato budžet, koji je danas na usvajanju, treba da prihvatimo, jer je Vlada na najbolji način ukomponovala našu stvarnost i mogućnosti. Bila je fleksibilna, jer sve primedbe koje smo dali u petak, od strane 19 predsednika opština, koji su diskutovali, ona je ugradila u 44 amandmana i svakom je, koliko je mogla, izašla u susret. Veliki broj amandmana je prihvaćen i ugrađen u zakon o budžetu.
Ostavljen je prostor opštinama da i one obezbede deo sredstava za svoje budžete, jer sada više nismo u situaciji da tražimo samo od Vlade. Moramo i mi da pokažemo koliko je ko od nas sposoban i fleksibilan. Ali, pojedini gradovi, kojima je sve malo, konkretno govorim za Beograd, gde smo konkretno večito odvajali neke pare i davali, sada traže povećanje cena ili kroz bilo koje vidove da se samo što više uzme od države, pokazuju svoju nesposobnost i koliko su oni, koji su narodu obećavali brda i doline, upravo uspeli da taj narod obmanu.
Vi se sećate, na primer pretprošle godine i prošlih godina, kada ne izađe 816 autobusa nego 800 autobusa, ceo gradski prevoz je štrajkovao. Gde su im sada ti obećani autobusi i gde je sad taj prevoz i bolji komfor tim ljudima i radnicima?
Dobro je što ovaj zamajac iz 1999. godine u drugoj polovini u hodu i dalje prenosimo u 2000. godinu. Prva faza obnove je gotova, druga je u toku, ali želim da u sledećoj godini imamo još bar deset ovakvih faza i da konačno ovaj zamajac nikad ne prestane.
Kod poreskog sistema Vlada je pokušala, koliko god je mogla, da poresku politiku spusti na zemlju i da pokušamo da privredi omogućimo rasterećenje, da konačno krene. O tome govore pokazatelji da je kod industrije 100% povećanje i kod drugih ministarstava se pokazuje koliko je povećanje rada za poslednjih šest meseci, da konačno krenemo i da živimo od svog rada i sa radom.
Poboljšanje materijalnog položaja obrazovanja, učeničkog i studentskog standarda sigurno je jedna od obaveza, poštujući ovaj budžet, koji je Vlada predložila, moramo da poboljšamo stanje u tim sferama.
Dobro je što je Vlada omogućila da svako može sada da radi za sebe i za državu. Dobro je što je Vlada bila do sada fleksibilna, što smo mogli uvek da otvorimo njena vrata. Ukoliko ima i ovde nekih primedaba, Vlada je tu i verovatno ćemo kao i do sada naći rešenje u dogovoru sa njima i da interveniše negde, ako treba. Zato mislim da ovaj budžet treba usvojiti, jer od ovih deset godina, koliko sam u ovoj skupštini, ovo je jedini budžet koji je najbolji. Hvala. (Aplauz.)

Reč ima narodni poslanik Dišić Miodrag, a neka se pripremi narodni poslanik Živko Selaković.

Gospodine predsedniče, poštovani članovi Vlade, kolege poslanici, ovom prilikom nemam nameru da branim budžet niti ovaj paket poreskih zakona, a nemam nameru ni da budem analitičar pojedinih bilansnih pozicija, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani budžeta.        Budžet će tokom budžetske godine dobiti svoju potvrdu, da li su određene bilansne pozicije ostavljene na pravo mesto.
S druge strane, mi kao poslanici koji smo dobili zakonske predloge Vlade, ili svi ovi u sali, ili direktori ili posredno kroz odbore učestvovali praktično u poslu da dođemo do konačnog predloga ovog zakona, imali smo priliku, znači, da učestvujemo i da svojim predlozima, savetima doprinesemo da ovi zakonski projekti budu ovakvi kakve je Vlada predložila.
Analizom budžetskih stavki trebalo bi da se bavi opozicija u ovoj skupštini. Opozicione partije da ih na sreću imamo onakve treba da budu, konstruktivne, one bi trebalo da se bave problematikom, da li su određene bilansne pozicije dobre ili treba menjati. No na nesreću, kažem na nesreću jer svaka ozbiljna vlast želi da ima dobru opoziciju, njima nije stalo do srpskog budžeta, pa im onda verovatno nije stalo ni do srpskog naroda ni do srpske države. Lakše im je skinuti breme odgovornosti sa svojih pleća i šetati svetom, moljakati za koju cisternu goriva, tražiti podršku za dolazak na vlast, jer očito smatraju da sutra kada bi se oni bavili ovim poslom, ne bi imali ovih problema, odakle naći pare i kako pravedno te pare raspodeliti.
No, to je problem tih političkih stranaka. Mi ovde, u ovoj skupštini treba, ipak, zbog važnosti materije, jer je zakon o budžetu Republike Srbije najviši i najznačajniji akt u domenu ekonomske i fiskalne politike, akt koji predstavlja osnovu za narednu godinu i za kojoj javnosti treba reći šta predstavlja i šta je osnova budžeta za 1999. godinu.
Treba ponoviti pre svega, šta je Vlada nacionalnog jedinstva imala nameru u 1999. godini i šta su joj osnove ekonomske politike. Jasno treba reći da su svi ciljevi ekonomske politike Vlade narodnog jedinstva usaglašeni sa Saveznom vladom i sa Narodnom bankom Jugoslavije i da je osnova prenošenje ovog razvojnog zamajca posle agresije NATO pakta u narednu godinu. Znači, obnova zemlje je osnova ekonomske politike.
Dalje, razvoj tržišta i prestruktuiranje privrede, nastavak započetih, ozbiljnih reformi i liberaliziacije koju je ova Vlada pokrenula u ovoj godini i obezbeđenje ekonomske i socijalne sigurnosti građana u situaciji u kojoj danas građani Srbije žive. Treba reći još jednu stvar, da je ključni element ekonomske politike za narednu godinu ostvarivanje socijalnih ciljeva. Pre svega, ciljeva socijalne zaštite, zaštite porodica sa najnižim primanjima, redovna isplata penzija i prinadležnosti u zdravstvu i obrazovanju.
Sve su ovo elementi ekonomske politike, u kojoj je osnovna poluga, znači, i stabilizacija i razvoj, jeste budžet koji donosimo, budžet koji je i ove godine restriktivan, koji ima za cilj da se pokriju svi javni rashodi, ali iz realnih izvora. Uz Predlog zakona o budžetu ide i ovaj paket poreskih zakona koji treba da mu posluži kao potpora.
Kada sam spomenuo poreske zakone, želim da iskoristim priliku i da danas ovde kažem da je poslanik Marijan Rističević za ovom govornicom izrekao neistinu. Izrekao je neistinu u smislu što je rekao da je Vlada nacionalnog jedinstva tokom godine nekoliko puta posegla i samo menjala makaze za šišanje poreskih obveznika.
Naprosto, to nije istina. Vi znate da smo, evo danas treći put usvajamo paket poreskih zakona, istina u onom prvom paketu smo izvršili određena zahvatanja od poreskih obveznika, ali sa namerom da poreski teret rasteretimo, da idemo pravcem da onaj ko ima više i da, ali znate da smo to uradili sa osnovnom namerom, da se ta sredstva izdvoje na poseban račun izmirenja tih prinadležnosti iz socijalne oblasti.
Na prethodnoj sednici Skupštine i na ovoj danas usvojili smo paket poreskih zakona koji čine potpuno rasterećenje poreskih obveznika. Gospodin Rističević je rekao da je sve ove i ovakve poreske zakone potpisao dr Vojislav Šešelj. Dr Vojislav Šešelj po prirodi stvari, kao potpredsednik Vlade i kao predsednik vladinog Odbora za privredu i finansije, potpisuje sve zakone iz oblasti privrede i finansija, pa evo potpisao je i ovaj predlog zakona o budžetu.
Šta je bio cilj gospodina Rističevića, da javnosti Srbije i srpskom narodu kaže da je razlog ulaska Srpske radikalne stranke u Vladu nacionalnog jedinstva bio upravo taj da smo mi u Vladi nacionalnog jedinstva zaduženi za šišanje poreskih obveznika. Nije, gospodine Rističević, to istina, SRS je ušla u Vladu narodnog jedinstva iz jednog jedinog razloga, da preuzme na sebe breme odgovornosti i tereta za odbranu države i ovog naroda.
Srpska radikalna stranka svih ovih godina svog postojanja nikada nije bežala od problema. Tamo gde su bili problemi, gde se branio srpski narod, gde god je bio ugrožen, Srpska radikalna stranka, koaliciona partija u to vreme, je samo to mogla i da uradi, kao opoziciona partija, da se stavi na čelo odbrane otadžbine i naroda.
To su bili, gospodine Rističeviću, razlozi zašto je Srpska radikalna stranka i danas u Vladi nacionalnog jedinstva i zašto će u toj Vladi i ostati, sve dok bude u stanju da svojim radom pomogne da ovaj narod izdrži i prevaziđe sve ove probleme koje smo imali.
Što se tiče samog budžeta, moramo reći zbog šire javnosti, s obzirom da je ova materija uvek suvoparna i malo građana Srbije zna šta je budžet, uvek se misli da je to samo prikupljanje sredstava za potrošnju i rasipništvo.
Prema tome, na jednoj strani budžet je, ako tako mogu da kažem, spisak želja, odnosno ne spisak želja nego spisak potreba budžetskih korisnika i, na drugoj strani, mogućnost da se uberu prihodi za izmirenje svih tih obaveza. Jasno je da ovako zacrtana politika ove vlade, koja se zasniva u principu na zadržavanju učešća javne potrošnje na stepenu ispod 50% od društvenog proizvoda, znači na onom niviou od 49,5%, pri čemu je neophodno da se svi javni rashodi svedu na najmanji mogući nivo, odnosno sledeći cilj ovakvog budžeta da se nastavi i dalje putem restriktivnog trošenja i izbegavanja rebalansa budžeta, koji nismo imali ni za prethodnu godinu, a nadam se nećemo ga imati ni za ovu godinu.
Jasno je da na jednoj strani zahtevi korisnika budžeta su bili mnogo značajniji od onoga što je moguće na drugoj strani ubrati i vidite da su ti zahtevi korisnika budžeta bili na nivou od oko 44 milijarde. Međutim, vodilo se računa da ova predložena raspodela sredstava, za pojedine namene i po korisnicima, obezbedi samo najneophodnije uslove, odnosno sredstva za obavljanje tih funkcija, kako u oblasti socijalne zaštite, javnih službi i drugih funkcija koje obezbeđuje budžet.
Nemam nameru da budžet analiziram, ali imam obavezu da samo jedan deo iz rashodne strane budžeta kažem, a to je, u razdelima gde se govori o rashodima 1, konto koji se zove posebne namene. On ovako može, sa ovom definicijom, da izazove sumnju da se tu odvajaju posebna sredstva i da neko ta sredstva tajno može da troši. Naime, konto posebne namene, gde rashodne strane nije moguće detaljno objasniti, šta one znače, i kada se vidi rashodna strana budžeta, negde su one čak veće u pojedinim razdelima i od materijalnih troškova. Mora se reći da su to sredstva koja se, shodno članu 86. Zakona o državnoj upravi, obezbeđuju za namene utvrđene posebnim zakonima u određenim oblastima, Određene potrebe za radom državnih organa i kažem, zbog javnosti bi trebalo reći na šta se odnosi taj deo.
Srpska radikalna stranka, kao član Vlade nacionalnog jedinstva, njeni ministri i poslanici, kroz rad odbora, koji su razmatrali ovu materiju, su jasno podržali ovakvu koncepciju Vlade nacionalnog jedinstva, ovakav način ubiranja i ovakav predlog raspodele budžetskih sredstava, čiju ćemo potvrdu, da li su bilansne pozicije bile dobre ili ne, videti tokom budžetske godine i mi ćemo, kao poslanici Srpske radikalne stranke, glasati za ovakav budžet. Hvala.

Narodni poslanik Marjan Rističević - replika.

Ja sam u svom nastupu rekao da su izmene i dopune poreskih zakona vršene četiri puta i da je sve te izmene i dopune potpisao gospodin, potpredsednik Vlade, Vojislav Šešelj. Nisam rekao da to nije učinio ovlašćeno, uopšte nisam sumnjao da je on ovlašćen za potpis tih zakona. Samo sam konstatovao da je sve te poreske zakone potpisao gospodin Vojislav Šešelj. Dakle, nisam ništa loše rekao. Ako je loše u tome što sam rekao da smo u toku godine četiri puta vršili izmene i dopune poreskih zakona, na zahtev Vlade, a ni jednom nismo raspravljali o našim predlozima, npr. nismo raspravljali o predlogu Koalicije "Vojvodina", o Predlogu zakona o ukidanju takse na električno brojilo. Ukoliko, gospodo radikali, želite stvarno da narod oslobodite nekih nameta, podržite naš predlog o ukidanju taksi na električno brojilo, koji smo podneli još  u februaru. Hvala.

Narodni poslanik Miodrag Dišić - odgovor na repliku.