Molim gospodina Veselinova da se drži dnevnog reda, molim vas.

Pozivam sve narodne poslanike, koji žele da brane slobodu informisanja u ovoj zemlji, demokratiju, da minutom ćutanja odamo poštu Slavku Ćuruviji. (Glasovi - oduzmite mu reč.) Slava mu.

Gospodine Veselinov, molim vas držite se dnevnog reda.

I te kako se držim.

Vlada Republike Srbije je danas podnela Predlog zakona o izboru poslanika u Veće republika. Mi smo uvereni da je ovaj zakon ništa drugo do unutarskupštinski puč, kojim će se ponovo ništa drugo učiniti do pojačati ona ideologija i politički pritisak u Saveznoj skupštini, koji zastupa trojni pakt sastavljen od Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske udružene levice i Srpske radikalne stranke.

Na jednoj strani doći će do pojačavanja pritiska u Saveznoj skupštini na Crnu Goru da se ne redefinišu odnosi u jugoslovenskoj zajednici, već da se pojača nacionalistički i velikosrpski pritisak na Crnu Goru, a istovremeno omogućava se ovoj skupštini da bez obzira na stranački sastav u njoj sama Skupština, po svojoj volji, u skladu sa većinom koju u njoj imaju poslanici iz trojnog saveza, bira, tako da se može veoma lako dogoditi da ni jedan poslanik ni iz jedne opozicione stranke ne uđe u Veće republika Savezne skupštine.

Izričito je predviđeno ovim zakonom i takva mogućnost. Mi ovde želimo da ukažemo na veliku političku opasnost ovog zakona. Mi smo ubeđeni da, s obzirom na pravo ove skupštine da postupa ne poštujući izbornu volju građana, po odlukama većine, bez obzira na stvarni stranački sastav ove skupštine, onda će ova skupština biti u stanju da eliminiše i one partije u Saveznoj skupštini koje se zalažu za redefinisanje odnosa i u samoj Srbiji. A, to znači i Koalicija Vojvodina, koja se bori za promenu političkog sistema u Srbiji.

Mi ne možemo dopustiti da predsednik Skupštine Srbije utvrđuje listu kandidata koju partije žele da pošalju u Veće republika. Mi ne možemo dopustiti da Narodna skupština glasanjem odlučuje da li će iz neke partije otići poslanici u Veće repbulika ili ne, niti da odlučuje koji poslanici iz koje partije mogu otići u Veće republika, a koji ne, što je ovim zakonom predviđeno.

Mi ne možemo da se složimo sa pravom bilo koje komisije u ovoj skupštini da odlučuje o sastavu, ili da taj sastav predlaže ovoj skupštini, a da u toj komisiji predsednik Narodne skupštine u slučaju pata karte, podjednakog broja glasova, ima pravo da njegov glas tada presuđuje, praktično da ima snagu dva glasa.

Ne bi se mnogo mi zadržavali oko ovog zakona i govorili o tome da ovaj zakon ništi izbornu volju građana u našoj zemlji, govorio bih više o tome kada bih bio siguran da nas u ovom trenutku mogu i drugi čuti osim vas. No, i ovog trenutka, upravo sam izvešten, ponovo mi smo odsečeni od naroda (žagor). Narod ne može da čuje o čemu mi mislimo, a to ništa drugo ne znači nego da se ova skupština boji svoga naroda i da ne želi da se reč kritike, alternative i drugog pogleda u njoj čuju.

Dakako da ćemo mi glasati protiv ovog zakona, jer ovaj zakon je najveća opasnost po unutrašnje odnose po samoj Srbiji i po odnose sa Crnom Gorom. Ovaj zakon će pogoršati odnose i u jugoslovenskoj zajednici i u političkoj strukturi naše zajednice u državi Srbiji.

Ovim zakonom ništa se drugo ne može dogoditi osim nastavak pogibeljne vladavine trojnog pakta u zemlji, a sa njim ovaj zakon će verovatno, sa ovim paktom, biti, nadamo se, u bliskoj budućnosti po promeni političkih snaga u zemlji takođe istaknut na stub srama besmislenog pokušaja da se u zemlji zaoštravaju odnosi pučevima, diktaturama, atentatima i drugim sredstvima.

Ima reč Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo često u prilici da raspravljajući o pojedinim zakonima, pogotovo onim zakonima koji su sistemskog karaktera, zapravo vodimo raspravu o moralnim pitanjima. Moral je veoma važan u politici, pa čak i u onim slučajevima kada ga pojedine političke partije maksimalno krše, kao što je to partija Dragana Veselinova. Čak i potpuni moralni negativus, kao što je Veselinov, koji se pokazao i u ovom slučaju u takvom svetlu, predstavlja predmet jedne moralne političke rasprave.
Čovek koji izlazi za govornicu Narodne skupštine i već u startu pravi skandal, traži od Narodne skupštine da oda posmrtnu počast jednom notornom kriminalcu kakav je Slavko Ćuruvija, to je već skandal radi skandala. Sutra će izaći neko iz Srpskog pokreta obnove da traži da odamo počast Ćandi, jer su u posmrtnici koja je objavljena u dnevnim novinama napisali iz njihovog opštinskog odbora, da li u Rakovici, Čukarici, gde li, da je Ćanda bio najbolji među njima.
Ranije im je bio najbolji, kriminalac većeg kalibra, Giška. I koliko oni imaju takvih kriminalaca toliko ćemo mi počasti da im odajemo. Nije Slavko Ćuruvija poginuo kao novinar. On je poginuo kao kriminalac u međusobnom okršaju kriminalaca. Naravno, mi svi želimo da policija što pre rasvetli i to ubistvo, i ubistvo svih ostalih ljudi, pa i kriminalaca. Jer, nije dozvoljeno ni u jednom civilizovanom društvu nekažnjeno ubijati ni kriminalce.
Ali, u našem slučaju, u uslovima ovolike navale spolja, u uslovima ovakve ekonomske situacije, i kriminal poprima mnogo veće forme i dimenzije nego što bi to bilo u nekoj normalnoj, ekonomskoj, socijalnoj, političkoj situaciji.
Što se tiče države, kada je Ćuruvija kršio zakon, mi smo se sa njim obračunavali institucionalnim putem. Dolazio je pod udar prekršajnih sankcija, eventualno krivičnih sankcija, bio je čak osuđen na nekih 5-6 meseci zatvora, koliko se sećam. I onog trenutka kada državi više nije predstavljao nikakav problem, kada je država kroz pravni poredak pokazala da ne može da egzistira nekažnjeno takav vid najprljavijeg mogućeg novinarstva, kakav je sprovodio Ćuruvija, to je za nas bio završen problem.
Međutim, Ćuruvija je za nekog drugog očigledno i dalje bio problem i taj drugi ga je likvidirao, da li zbog nerazjašnjenih dugova, nevraćenih dugova, da li zbog nekih obećanja itd, nadamo se jednog dana da će to policija razjasniti. Ali, vi koji neprekidno svakog takvog kriminalca stavljate kao barjak ispred sebe govorite o svom moralu, o svom moralnom liku, o moralnosti svoje partije.
Jutros dolazim na posao, i svaki dan kada izlazim na auto-put, stoji tabla Ćanda-Ivica. Ovde je prava primedba što nadležno ministarstvo to jednom napokon ne spreči. Dokle, što moram svaki dan da vidim ime tog kriminalca, koji je likvidiran u međusobnim obračunima kriminalnih bandi i dokle će nam sada oni svojim krajputašima diktirati neke objektivne uslove života?
Kad je reč o ovome zakonu, a to je na dnevnom redu, mislim da donosimo jedan prilično dobar zakon. Namerno neću da kažem u nekom superlativu - najbolji ili savršen. Prvo, nema nijednog savršenog zakona, a i u ovom slučaju bi mnogo bilo bolje i primerenije demokratskim principima da donosimo zakon kojim bi se išlo na neposredne izbore i poslanika za Veće republika, na isti način na koji se ide na izbore za Veće građana. Međutim, tu bi bila potrebna jedna intervencija u saveznom Ustavu, a očigledno sada nema potrebne političke volje, političke saglasnosti itd.
U uslovima u kojima same republike propisuju kako će se birati poslanici u Veće republika Savezne skupštine i u kojima je izborna baza za obavljanje te vrste izbora Narodna skupština federalne jedinice, mislim da smo ovim zakonskim rešenjem maksimalno poštovali savezni Ustav i elementarne demokratske principe. Izborna baza je Narodna skupština federalne jedinice. Narodna skupština iz reda svojih poslanika bira poslanike za Veće republika Savezne skupštine, kvota je određena saveznim Ustavom - 20 iz svake federalne jedinice, po principu proporcionalnosti biramo iz određenih političkih partija 20 poslanika, koji će predstavljati Srbiju kao federalnu jedinicu u gornjem domu Savezne skupštine.
E, sada se postavlja pitanje - hoćemo li na osnovu principa proporcionalnosti prepuštati samim partijama da potpuno autonomno odrede koji će to biti poslanici, ili će Skupština, kao najviši organ vlasti i odlučivanja Republike Srbije, sama da odluči, na osnovu predloga poslaničkih grupa i poštujući princip proporcionalnosti.
Na strani elementarnih demokratskih principa je ova druga varijanta, dakle, da poslaničke grupe predlože da poštujemo unutrašnju kvotu, proporcionalnost, a da ipak to ne bude stvar političkih partija, jer one nisu činilac vlasti ni u jednom demokratskom društvu, pa ni u našem, nego je činilac vlasti Narodna skupština. Tamo gde Narodna skupština nema mogućnosti da bira između nekoliko alternativa, ne poštuje se taj elementarni demokratski princip.
Mi podrazumevamo da su i u opozicionim strankama poslanici koji imaju poverenje svojih političkih partija i da njima nije naročito važno da li će biti Marko ili Janko izabran za poslanika u Veće republika. Predloži se dva puta više nego što se bira, a stvar je Narodne skupštine da između tih predloženih odredi većinom glasova koji će zaista predstavljati Republiku Srbiju kao federalnu jedinicu na saveznom nivou vlasti i zašto bi tu bilo ikakvih problema?
Što se tiče principa proporcionalnosti, svaka poslanička grupa ili nekoliko poslaničkih grupa, koje čini najmanje 12 poslanika, imaju pravo na jedan mandat. Mi ne možemo sada da žalimo i da lijemo krokodilske suze nad onim strankama koje nemaju toliko poslanika, nije vas hteo narod, nije vam narod dao dovoljno glasova. Mi tu nismo krivi. S druge strane, ovi uslovi važe za sve političke partije i mi želimo da sve političke partije učestvuju u izborima, da sve političke partije, proporcionalno svojoj snazi u Republičkoj skupštini budu zastupljene i u Veću republika Savezne skupštine. Ako neka partija neće, šta mi tu možemo. Mi se nadamo da će se SPO do sledeće sednice predomisliti i da će se pojaviti, da će prekinuti ovaj svoj iracionalni bojkot, da će poslanici SPO doći u Narodnu skupštinu Srbije, da će predložiti svoje kandidate i da će iz njihovih redova biti poslanici zastupljeni u Veću republika Savezne skupštine.
Ovde su stvari do kraja kristalno čiste i jasne. Mi želimo da i crnogorska Narodna skupština sledi ovaj pozitivan primer Republičke skupštine Srbije i da na sličan način to pitanje reguliše, kako bi se izvršio i izbor novog sastava poslanika u Veće republika iz Crne Gore. Ovde postoji jedno pitanje koje se često nameće i u javnim raspravama u medijima - to što ranije nije adekvatno vršen izbor poslanika u Veće republika nije argument za osporavanje sadašnjeg zakonskog projekta, nego argument njegove afirmacije. To što ranije nismo birali kako treba, nije sada dokaz da ovaj zakonski projekat ne valja. Sadašnji zakonski projekat je dobar, mi još ni iz jednog amandamana nismo videli neku suštinsku primedbu koja bi ga principijelno mogla osporavati.
Ovi amandmani, koji su podnošeni, uglavnom su stvar neracionalnih i neumerenih želja pojedinih poslanika i njihovih stranaka, a ne nešto čime se osporava zakonski projekat. Zakonski projekat je ovoga puta tako pravnički sazdan da ga je zaista nemoguće sa aspekta prava osporavati nekim verodostojnijim argumentima.

Zahvaljujem.
Ima reč Dragan Veselinov, narodni poslanik, želi repliku.

Ja sa krajnjom nelagodnošću slušam Vojislava Šešelja kada govori o moralu, jer ne vidim šta se od njega tu da naučiti. Uprkos tome što je stao za govornicu da bi upozorio neke da bi trebalo da se bave političkim moralom, mada ne verujem da je Šešelj pročitao ijednu knjigu koja se time bavi, inače ovako ne bi govorio, smesta je za govornicom poimenice nazvao nekog čoveka, doduše preminulog, nesposobnog da se brani, kriminalcem. To je uvreda što ste uradili, to je elementarna uvreda u političkom moralu. Vi se time bavite.
Drugo, Vi odmah znate ko je učestvovao u tom obračunu, Vi kažete - kriminalne bande. Prvo ste nazvali Ćuruviju kriminalcem. Kada je kao kriminalac bio optužen ili osuđivan? Nikada. To je, dakle, uvreda. Vi ste tvrdili da je on žrtva kriminalnih obračuna - otkuda Vi to znate? Vi ste član Vlade, ako Vi to tvrdite, onda izađite sa tim u javnost, recite ko je naručilac tog ubistva, ko je izvršilac tog ubistva. Nemojte kriti, nemojte nam držati pridike o moralu, a da istovremeno krijete atentatore i naručioce.
Treće, Vi ovde govorite kako će Narodna skupština blagotvornim usvajanjem ovog zakona o izboru poslanika u Veće republika doprineti, izgleda, pravovaljanom jačanju predstavljanja volje naših građana u Veću republika. Kako - pitam Vas kako? Ako nijedna opoziciona partija iz ove skupštine neće otići u Veće republika zbog ovog zakona, neće otići Savez vojvođanskih Mađara, neće otići Koalicija "Vojvodina", neće otići druge partije, a po zakonu ste predvideli pa i SPO ne mora da ode ukoliko bojkotuje ovu skupštinu. Mi ne možemo procenjivati da li neka partija dobro politički čini ili ne ako bojkotuje sednicu ove skupštine. To je njihova stvar. Neka o tome odlučuju birači.
Ali, da zakonom lišite prava sve opozicione partije, s obzirom na tekuću politiku koju vode, da odu u Saveznu skupštinu, da tamo postave pitanje ostavke Slobodana Miloševića, da tamo postave pitanje ustavnog redefinisanja odnosa Srbije sa Crnom Gorom, da tamo postave pitanje redefinisanja političkog sistema i odnosa Srbije sa Vojvodinom, to je cilj ovog zakona.

Ima reč dr Vojislav Šešelj, potpresednik Vlade, odgovor na repliku.

Dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam dovoljno knjiga iz etike kao filozofske discipline, iz sociologije morala, a iz srpske istorije toliko sam mnogo pročitao da nikada ne mogu da postanem izdajnik. A Dragan Veselinov nije počitao ni jednu i možda zbog toga, a i možda zbog nedostatka porodičnog odgoja, porodičnog vaspitanja pristaje da bude izdajnik i na svaki mig srpskih neprijatelja trči u inostranstvo, nekad u Mađarsku, nekad u bilo koju zemlju, iz koje su slali bombe i rakete protiv naše dece. Onaj, ko je spreman da služi neprijatelju svog naroda i svoje zemlje, taj je nemoralan. Izdaja je najviši oblik nemorala. Iznad izdaje nema ništa što je više u nemoralnom smislu.
Što se tiče Ćuruvije, možete da ga potežete do mile volje. Biti kriminalac ne ukazuje na konkretno krivično delo, jer naši sudovi ne sude ljudima zato što su kriminalci. Za vas se zna da ste kriminalac najgore vrste, politički kriminalac, izdajnik. Ali, da biste bili osuđeni, nije dovoljna ta politička kvalifikacija, nego da se kaže - osuđuje se za to i to konkretno krivično delo. A da li ćete biti gonjeni ili ne, zavisi od politike krivičnog gonjenja, jer onaj ko je je ovlašćen da vas goni, proceniće šta je sad za društvo veća šteta ili korist. Vas strpati u zatvor nije nikakva korist. Vas pustiti dalje da tim nemoralnim metodama činite i kriminalna dela izdaje za društvo ne može biti štetno, jer u ovoj zemlji svak živi zna ko ste i kakvi ste. Niti možete nekog ubediti da vas sledi, niti nam možete neku realnu štetu naneti.
Što se tiče Slavka Ćuruvije, notorna činjenica je da je bio kriminalac. A one novine, koje je on štampao, predstavljale su septičku jamu srpskog novinarstva, nešto najgore, nešto nezabeleženo, gore od "Balkan ekspresa", gore i od onog predratnog Cicvarićevog "Balkana". Po narudžbi su lansirane neistine, laži. Valjda to svi znamo, to je notorna činjenica. Stvari, koji svi ljudi znaju, ne moraju se dokazivati, jer su notorne činjenice. Kao kada bih vam ja sada rekao - sada je dan ili - sada su svetla upaljena. To je notorna činjenica. Zašto bih vam dokazivao da je u ovoj dvorani upaljeno svetlo, kada to svi vide? Videli su i Slavka Ćuruviju kao najprljavijeg mogućeg novinara, koji potplaćen lansira laži, izmišljotine i služi neprijateljima svog naroda. To su činjenice. I suđen je zbog toga. Nije stigao da ode u zatvor, slučajno. I što bi to sad mene ovde posebno tangiralo? Naravno, ne radujem se ničijoj smrti, svaka smrt je tužna, čovek je imao neku rodbinu, neke prijatelje, koji su ga žalili, ali ne mogu ja da brinem o njegovoj smrti, kada sa druge strane ginu srpska deca pod tepisima američkih bombi. To je valjda nešto teže što nas je snašlo. I ko da stigne sada da misli još i o Ćuruviji, a i zašto bi, na kraju krajeva.
Što se tiče ovog zakona, koji tako nevešto osporavate, kažete - neće biti ni jedne opozicione stranke zastupljene u Veću republika Savezne skupštine. Zašto? Mi želimo da bude. Srpski pokret obnove ima pravo na najmanje četiri poslanika u Veću republika, ako učestvuje u predlaganju.
A ja javno pozivam opet Srpski pokret obnove, bez obzira šta o njima mislio, na prošlim izborima su osvojili određen broj glasova, imaju mogućnost, imaju pravo i da predlože kandidate za Veće republika. Predlože osam, pa će Narodna skupština da izabere četiri.
Pošto vaša stranka ima svega nekoliko mandata, pa ne možete da imate poslanika, to je vaš problem. Nemojte da se pozivate na Savez vojvođanskih Mađara. Evo, ja im javno nudim, ne znam koliko imaju, četiri ili pet poslanika, neka se priključe samo za ove izbore poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke i garantujemo im najmanje jedan mandat. Bez obzira šta mislili i o Kasi i politici njegove stranke. Mi smo to uradili na prošlim izborima. Ovde u Narodnoj skupštini imali smo pravo na dva potpredsednika i rekli smo - evo, jedno mesto ostavljamo Savezu vojvođanskih Mađara, pa je izabran Ištvan Išpanovič. Kada je on podneo ostavku, dva puta smo pozivali sa ove govornice Savez vojvođanskih Mađara da predloži novog kandidata. Mi smo smatrali da treba i iz reda mađarske nacionalne manjine da bude i dalje potpredsednik Narodne skupštine. Nisu hteli. Mi smo predložili iz redova Srpske radikalne stranke poslanika bugarske nacionalnosti. Treba da bude nekad i predstavnik bugarske nacionalnosti potpredsednik skupštine. U sledećem mandatu iz drugih nacionalnosti, i Slovak, i Rumun, i Rusin, i Bunjevac, i Šokac, i Rom i muslimanske veroispovesti. To je stvar jedne promišljene politike nacionalne i verske tolerancije.
Tako smo isto uradili za Veće republika Savezne skupštine i tada smo imali pravo po računici na sedam poslanika. I tu je jedno mesto ustupljeno Savezu vojvođanskih Mađara. Pošto smo sada promenili zakon, nema potrebe da bilo šta ustupamo. Nudimo Savezu vojvođanskih Mađara da se samo sada, jednokratno, ad hok priključe Srpskoj radikalnoj stranci po pitanju izbora poslanika za Veće republika, i evo, ja im sad garantujem kao predsednik te stranke da će imati jedan mandat u Veću republika.
Tako i druge stranke mogu da rešavaju svoje probleme. Možda može Veselinov da se priključi SPO, pa da nadomesti Srpskom pokretu obnove onoliko poslaničkih mandata koliko mu treba, da umesto četiri ima pet poslanika, npr. To je teorijski, a sada vi vidite šta možete, šta ne možete.
Vama ovu ponudu, koju sam izneo Savezu vojvođanskih Mađara, ipak ne mogu da uputim, gadno i odvratno bi mi bilo, gospodine Veselinov.