Poštovani predsedniče, koleginice i kolege, ja sam u velikoj dilemi o čemu je danas Skupština razgovarala. Kad je bio na dnevnom redu Zakon o izboru poslanika u Saveznu skupštinu, mi smo razgovarali o režimu i o Miloševiću. Kad je bilo usvajanje budžeta, opet smo razgovarali o Miloševiću i o režimu. Kad je bilo o starim knjigama, opet smo razgovarali o Miloševiću i o režimu.
Jednostavno, ovde se, prvo, ne poštuju pravila ove kuće, drugo, ne poštuje se dnevni red, i treće, ne govori se o temama koje su na dnevnom redu. Ja mogu da razumem frustraciju mog kolege u vezi sa režimom, ali dozvolite, kad je već bilo toliko šala, da kažem jedno moje životno iskustvo - imao sam druga, koji nikako nije hteo da se oženi, a devojka sa kojom je bio je to stalno htela. I kad bi on pomenuo - idemo da se kupamo, ona bi rekla - jao fino, hajde da se kupamo, ali zamisli kako bi bilo lepo kada bi se mi uzeli, pa bi otišli kao muž i žena. Hajdemo ovamo opet, itd. Naravno, na kraju se nisu ni okupali, ni oženili, niti se ona udala za njega, niti se on oženio njom, i verujem da će tako proći i ove naše kolege parlamentarci, koji stalno hoće da se menja režim, a neće ništa da urade da se stvari promene.
Molim vas, radi se o jednoj prostoj činjenici - da smo poslušali predloge koje je koalicija "Vojvodina" nama dala prošle godine, ove godine bi verovatno neki vojnik KFOR-a, ili već kako bi se zvao, gazio ministra, pa možda čak i kolegu Veselinova, kao republičkog poslanika, i otišao bi nekažnjen. I ne samo to, nego bi se porušili svi mostovi, pogazile bi se sve pruge, razbili bi sve što im padne napamet, i to molim vas, ne prema dogovoru i ugovoru iz Rambujea, jer u Rambujeu nikakav dogovor i ugovor nije napravljen, nego je grupa Albanaca, verovatno bolje reći teroristi su potpisali sa nekim američkim predstavnicima neki papir, ali po tom papiru svaki građanin Jugoslavije, koji bi radio za KFOR i bio izuzet iz bilo kakvog sudskog procesa, mogao je da uradi šta god hoće i nikome nizašta ne bi odgovarao.
To nije srednji vek, to je pre srednjeg veka, to nije kapitulacija, to je totalno porobljavanje. Ja, nažalost, za razliku od mog kolege Veselinova, ne želim da živim u takvom društvu i nisam bio spreman, ni u Rambujeu, ni u Beogradu, da to prihvatim. Ako je on spreman, molim vas, ima mnogo mogućnosti, pa neka nađe načina da sebi to dozvoli i da na takav način živi. Prema tome, ne radi se ni o kakvoj lošoj proceni, ne radi se o tome da smo mi izazvali rat, nego se radi o tome da je jedna grupa belosvetskih moćnika napala ovu zemlju, bombardovala je.
Ako gospodinu Veselinovu, mom kolegi, nisu dovoljne demonstracije i raznorazni sudovi koji danas rade po svetu i novine koje se pišu, a pripadaju Americi, Velikoj Britaniji, Francuskoj itd., koje govore o tome, onda je on nedokazan čovek.
Što se tiče učenja istorije, ovde smo danas predložili zakon koji treba da popravi ono što je prethodno bilo kritikovano. Kritikovano je i od opozicije, naime da se radi o tome da su delegacije iz Republičke skupštine upućene u Saveznu skupštinu na osnovu većinskog sistema, te da bi trebalo da se prihvati jedan mnogo demokratskiji sistem. Kad je to predloženo, to ne valja. Zašto ne valja? Zato što mi ne možemo da uđemo u tu delegaciju.
Juče su završeni izbori u Grčkoj. PASOK je sa 42 ili 45%, nemojte me hvatati za reč, dobio 133 poslanička mesta u Skupštini. Grčka pripada Evropskoj uniji, pripada tom svetu koji, navodno, ima razvijenu demokratiju, gde se poštuju principi. Ako nemate glasove, ako nemate mesta u parlamentu, ako ste bili blizu grupe onih partija koje su jedva preskočile cenzus, to je tako i to se mora poštovati. Ali, nemojte zbog toga demokratske procese koji su ovde pretvarati u pitanje režima. Nemojte to pretvarati u nedemokratiju, u nešto što je loše.
Što se tiče istorije, ne bih sada da raspravljam o tome šta je šta, ali Versajski mir, koji je ovde pomenut, to je mir koji je začeo koncept intervencije u drugim zemljama na osnovu religijskih manjina. Taj koncept je ukinut 1945. godine usvajanjem Povelje Ujedinjenih nacija, koja je zabranila pod bilo kojim razlozima intervenciju u bilo kojoj drugoj suverenoj zemlji.
Danas se koncept ljudskih prava, kao što su se nekad koristila religijska prava, koristi da bi se bombardovala Jugoslavija i ne samo Jugoslavija. Da kažem kolegi koji je toliko učen da sve zna i o Libiji, i o drugim zemljama, da kažem da su Sjedinjene Američke Države toliko glupe, da su pre tri dana sa Gadafijem potpisale nove uslove saradnje i kooperacije. Ta Libija nije bitna. Taj Irak nije bitan. Afrika nije bitna. Molim vas, u toj Africi se razvila civilizacija mnogo pre nego u Americi, hiljadu godina ranije.
Prema tome, nemojte da pričamo stvari napamet, nego da se držimo činjenica. Ubuduće, ako neko ima primedbe na zakon, neka iznese primedbe na zakon, a ne na režim. Režim će se promeniti onda kad to građani ove zemlje budu hteli.
Što se tiče knjiga koje treba sačuvati, u pravu ste. Te će se knjige sačuvati. Jednog dana će biti veoma značajne. Te knjige se čitaju u 50 zemalja sveta. Prevedene su na sve jezike sveta. Vi ih verovatno niste čitali, pa ne znate koliko one vrede.
