Zahvaljujem.Čuli ste predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića.

Molim narodne poslanike da postave svoje kartice u poslaničke jedinice, jer se o ovom predlogu mora da izjasni Skupština.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog narodnog poslanika Živote Cvetkovića da se o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije odlučuje javnim glasanjem - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Za 174, protiv niko, uzdržanih dva, nije glasalo 10, ukupno prisutno 186 poslanika u sali.

Konstatujem da je Narodna Skupština većinom glasova odlučila da se o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije glasa javno - upotrebom elektronskog sistema za glasanje.

Pošto je Narodna Skupština odlučila da se o predlogu predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije glasa javno - upotrebom elektronskog sistema za glasanje - podsećam vas da se, prema članu 92. stav 2. Ustava Republike Srbije i članu 187. stav 2. Poslovnika Narodne Skupštine, odluka o izboru članova Vlade smatra usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Pre pristupanja glasanju, molim narodne poslanike da, radi utvrđivanja kvoruma, postave svoje kartice u poslaničke jedinice.

Imamo kvorum.

Stavljam na glasanje predlog predsednika Vlade za izbor ministra prosvete u Vladi Republike Srbije.

Za 179, protiv četiri, uzdržan niko, nisu glasala tri, ukupno prisutno 186 narodnih poslanika.

Konstatujem da je Narodna Skupština većinom glasova, odnosno sa 179 glasova, što predstavlja većinu od ukupnog broja narodnih poslanika, izabrala za ministra prosvete u Vladi Republike Srbije prof. dr Milivoja Simonovića.

Dozvolite mi da, u vaše i svoje ime, čestitam prof. dr Milivoju Simonoviću na izboru za ministra prosvete u Vladi Republike Srbije. (Aplauz.)

Molim izabranog člana Vlade, ministra prosvete, u skladu sa članom 6. Zakona o Vladi Republike Srbije, da pristupi radi polaganja Zakletve.

"Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću dužnost člana Vlade vršiti odgovorno i savesno."

Molim izabranog ministra prosvete u Vladi da potpiše i preda tekst Zakletve. (Aplauz.)

Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda: - PREDLOG ZAKONA O IZBORU SAVEZNIH POSLANIKA U VEĆE REPUBLIKA SAVEZNE SKUPŠTINE

Primili ste Predlog zakona, koji je podnela Vlada Republike Srbije. Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Marjan Rističević i Tomislav Marković. Primili ste obaveštenje narodnog poslanika Tomislava Markovića da povlači svoje amandmane na Predlog zakona. Primili ste mišljenje Vlade Republike Srbije o amandmanima narodnog poslanika Marjana Rističevića. Primili ste izveštaje Odbora za pravosuđe i upravu koji je prihvatio Predlog zakona, u načelu i u pojedinostima, i predlaže Narodnoj skupštini da ga usvoji u predloženom tekstu. Primili ste izveštaj Zakonodavnog odbora, koji je prihvatio Predlog zakona u načelu i u pojedinostima.

Otvaram načelni pretres.

Da li predstavnik predlagača želi reč? (Da.)

Reč ima profesor Ratko Marković, potpredsednik Vlade.

Gospodine predsedniče, gospodo narodni poslanici, ovaj predlog zakona je iz oblasti zakona konstitutivnog karaktera. Takvim zakonima se dograđuje i dopisuje Ustav. Bez obzira što se ovaj zakon donosi po običnom, zakonodavnom postupku, on ulazi u kategoriju zakona nad zakonima.
Njime se konstituiše telo koje donosi zakone i delom se utvrđuje postupak po kojem se zakon donosi. Predlogom zakona ispunjava se nalog saveznog ustavotvorca republičkom zakonodavstvu, član 81. stav 2. saveznog Ustava, koji kaže: "Izbor i prestanak mandata saveznih poslanika u Veće republika Savezne skupštine uređuje se zakonom republike članice". Nepostojanje zakona je isto tako neustavno stanje kao i postojanje neustavnog zakona. Zato je Srbija bila obavezna da donošenjem zakona ispoštuje savezni Ustav.
Međutim, Predlogom zakona uvažava se i pravno shvatanje Saveznog ustavnog suda, po kojem, citiram, "predstavljanje republike članice jeste predstavljanje republike članice u njenoj potpunosti, odnosno znači predstavljanje, pre svega, političke volje njenih građana, kojom je ustanovljena vlast u toj republici članici na izborima za njenu skupštinu, odnosno, predstavljanje svih njenih posebnosti i interesa". Odluka Saveznog ustavnog suda od 20. novembra 1999. godine.
Republički zakonodavac ima slobodu da se opredeli za jedan od, uporednom ustavnom pravu, poznatih načina izbora poslanika federalnih jedinica u gornji dom federalnog parlamenta, u kojem su predstavljene federalne jedinice. Prema, do 20. novembra prošle godine, važećem zakonu Srbije, te poslanike nisu birali građani neposredno, premda je to bilo pravno moguće, nego Republički parlament, najpre po sistemu srazmernog predstavljanja parlamentarnih stranaka, a posle izmene zakona, sistemom većine. Ipak je poslednji sastav predstavnika Srbije u Veću republika bio komponovan međustranačkim dogovorom parlamentarnih stranaka, po sistemu njihovog srazmernog predstavljanja.
Savezni ustavni sud je u postupku pokrenutom po sopstvenoj inicijativi za ocenu ustavnosti republičkog zakona utvrdio da, iako Republika samostalno uređuje organizaciju vlasti i samostalno svojim zakonom uređuje izbor i prestanak mandata u Veću republika, ona to mora činiti u okvirima sistema organizacije države i ljudskih i građanskih prava utvrđenih u saveznom Ustavu. Pošto se republički zakonodavac opredelio za izborni sistem srazmernog predstavništva, on je taj sistem morao protegnuti sve do izbora predstavnika Republike u Veće republika za Savezni parlament, kad se već opredelio za posredne izbore tih predstavnika od strane Republičkog parlamenta.
U suprotnom, u Veću republika ne bi bila predstavljena Republika, nego politička većina u njenoj Skupštini. Isto tako, Savezni ustavni sud je smatrao i da je odredba iz republičkog zakona o mogućnosti opoziva u Republičkom parlamentu saveznih poslanika, koje je taj isti parlament izabrao za svoje predstavnike iz svoje sredine, neustavna. Ti poslanici ne mogu biti punomoćnici svojih parlamenata, koji slobodno raspolažu njihovim mandatom kao svaki vlastodavac, nego su oni izborom postali nova institucija koja ima sopstveni mandat kojim slobodno raspolažu.
Izradom Predloga novog zakona u kojem uvažava pravno shvatanje Saveznog ustavnog suda, Srbija je potvrdila prioritet saveznog pravnog poretka i saveznih institucija i time svoju lojalnost federalnoj državi. U Predlogu zakona upravo je osnovno obeležje što se predstavnici Republike biraju sistemom srazmernog predstavništva, tj. "srazmerno stranačkom sastavu poslanika u Narodnoj skupštini", član 5. stav 1. Predloga zakona. Ovlašćenje koje ima predsednik Narodne skupštine da utvrđuje broj poslanika u Veću republika, koji se biraju iz reda pojedine poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, nije nikakvo samostalno i suštinsko, kako se to predstavlja u izvesnim sredstvima obaveštavanja, nego samo tehničko ovlašćenje. Predsednik Narodne skupštine samo saopštava taj broj koji je utvrdila proverljivom i svima dostupnom računskom operacijom stručna služba Narodne skupštine. Narodni poslanik može glasati samo za onoliko kandidata u okviru poslaničke grupe koliko se bira poslanika u Veće republika iz te poslaničke grupe, a u suprotnom, njegov glasački listić je nevažeći.
Da izbor predstavnika ne bi bio u isključivom posedu poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, da bi u njemu saučestsvovala i Narodna skupština, Predlog zakona predviđa da je "predlog poslaničke grupe valjan ako sadrži broj kandidata koji je dvostruko veći od broja poslanika u Veću republika koji se biraju iz reda te poslaničke grupe" član 11. stav 1. Predloga zakona. Ovaj predlog zakona polazi od stava da je norma iz člana 80. stava 3. saveznog Ustava, po kojoj Veće republika sačinjavaju po 20 saveznih poslanika iz republike članice, ustavna obaveza republike članice da obezbedi izbor svih tih dvadeset poslanika. Cifra od dvadeset, drugim rečima, mora biti ispunjena, a na republičkom zakonodavcu je da to obezbedi. U ovom predlogu zakona je to postignuto tako što je osujećena mogućnost da se nepredlaganjem kandidata za poslanike u Veće republika od strane poslaničkih grupa ili neopravdanim izostajanjem većine narodnih poslanika poslaničke grupe koja je predložila listu kandidata za poslanike u Veću republika, dovede u pitanje izbor svih dvadeset poslanika. U takvim slučajevima povećava se broj poslanika koji se biraju iz reda poslaničkih grupa koje su podnele predloge sačinjene u skladu sa zakonom, odnosno iz reda poslaničkih grupa čiji narodni poslanici prisustvuju sednici na kojoj se vrši njihov izbor.
Narodni poslanici utvrdiće, srazmerno broju narodnih poslanika koje određena poslanička grupa ima u Narodnoj skupštini, za koliko se povećava broj poslanika koji se biraju iz reda poslaničkih grupa koje su podnele predloge sačinjene u skladu sa zakonom, odnosno iz reda poslaničkih grupa čiji narodni poslanici prisustvuju sednici Narodne skupštine na kojoj se vrši njihov izbor. (Član 16. stavovi 1. i 2. Predloga zakona). Ovakvim rešenjem Narodna skupština bori se protiv opstrukcije, neurednog vršenja i nevršenja poslaničkih dužnosti. Biti narodni poslanik je pravo da se u zakonodavnom telu predstavlja biračko telo, ali istovremeno i dužnost da se biračko telo predstavlja. Minimalna poslanička dužnost je da poslanik prisustvuje sednicama predstavničkog tela. Protiv opstrukcije uperena je i norma iz člana 22. stava 1. Predloga zakona, po kojoj su "za poslanike u Veću republika izabrani kandidati iz poslaničke grupe koji su dobili najveći broj glasova u okviru broja poslanika koji se iz poslaničke grupe biraju".
Postupajući prema pravnom mišljenju Saveznog ustavnog suda, Predlog zakona utvrđuje osnove prestanka mandata poslaniku u Veću republika pre isteka vremena na koje je izabran, saglasno prirodi ovog parlamentarnog doma kao samostalnog organa federalne države, a ne kao zajedničkog organa federalnih jedinica, tj. republika članica. To znači da ne postoje mogućnosti za opoziv kao instrument vlasti Republičkog parlamenta nad mandatom saveznog poslanika u Veću republika saveznog parlamenta. Izraz samostalnosti i volje saveznog parlamenta i istovremeno njegovog subjektiviteta je i norma iz člana 31. Predloga zakona, po kojoj "poslanicima u Veću republika prestaje mandat danom verifikacije mandata poslanika u Veću republika izabranih po odredbama zakona." Dok se u Narodnoj skupštini "dan prestanka mandata poslanika u Veću republika konstatuje na prvoj narednoj sednici Narodne skupštine, po prijemu obaveštenja o razlozima za prestanak mandata poslanika", član 28. stav 3. Predloga zakona.
Na kraju, Predlog zakona utvrđuje potpunu zaštitu izbornog postupka za izbor poslanika u Veće republika, obema linijama zaštite - upravnom linijom, tj. prigovorom Komisiji za izbor poslanika u Veće republika, koji se podnosi u roku od 24 časa od podnošenja izveštaja Komisije o rezultatima izbora, s tim što je Komisija dužna da o svojoj odluci obavesti podnosioca prigovora u roku od 48 časova od prijema prigovora - član 25. Predloga zakona. Sudskom linijom, tj. podnošenjem žalbe Vrhovnom sudu Srbije, koja se preko Komisije podnosi u roku od 48 časova od prijema odluke, s tim što je ova komisija dužna da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu prigovor i sve potrebne spise. Vrhovni sud Srbije dužan je da odluku o žalbi donese najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe. Ovde se zaštita izbornog postupka okončava i zaustavlja, jer je "odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna i protiv nje se ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka predviđen zakonom kojim se uređuje postupak u upravnim sporovima", član 27. stav 3. Predloga zakona.
Tako se u kratkim rokovima stavlja tačka na pitanje zakonitosti izbornog postupka za izbor poslanika u Veće republika, čime se opet osujećuje opstrukcija tog izbora i doprinosi bržoj institucijalizaciji federalne države.
Gospodo narodni poslanici, ukoliko se ovaj predlog zakona usvoji u Narodnoj skupštini - izbori za poslanike u Veću republika, po njegovim odredbama, sprovešće se u roku od 15 dana od dana njegovog stupanja na snagu. Vlada Republike Srbije predlaže Narodnoj skupštini da ovaj predlog zakona usvoji, jer će se njegovim usvajanjem ne samo ispuniti dužnost naše Republike prema Federaciji, nego i dograditi i zaokružiti naše parlamentarne i federalne ustanove. Hvala.

Zahvaljujem.

Da li neko od narodnih poslanika želi reč?

Ima reč narodni poslanik Dragan Veselinov.

Gospodine predsedniče Skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je što na ovakvim sednicama odajemo počast našim preminulim poslanicima, svejedno iz koje su partije. No, ja bih želeo da vas podsetim da je na današnji dan, tačno pre godinu dana, ubijen poznati novinar Slavko Ćuruvija i da do današnjeg dana ministar policije, odnosno policija, nije ni jednim potezom obavestila javnost ko stoji..... (žagor).

Molim gospodina Veselinova da se drži dnevnog reda, molim vas.

Pozivam sve narodne poslanike, koji žele da brane slobodu informisanja u ovoj zemlji, demokratiju, da minutom ćutanja odamo poštu Slavku Ćuruviji. (Glasovi - oduzmite mu reč.) Slava mu.

Gospodine Veselinov, molim vas držite se dnevnog reda.

I te kako se držim.

Vlada Republike Srbije je danas podnela Predlog zakona o izboru poslanika u Veće republika. Mi smo uvereni da je ovaj zakon ništa drugo do unutarskupštinski puč, kojim će se ponovo ništa drugo učiniti do pojačati ona ideologija i politički pritisak u Saveznoj skupštini, koji zastupa trojni pakt sastavljen od Socijalističke partije Srbije, Jugoslovenske udružene levice i Srpske radikalne stranke.

Na jednoj strani doći će do pojačavanja pritiska u Saveznoj skupštini na Crnu Goru da se ne redefinišu odnosi u jugoslovenskoj zajednici, već da se pojača nacionalistički i velikosrpski pritisak na Crnu Goru, a istovremeno omogućava se ovoj skupštini da bez obzira na stranački sastav u njoj sama Skupština, po svojoj volji, u skladu sa većinom koju u njoj imaju poslanici iz trojnog saveza, bira, tako da se može veoma lako dogoditi da ni jedan poslanik ni iz jedne opozicione stranke ne uđe u Veće republika Savezne skupštine.

Izričito je predviđeno ovim zakonom i takva mogućnost. Mi ovde želimo da ukažemo na veliku političku opasnost ovog zakona. Mi smo ubeđeni da, s obzirom na pravo ove skupštine da postupa ne poštujući izbornu volju građana, po odlukama većine, bez obzira na stvarni stranački sastav ove skupštine, onda će ova skupština biti u stanju da eliminiše i one partije u Saveznoj skupštini koje se zalažu za redefinisanje odnosa i u samoj Srbiji. A, to znači i Koalicija Vojvodina, koja se bori za promenu političkog sistema u Srbiji.

Mi ne možemo dopustiti da predsednik Skupštine Srbije utvrđuje listu kandidata koju partije žele da pošalju u Veće republika. Mi ne možemo dopustiti da Narodna skupština glasanjem odlučuje da li će iz neke partije otići poslanici u Veće repbulika ili ne, niti da odlučuje koji poslanici iz koje partije mogu otići u Veće republika, a koji ne, što je ovim zakonom predviđeno.

Mi ne možemo da se složimo sa pravom bilo koje komisije u ovoj skupštini da odlučuje o sastavu, ili da taj sastav predlaže ovoj skupštini, a da u toj komisiji predsednik Narodne skupštine u slučaju pata karte, podjednakog broja glasova, ima pravo da njegov glas tada presuđuje, praktično da ima snagu dva glasa.

Ne bi se mnogo mi zadržavali oko ovog zakona i govorili o tome da ovaj zakon ništi izbornu volju građana u našoj zemlji, govorio bih više o tome kada bih bio siguran da nas u ovom trenutku mogu i drugi čuti osim vas. No, i ovog trenutka, upravo sam izvešten, ponovo mi smo odsečeni od naroda (žagor). Narod ne može da čuje o čemu mi mislimo, a to ništa drugo ne znači nego da se ova skupština boji svoga naroda i da ne želi da se reč kritike, alternative i drugog pogleda u njoj čuju.

Dakako da ćemo mi glasati protiv ovog zakona, jer ovaj zakon je najveća opasnost po unutrašnje odnose po samoj Srbiji i po odnose sa Crnom Gorom. Ovaj zakon će pogoršati odnose i u jugoslovenskoj zajednici i u političkoj strukturi naše zajednice u državi Srbiji.

Ovim zakonom ništa se drugo ne može dogoditi osim nastavak pogibeljne vladavine trojnog pakta u zemlji, a sa njim ovaj zakon će verovatno, sa ovim paktom, biti, nadamo se, u bliskoj budućnosti po promeni političkih snaga u zemlji takođe istaknut na stub srama besmislenog pokušaja da se u zemlji zaoštravaju odnosi pučevima, diktaturama, atentatima i drugim sredstvima.

Ima reč Vojislav Šešelj, potpredsednik Vlade Republike Srbije.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo često u prilici da raspravljajući o pojedinim zakonima, pogotovo onim zakonima koji su sistemskog karaktera, zapravo vodimo raspravu o moralnim pitanjima. Moral je veoma važan u politici, pa čak i u onim slučajevima kada ga pojedine političke partije maksimalno krše, kao što je to partija Dragana Veselinova. Čak i potpuni moralni negativus, kao što je Veselinov, koji se pokazao i u ovom slučaju u takvom svetlu, predstavlja predmet jedne moralne političke rasprave.
Čovek koji izlazi za govornicu Narodne skupštine i već u startu pravi skandal, traži od Narodne skupštine da oda posmrtnu počast jednom notornom kriminalcu kakav je Slavko Ćuruvija, to je već skandal radi skandala. Sutra će izaći neko iz Srpskog pokreta obnove da traži da odamo počast Ćandi, jer su u posmrtnici koja je objavljena u dnevnim novinama napisali iz njihovog opštinskog odbora, da li u Rakovici, Čukarici, gde li, da je Ćanda bio najbolji među njima.
Ranije im je bio najbolji, kriminalac većeg kalibra, Giška. I koliko oni imaju takvih kriminalaca toliko ćemo mi počasti da im odajemo. Nije Slavko Ćuruvija poginuo kao novinar. On je poginuo kao kriminalac u međusobnom okršaju kriminalaca. Naravno, mi svi želimo da policija što pre rasvetli i to ubistvo, i ubistvo svih ostalih ljudi, pa i kriminalaca. Jer, nije dozvoljeno ni u jednom civilizovanom društvu nekažnjeno ubijati ni kriminalce.
Ali, u našem slučaju, u uslovima ovolike navale spolja, u uslovima ovakve ekonomske situacije, i kriminal poprima mnogo veće forme i dimenzije nego što bi to bilo u nekoj normalnoj, ekonomskoj, socijalnoj, političkoj situaciji.
Što se tiče države, kada je Ćuruvija kršio zakon, mi smo se sa njim obračunavali institucionalnim putem. Dolazio je pod udar prekršajnih sankcija, eventualno krivičnih sankcija, bio je čak osuđen na nekih 5-6 meseci zatvora, koliko se sećam. I onog trenutka kada državi više nije predstavljao nikakav problem, kada je država kroz pravni poredak pokazala da ne može da egzistira nekažnjeno takav vid najprljavijeg mogućeg novinarstva, kakav je sprovodio Ćuruvija, to je za nas bio završen problem.
Međutim, Ćuruvija je za nekog drugog očigledno i dalje bio problem i taj drugi ga je likvidirao, da li zbog nerazjašnjenih dugova, nevraćenih dugova, da li zbog nekih obećanja itd, nadamo se jednog dana da će to policija razjasniti. Ali, vi koji neprekidno svakog takvog kriminalca stavljate kao barjak ispred sebe govorite o svom moralu, o svom moralnom liku, o moralnosti svoje partije.
Jutros dolazim na posao, i svaki dan kada izlazim na auto-put, stoji tabla Ćanda-Ivica. Ovde je prava primedba što nadležno ministarstvo to jednom napokon ne spreči. Dokle, što moram svaki dan da vidim ime tog kriminalca, koji je likvidiran u međusobnim obračunima kriminalnih bandi i dokle će nam sada oni svojim krajputašima diktirati neke objektivne uslove života?
Kad je reč o ovome zakonu, a to je na dnevnom redu, mislim da donosimo jedan prilično dobar zakon. Namerno neću da kažem u nekom superlativu - najbolji ili savršen. Prvo, nema nijednog savršenog zakona, a i u ovom slučaju bi mnogo bilo bolje i primerenije demokratskim principima da donosimo zakon kojim bi se išlo na neposredne izbore i poslanika za Veće republika, na isti način na koji se ide na izbore za Veće građana. Međutim, tu bi bila potrebna jedna intervencija u saveznom Ustavu, a očigledno sada nema potrebne političke volje, političke saglasnosti itd.
U uslovima u kojima same republike propisuju kako će se birati poslanici u Veće republika Savezne skupštine i u kojima je izborna baza za obavljanje te vrste izbora Narodna skupština federalne jedinice, mislim da smo ovim zakonskim rešenjem maksimalno poštovali savezni Ustav i elementarne demokratske principe. Izborna baza je Narodna skupština federalne jedinice. Narodna skupština iz reda svojih poslanika bira poslanike za Veće republika Savezne skupštine, kvota je određena saveznim Ustavom - 20 iz svake federalne jedinice, po principu proporcionalnosti biramo iz određenih političkih partija 20 poslanika, koji će predstavljati Srbiju kao federalnu jedinicu u gornjem domu Savezne skupštine.
E, sada se postavlja pitanje - hoćemo li na osnovu principa proporcionalnosti prepuštati samim partijama da potpuno autonomno odrede koji će to biti poslanici, ili će Skupština, kao najviši organ vlasti i odlučivanja Republike Srbije, sama da odluči, na osnovu predloga poslaničkih grupa i poštujući princip proporcionalnosti.
Na strani elementarnih demokratskih principa je ova druga varijanta, dakle, da poslaničke grupe predlože da poštujemo unutrašnju kvotu, proporcionalnost, a da ipak to ne bude stvar političkih partija, jer one nisu činilac vlasti ni u jednom demokratskom društvu, pa ni u našem, nego je činilac vlasti Narodna skupština. Tamo gde Narodna skupština nema mogućnosti da bira između nekoliko alternativa, ne poštuje se taj elementarni demokratski princip.
Mi podrazumevamo da su i u opozicionim strankama poslanici koji imaju poverenje svojih političkih partija i da njima nije naročito važno da li će biti Marko ili Janko izabran za poslanika u Veće republika. Predloži se dva puta više nego što se bira, a stvar je Narodne skupštine da između tih predloženih odredi većinom glasova koji će zaista predstavljati Republiku Srbiju kao federalnu jedinicu na saveznom nivou vlasti i zašto bi tu bilo ikakvih problema?
Što se tiče principa proporcionalnosti, svaka poslanička grupa ili nekoliko poslaničkih grupa, koje čini najmanje 12 poslanika, imaju pravo na jedan mandat. Mi ne možemo sada da žalimo i da lijemo krokodilske suze nad onim strankama koje nemaju toliko poslanika, nije vas hteo narod, nije vam narod dao dovoljno glasova. Mi tu nismo krivi. S druge strane, ovi uslovi važe za sve političke partije i mi želimo da sve političke partije učestvuju u izborima, da sve političke partije, proporcionalno svojoj snazi u Republičkoj skupštini budu zastupljene i u Veću republika Savezne skupštine. Ako neka partija neće, šta mi tu možemo. Mi se nadamo da će se SPO do sledeće sednice predomisliti i da će se pojaviti, da će prekinuti ovaj svoj iracionalni bojkot, da će poslanici SPO doći u Narodnu skupštinu Srbije, da će predložiti svoje kandidate i da će iz njihovih redova biti poslanici zastupljeni u Veću republika Savezne skupštine.
Ovde su stvari do kraja kristalno čiste i jasne. Mi želimo da i crnogorska Narodna skupština sledi ovaj pozitivan primer Republičke skupštine Srbije i da na sličan način to pitanje reguliše, kako bi se izvršio i izbor novog sastava poslanika u Veće republika iz Crne Gore. Ovde postoji jedno pitanje koje se često nameće i u javnim raspravama u medijima - to što ranije nije adekvatno vršen izbor poslanika u Veće republika nije argument za osporavanje sadašnjeg zakonskog projekta, nego argument njegove afirmacije. To što ranije nismo birali kako treba, nije sada dokaz da ovaj zakonski projekat ne valja. Sadašnji zakonski projekat je dobar, mi još ni iz jednog amandamana nismo videli neku suštinsku primedbu koja bi ga principijelno mogla osporavati.
Ovi amandmani, koji su podnošeni, uglavnom su stvar neracionalnih i neumerenih želja pojedinih poslanika i njihovih stranaka, a ne nešto čime se osporava zakonski projekat. Zakonski projekat je ovoga puta tako pravnički sazdan da ga je zaista nemoguće sa aspekta prava osporavati nekim verodostojnijim argumentima.